Da li žalite zbog prodaje nekog sata?

[krstin]

Satovi su baš kao i žene. I tako razmišljam o primercima koje sam imao (satova). Tokom 2-3 godine svašta se događalo, nešto je moralo da ode kako bi stiglo nešto novo... Ukusi su se menjali, neki su zamenjeni boljim, ali ipak neki mi i nedostaju. Jednostavno ne bih stizao da ih nosim. Tako da je možda i bolje da neko drugi uživa u njima.

Ipak, izdvajaju se dva sata. Prvi definitivno nisam trebao prodati. Mada mi je lakše jer je otišao u ruke pravog ljubitelja. Radi se o SKX007. Prvom automatik satu koji sam kupio. Nosio sam ga u raznim situacijama, na svakom putovanju i uvek me je odlično služio. Počeo sam retko da ga nosim u jednom trenutku i bilo mi je žao da stoji u kutiji.

Drugi neprežaljeni sat je Sinn 103. Morao je da ode kada je došla Omega Speedmaster. Kao i Seiko ostao mi je u veoma lepom sećanju, nosio sam ga u raznim prilikama. Nema šanse da zaboravim čuveno trešenje kućišta kada se 7750 malo jače zavrti! Definitivno u jednom trenutku opet moram posedovati nekog pilotskog Sinn-a...

Da li još neko ima neprežaljenih ljubavi?