Poseidon Diver P10090

[Neša]

Zbog obaveza i dva putovanja koja su bila maltene jedno za drugim, nisam uspeo da predstavim najnoviju prinovu u kolekciji, što ovom prilikom ispravljam. Sat o kome ću pisati je kupljen bukvalno dan pred odlazak na more i odnet kod časovničara na blic-proveru, a pošto sam morao da učestvujem u pripremama za put i pakovanju, piskaranje na forumu sa u tom delikatnom trenutku bi rezultiralo mojim skraćivanjem za glavu.

Sat koji ću opisati potpisuje firma iz daleke, bratske i prijateljske Švedske (sajt proizvođača: http://www.poseidonwatches.se). Jeste da je 'ladno u Švedsku, al' standard... Napominjem da se podaci koje sam nalazio nisu baš uvek slagali, tako da se ponešto iz teksta mora uzeti i sa rezervom.



U skladu sa tekućom globalizacijom, srce ovog sata potiče od Miyote. Sat ima 42 mm bez krunice, a kućište je od nerđajućeg čelika. Kao što je pravilo sa ronilačkim satovima, krunica se ušrafljuje, a ima dve pozicije, jednu za podešavanje datuma, a drugu za podešavanje vremena. Iako nisam baš precizno merio tačnost, vreme se i dalje poklapa sa onim koje imam na kompjuteru (isti minut), ali sam ga pre odlaska podesio na grčko vreme, a pre pisanja ovog teksta vratio na naše.

Kvarcni satovi su poznati po boljci da sekundara nije baš precizna, tj. da ponekad 'udari' malo neprecizno, što je i na ovom satu slučaj, ali samo između šestice i osmice. Datum počinje da se menja nešto posle 22h, a malo posle ponoći se brojka sa datumom u celosti pojavi u prozorčiću. Žuti cifer je izuzetno dobro vidljiv, a najprijatnije iznenađenje su kazaljke, tj. njihova luminacija. Posle celog dana provedenog na suncu, kazaljke su vidljive dosta dugo, a na internetu sam našao podatak da je na njima superluminova.

Deklarisana vodootpornost je 500 metara, a poklopac kućišta je na navoj. Prema rečima časovničara, sat najverovatnije nije ni otvaran do sada, ali ima minimalne tragove nošenja. Iz objektivnih razloga, sat nije proveravan na pomenutoj dubini.

Kaiš koji sam dobio uz njega ima logotip proizvođača, a pred polazak na put imao je minimalne znake nošenja. Izrađen je od nekog sintetičkog materijala, a za oko deset dana upotrebe u moru, jedna manja površina je izbledela, dve rupice su se proširile, a u vodi se dešavalo da se posle kvašenja malo i olabavi, ali ne toliko da bi ispao. Prilikom povratka sa mora, sat je u Skoplju dobio novi silikonski kaiš zaslugom našeg drugara BT321. Nažalost, zbog nabora i noćnog fotografisanja, nisam uspeo da je lepo uslikam. Prsten ima šezdeset klikova, a slana voda i sunce ga za ovo vreme nisu ni najmanje oštetili. U prilogu je slika starog kaiša.



Iako ima 42 mm, sat uopšte ne deluje glomazno. Satna i minutna kazaljka se sasvim dobro razlikuju u mraku, dok sekundara ima fluorescentnu tačku na drugom kraju, koja je takođe dobro prepoznatljiva. Čak i u najvećoj tami, lako se prepoznaje gde je dvanaestica, zahvaljujući tome što je na ovoj poziciji indeks u obliku nešto debljeg trapeza, dok na poziciji trojke nije ni stavljen.



Na internetu sam našao podatak da se satovi ovog proizvođača koriste u nekim jedinicama nemačke ratne mornarice, tj. da ga koriste mornarički komandosi i pripadnici specijalnih mornaričkih jedinica (Kampfschwimmer, tj. nešto kao marinci). Konačno, kao kuriozitet bih naveo i da se marka ovog sata naziva po grčkom bogu mora, Posejdonu, a svoje prvo morsko krštenje imao je upravo ispod Olimpa, gde su se ovaj i ostali grčki bogovi gostili ambrozijom i ispijali nektar.