Fotografije vašeg grada

[tolarbo]

Ovde mozete postaviti fotografije vaseg grada. Bilo bi lepo da upoznamo kroz lepe fotografije malo vise gradove u kojima zivimo.
Za pocetak da pocnem ja sa vec dobro poznatom zgradom Narodne skupštine

[bogojevski]

[Misic M.]

Niš.
Naradno pozorište.


Sud.


Sinđelićev Trg.


Letnja pozornica u Tvrđavi.

[zagorkara]

Tešanjska gradina: Tešanjska tvrđava - Gradina

[memoas]

vijećnica,stari grad,sarajevo

[SHIBUMI]

"Beograd je najružniji grad na svetu na najlepšem mestu na svetu."

-Le Korbizije, arhitekta




Na uscu dveju reka...



Ispod Avale....



"Nebo je nad Beogradom prostrano i visoko, promenljivo a uvek lepo; i za zimskih vedrina sa njihovom studenom raskoši; i za letnjih oluja kada se celo pretvori u jedan jedini tmurni oblak koji, gonjen ludim vetrom, nosi kišu pomešanu s prašinom panonske ravnice; i u proleće kad izgleda da cvate i ono, uporedo sa zemljom; i u jesen kad oteža od jesenjih zvezda u rojevima. Uvek lepo i bogato, kao naknada ovoj čudnoj varoši za sve ono čega u njoj nema i uteha zbog svega što ne bi trebalo da bude."

Ivo Andrić, pisac i nobelovac



''Još ponegde u Beogradu postoje tarabe, a uz tarabe raste korov jakog, oporog mirisa... Gugutka guguče na grani divlje kruške, a zalutali poljski miš beži od straha ili gladi... Sve to još postoji negde, u nekoj ulici bez imena i kući bez broja...
Zakačilo se kao čičak za nogavicu velegrada i putuje vremenima i prostorima kojima ne pripada.''

-Dušan Radović, pesnik i pisac




Danas, grad je preplavljen suprotnostima i kulturom: s jedne strane šljunkovit, siv i sirov...



A sa druge spokojan, kaldrmast i tih. U isto vreme je mesto za kuliranje, kao i za uzbuđenja.

-New York Times




Beograd nije u Beogradu, jer Beograd, u stvari i nije grad – on je metafora, način života, ugao gledanja na stvari.

-Momo Kapor



"Ovaj veliki grad bio je, izgleda, oduvek ovakav: istrgan, prosut, upravo kao da nikad ne postoji, nego večno nastaje, dograđuje se i oporavlja. S jednog kraja niče i raste, a sa drugog vene i propada. Uvek se kreće i talasa, nikad ne miruje i ne zna šta je spokoj i tišina. Grad na dve reke, na velikom prostoru sapet vetrovima."

-Ivo Andrić, pisac i nobelovac



Nema grada na svetu oko koga su se jagmili toliki narodi, pod čijim su se bedemima vodile tolike bitke, koji je toliko puta menjao vlasnika i pedeset puta uništavan da bi se svih pedeset puta ponovo iz istorijskog groba podigao – kao što je naš Beograd. Pa zar ta činjenica što je taj grad srpski ni najmanje o Srbima ne govori?

-Borislav Pekić




Ako ćemo pošteno, Beograd ovog jutra ne izgleda bogznakako. Gledamo ga upitno a on nevoljno sleže ramenima Karaburme i Banovog Brda: danas mu ne ide, Beograd danas nema svoj dan.

-Duško Radović



"Kad je Korbizije rekao za Beograd da je najružniji grad na najlepšem mestu, imao je pred sobom rezultate tih viševekovnih rušenja. Oni danas koji vole i poznaju ovaj grad, ne poznaju ga na osnovu onoga što su u njemu videli ili dotakli. Njegov najveći i možda najlepši deo je onaj koji je netragom nestao, pa ga više nikada nećemo videti, snimiti ili dodirnuti. Ali, istoriji pripada i onaj njen nestali deo, koji se više nikada neće moći rekonstruisati, onaj deo istorije koji se nalazi u nama, a ne u svetu oko nas.



Očigledno, Korbizijeov najružniji grad na najlepšem mestu, kroz istoriju je bio veoma često najlepši grad na najstrašnijem mestu sveta.





U zaključku, mogli bismo parafrazirati 'Njujork Tajms' iz daleke 1876. godine.



Da se na turskom pohodu u Evropu nije isprečila Srbija sa Beogradom (koji je tada sravnjen sa zemljom), danas bi svakako kao oni izgledali Nemačka i Francuska, Beč, Minhen i Marsej."
Milorad Pavić, pisac




Kako se često dešava da putnik poseti neko čuveno mesto očekujući mnogo, a odlazi iz njega potišten i razočaran. Ovakvi slučajevi su sa Atinom, Rajnom, Crkvom svetog Petra u Rimu.



Međutim, otišao sam u Beograd ne očekujući ništa – ni dekor, ni prizore, ni veselost niti išta zanimljivo – a sada sam potpuna žrtva njegovog zavodljivog šarma da od njega moram da se odvojim sa najvećim bolom. Ovo je neko novo osećanje: zaljubiti se u jedan grad.

-Herbet Vivijen, putopisac


“Gde je srce Beograda?



Svugde i nigde.

Ono se krije u otmenoj ležernosti čistača cipela koji će reći: “Daj šta daš!”, u filozofski skladnoj opuštenosti njegovih staraca koji su preko glave preturili toliko ratova, u jutarnjem vicu koji će svojim vedrim praskom preobraziti natmureno službeničko jutro u trolejbusu, u prijateljstvu kelnera koji se ne usteže da sedne sa gostom ispod „Lipe“ i popije pivo, u uličnoj gužvi u kojoj će te se retko kada osetiti strancem, ma odakle dolazili,
u lepoti ižvrljanih zidova koje niko ne kreči...



A na kojima je islikana dirljiva freska uličnih sudbina, ljubavi, psovki, uvreda..



Duhovitosti, fudbalskih rezultata, imena ...










Sve to na malteru ispod kojeg jos proviruju upozorenja: Provereno – min njet! Svi na izbore! Život damo, Trst ne damo! – a iznad svega tablica odavno iščezlog osiguravajućeg zavoda “Sava”, koji nije uspeo ništa da osigura, a najmanje sebe, i bledi tragovi promenjenih tabli sa uličnim nazivima.




Duh Beograda krije se u jedinstvenom haosu njegovih zelenih pijaca..

A pre svega u gipkom hodu Beograđanki.



Beograđanke na ulici – to je za mene fantastičan moderan balet, bez drugog zvuka do lupkanja potpetica na njihovim cipelama! Blede, naglo izrasle gradske devojčice, odrasle na asfaltu, odgojene pogledima prolaznika punim želja, samostalne, drske i učtive u isti mah, sa urodjenom elegancijom dovitljivih modiskinja i lukavo skrivenim siromaštvom – one su najlepša i najraskošnija predstava koju Beograd nudi pogledu došljaka, sve dok nekuda ne iščeznu, kao po nečijem tajnom migu, a ulice ostanu neutešno puste i gole.
Duh Beograda je, najzad, i u osećanju da ste kod kuće, da ne možete propasti jer ste među svojima, da uvek i u svako doba možete da pozajmite nešto sitnine, ljubavi, krov nad glavom i malo neophodnog saučesništva pred zoru…
Taj duh rađa smele vertikale, iz njega niču nove četvrti, a propadaju stare, on premošćava reke i raskrčuje spletove zarđalih koloseka među čijim pragovima niče trava, da bi sebi obezbedio što širi vidik na reke i nebo. On se poigrava arhitekturom i urbanističkim zakonima.



Fotografisan iz vazduha, taj grad nikada neće privući radoznalog sakupljača lepota, ma koliko vešto bio slikan.

Jednostavno, on nije fotogeničan! Ali će zato učiniti nešto posve drugo: razbudiće gotovo fizičku bol od čežnje, onima što su makar samo nekoliko dana proveli na njegovim ulicama, baš kao što je neka fotografija bivše ljubavi u stanju da nas izmuči do smrti.



Plan njegovih ulica postaje nešto slično topografskoj karti našeg srca. Taj će nas grad opčiniti šarmom, a nikad nam neće otkriti tajnu šifru te čudne ljubavi, kojoj ne znamo razloga.



Ostaćemo zauvek njegovi dobrovoljni zatočenici, koji su između bezbroj gradova remek-dela izabrali baš Beograd da u njemu prožive svoj jedini život koji im je dan.”

-Momo Kapor



"Beograd je opet ogrejalo sunce, jer niko drugi nije hteo".

-Cika Duško Radović



"Ko je imao srece da se jutros probudi u Beogradu, moze smatrati da je za danas dovoljno postigo u zivotu".




Stari Beograd krenuo je u Novi, Novi u stari, kao i svakog jutra mostovi su puni automobila. I jedni i drugi misle da je bolje na drugoj strani, kada utvrde da nije, vratice se tamo odakle su posli.

-Cika Duško Radović


Pozz

[komsa]

Palić

[Dzoni]

Pogled na Avazov toranj sa Vraca.

[Milossani]

Grocka panorama...


I normalno...

[Zagor]

Nastavice se .........