Certina vintage satovi

[bezbi]

Koliko je meni poznato, samo anker i escape zupcanik, posto je kod verzije 23j i on plastican. Imaju i oni nekoliko verzija tj generacija tih mehanizama, moguce da ima jos nesto. Ono sto je zanimljivo, postoje Certine sa Cosc-om , a nose verziju sa 23j!

Послато са Redmi Note 7 помоћу Тапатока

[Haifisch23]

Da ne ispadne na kraju, da je Swatch Grupacija pogrebno društvo, a Nicolas G Hyek loš momak, koji je super strašno dobrim brendovima uskratio pravo, da se izražavaju, kako bi oni hteli i da su zbog njega zaostali u razvoju, pa su sada osueđeni, da robijaju u slabašnom društvu, koje se hrani splačinama u vidiku ETA mehanizama.

Današanja Swatch grupa je bilo jedino zatočište za Certinu a njen vođa, čovek koji je spasio Omegu i veliku većinu brendova, koji su dlanas njeni članovi (osim Union Glashutte, Glashutte Original i Breguet).
Nicolas nije ništa okrenuo naglavačke, pretumbao ili uskratio bilo koji brend u grupaciiji. Samo je presilikao sliku iz kompletnih '70 u kasne '80,'90 , pa sve do danas. Entry razred je i pre bio entry razred, kao što je to danas, isto važi i za srednj i luksuzni razred grupacije.
Današnji entry razred Swatch grupacije čine: Certina, Tissot, Mido i Hamilton.
Certina i Tissot su dostupni najširimi masama, posebno onima, koje su sportski orjentisane - oba brenda su to samostalno radila i najveći deo svoje ranije istorije.
Tissot je oduvek bio garaža Omege. On je u Swatch grupu došao iz SSIH grupacije, gde je već od početka bio treća violina. Iza Omege, koja je bila tako jaka, da je Lemaniu pretvorila u ličnog dobavljača mehanizama. Ko mi ne verruje, nega pogleda iste kalibre Lemanie, koje su su ugrađivali u Tissot ili Omegu. Tissot su obični metalni, dok su Omegini prevučeni zlatom. Tissot je uvek bio ozbiljan brend. Tu nema dileme. Ali u svom razredu. Od entry do srednjeg segmenta.

Mido je brend, koji skuplja pretežno klasične kupce entry razreda - kao što je to bio i pretežni deo istorije.

Hamilton je strateški brend grupacije, zbog domaćeg tretmana na američkom tržištu, sakuplja široki krug military časovničarskog stila - kao što je to bilo veći deo njegove istorije.

Certina je u ovom društvu u Swatch grupaciji najviše izgubila. Ali samo u kreativnom smislu. Oni su jedini, veći deo vlastite proizvodnje bazirali na In house mehanizmima. Postizali su određene uspehe na tom području i na vrhuncu poslovanja dostgli godišnji obim proizvodnje od 600.000 satova, 1972 godine. To je nekih 15 % više od Mida, ali 25 % manje od Tissota i više od 30 % manje od Hamiltona. Ovo navodim zato, jer im ta kreativnost 1982 godine nije pomogla, kada su se našli pred krahom, podjednako kao i gore navedeni brendovi.
Ili, da se malo pomerimo izvan sadašnje Swatch grupacije, pa da Certinu uporedimo sa sličnim subjektom na sceni - Roamerom, koji je takođe bazirao na In House proizvodnji bez hronografa. Roamer je bio za približno 15 % jači od Certine u komercijalnoj realizaciji a i njegovi mehanizmi su malčice više kotirali u globalu od Certininih.
Ono što hoću, da kažem, da je Certina uvek bila više cenjena kod poznavalaca satova, nego što je bila zaista realno jaka na samom tržištu.
Sve je potpuno istina, što je kolega gore napisao. Certina je bila jako napredna. 1959 je došla sa kućištem od 20 ATM, ali Zodiac je to imao još 1953 godine, Blancpain, Roleks, Omega nekoliko godina pre, Breitling, Tudor i Ollech & Wajs 1958 godine itd. Tačno je. Certina je te iste godine izašla sa Double Security DS konceptom, ali Wyler je 21.12.1956 godine u Parizu sa vrha Ajfelove kule bacao svoje satove, koji su 300 metara dug pad preživeli zahvaljujući Incaflex antišok sistemu. U prloeče, te 1956 godine su momci iz Citizena svoje satove iz balona sa iste visine takođe bacali na pod i dokazali snagu Parashock sistema.

Najveći marketinški uspeh Certine je model DS Diamaster, prvi sat sa kućištem iz turgsten karbida, koji se mogao videti na ruci Mohammada Allija, 1976 godine u jeku slave. Upravo taj agresivan pristup je trebao Nicolasu Huyeku, kada je odlučio, da Certinu 1983 godine uključi u svoj tim.
Nama je sada lako sa kauča kritikovati, kako je Certina nisko pala, od proizvođača vlastitih mehanizama do entry razreda, koji je popio čak i plastični anker. Ali uvek se moramo vratiti nazad i razumeti, da je najavažnije, da je Certina još uvek među nama. NIje lako biti u koži Nicolasa Hyeka. Trebalo je opravdati 500 miliona franaka, koje su švajcarske banke uložile u novu grupaciju. Uložile, a ne poklonile. To u Švajcarskoj znači, da se mora vratiti. I to sa kamatom. Oni ne poznaju termin promašena investicija. Trebalo je imati nešto među nogama i organizovati sve te brendove oko Ete, Omegi vratiti nekdašnji sjaj, dovesti Nivarox u grupaciju, kada se ceo svet borio za njega i 1999 godine staviti šlag na tortu, uključivanjem Bregueta.
Možemo zamisliti,kakav je to rizik bio, da čak i jedan Nicolas, 1982 godine nije imao hrabrosti i kupiti skoro zabadava, posustale heroje Breitling i Heuer. On je želeo ali pokretanje proizvodnje hronografa za oba brenda, koji su sinonim ovog segmenta bi prsudno zaustavilo te prve, nesigurne korake grupacije.

Zato je bolja i ovakva Certina nego nikakva. Ko se ne slaže, neka uzme za primer današnji Roamer. Certina je još uvek domaći igrač, a Roamer, koji se vodi sa istoka - u dvadeset godina nije na tržište izbacio više od 10 mehaničkih modela.

[Markus]

Poštovane kolege,

Od danas sam član foruma a od skoro vlasnik sata Certina Automatik DS Action Diver Chronograph (crna boja).
Zamolio bih vas za komentare i mišljenje o ovm satu.
Obzirom da do sada nijesam nosio automatik satove takođe me interesuje koliko se puta sedmično ovaj sat fizički navija jer u različitim servisima dobijam i različite informacije...
Unaprijed hvala.

[COLOR=#81949C !important][/COLOR]