Nisi me baš najbolje shvatio. Nije razlika samo iz pravnog gledišta.
Replika je stvar kriminalnog karaktera jer se onaj, koji sklopi takav sat, potpisuje kao originalni proizvođač
Moderni Homage u najnižoj kategoriji (Steinhart, Tissel, Parnis, Pagani Design) je legitimno kopiranje i više je stvar moralnog pogleda. Ili da još više pojednostavim. Prvo je lopovluk a drugo bezobrazluk.

Sovjetska scena nije moj cup of tea zbog nekih početaka i kopiranja. Jedan sam već naveo sa odnosom Strela - Venus, drugi je odnos Molnija - Cortebert, treći je nasilno prisvajanje opreme od Tutime, prevoz iste u Moskvu i nastanak modela 1MČZ Kirov. Winners take it all - sa time se nikad nisam slagao ali to je samo moj ličan stav i zbog toga ništa manje ne poštujem zaljubljenike (rusofile) i njihovu pripadnost sovjetskoj horlogiji.
U kolekciju sam dodao Volmaxov Poljot Okean i Sturmanksie hronograf jer:
1. 1976 godine, Poljot od švajcarske ETA s.a, legalno kupuje mašine i opremu za proizvodnju mehanizma na bazi Valjouxa 7734, koji transformiše u kalibar Poljot 3133 (Okean) i njegovu verziju Poljot 31659 (Sturmanskie). Poljot je Valjouxu povećao frekvenciju iz 18.000 b/h na 21.600 poluoscilacija i broj umetnih rubina podigao iz 17 na 23. Ovo možda ne izgleda ništa posebno ali predstavlja dokaz kvaliteta tadašnjih Poljotovih časovničara
2. Volmax - odnosno bivši radnici Poljota su od Sergeja Pugačova legalno odkupili mašine na kojima su još pre nekoliko godina sami proizvodili Poljot satove i time pravo, da proizvodnju nastave na tim istim mašinama u istim proizvodnim prostorijama. Mehanizme kupuju od Maktima, koji je od Poljota legalno kupio opremu, recepturu i materijale za proizvodnju mehanizama. Sve to ima dovoljnu težinu, da se može smatrami legalnim nasledstvom Poljota ali naravno nema sjaj (šmek) proizvednih modela iz razdoblja 1976-1986, kad je Poljot ove modle pravio samo za Crvenu Armiju. To sam i naveo u vezi sa moja dva modela.