Подмосковные вечера
Не слышны в саду даже шорохи,
Всё здесь замерло до утра.
Eсли б знали вы, как мне дороги
Подмосковные вечера.
Речка движется и не движется,
Вся из лунного серебра.
Песня слышится и не слышится
В эти тихие вечера.
.
Что ж ты, милая, смотришь искоса,
Низко голову наклоня?
Трудно высказать и не высказать
Всё, что на сердце у меня.
.
А рассвет уже всё заметнее.
Так, пожалуйста, будь добра.
Не забудь и ты эти летние
Подмосковные вечера.
Podmoskovske večeri
Ne čuje se ni šuštanje u vrtu
Sve je tu zamrlo do jutra
Kad bi vi znali kako su mi drage
Podmoskovske večeri
Riječica se miče i ne miče
Sva srebrna od mjeseca
Pjesma se čuje i ne čuje
U tim tihim večerima
Što ti, draga, gledaš poprijeko
Naklanjajući glavu
Teško je izraziti i ne izraziti
Sve što mi je na srcu
A zora se već sve više zamjećuje
Zato te molim, budi dobra
Ne zaboravi ni ti te ljetne
Podmoskovske večeri
Registracija
Help


3809Likes
LinkBack URL
About LinkBacks


Odgovor sa citatom


Bookmarks sajtovi