Hamilton, Mido ili Longines?

[Haifisch23]

"boskom kaže":

Medjutim, opet stižemo do nekog paradoksa… zašto se kod nas ljubitelja često te emocije gase kad prelazimo na neke takozvane modernije tehnike, npr na razvoj kvarcnih mehanizma? I ako je su i one ozbiljan deo razvoja savremene horologije, i ogroman napredak što se tiče preciznosti, a bogami i proizvodnje? Zašto je taj napredak nekako više “udaljeni” od toga što nam predstavljaju nabrojani heroji klasične horologije? Zašto nam se čini da su kvarcni i elektronski satovi nekako “niži”? Pitam ovde kao ljubitelj, ne korisnik…


Mogu odgovoriti u vlastitom imenu. Kod mene se te emocije ne gase, već naprotiv. Ali potpuno mogu da razumem, taj osećaj kojeg opisuješ. Hteli ili ne, većina ljudi je dobrim delom odraz okoline koja ih okružuje i vremena u kojem žive. Tako je i sa tehnologijom kvarca. Današnji čovek u jednom danu mora procesirati više informacija nego što je to pojedinac pre 3 veka uradio u 2 godine života. Životni tempo je brz i iziskuje brza, jednostavna i efikasna rešenja. Kvarc je precizan, jednostavan za održavanje i nije skup. Zbog cenovne pristupačnosti satu dodeljuje ulogu modnog dodatka.

I okoreli ljubitelji mehanike nisu pusta ostrva u modernom svetu pa i sami posežu za modernim i praktičnijim rešenjima. Ali poučen iz vlastitog iskustva, kao i onih od moje "horološke braće", ta ideja o prošlosti koju pominješ u tom nekom intimnom kontaktu sa mehanikom svetom sve više jača i pridobiva na emotivnoj vrednosti, kada uspemo da se otrgnemo iz svakodnevnice i povučemo u svoj mali privatni svet. Uostalom, jedan od pokazatelja je i sve veća diferencijacija horološke delatnosti. Vraćanje korenima se više nego očigledno odražava na rast cena luksuzinih i ultraluksuznih mehaničkih satova.

Zašto nam se kvarčni i električni satovi čine nekako niži? Pa i jesu niži - gledano u užem horološkom smislu. Zato što su nam ubili romantičnu ideju klasičnog časovničarskog majstora odnosno ono što možemo danas videti kada posmatramo Philippa Dufoura na delu. Jednostavno: Man and his watch. Čak mi i ona umetna svetlost smeta i najrađe bi ga okružio petrolejkama, fenjerima i svećama. Kvarc je vezan i na inžinjere, koje dolaze iz neke druge sfere, a napredak u proizvodnji kvarčnih satova je doveo do toga, da prisustvo čoveka nije uopšte ni potrebno. Troškovi proizvodnje jednog prosečno kvalietnog Swiss mehanizma danas ne dostižu ni 1 € i samo možemo pretpostaviti, kakva je njihova cena na dalekom istoku. I ono što je najbitnije kod kvarca je ta njihova uska povezanost sa praktičnošću odnosno na funkciju upotrebljivosti. Volimo ih zbog njhove upotrebljvosti a ne zbog načina njegovog nastanka.

Uvek kada se probudi ta debata, učesnike odnosno ljubitelje horologije upitam, da mi nabroje makar 3 velika imena stavaralaca kvarčnih mehanizma i makar 5 heroja iz mehaničke sfere. Prvi deo pitanja uvek ostane bez odgovora, dok je kod drugog nadvikivanje jednog preko drugoga.

Kakav je odnos mehanika vs kvarc? Da ne dužim prilepiću nešto što sam pre nekoliko godina već odogovrao jednom članu foruma i što je moja supruga sačuvala, jer joj se to učinilo kao vrlo prikladan i jednostavan pogled.

Recimo, da si po prirodi sportista, da ti puno znači postići nešto vlastitim trudom odnosno prirodnim putem. Sediš na bicikli i pred tobom je višekilometarski strm uspon. Kao sportista ćeš ga obaviti svojim nogama, svojom snagom i na vrhu ćeš osetiti bar trunčicu ličnog zadovoljstva. Ako ti se jako žuri, ako na tom usponu ne želiš da pogled na prirodu oko sebe kvariš znojem, koji pada sa čela i kaplje u oči, onda ćeš taj uspon napraviti sa biciklom na električni pogon. Prvo je mehanika a ovo drugo je kvarc. Prvo je čista koleracija vlastite snage i tehnike (bicikla), drugo je pomoć tehnike. Prvo je ljubav prema sportu, drugo je korisnička prednost. Prvo je čista priroda, drugo je instant. Prvo je tradicija a drugo moderna inovativnost. Zašto je Tour De France iza Olimpijskih Igara i Svetskog prvenstva u nogometu, treći najpraćeniji sportski spektakal?

Zato biciklista sa svojom željiom, odlučnosti, stanjem psihofizičke kondicije, bicikla sa svojom težinom, kvalitetom menjača i strukturom prenosnih stepena, te dužina i strmina uspona je u neku ruku uporediv sa kvalitetom časovničara, kvalitetom materijala i složenošću zadataka, koji mora savladati. Neko se popne na vrh sa svim nabrojenim elementima (mehanički sat), neko u tome ne uspe, ne želi, uopšte mu nije bitno jer želi samo videti kakav je pogled sa vrha, pa upotrebi električni akumulator (kvarc) a ponekad se desi, da je postavljena željena vremenska granica u kojoj mora biti savladan uspon na vrh. Najbolji biciklista će to napraviti sam a naći će se neko, ko će 85 % uspona napraviti na jednak način kao najspremniji biciklista, dok će u zadnjih 15 % uspona upotrebiti električni akumulator. Na vrh će stići u nešto kraćem vremenu od varijante prvog takmičara. To je Spring Drive.