Vodeni satovi

[Shmizla]

Najstariji egipatski vodeni časovnik potiče iz vremena vladavine Amenhotepa II, s početka četrnaestog veka pre naše ere. Vodeni časovnik - fontana Hornsbi u Novom Južnom Velsu u Australiji, deluje zaista impresivno.

Egipatski dvorjanin Amenmhet, prema natpisu iz njegove grobnice, izmislio je oko 1500. godine pre naše ere vodeni časovnik - klepsidru. Snižavanjem nivoa vode u posudi usled njenog stalnog isticanja pokazivala se mera proteklog vremena. Ovakvi časovnici bili su naročito korisni sveštenicima, koji su morali da znaju vreme u toku noći da bi rituali i prinošenje žrtava mogli da se odigraju tačno na vreme. Najstariji takav časovnik potiče iz vremena vladavine Amenhotepa II, a pronađen je u delovima u hramu boga Amona u Karnaku 1905. godine.

Vodeni časovnici postali su standardni za pokazivanje vremena po celom drevnom svetu, a u Kini su uvedeni u upotrebu u šestom veku pre naše ere. Bili su uobičajeni u Atini, gde su pronađeni ostaci gradskog sata napravljenog oko 350. godine pre naše ere. Rad ovog sata kontrolisao je plovak koji je tonuo, dok je sićušni otvor na dnu omogućavao da voda polako ističe. Plovak je verovatno bio s drškom koja je pomerala i kazaljku. Stepen pritiska na oznake koje vode do dna ukazuje na činjenicu da je rezervoar morao da se puni svakog dana.

Grčki svet imao je kompleksnije vodene časovnike, kao što je onaj koji je napravio pronalazač Ktesibije iz Aleksandrije oko 270. godine pre naše ere. Oticanje vode iz ovog sata, precizno kontrolisano slavinom, pokretalo je sve vrste automata, od zvonjave zvona i pokretnih lutaka do ptica koje pevaju. Atinska Kula vetrova, koju je početkom prvog veka pre naše ere izgradio astronom Andronik, imala je na vrhu sunčani sat, a u unutrašnjosti komplikovan vodeni sat koji je pokazivao vreme, dok je rotirajući disk prikazivao kretanje zvezda i dnevni prolazak Sunca kroz konstelacije.

Kasnije su u islamskom svetu izrađivani fantastični vodeni satovi. Emisari kalifa Haruna al Rašida poslali su Karlu Velikom jedan naročito lep primerak. Arapski inženjeri su tokom 11. veka u Toledu, u Španiji, konstruisali nekoliko masivnih vodenih satova koji su se sastojali od dva suda koja su se postepeno punila kako se Mesec dizao, a onda praznili kako je on nestajao. Oni su bili toliko vešto napravljeni da su radili više od sto godina bez ikakvih doterivanja.

Izvor: Krstarica

[dragon]

Interesantan članak!
Inače, zanimljivo je da su se neke verzije vodenih satova i dalje koristile i u 20. veku, u Africi!

Su Sung-ov, odnosno kineski vodeni sat bio je u vidu tornja visine od gotovo 10 metara! Više o samom satu na sledećoj stranici!



Varijanta grčkog vodenog sata



Voda je kapljala iz gornje posude ka donjoj i kako je nivo vode rastao u donjoj posudi, tako se plovak u posudi podizao. Plovak je bio povezan sa nazubljenim štapom koji se, takođe sa porastom vode i plovka, podizao i pokretao zupčanik na kojem je bila kazaljka sata.
izvor

pozdrav