Haifisch 23 - Moja kolekcija

[Haifisch23]

Očigledno imamo različita iskustva sa švajcarcima.

Odličan IWC. Što se mene tiče, najbolji vintage kalibar, koji se može dobiti po povoljnim cenama. Još, ako je NOS kao ovaj. Čista perfekcija.

Hai, duga priča, radim sa švajcarcima svaki dan, ne verujem im kad kažu dobar dan, pogotovo ne verujem da u ovo vreme tehnologije neko ne može da zadovolji tražnju toliko godina, i to baš svi u isto vreme kreću sa famozni listama koje idu do 10 godina, duga priča i jako bezobrazna prema kupcima i pogotovo dilerima

nisam ni ja u kružoku tih ljudi, niti, me zanima da budem, ja samo samostalno tražim i lovim, a vintage je za mene mogućnost da zajebem njihov sistem koj isu nametnuli, vi napravite listu čekanja, podignete cene za duplo, ja uzmem za 200 evra vintage sat vašeg brenda, nov nenošen, neki brendovi su dosta skuplji, neki jeftiniji, ali uvek barem 7 do 10 puta su jeftiniji od novih njihovih satova

inače evo par slika novog IWC 89, naravno nikada na ruku ☺️

ovako nešto kad nađete posle par meseci traženja pričini mnogo veće zadovoljstvo nego kupovina u radnji

Prilog 148384

Prilog 148385

[Ivke1]

SEIKO 6139-6002 POGUE AUTOMATIC CHRONOGRAPH

Hronograf ili u prevodu zapisivač vremena je izraz, koji je smislio francuski časovničar Nicolas Mathieu Rieussec, kada je davne 1821 godine napravio merač vremena, na želju kralja Luoisa XVIII za potrebe konjskih utrka. Dugo vremena je važio za prvi hronograf u istoriji, dok se 2013 godine nije ustanovilo, da je 1815 godine, takođe francuski časovničar, Louis Moinet, za potrebe astronomskih merenja konstruirao hronograf u obliku džepnog sata, koji je merio vreme do 1/60 sekunde preciznosti a frekvencija mehanizma je bila, čak i danas nezamislivih 216.000 polusocilacija na sat ili 30 Hz.

Za prvi hronograf u obliku ručnog sata zaslužan je Longines, plasiravši 1913 godine, takozvani Monopusher sa kalibrom 13.33Z, koji se upravljao preko glavne krunice.
Breitling dve godine kasnije obelodanjuje prvi ručni sat sa hronografom preko nezavisne krunice, 1917 sledi Universal Geneve i tako proizvodnja ovih satova počinje strmo da raste.

1922 godine je časovničar iz engleskog Boltona, John Harwood putovao Švajcarskom tražeći proizvođača, koji će prihvatiti izazov i isprobati njegov pronalazak. Walter Wogt, vlasnik tek 10 godina ranije ustanovljene firme – Fortis, bio je veliki entuzijasta i odmah je prihvatio novu ideju. Tako je britanski pronalazk bio patentiran u Švajcarskoj, dve godine kasnije. Dve godine nakon toga, na međunarodnom sajmu u Baselu, bio je prikazan prvi sat sa automatskim navijanjem. Tako je Fortis postao prvi serijski proizvođač automatskih satova, koji su temeljili na ebauche kalibru A. Schild, sa dodatkom takozvanog automatskog menjača.

Stručnjaci kažu, da je jedno od najvećih dostignuća u horologiji stvaranje hronograskog automatskog mehanizma. Dokaz za to leži u činjenici, da je čak i rapidno brzo rastućoj masovnoj produkciji satova u dvadestom veku bilo potrebno nešto više od 40 godina, da želja postane stvarnost.
Istina je, da je Lemania 1947 godine uspela, da naprav itakav kalibar ali zbog tehnloških poteškoća, koje nije uspela da reši, mehanizam nije prešao u zvaničnu i serijsku proizvodnju i brzo je otišao u zaborav.

I onda dolazi 10. januar 1969 godine, kada Zenith predstavlja prototip svojeg prvog automatskog hronografa sa kalibrom 3019 PHC, te automatski zauzima prvo mesto u istoriji, već njegovim nazivom: El Primero (špansko za prvi). Kakva se bitka vodila u zakulisju, pokazuje se 3.marta iste godine, kada grupa proizvođača Heuer, Breitling, Hamilton-Buren, Dubois Depraz, udružena pod nazivom Chronomat, predstavlja rezultat tajnog Project-a 99, automatski hronografski mehanizam nazvan Caliber 11. Performans je bio popraćen najjačim svetskim medijima a prednost grupacije je bila u tome, što su mesec dana kasnije na Baselworldu raspolagali sa većim brojem primeraka satova sa ovim mehanizmom, koje su novinari mogli isami, da isprobaju. Zenith je na sajam doneo tek nekolicinu svojih modela.
Ubrzo su se proširile glasine, da je Calibar 11 radio samo onoliko, koliko je trajao sajam i da je bilo dosta poteškoća, da se dostigne neophodna pouzdanost. To se postiglo nešto kasnije u istoj godini sa kalibrom 12, kada su dodatno usavršili spoj Buren 1821 i Dubois Depraz modul 8510. To je kalibar, koji je proslavio Heuer Carreru, Autaviu i Monaco.
Daleko na istoku, kompanija relativno nepoznata prosečnom evropskom kupcu, je tri sedmice nakon završetka Baselskog sajma, maja 1969 godine u prodajne kutijice već pakirala prve satove sa automatskim hronografskim mehanizmom, kojeg su nazvali Seiko 6139. To se dešavalo tri meseca pre početka serijske proizvodnje Chronomatica i 6 meseci, pre početka serijske proizvodnje El Primera. I tako je istorija horologije dobila tri pobednika, umesto jednog.

Ali, vratimo se Seiku. Prosto neverovatno zvuči činjenica, da je kompanija ostvarila takav poduhvat u samo 5 godina nakon ulaska u svet hronografskih ručnih satova. Pošto je Seiko bio zvanični merač vremena na letnjim olimpijskim igrama u domaćem Tokiju 1964 godine, uradio je ono što, se od njega očekivalo i tako je nastao prvi japanski mehanički hronograf, Seiko 5719, sa 21 rubinom. Napravljen je isključivo za potrebe takmičenja i zato se radilo o ograničenoj količini od 1200 komada. Samo nepunih 60 meseci kasnije, kompanija postaje prvi brend u istoriji, koji započinje serijsku proizvodnju automatskih hronografa.

Verovatno se nikada neće tačno znati, zašto Seiko nije pristupio jakoj medijskoj kampanji za promociju novog automatskog mehanizma 6139, kao što su to uradili švajcarci. Stručnjaci su uglavnom saglasni, da razlog treba tražiti u činjenici, da je proizvođač krajem te burne 1969, svet suočio sa prvim komercijalnim kvarc mehanizmom Astron 3500 i da su sva sredstva i energija bila usredotočena u tom smeru. Nekoliko godina kasnije, ispostavilo se, da ni ovaj put nisu pogrešili.

Tako se završila 1969 godina, verovatno najburnija godina uistoriji horologije. Automatski hronograf i prvi ručni sat na Mesecu. Seiko jeprepleten aktualno sa prvim a i sa drugim. 6139 je prvi automatski hronograf, koji je napustio zemljinu atmosferu, četiri godine kasnije. Doduše na šverc, ali istorija ponekad nije sklona moralisanju.

Prilog 137374

Kućište je napravljeno od nerđajućeg brušenog čelika.

Dimenzije sata bez krunice su: širina 40,8 mm, visina 15,5 mm i dužina 41,8 mm.
Razdaljina od luga do luga iznosi 45,0 mm, a između lugova 20,0 mm.

Krunica se nalazi na poziciji 3. Nije potpisana i nije ušarafljiva. Zanimljiv je njen položaj, koji iz ruba kućišta istupa samo 1 mm. Zbog toga se upravlja sa donje stranje, gde je razdaljina od ruba kućišta veća. Krunicom se upravlja unutrašnji bezel, njenim duplim pritiskanjem prema kućištu se namešta dan u nedelji, a do željenog datuma dolazimo sa jednim pritiskom prema kućištu. Vreme se namešta izvlačenjem na poziciju 1.
Krunica kod Pogue-a zahteva nešto više posvećenosti i strpljivosti. Kao i hronografski pusheri, napravljena je od poliranog čelika a njen prečnik iznosi 5,3 mm.

Hronografski pusheri se nalaze na pozicijama 2 i 4. Upravljanje je neproblematično i jednostavno. Potreban je mali pritisak, da bi se štoperica pokrenula, zaustavila i resetirala. Kazaljka hronometra se lepo vraća na početnu poziciiju.

Prilog 137359

Vanjski bezel je fiksan. Korona je napravljena iz aluminijuma, pepsi dizajn dolazi pod uticajem Rolexa. Širina iznosi 3,4 mm i sadržava tachymetarsku skalu.

Prilog 137360

Poklopac kućišta je napravljen iz kombinacije brušenog i poliranog nerđajućeg čelika i ušarafljen je. Serijski broj sata otkriva, da je proizveden 1972 godine.

Prilog 137361

Kućište je masivno i kompaktno. Sa kratkim lugovima i završnim linkovima narukvice se stapa u potpuno homogenu strukturu, koja lepo leži na ruci i na svoju prisutnost upozarava više izgledom, nego osećajem težine ili iritantnog pritiska na kožu.

Prilog 137364

Staklo je mineralno – Seiko hardlex. Karakteristika ovog elementa je, da je visoko dignut odnosno ispupčen nad razinom ruba vanjskog bezela. Bez obzira na to, omogućava odličan pregled i čitljivost brojčanika. Površina staklene površine iznosi 31,0 mm.

Prilog 137365

Brojčanik je žuto-zlatne boje. Prozori za dan i datum se nalaze na pozciji 3 i međusobno su odvojeni. Njihova pozadina je crne boje. Hronografsko polje se nalazi na poziciji 6 i prikazuje merenje vremena do 30 minuta. Spušteno je ispod razine podlage glavnog brojčanika i sadržava vertigo uzorak.

Najuzbudljiviji element brojčanika je svakako unutrašnji rotirajući bezel, koji je bele boje i sadrži minutnu skalu. Obruč je smešten na rub brojčanika odmah pored vanjskog pepsi bezela i jednake je širine, št označi 3,4 mm.

Markeri su u obliku barova i postavljeni su na podlagu brojčanika. Početni deo je srebrne boje a preostali, veći deo, je premazan sredstvom za luminaciju.

Kazaljke su takozvane Stick hands – u obliku štapića. Srebrne su, unutrašnjost je luminirana. Hronometarska kazaljka je crvene boje. Jednako važi za malu kazaljku hronografskog podbrojčanika. Ovakva kombinacija se odlično uklapa sa zlatno-žutim brojčanikom i pepsi bezelom.

Prilog 137366

Narukvica nije originalna 6139-002. Reč je o aftermarket elementu. Ne može se reći, da se radi o slabijoj kvaliteti od originalne, jer je napravljena takođe od mekog brušenog čelika ali svakako nije izvorni deo. Širina lkod lugova iznosi 20 mm i spušta se na 16 mm, kod kopče.

Prilog 137368

Kopča je napravljena iz poliranog čelika, potpisana je i zatvara se na klik.

Prilog 137367

Sat pokreće automaski hronografski mehanizam Seiko 6139B. Sadrži 21 rubin, frekvencija iznosi 21.600 b/h i ima rezervu snage od 45 sati. Komplikacije mehanizma su hronograf sa merenjem vremena do 30 minuta, dan i datum. Mehanizam nema opicju ručnog navijanja. Pošto se radi o vertikalno postavljenom integrisanom mehanizmu, preporučljivo je, da štoperica radi sve vreme, kao i sat.

Radi se o izuzetno kvalitetnom i robustnom mehanizmu, koji je odličan naslednik prvog vertikalnog integriranog automatskog kalibra Seko 6139A. Prva verzija se proizvodila od marta 1969 do sredine 1971 i imala je 17 rubina, a 6139B se proizvodio od sredine 1971 sve do kraja serije 6139, odnosno do novembra, 1978 godine.

Sat dolazi u jednostavnoj plastičnoj kutijici, koja je bila tipična ambalaža za Seiko satove u to vreme. Na unutrašnjoj strani se nalazi fiksiran nosač sata, a njegova okolina je obložena tekstilom. Solidna kutija, koja daje prednost praktičnoj upotrebi pred posebnim dizajnom.

Prilog 137369

Prilog 137370

Ono što posebno boji istoriju i značaj ovog modela je podatak, da se radi o prvom automatskom hronografu, koji je bio nošen u svemiru. Američki astrounaut William Pogue je sat na ličnu i tajnu odluku poneo sa sobom na Nasinu Skylab, četvrtu svemirsku misiju, 16. novembra, 1973 godine. Po vlastitom svedočenju, razlog je bio u tome, da su Omege Speedmaster dobivali na ruku neposredno pred lansiranjem, a on je svoj Seiko 6139-6002 nosio prilikom celog procesa treninga i priprema na misiju – od juna iste godine. Upotrebljavao ga je za merenje brzine izgorevanja motora i pri tome je puno koristio unutrašnji bezel. Kada je došlo vreme, za lansiranje, Omegu je stavio na desnu ruku, a Seiko u džep austronautskog odela. Nakon lansiranja premestio ga je na levu ruku. Pogue je izjavio, da sat nije nošen prilikom rada na površini Meseca. Kada su se 8. februara 1974 godine, vratili na zemlju, žuto-zlatni Seiko je još uvek besprekorno radio.

6139-6002 spada u sam vrh želja današnjih Seiko kolekcionara. Sreća, da je bio masivno proizvođen tih skoro 10 godina i da se još uvek mogu naći vrlo dobro očuvani primerci. Treba dodati, da su traženiji prvi (do 1972 godine), koji sadrže podatak na brojčaniku Water Resistant ili Water Proof. Takvi modeli u mint stanju danas prelaze granicu od 1000 €. Ostali modeli u mint stanju se kreću u rangu od 500 do 1000 € ali i ovde treba napomenuti, da ih je sve manje i da im cena raste. Prvenstveno onima, koji u potpunosti sadržavaju originalne delove ili bolje reći delove iz stvarnog vremena nastanka sata a ne aftermarket brojčanike, bezele, kazaljke i narukvice.

Ovo je još jedan u nizu Seikovih modela, koji je odličan merač i zapisivač vremena ali odbija, da prizna uticaj prolaznosti. Model je stvarno vanvremenski i omogućava nošenje u smislu dizjana i nakon 50 godina od nastanka. Sa ovim satom na ruci, nećete izgledati mlađi, nećete sprečiti proces staranja ali ćete kao i on, vreme podrediti u vlastitu korist.

Prilog 137371

Prilog 137372

Prilog 137373

Ovaj Seiko mi je već duže vrijeme zapao za oko, sa tim da bi volio da je taj bijeli dio oko cifera iste boje kao i cifer. Mislim da sam vidio negdje da ima.

[Ivke1]

Hvala Stari Ase i Ivke!

Tag Heuer već imam ali Daytona. To je jedna velika rana, otvorena, tražiš lek ali svaki dan čekajući na nju, dođe ko sol na ranu.

Da te napomenem samo sto se tiče Daytone. Dali sam ja naišao na primjerak koji ne predstavlja pravilo ( nadam se bar). Pričam o metalnoj Daytoni - dio na narukvice koji je visoko poliran ( sjajni dio) jako ružno izgleda kad se izgrebe, pogotovo kopča. Na tom sjajnom dijelu se bas vide oštećenja. Ja sam svoju dajtonu dvobojnu htjeo da zamjenim ali kad sam to vidio odbilo me. Izgledala je nekako staro. Poslije toga sam se odlučio da će to biti Submariner jer nema taj osjetljivi dio. Na mojoj Daytoni je taj dio od zlata i još je osjetljivi ali se sa zlatarskom krpom dovede u red za 10 min. Gledajući u kakvom su stanju tvoji satovi mislim da bi te i najmanja ogrebotina nervirala. Ja sam taj žal za metalnom Daytonom nadomjestiti mojim TH-om.

[Haifisch23]

Oprostio bi joj to, samo da je dobijem. Nije baš lako izgrebati čeličnu narukvicu Daytone. Možda si naišao na primerak, koji baš nije puno čuvan. Ali sve se može desiti.

Da te napomenem samo sto se tiče Daytone. Dali sam ja naišao na primjerak koji ne predstavlja pravilo ( nadam se bar). Pričam o metalnoj Daytoni - dio na narukvice koji je visoko poliran ( sjajni dio) jako ružno izgleda kad se izgrebe, pogotovo kopča. Na tom sjajnom dijelu se bas vide oštećenja. Ja sam svoju dajtonu dvobojnu htjeo da zamjenim ali kad sam to vidio odbilo me. Izgledala je nekako staro. Poslije toga sam se odlučio da će to biti Submariner jer nema taj osjetljivi dio. Na mojoj Daytoni je taj dio od zlata i još je osjetljivi ali se sa zlatarskom krpom dovede u red za 10 min. Gledajući u kakvom su stanju tvoji satovi mislim da bi te i najmanja ogrebotina nervirala. Ja sam taj žal za metalnom Daytonom nadomjestiti mojim TH-om.

[Ivke1]

Daytona je kupljena 2015, nosi je stalno. Ne radi sad nekakav posao gdje bi je mogao oštetiti. Volio bih da sam uslikao da vidiš.
Da se razumijemo ne bi me to puno pomjerili da nadjem povoljan a dobar primjerak. Mada sam u zadnje vrijeme zagrijao za Rolex Deepsa D-Blue 126660.
Mehanizam poboljšan, veća rezerva snage a uživo ostavlja bez daha.

[Ivke1]

Našao slike, sjetio se da imam u komp.

I izgrebana izgleda vrhunski.

[Haifisch23]

Da, novi 3235 kalibar donosi čak 14 patenta.
James Cameron je poseban model, naklonjen onima, koji vole veće satove. Visina kućišta je 18 mm, što je samo 0,8 mm niže od Omege Planet Ocean hronografa i onaj, ko nije naviako, sledi mu duži period prilgagođavanja.
Što se tiče ove Daytone, bio bih presrećan i sa ovako izgrebanom. Ovo se sređuje bez problema, mada još uvek mislim, da bi vlasnik trebao biti malo nežniji sa njom.

[Petar012]

Pozdrav jako lepa kolekcija, izuzetno vredna i sastoji se od legendarnih modela po imenu.

Moram priznati da mi je oko zastalo samo na vintage deo, pogotovo na Citizen, redak i poželjan, sat koji nije deo shoppinga, već pravi kolekcionarski komad, sat koji se juri, kupuje na ozbiljno znanje i snažnu kompetenciju, obavezno servisira što podrazumeva da se i tu mora imati ozbiljno znanje.

Pozdrav kolega, zar niste Vi svojevremeno žestoko popljuvali pomenuti Citizen, kako je krš, loš mehanizam, topljeni ekser, poluge se iskrive, nemoguć za servisiranje? Što i nekoliko ljudi mogu potvrditi. Šta je povod za ovakav Kopernikanski obrt?

Sent from my F5321 using Tapatalk

[Baron]

Što se tiče ove Daytone, bio bih presrećan i sa ovako izgrebanom. Ovo se sređuje bez problema, mada još uvek mislim, da bi vlasnik trebao biti malo nežniji sa njom.

Ima šmeka i kad čovjek kupi sat da bi ga svakodnevno nosio, i to je uživanje, izglebe se i ruka a ne sat. Snobovski mi je i kompleksaški kad ljudi kupe skup sat pa ga čuvaju u sefu.

Послато са SM-G960F помоћу Тапатока

[Dragojlovic Darko]

Čitao sam tvoju priču za vintage i znam gde si pogrešio, ja sam samo jednom i to kad sam kupio sat na neviđeno, ali zato sam krenuo od sovjetskih satova, preko japanskih, do jeftinih swiss satova, potom malo skupljih do štopera, nakon njih do skupih švajcaraca i na kraju evo kod pateka i audemarsa. To je proces koji je potrajao nekoliko godina

Jako lijepo receno, jos ako mozemo da vidimo pored IWC-a, AP i Patek-a jer se to zaista rijetko vidja