clock dva - Moji satovi / Bare necessities

[clock dva]

Pozdrav svima na Forumu. Učlanjen sam već neko vreme, pa je red da se i ja "zapljunem" ovde a ne da samo gledam slike.

Iako obožavam satove, nikada nisam imao ambiciju da ih sakupljam. Uvek mi je bio dovoljan samo jedan. Takođe, u tehnikalije se skoro uopšte ne razumem, bitno mi je samo da sat radi tačno i da mi se dopada.

Prvi sat sam dobio od teče kad sam pošao u osnovnu školu i taj Poljot sam nosio do srednje škole. Kasnije sam nosio polovan Edox koji sam kupio od džeparca i koji je sa mnom prošao sve i svašta, čak i vojsku. Kad sam sredinom devedesetih odlučio da odlaskom u inostranstvo probam da napravim nešto od svog života, kupio sam za prvu pomoć solarni Swatch na aerodromu u Rimu jer sam vernog Edox-a u žurbi zaboravio u Beogradu. Na Swatch satove sam uvek gledao kao na igračke ali moram da priznam da me je plastični mališa odlično služio (radi i dan-danas). Po povratku u zemlju nastavio sam da nosim Edox. Heuer mi je omiljena marka i u par navrata sam se lomio da, uprkos astronomsklim cenama za mene, kupim sebi jedan i završim priču sa satom na duže vreme ali je uvek nešto drugo bilo preče. Ljubav prema Heuer-ima nije ostala nezapažena kod moje supruge i pre nekoliko godina zamalo da dobijem jedan za rođendan. Kolege sa posla su joj rekle da nije normalna ako da toliko para za sat (nemam pojma koliko, nije htela da kaže) pa sam na kraju dobio Festinu. Otkud sad Festina? Pa, kao velikom obožavaocu Tour de France-a to je bilo sasvim logično. Da mi je kupila TH i ja bih joj rekao da nije normalna, al' ljubav je to, ej! Nije mi uopšte bitno koliko nešto košta, bitna je namera i namena.



Nedavno sam nasledio tečinu "kolekciju". U kolekciji je tokom njegovog života bilo svega i svačega, što bih ja rekao – mešano meso, bez nekog naročitog kriterijuma ili stila u sakupljanju, onako "svaštarski". Najverovatije ću zadržati samo par komada koje ću koristiti i čuvati kao uspomenu na njega. Mnogi su bili u vlasništvu tečinih predaka i za neke satove pokušavam da ustanovim kome su pripadali jer je bilo par osoba u njegovoj familiji koje su mi u detinjstvu bile veoma drage, naročito njegov otac koji mi je bio kao rođeni deda. Inače, nemam pojma šta bih radio sa tolikim satovima i kad da stignem sve da ih nosim (vidi naslov teme), mada, ko zna, možda sam upravo zakačio kolekcionarski virus. Nekoliko Q&Q je uzeo moj otac jer mu savršeno odgovaraju za odlaske na pecanje a i ne ume da čuva satove, kako sam kaže.



Naravno, uz toliko satova ima bar dva puta više narukvica.



Fotografije nisu nešto naročito i više su informativnog karaktera. Biće lepših kad stigne nov foto-aparat.

Izvinjavam se ako sam udavio ovolikim postom. Živeli!