Panerai Radiomir 1940 42mm

**DrAgod** · 31.1.2013., 19:12

Što bre hemičara

kad može i fizičar

Što se radijacije tiče, ova sprava meri u Sivortima po satu.

Prema WHO, maksimalna izloženost organizma na godišnjem nivou bi morala biti ispod 1mSv. Ozračivanje dozom od 1Sv donosi mogućnosti dobijanja kancera od 5.5%. Doze preko 1Sv u kratkom vremenskom intervalu(reda veličine nekoliko dana)dovode do trovanja zračenjem(radiation poisoning). Smrtonosna doza je oko 4Sv.

Ovaj sat emituje 37.5 mikro siverta po satu sa strane cifera i 13.73 mikro siverta sa strane poklopca. Na godišnjem nivou organizam primi reda veličine(10h dnevno nošenje, 365 dana godišnje) donosi ozračenost od 50mSv.(50 x maksimalna vrednost) Sa prednje strane to iznosi cca 137mSv. Nošenjem ovog sata dvadeset godina donosi 1Sv zračenja i dodatnih 5.5% šanse za razvoj kancera. Šansa za dobijanje kancera na dvadesetogodišnjem periodu prilikom "normalnog" izlaganja zračenju je 10%.

Izračunate teorijske vrednosti treba uzeti sa rezervom. U praksi ovo može da bude i do nekoliko puta više/manje u zavisnosti od mnogo faktora.

Vodite računa: ima starih satova gde je korišćen radijum za luminaciju. Prah sa kojim je radijum mešan radi nanošenja na kazaljke i cifer propadne posle par decenija ali prašina OSTANE u satu. Ovava prašina, ako se udahne, ili na drugi način unese u organizam može biti jako opasna. Najbolje je izbegavati kontakt sa takvim satovima

Vreme poluraspada radijuma je cca 1600 godina. Ovo znači da sat gubi upola na svojoj radioaktivnosti za 1600 godina ili - OSTAJE ISTO RADIOAKTIVAN I OPASAN- u beskonačnom vremenskom roku u poređenju sa životnim vekom prosečnog čoveka.

Ako nekog nešto interesuje, pitajte...

**DrAgod** · 31.1.2013., 19:22

Radium girls - Radium Girls - Wikipedia, the free encyclopedia

Tekst govori o radnicima(prevashodno ženama) koje su radile na nanošenju lepka i radioaktivnog praha na cifere. Uticaj radijuma na zdravlje u to vreme nije bio dovoljno istražen.

Radijumov prah i lepak su bili nanošeni četkicama koje su vrlo brzo gubile oblik. Da bi "zašiljile" četkicu žene su lizale vrh. Da nesreća bude veća, jedan deo njih je mazao smesu po zubima i noktima(valjda iz fazona, mada moraš biti poprilično lud da jedeš i piješ nešto što svetli samo od sebe, no nevermind, ima nas raznih)...

Nepoznato je koliko je njih umrlo od posledica rada u fabrici. Anemija, pucanje kostiju, nekroza vilice su bili uobičajeni problemi unesrećenih radnica.