Hi Ckvrlj,

covek joi ima jedan sat je VLASNIK tog sata, sa 5 satova se postaje kolekcionar, a onaj koji ih ima vise od 10 je pacenik i njihov rob.

Ja sam ti kao evnuh u haremu: puno brige, malo uzzivanja.
Iskreno govoreci, zavidim coveku koji ima samo jedan sat i koji je s njim zadovoljan.
To je najvece bogatstvo.

Retko nosim sat (musterije to odmah primete sto je dobar nacin da se otpocne lagana konverzacija).
Cak ni svoj vlastiti prototip ne nosim svaki dan (a moram da nosim da bih ga isporbao).
Stalno trazzim neki razlog da ga skinem s ruke. Kad ga nosim, odmah zapazzam
sta bih trebao da promenim, sta bi moglo da se odradi bolje - a to je opet rad i muka.

Mene daleko vise fasciniraju price o satovima, detalji koji su naizgled nebitni
a uzzivam u tome da primetim nesto sto nije ocigledno i naucim nesto novo.
Eto, ja se palim da pricamo o klatnu ili kako radi sat i tome slicno, ali
tesko je naci sagovornika.

Kad se stvari postave na takav nivo, onda vrednost sata nije ni najmanje bitna: mozze se jednako
uzzivati u Raketi kao i Rolexu, Poljotu kao i Pateku.
To je u ostalom i razlog sto sam vam se pridruzzio na ovom forumu: zbog price (i mozda nostalgije?)

Ako me googlujesh, videces o cemu volim da pricam (pogledaj moj blog)
uglavnom moji najbolji postovi nisu u opste o satovima vec o ljudima koji ih nose.

Ako postoji sat koji bih voleo da dodam u kolekciju, onda bi to bio jedan Omikron sa belom plocom
i slonom na poklopcu kakav sam imao kad sam bio klinac (koji sam na zalost rastavio u delove da bih popravio
musterijski sat i vise ga nikad nisam sklopio). Ako negde naidjes na takav Omikron, glanc nov, javi- kupujem!
Da, mozda i jedan Kirovski iz 60-ih. Mislim da je kirovski napravljen na IWC mashinama koje su izvezli rusima pred rat?

Toliko za sada. Prijatan dan.
N.