Meni su bile potrebne godine da mi "klikne" pa da Rolex počne da mi se estetski sviđa. Dugo me je odbijala potpuna jednostavnost većine modela, a apsolutno mi se nisu sviđale Mercedes kazaljke i "Kiklop" lupa. Tek nakon malo temeljnijeg ulaska u svet satova sam počeo da shvatam zanačaj istorije i doprinosa Rolexa i počeli su da mi se sviđaju i neki drugi modeli, i uvideo sam u stvari, savršenstvo jednostavnosti.

Ono što sam u zadnje vreme primetio je da sve više ljudi po gradu nosi Rolex, misleći pri tom na osobe za koje, nakon "face" kontrole procenjujem da nose originale. Moje mišljenje je da ljudi, osim što žele da se pokažu i prikažu drugima kao nosači Rolexa, na taj način pokušavaju i da očuvaju vrednost viška novca koji ne investiraju u privredne aktivnosti. Štednja u banci već duže vreme je lagani ubica ušteđevine, a kupovina Rolexa je, mislim supstitut za oročene depozite u bankama.
Za razliku od štednje u novcu, Rolex već duže vreme garantuje očuvanje vrednosti novca, odnosno razmenu dobara u vrednosti koja je ekvivalent makar plaćenoj ceni prilikom kupovine. Zato ih i ima sve više, jer je kupovina Rolexa win-win situacija: koristiš nešto u dužem vremenskom periodu, a kad poželiš da ga unovčiš nemaš gubitak ni u nominalnoj ni u stvarnoj vrednosti.

Stoga ne bih osuđivao ni one koji se ne razumeju, nisu baš svi foliranti i pozeri, mislim da većina njih na taj način pravi određenu disperziju rizika radi održanja vrednosti svojih ušteđevina.