Američki vojni satovi - vijetnamska i postvijetnamska era

[skydrummer]

Američki vojni satovi - vijetnamska i postvijetnamska era

Tekst koji sledi nastao je kao rezultat ličnog interesovanja za istoriju i satove. Za pisanje teksta korišteno je nekoliko izvora, tekstovi su prevedeni u određenoj meri izmenjeni, dopunjeni, dodatno prokomentarisani i obogaćeni fotografijama koje su preuzete. Sam tekst je namenjen ljubiteljima istorije i satova , u ovom slučaju veoma specifičnih satova i podeljen je u dva dela. Prvi koji obrađuje satove korištene u Vijetnamskom ratu i drugi deo koji obrađuje američke vojne satove postvijetnamske ere.Tekst je namenjen široj čitalačkoj populaciji te je stoga i napisan tako da bude razumljiv svakom bez obzira na časovničarsko predznanje.

Vijetnamska era

Satovi korišteni u Vijetnamskom ratu proizvođeni su prema MIL-W-3818B standardu a nedugo zatim i po MIL-W46374 i MIL-W-46374A standardu. O njima je reč u ovom delu teksta.

Standard MIL-W-3818B donet je 17. oktobra 1962 godine. Ovo je kratak ( nepotpun ) pregled standarda u skladu sa kojim su proizvedeni neki od najkvalitetnijih vojnih satova.
• Standard se odnosi na ručni vojni sat čiji mehanizam mora imati 17 rubina , dnevno odstupanje od +,- 30 sekundi i mogućnost zaustavljanja sekundare (tzv. hack function).
• Prema ovom standardu svetleći premaz (lumiscentni premaz) mora biti tritijum ( Hidrogen 3).
• Kada je u pitanju osvetljenje ( luminacija ) sat mora biti čitljiv sa udaljenosti od 12 inča (30,4 cm) +,- 3 inča ( 7,6 cm ).
• Mehanizam mora biti ručni navijač sa 17 rubina i krunicom postavljenom na 3 sata, izvlačenjem krunice zaustavlja se kazaljka za prikaz sekundi.
• Brojčanik je izrađen od materijala koji ne sadrži gvožđe ( nonferrous metal ) , obeležen u skladu sa tehničkim crtežeom i premazan izdržljivim zaštitinim slojem.
• Kazljke- postoje tri kazaljke ( za sate, minute, sekunde ) izrađene u skladu sa tehničkim crtežom.
• Staklo-plastično, bezbojno, bez bilo kakvih primesa koje bi mogle ugroziti čitljivost ( ogrebotine, mehurići...).
• Tačnost ili odstupanje ( accuracy ) – na dnevnom nivou iznosi +,- 30 sekundi na temperaturi od 75 Faranhajta (23,8 °C), +,- 3 °F ,odnosno pri nešto ekstremnijim temperaturama od 125 °F ( 51,6 °C) i 40 °F (4,4 °C) dozvoljeno odstupanje sme da iznosi +,- 60 sekundi.
• Vibracije-sat se izlaže vibracijama amplitude 0,03 inča = 0,762 mm, max 0,06 inča =1,524 mm. Prema ovom testu sat vibrira frekvencijom od 10 do 55 vibracija u sekundi pri čemu se broj vibracija postepeno povećava. Dakle na početku testa sat vibrira 10 vibracija u sekundi i postepeno dostiže maksimum od 55 vibracija u sekundi a potom se postepeno smanjuje broj vibracija na minimalnih 10 vibracija u sekundi. Postepeno povećavanje br vibracija do maksimuma i potom smanjivanje do minimuma traje 1 minut i tako 5 puta. Dakle test traje ukupno 5 minuta. Po završetku testa odstupanja moraju biti u skladu sa unapred definisanim.
• Šok ili otpornost na udar- sat se ispušta sa visine od 4 stope ( 121,92 cm ) na drveni blok, nakon toga ne smeju postojati vidljivi tragovi oštećenja niti odstupanja od unapred definisanih.
• Garancija- ovim standardom definisana je bezuslovna garancija kada je u pitanju tačnost sata u periodu od 2 godine. Ukoliko dođe do vanrednog odstupanja po pitanju tačnosti ili nekih nepredviđenih oštećenja sata, servis je dužan da obavi proizvođač i to o svom trošku.
• Ovim standardom je između ostalog definisan i način kontrole satova. Kada su u pitanju rubini, definisano je da se 1% satova otvori kako bi se proverilo da li poseduju odgovarajući broj rubina (17) i da li su postavljeni na odgovarajuća mesta. Kada je u pitanju luminacija ona se testirau potpunom mraku pri čemu je sat, neposredno pre testiranja, morao biti 8 sati u mraku a osoba koja testira sat morala je pre toga adaptirati oči na mrak.

Tehnički crtež brojčanika, kazaljki i poklopca kućišta
Grupa slika A



Prema mojim saznanjima jedino je Benrus proizvodio satove u skladu sa standardom MIL-W-3818B ( ovaj podatak uzeti sa rezervom).

Benrus, MIL-W-3818B
Grupa slika 0

[skydrummer]

Standard MIL-W-46374 objavljen je 30. aprila 1964 godine. Izdavanjem ovog standarda želelo se postići jedno a to je proizvodnja jednostavnog , jeftinog pešadijskog sata. Ovaj standard je zamena za do tada važeći standard oznake MIL-W3818B , koji je podrazumevao proizvodnju skupljih u ovom slučaju i kvalitetnijih satova , koji su imali 17 rubina i mogućnost zaustavljanja sekundare. Satovi pravljeni po MIL-W-3818B standardu bili su namenjeni vojnom osoblju čije je obavljanje dužnosti podrazumevalo veliku preciznost tj. tačnost ( piloti, navigatori). Međutim pešadiji zaglavljenoj u džunglama Vijetnama nisu bili potrebni skupi i toliko precizni satovi, nego jeftiniji, masovno proizvođeni robusni satovi. Tu na scenu stupa standard MIL-W-46374. U dokumentu koji definiše ovaj standard stoje i sledeće rečenice : „ Ovaj standard obuhvata ( ili odnosi se na ) ručni sat plastičnog kućišta, koji će se koristiti tamo gde nije zahtevana visoka tačnost. Održavanje sata u okviru vojnog sistema, nije predviđeno.“ ( This specification covers one type of plastic-cased wrist watch intended for use where a high degree of accuracy is not required. The watch is not intended to receive maintenance support within the military supply system.).
Ove dve rečenice su praktično rezime dokumenta koji definiše MIL-W-46374 standard.dakle traži se sat plastičnog kućišta, nedefinisanog broja rubina, bez mogućnosti zaustavljanja sekundare, koji nije potrebno održavati tj. servisirati. To praktično znači da je sat grubo rečeno bio za jednokratnu upotrebu. Ovo ne treba bukvalno shvatiti jer to nisu bili satovi koji su radili godinu, dve pa su zamenjivani drugim. Mnogi od tih satova su pregurali ceo Vijetnamski rat, koji i nije bio tako kratak, a onda su radili još godinama. Ukoliko bi došlo do kvara sata u toku njegove „službe“ , s obzirom na uslove eksploatacije naravno da je bilo takvih slučajeva, sat je bilo jeftinije zameniti drugim nego popravljati. Dokumentom koji definiše MIL-W-46374 standard zahtevana je minimalna vodootpornost, minimalna otpornost na udar ( šok) , vibracije i ekstremne temperature, s druge strane ono što je zahtevano je dovoljno jaka luminacija. Ovim dokumentom je takođe zahtevana luminacija bazirana na tritijum premazu.

Slike fonta i Benrusa
Grupa slika 1



Font koji se koristio za ispisivanje brojeva na brojčaniku bio je skoro potpuno identičan fontu korištenom u MIL-W-3818B standardu. Prema rečima stručnjaka, ljudi koji su pisali standard MIL-W-46374 i pre toga MIL-W-3818B su se po pitanju fonta rukovodili standardom MIL-C-18012A i MIL-C-18012B kojima se definisao font korišten na instrumentima u pilotskoj kabini. To praktično znači da kada je u pitanju font, brojevi u kabinama američkih vojnih aviona i brojevi na vojnim ručnim časovnicima su identični.
Većina satova pravljenih po MIL-W-46374 standardu imala je osvetljen ( premazan tritijumom ) broj 12 na brojčaniku. Većina, ne svi.
Danas se cena ovih satova ( pravljenih po MIL-W-46374 standardu) kreće od 100 $ za očuvane pa do 200 $ za satove koji su kao novi ili neotpakovani dakle poseduju i orginalnu ambalažu.

Tokom godina standard MIL-W-46374 je imao brojne izmene koje su definisane novim standardima a prva prekretnica bio je standard MIL-W-46374A objavljen 10. Septembra 1968 godine. Tim standardom omogućena je opcija upotrebe „čelika otpornog na koroziju“ ( corrosion resistant steel ) što je praktično značilo izradu kućišta sata od nerđajućeg čelika. Mada su i dalje neki satovi pravljeni sa plastičnim kućištem. Između ostalog standardom MIL-W-46374A definisano je da ušice kaiša i osovinica čine celinu kao i uptreba kaiša maslinaste boje.
Plastične verzije satova pravljene po MIL-W-46374 standardu proizvodili su Westclox i Benrus. Neki satovi proizvođeni od strane Benrus-a ( juli 1975 god. i januar 1976 god. ) po standardu MIL-W-46374A imali su na brojčaniku oznaku H3, što označava upotrebu tritijuma, radioaktivnog materijala za osvetljenje kazalljki. Čudno je to što je ispisivanje oznake H3 na brojčanik zahtevano tek narednim standardom MIL-W-46374B. Pretpostavlja se, kao jedna od opcija, da je Benrus došao do specifikacija MIL-W-46374B standarda pre njegovog objavljivanja.

Westclox MIL-W-46374A
Grupa slika 2




Benrus MIL-W-46374A
Grupa slika 3




Verzije satova sa čeličnim kućištem pravljene po standardu MIL-W-46374A proizvodio je Hamilton. Danas su ti modeli satova mnogo ređi nego plastični Benrus-i i Westclox satovi. Cena Hamiltona prikazanog na slici danas se kreće od 120 $ pa naviše.

Hamilton, MIL-W-46374A
Grupa slika 4

[skydrummer]

Postvijetnamska era

Godine 1975. u maju mesecu donet je standard MIL-W-46374B i on je posebno bitan jer se njime dodatno definišu uslovi rukovanja, primene i raspolaganja tritijumom i satova koji sadrže tritijum. Ovim standardom definisano je da na poklopcu kućišta mora stajati oznaka „ dispose rad. waste“ što bi u prevodu značilo radioaktivni otpad koji se mora odložiti ( na propisan način ). Takođe zahteva se da svetleći premaz na kazaljkama bude kvalitetniji. Zbog toga se danas mogu sresti satovi pravljeni po ovom standardu sa mnogo očuvanijim svetlećim premazom nego što je to bio slučaj sa satovim pravljenim po prethodnim standardima. Ono što je takođe veoma bitno jeste da prema ovom standardu satovi na brojčaniku moraju imati oznaku radioaktivnosti i simbol H3. Tritijum je takođe poznat i kao hydrogen-3 otuda oznaka H3. Što se tiče kaiša i osovinica tu nije ništa menjano. Dakle kaiš je maslinasto zelen a osovinice kaiša fiksne.

Hamilton, MIL-W-46374B
Grupa slika 5



Timex, MIL-W-46374B
Grupa slika 6



Međutim ima dosta satova pravljenih po ovom standardu koji nemaju fiksne osovinice kaiša već tzv. „spring bars“. Satovi pravljeni sa plastičnim kućištem su imali fiksne osovinice dok oni sa čeličnim kućištem su uvek ili u najvećem broju slučajeva imali tzv. „ spring bars“. Inače kada je u pitanju ovaj standrad mnogo su češći satovi sa čeličnim kućištem nego plastičnim kućištem.
Satovi pravljeni po ovom standardu proizvođeni su kasnih 70-tih pa do sredine 80-tih. Najčešće se mogu sresti Hamilton-ovi satovi sa čeličnim kućištem i cena im se kreće od 120 $ , 200 $ pa naviše. Timex satovi sa plastičnim kućištem su mnogo ređi.

Standard MIL-W-46374C objavljen je 15. aprila 1983 godine i njime se definišu oštriji zahtevi po pitanju otpornosti na magnetne sile, vibracije i vodu. Za američku vojsku po tom standardu satove je proizvodio Stocker and Yale a naziv modela je Sandy 184. Ti satovi su imali plastična kućišta i poznati su po svojoj robusnosti. Po mojim saznanjima to je jedini sat pravljen po ovom standardu.

Stocker and Yale MIL-W-46374C, Sandy 184
Grupa slika 7



Sa ovim standardom plastična kućišta su ponovo vraćena u upotrebu jer kao što je već rečeno satovi pravljeni po prethodnom standardu su retko imali plastična kućišta.
Cena ovih satova ( Sandy 184 ) najčešće se kreće između 50 $ i 90 $. To je prvi veći (39 x 39 mm) moderni, masovno proizvođen sat za američku vojsku i pretstavlja neku vrstu mosta između starijih modela iz 60-tih i 70-tih i novijih modela ( od 90-tih pa nadalje).

[skydrummer]

Standard MIL-W-46374D objavljen je 10. oktobra 1986 godine, njime je definisano nekoliko modela ( tipova ) satova :
Type 1- mehanički sat. Mehanizam – ručni navijač sa minimum 15 rubina. Zahtevana preciznost iznosila je +,- 30 sekundi na 75 Faranhajta ( 23,8 °C ) . Ovo je prvi sat koji je obuhvaćen nekim od standarda MIL-W-46374 a koji je definisan kao sat koji će se moći servisirati ( maintainable ).

Type 2- mehanički sat. Mehanizam- ručni navijač, broj rubina nije definisan, dozvoljena dnevna odstupanja su +,- 60 sekundi. Ovi satovi su uglavnom ( ako ne i uvek ) imali 7 rubina ili manje, nisu imali mogućnost zaustavljanja sekundare. Kućišta su bila od plastike.

Type 3, Type 4, Type 5 su definisani kao kvarcni satovi sa mogućnošću zaustavljanja sekundare.
Prema standardu MIL-W-46374D tip osovinica kaiša nije precizno definisan ( mogle su i nisu morale biti fiksne ) . Kaiš je mogao da bude ili crn ili maslinaste boje i morao je da podnese silu potezanja od 15 funti (6,8 kg), +,- 0,5 funti , bez ikakvih oštećenja.


Sandy 184A Type 2
Grupa slika 8



Hamilton Type 1
Grupa slika 9



Cena Sandy Type 2 kreće se oko 100 $ dok se cena Hamiltona Type 1 , koji ima Eta 2801 mehanizam sa 17 rubina kreće oko 200 $. Potpuno očuvani modeli dostižu cenu i do 300 $.

Standard MIL-W-46374E objavljen je 31. maja 1989 godine i doneo je mnogo novina. Posle nekoliko decenija promenjen je font kojim su ispisani brojevi na brojčaniku. Zatim umesto tritijumskog premaza za luminaciju zahtevana je primena tritijuma u gasovitom stanju smeštenog u malim kapsulama. Usled toga promenjen je oblik kazaljki a na brojčaniku umesto markera pojavile su se male kapsule tritijuma.

Sandy 490 MIL-W-46374E Type 1
Grupa slika 10



Marathon MIL-W-46374E Type 2
Grupa slika 11



Satovi pravljeni po ovom standardu imali su plastična kućišta a od proizvođača pojavljuju se Marathon i Stocker & Yale. Danas se cena za model Sandy 490 MIL-W-46374E Type 1 kreće oko 100 $- 120 $ .

[23jewels]

Mislim da je ovo pravo mesto da jedno svoje staro pitanje postavim ponovo

CountyComm - *

da li je ovo vredno pažnje?

Da li su ovo ti americki pilotski satovi?

CountyComm - Mechanical Watches

CountyComm - Quartz Watches

[Neša]

Skydrummer, svaka čast na ovom tekstu!!!

[tolarbo]

Sta reci osim: Izvanredno i cestitam na jos jednom prelepom tekstu!

[sima hrabri]

izvinjavam se svima koji su lajkovali postove (i skydrummeru, naravno) - prilikom brisanja 2 posta, nekim cudom je obrisana i cela tema, a nakon sto sam je vratio, lajkovi su nestali.
dakle, molim vas sve, ne bilo vam tesko, lajkujte ponovo!

[fotopetar]

Čestitke na prezentaciji!
Inače ovi noviji Hamiltoni i ostali satovi američke vojske iz vijetnamskog rata pa dalje nisu skupi i da ih se nać po povoljnim cijenama preko e-baya tako da se nadam da netko u svojoj kolekciji ima pokoji vojni američki sat.
Inače posjedujem u kolekciji nekoliko američkih vojnih đepnih satova i štoperica u super stanju očuvanosti!

[milan zmaj]

aj da te ja lajkujem zao mi je ...