Kvarcni sat do 400e?

[Haifisch23]

Kolega Mezzano - ETA 2836-2 je u stvari ETA 2824-2 sa dodanom komplikacijom dana. To je isto tako jak, robustan i pouzdan mehanizam. ETA je 2824-2 razvila već 1961 godine na osnovi mehanizma ETA 1541. Serijska proizovdnja ETA 2824-2 i ETA 2836-2 je počela nakon kvarčne krize - 1982 godine, što znači, da su oba mehanizma u punoj proizvodnji već 38 godina.

Kolega Waldi - slažem sa ogromnim delom zadnjeg posta. Ipak, neke stvari mi nisu jasne.
Otkuda poređenje Seika 5 sa Rolex Oysterom i da imaju više sličnosti nego razlika? I jedan mali avion sa dvomotornim pogonom ima sličnosti sa Boeingom 777, ali je apsurdno poređivanje jednog sa drugim.
Lepota je u očima posmatrača. Razumem, da nekome Omega izgleda kao prosečan i jeftin sat. I Patekova Calatrava meni izgleda danas, kao izgubljena u vremenu ali to je samo moje lično mišljenje i nikada ga ne bih javno iznosio, da nisam pročitao ono što si napisao. U svakom slučaju, želim ti, ono što si napisao, dalje proučavanje horoloških napisanih i nepisanih činjenica i siguran sam, da ćeš promentiti mišljenje o Omegi, pa tako i o Tag Heueru, kada budeš dobro upoznat, šta su sve uradili Edouard i Jack Heuer. Ni meni se ne sviđa, to što su kvarc liniju tako jako proširili, što stavijaju Pepsi bezele na svoje modele, ali kada pogledaš njihovu Heritage i mehaničku liniju slika dobija sasvim toplije boje. Što se tiče današnje Carrere. Imam je i ja, također Calibre 16 sa Valjoux 7750 (morali su da je otvore, da nije slučajno unutra Sellita 500) i nemam nikakvih primedbi. Odličan finiš a posebno me odušljevavaju podloga brojčanika, glavna krunica sa crnim, keramičkim potpisom i oba hronografska pushera.

Poznata mi je japanska filozofija tvrdog rada, efikasnosti i kompaktnosti ali to ne menja činjenicu, da je hardlex slabiji od safira. To je čak javno diagnosticirao i Seikov inžinjer, koji je razvio ovu vrstu stakla. To isto tako ne menja činjenicu, da Seiko sat prvo nudi u limitiranoj seriji a onda nekoliko meseci kasnije, isti sat nudi u normalnoj seriji sa 30 % nižim cenama (to sam doživeo na vlastitoj koži). Da li je efikasnost i kompaktnost kada ti zelenog Alpinista u reizdanju, sa 25 % višim cenama nude na jednakoj, nesnošljivoj kožnoj narukvici o čemu su brujali svi svetski forumi a uz to dobiješ sat sa nepotpisanom krunicom, koja je krasila 2mm manji model od pre dve godine po znatno nižim cenama? Kako se oseća takav kupac, kada se sretne sa prošlom verzijom? Tačno znam. Kao ja, kada sam za limited edition platio 1390 € a tri meseca kasnije, sam isti sat, sa 2 mm manjim kućištem ugledao u redovnoj prodaji po ceni od 890 €. I ne radi se samo o mom satu. Svako, ko uzme malo vremena, miože pogledati, Seikovu ponudu iz 2017 ili 2018 godine i današnju ponudu. Tu je gomila istih satova, samo sa različitim (višim cenama) od kojih se neki prodaju u limitiranim serijama a druge godine se pojavljuju u redovitim serijama i obratno. Samo su šifre drugačije. Ja se nikada nisam obregnuo na kvalitet Seiko satova, nego na politiku vodećih ljudi te korporacije.
To što švajcarski brendovi promovišu (sponzorišu) mesta, gde prosečan čovek dolazi, pa isti sebi ne može priuštiti takav model - šta reći? Ne bih želeo, da budem uvredljiv i krivo shvaćen ali treba izaći iz lokalnog razmišljanja i lokalnih okvira. I sam živim na tržištu, koje ima puno dodirnih tačaka, pošto smo svi u istom regionu, mada je kupovna moć na severu jača i tu smo nešto na boljem ali samo 50 km severno od mene jedan austrijanac srednjeg razreda bez problema može sebi priuštiti Omegu za 3 i nešto k €. Prosečnom italijanskom inžinjeru nije potrebno, kao što je to bilo meni, da sebe nakon 6 godina prestanka pušenja i dnevnim odvajanjem novca, koji sam nekada dao za Winston, sebe nagradim sa Zenithom El Primerom. On to može uraditi sa normalnom štednjom od 3 ili 4 meseca. Ali zato mi ne pada na pamet, da se negativno odnosim prema luksuznim brendovima, samo zbog toga što ih ne mogu kupiti od normalne plate. I da, tamo se ne okreću masovno Seiku, Citizenu i Casiu. Tamo su ti brendovi još uvek stvar eksotike. To važi za sva zapadna i severna evropska tržišta, dok je nešto povoljnija situacija za njih u SAD. Naravno, da imaju svoje kupce, koji ih kupuju zbog samog poštovanja, koje svi napomenuti svakako zaslužuju a više je onih, koji to rade iz praktičkih razloga. Najbolje je to opredelio, uvaženi i istaknuti član ovog foruma, koga jako cenim i poštujem i kojeg sam imao čast, da lično upoznam. On je jednog od svojih Seiko satova, kupio da se ne bi brinuo, da li mu se Rolex još uvek nalazi u sportskoj torbi, dok je on zauzet zbivanjima na terenu. Znam, da su to neki shvatili kao uvredu ali kolega je jasno opredelio, da je kupio kvalitetan sat, što je od vrsnog poznavaoca naše tematike i očekivano. Mislim, da se ne varam ako kažem, da je nedugo zatim svoju kolekciju obogatio još jednim Seiko satom, takođe u entry razredu. Nisam napisao da je povećao kolekciju, nego obogatio. Nešto slično je i samnom. Zbog politike Seika, našao sam snage, da otvorim oči i da sebi kažem, ima ljubavi koje prolaze - ali sam u kolekciji još uvek zadržao dva modela sa 4R36 mehanizmom. Jednostavni i odlični satovi u razredu, kome pripadaju. To ne znači ono što si napisao, da ti satovi nude to isto, kao i High End satovi. Ne, nude isto, čak ni približno. Đavo se nalazi u detaljima.

I na kraju, nije dovoljno mišljenje o određenom brandu ili pogotovo satu, donositi samo na osnovu slika sa neta (takvih "stručnjaka" još uvek ima na ovom forumu) ili susreta sa njim u izlogu radnje ili u najboljem slučaju jednom probom na vlastitoj ruci. Sećam se, da su baš neki od takvih "stučnjaka" Jaguar stvaljali u drugi plan i umesto njega nudili Casio i Citizen promaster sa mineralnim staklom, opredelujući švajcarskog proizvođača samo zbog svog imena, kao modni brend. Smešno.
Pravu ocenu o satu ti daje vlasništvo istoga odnosno kontiunirano nošenje od nekoliko meseci. Pa zato još nisam naišao na nekoga, koji pljuje po svom Submarineru ili Speedmasteru, dok postoji cela vrsta "vrsnih stručnjaka", koji pljuju po satu, koga su videli samo na slikama ili su imali gorko iskustvo osećaja nedostižnosti prilikom posmatranja tog sata u izlogu neke radnje.

Svaki sat je vredan tačno onoliko, koliko si spreman, da daš za njega. Ali to nikome ne daje za pravo, da se negativno odnosi prema satovima za koje nije spreman ili ne može, da stavi na ruku.