Knjige i pismo

[skydrummer]

Fotografija iz biblioteke (ista stvar je i sa knjižarama, sajmovima). Samo jedna knjiga štampana je na ćirilici. Nacionalna sramota.
Usput fotografija može da posluži i za proveru oštrine vida dok tražite tu jednu knjigu (naročito ćete se pomučiti gledajući ovako naopako kako sam postavio fotku, slučajno doduše).

[skydrummer]

Isteklo mi je vreme za izmenu jer sam se mučio sa fotkom.

Kažu "stručnjaci" ćirilica i latinica su ravnopravne i podjednako zastupljene. Na tom stolu u ima oko 40 knjiga (u stvari ima ih duplo više ali u gornjem redu ih je oko 40). Pa ako 1 od 40 znači jednaku zastupljenost onda su "stručnjaci" u pravu. Mene su učili neku drugu matematiku.
I ne nije me mrzelo pogledao sam i drugi red tj. knjige ispod ovog gornjeg sloja. I tamo je jedna knjiga na ćirilici (mislim da su bile dečije pesmice). Dakle, moglo bi se reći 2 od 80. Kao što napisah, nacionalna sramota ili национална срамота а могло би се додати и културолошка.

[Neša]

Ne vidim ovde nikakav problem. Neka svako piše onako kako želi i stvar je rešena.

[skydrummer]

Komplikovana je to tema i direktno i jedino povezana sa politikom. Pismo i jezik su deo nacionalnog identiteta jednog naroda. To koliko je pismo bitno govori i to da je pri svakoj okupaciji ćirilica zabranjivana od strane okupatora (aneksija BiH od strane Austrougarske-zabranjena ćirilica, okupacija južne Srbije od strane Bugara u Prvom svetskom ratu-zabranjena ćirilica, NDH-zabranjena ćirilica, neki i danas čekićaju table). Moglo bi se i danas govoriti o položaju srpskog jezika i ćirilice u okolnim državama. Svašta bi se tu moglo napisati. Ako neko misli da je stanje na tom uslikanom stolu stvar slučajnosti, onda nije na meni da ga razuveravam. Matematika govori jedna knjiga od četrdeset.
Meni se samo učinilo da je fotka vrlo interesantna, poražavajuće interesantna naročito jer sam skoro slušao na televiziji naše "stručnjake" koji misle da problem ne postoji jer su oba pisma podjednako zastupljena. Da nije nacionalna sramota bilo bi smešno.
Kažem sve to ima veze sa politikom pa neću detaljnije.

Čak je i ministar kulture uočio da postoji problem. Od uočavanja do konkretnih mera je izgleda dug put ali za početak bar je neko uočio. Vladan Vukosavljević: Ćirilici preti da iz upotrebe bude istisnuta | Kultura | Novosti.rs Da ne budem neobjektivan u Večernjim novostima relativno često ima članaka o položaju ćirilice. Još nisam pročitao da je neki stručnjak a ne "stručnjak" rekao da je sve u redu kada je položaj ćirilice u pitanju.

Sve napisano nije upućeno tebi Nešo. Znam da je tebi struka da mnogo znaš na ovu temu.

[Neša]

Nije problem ni ako se ne složimo, jer znam da razgovaram sa nekim ko ume da komunicira i izlaže argumente, a čije mišljenje je na ovom forumu poštovano.

Ukoliko krenemo čisto istorijski, tačno je da je ćirilica zabranjivana u pomenutim slučajevima, ali je tačno i da se dominantno koristila u Srbiji tokom nemačke okupacije u II svetskom ratu. Ako bismo išli na argumente koje je davao Vuk Karadžić o jeziku, a koji se mogu naći u izvornom obliku u više dela Goluba Dobrašinovića (nema mnogo na internetu), onda bi svakako latinica dobila još više mesta. Ukratko, svodi se na to da je VK obrazlagao svoje ideje većinskom upotrebom jezika u odnosu na tadašnji standard.

Ne znam koja je emisija u pitanju, tako da ne mogu o tome da govorim, ali mislim da nisu mnogo pogrešili ukoliko govore o ukupnoj količini teksta napisanog na srpskom. Naime, samo službena produkcija jezika, u koju spadaju zakoni, propisi i mnogi drugi dokumenti je ogromna i nije mnogo zanimljiva ili dostupna javnosti. Ovde ne govorim o štampanom tiražu, jer je teško izmeriti koliko je ljudi pročitalo knjigu štampanu ovim ili onim pismom, a koliko je pročitalo javno dostupan dokument na internetu.

O ministru ne bih govorio, budući da je to zabranjeno, ali što se tiče njegove kompetencije i poznavanja jezičke problematike mogu da kažem sve najgore.

Ako idemo na samu upotrebu pisma, srpski jezik ima dvojni alfabetski identitet, a jedina razlika u tome je što je latinica u njega aušla kasnije, tj. za vreme Kraljevine Jugoslavije. Trenutna ćirilica je mnogo mlađa od stare ćirilice koja se može naći u staroslovenskim (i srodnim spisima), dok joj prethodi glagoljica, a o slovenskim napisima na korama drveta nisam kompetentan da kažem nešto više. Zakoni i tzv. ustav čak i favorizuju ćirilicu, od čega opet moram da se sklonim jer zalazi u politiku.

Sam po sebi, jezik je neka vrsta živog organizma i teško ga je staviti u stroge okvire. Ukoliko pogledamo sam ovaj forum, apsolutna većina piše latinicom, bez obzira na poreklo ili jezik koji primarno koristi iako izbor pisma nije nikakav problem čak ni na tehnički zastarelom kompjuteru, telefonu ili tabletu.

Mislim da je ovde veoma slična priča kao sa opancima ili šajkačom - svi ih priznaju kao deo identiteta, ali ih retki nose. S druge strane, mislim da ćirilica neće nestati i da će se koristiti u skladu sa potrebama ili afinitetima, upravo kao što je i ušla u upotrebu.

Ne znam koliko je umesno da napravim poređenje sa britanskom kuhinjom, ali evo šta prosečni Britanac jede - indijski curry (bilo kao začin, bilo kao kuvano jelo), kineske nudle ili ostalu azijsku hranu. Čuvena londonska ulica Oxford Street puna je restorana, ali veća je šansa da tamo pojedeš hranu sa Balkana nego izvornu britansku.

Ovo kažem jer zastupam teoriju da je jezik kao živ organizam - uređuju ga njegovi govornici, sami ga menjaju i koriste kako smatraju da treba. Što se tiče budućnosti ćirilice, iako sam rekao šta mislim, korisnici jezika će je sami kreirati.

[eee]

Moja prijateljica radi za jednu nasu veliku izdavacku kucu. Jednom smo poveli razgovor o cirilici i latinici i objasnila mi je da se knjige koje oni izdaju, stampaju na latinici iskljucivo iz ekonomskog razloga. Ako se upotrebljava cirilicni font potrebno je 20% vise papira. Samim tim trosak stampanja je veci. Zbog toga cirilicom stampaju iskljucivo ako pisac bas na tome insistira i ako je sam platio za stampanje knjige. Sto je izuzetno redak slucaj.

Sent from my SM-A310F using Tapatalk

[sin.er]

Sky (ovo je granično sa politikom, ispričavam se unaprijed) čekićanje ćirilićnih ploča je manipulirani spin. Nema apsolutno nikakve veze sa nepoštivanjem jezika ili bilo čega drugog.

Ja sam inače upravo iz tog dijela HR iako živim u ZG. Te ploče su stojale bez problema više od 10 godina dok se neko nije sjetio da su veći problem od npr.kronične nezaposlenosti i manipulacije istom. Klasični "neka jedu kolače" slučaj.

Ja sam dijete jugo sistema školovanja, i dalje bez problema i čitam i pišem ćirilicu. Ali sam također i dijete ratnog razdoblja pa me iskreno živo zaboli za isti. Bilo prošlo idemo dalje. Važno mi je da imam gdje spavati, što jesti i tu i tamo izvesti ženu na večeru. To je moje osobno mišljenje, ploče smetaju ljudima koji nemaju realnih problema u životu ili kojima su reklama za održavanje na dobro plaćenim poslovima bez realne odgovornosti.

(nadam se da nisam prešao granicu, ako jesam nek se obriše)

[piksi]

Otišli smo u OT, ali smatram da je tema interesantna, argumentovano i civilizovano vođena i molim moderatore da je ne sklanjaju sve dok se vodi u pristojnom tonu.

U potpunosti se slažem sa iznetim i fotografisanim primerom da se u našim knjižarama nalazi daleko više naslova objavljenih latiničnim nego ćiriličmim pismom. I sam imam problem kada tražim knjige za decu za ćerku koja tek uči da čita i piše i mnogi naslovi koji su namanjeni predškolskom i rano školskom uzrastu su takođe objavljeni na latiničnom pismu. Žao mi je i ljut sam zbog takve činjenice, jer smatram da će se dete tokom života sretati mnogo više sa latinicom i da bi mu bar u ranom detinjstvu trebalo omogućiti da se upozna sa ćirilicom. Jasno mi je da su u nas oba pisma ravnopravna i da je izdavač naslova slobodan da odbere pismo na kome će objaviti izdanje. Svom detetu kupujem knjige prvenstveno na ćiriličnom pismu, kako bi istim što pre i bolje ovladala... Isto tako mislim da je izdavačima ekonomski isplativije da naslove objeve na latinici koje će veći broj čitalaca pre kupiti, posebno ako se prodaju na prostoru van Srbije čitaocima koji razumeju napisano.

Kada je reč o upotrebi ćiriličnog pisma kao službenog činjenica je da je ono dobro zastupljeno u državnim organima i dokumentima, međutim činjenica je takođe i to da ono što državni organi objavljuju deca u školskom uzrastu skoro i da ne čitaju.Tako će mnogo veći uticaj na korišćenje pisma odigrati mediji koji favorizuju latinicu.
Kada je reč o pisanju ćirilicom, složio bih se sa iznetim da je ćirilični font glomazniji i da zahteva više prostora ali i vremena za pisanje. Upravo sam razgovarao sa suprugom koja piše latinicom i kaže da je istu počela da koristi kada je počela da rukom hvata beleške jer joj je mnogo bilo brže i lakše da iste zabeleži latinicom. Uzmimo na primer slova „I, T, Š“, koja su kraća kada se napišu latinicom nego ćirilicom, a mnogo su zastupljenija u upotrebi od latiničnih slova koja se ispisuju dvoznačno. Primetio sam da je i meni bilo brže da pišem latinicom, ali ja sam se uvek držao ćiriličnog pisma iako sam imao često problem da stignem da napišem npr. tokom školovanja ono što bi bilo predavano. Na poslu imam obavezu da elektronsku komunikaciju vodim latinicom, često i na stranim jezicima koji ne poznaju ćirilicu pa je zato službeno ne koristim.

Kada je reč o komunikaciji na forumu u pravilima je navedeno da se koristi latinica, ja se tog pravila pridržavam, ali se na osnovu mojih postova na forumu može zaključiti da pišem latinicom, što nije tačno.

[eee]

Meni je takodje mnogo lakse da rukom pisem latinicom. Takodje mi je lakse da citam knjige na latinici iskljucivo zbog fonta. Cini mi se da su latinicni fontovi koji se trenutno koriste u izdavastvu lepsi od cirilicnih.

Posto je tema pipava - nije mi namera da kazem kako je ovo moje ispravno vec da je meni licno, trenutno, udobnije da koristim latinicu

Sent from my SM-A310F using Tapatalk

[Neša]

Tema je lepo krenula i mogu da je nešto kasnije splitujem. Drago mi je što svi paze da ne zađu u politiku, a kada ljudi kulturno diskutuju, mislim da zaista nema razloga za brigu.

Hvala svima na razumevanju i na tome što diskusiji doprinose u najboljem duhu ovog foruma.