Bulova 214 ( Accutron ) - Kada je viljuška zamenila točak

[skydrummer]

Bulova 214 ( Accutron )
Kada je viljuška zamenila točak

Uvod

Tekst koji sledi nastao je kao rezultat velikog ličnog interesovanja za istoriju, satove i u ovom slučaju satove sa vibrirajućom viljuškom. Za pisanje teksta korišten je velik broj izvora iz kojih su tekstovi prevedeni i u izvesnoj meri izmenjeni, dopunjeni, dodatno prokomentarisani i obogaćeni velikim brojem fotografija. Cilj teksta jeste da predstavi mehanizam Bulova 214 koji je označio prekretnicu u časovničarstvu, razloge zbog kojih je nastao, zatim da predstavi čoveka koji je izumeo pomenuti mehanizam kao i da predstavi satove u koje je ugrađivana čuvena 214-ca.

Mehanizam o kome će biti reči u ovom tekst nosi oznaku 214. Zašto je taj mehanizam bitan za časovničarstvo i šta ga to čini interesantnim ? To je prvi mehanizam namenjen ručnom satu koji je koristio vibrirajuću viljušku ( tuning fork ) i prvi serijski proizvođen mehanizam namenjen ručnom satu koji je imao tranzistor ( misli se na tranzistor kao deo elektronike ne na radio prijemnik ). Tvorac ovog mehanizma je Max Hetzel koji je u to vreme radio za Bulovu kasnije je radio i za neke druge kompanije. Pojednostavljeno objašnjeno, princip rada mehaničkog sata podrazumeva prenos energije od glavne opruge putem zupčanika i zaprečnog sklopa ( anker i zupčanik ankera ) do balansne opruge koja svojim osciliranjem daje ritam satnom mehanizmu. Kod mehanizma 214 toga nema. Postoje tri elementa. Baterija kao izvor energije ( kod mehaničkog sata to bi bila glavna opruga ), oscilirajuća viljuška ( kod mehaničkog sata to bi bio balansni točak sa svojom oprugom, naravno ) i ono što izaziva i kontroliše osciliranje viljuške a to je elektronika koju čine elektromagnet, tranzistor, otpornik i kondenzator ( kod mehaničkog sata to bi bio splet zupčanika i zaprečni sklop ). Dakle ovde nema kvarca koji bi oscilirao i ovo nije kvarcni mehanizam. Prvi sat koji je imao ovaj mehanizam jeste Bulova Accutron (accuracy and electronics ) . Sat je predstavljen 25. oktobra 1960. godine . Mehanizam u ovom satu , kao što je rečeno, nosio je oznaku 214 i imao je 27 delova od toga 12 pokretnih. Bulova Accutron je prvi sat bez balansnog točka i s obzirom da je imao tranzistor to je prvi pravi elektronski sat ( electronic sat ) u serijskoj proizvodnji.

Tehničke karakteristike mehanizma 214
· Proizvođač: Bulova Watch Company Inc.
· Godina proizvodnje: 1960.
· Dimenzije: 28,7 x 5,5 mm
· Frekvencija oscilacije viljuške: 360 Hz
· Index Wheel: 300 zubaca
· Odstupanja mehanizma: +,- 2 sekunde, dnevno
· Mehanizam je karakterističan po brujanju koje potiče iz vibrirajuće viljuške. Dakle nema tik-tak zvuka karakterističnog za kvarcne satove.
Grupa slika 1


Na sledećoj fotografiji nabrojani su neki od najbitnijih delova mehanizma ( sve je na engleskom ali je poprilično lako za razumeti ). Razlika između mehanizma 214 u grupi slika 1 i mehanizma 214 u grupi slika 2 jeste opruga za zaustavljanje sekundare. O tome nešto kasnije.
Grupa slika 2


Pojednostavljeno objašnjeno viljuška oscilira tako što električni signal transformisan od strane tranzistora aktivira elektomagnetni kalem što dalje dovodi do vibriranja oscilirajuće viljuške ( The electric signal transformed by the transistor activates an electromagnetic coil that puts a metal tuning fork into vibration ). Postavlja se pitanje kako se osciliranje viljuške ( čije osciliranje reguliše elektronika ) prenosi na zupčanike i dalje na kazaljke? Jedna od genijalnosti mehanizma leži u načinu kako je to regulisano a regulisano je pomoću tri elementa, jednog zupčanika ( index wheel ) i dve žičice ili šipkice. Jedna žica zove se „index finger“ a druga „pawl finger“ ( nisam siguran kako se ovi tehnički termini prevode na srpski i da li je uopšte moguć prevod). Obe žice imaju na krajevima rubine. „Index finger“ je žičica ili šipkica koja se nalazi na vibrirajućoj viljušci i ona prenosi energiju tj pokreće ili još bolje rečeno gura „index wheel“ . Druga žica ( „pawl finger“ ) ne nalazi se na vibrirajućoj viljušci nego na mostu ( pawl bridge) i ima ulogu kočnice tj ona sprečava da se „index wheel“ okreće unazad. Praktično jedna šipkica je pogonska a druga ima kočionu funkciju. „Index wheel“ koji ima 300 zubaca visine 1/100 mm, dalje prenosi energiju preko sklopa zupčanika ( tzv gear train koji čine prvi, drugi, treći i četvrti zupčanik ) sve do kazaljki. Inače taj sklop koji čine pogonska i kočiona žičica sa rubinima i zupčanik ( index wheel ) je toliko sitan da se golim okom teško vidi tako da su sve fotografije koje pokazuju pomenuti sklop uvećane nekoliko desetina puta . Čak i na tim uvećanim fotografijama praktično se ne vide zupci na tzv index wheel-u.
Kako taj ceo sistem izgleda može se videti na sledećim fotografijama.
Grupa slika 3


Kako to izgleda uživo može se videti na sledećih nekoliko fotografija. Prvo što treba uočiti jeste da je jedna od fotografija uvećana 200 puta kako bi se jasno mogla videti pogonska žičica, kočiona žičica i indeks zupčanik ( index wheel ). Drugo što se odmah može primetiti jeste koliko su sitni rubini na žičicama u odnosu na rubinski ležaj indeks zupčanika. To ilustruje koliko je preciznosti bilo potrebno pri izradi. Tako nešto možda ni danas nije lako postići a kamoli krajem 50-tih kada je ovaj mehanizam nastajao.
Grupa slika 4


Na sledećim fotografijama može se videti na koji način indeks zupčanik prenosi energiju tj pokreće ceo splet zupčanika ( gear train ) koji na kraju pokreću kazaljke.
Grupa slika 5


Sledi šema rada elektronike (potreban je određen stepen poznavanja elektronike da bi se šema razumela).
Grupa slika 6


Animacija koja pokazuje šta radi „index finger“ – roze boje a šta „pawl finger“-ljubičaste boje.



Mehanizam 214 ima odstupanja od +, - 2 sekunde dnevno, sekundara klizi a satovi sa ovim mehanizmom nemaju krunicu , bar ne onu uobičajnu. Naime podešavanje vremena vrši se preko krunice koja se nalazi na poklopcu sata. Mehanizam 214 imao je i svoje podvarijante ( derived calibers ) , oznake tih mehanizama su 214H, 214HN, 2141, 2142, 2143 . Ni jedan od mehanizama iz 214 serije nema datum što zajedno sa nedostatkom klasične krunice čini satove sa ovim mehanizmom lako prepoznatljivim. Prva verzija ovog mehanizma , dakle „čista“ 214-ca nema mogućnost zaustavljanja sekundare. To je omogućeno u verziji 214H dodavanjem tzv hack spring tj opruge za zaustavljanje sekundare. Pomenutu oprugu moguće je ugraditi i u 214 mehanizam koji nema opciju hakovanja s obzirom da su identični mehanizmi. Treba samo pronaći taj deo ( hack spring ) i raspoloženog časovničara.
Na sledećim fotografijama prikazana su dva mehanizma 214, jedan bez i jedan sa pomenutom oprugom.
Grupa slika 7


Mehanizam koji je nasledio 214-cu nosi oznaku Bulova 218 ( grupa slika 8 ) i pojavio se 1965. godine. Mehanizam 218 imao je „normalnu“ krunicu , prikaz datuma, bio je tanji ( 4,4 mm naspram 5,5 mm kolika je visina 214-ce ). Mehanizam 218 ima nekoliko podvarijanti. Bulova je kasnije proizvela još nekoliko mehanizama koji su imali vibrirajuću viljušku . Svi su oni zapravo unapređene verzije 214-ce. Godine 1977. Bulova prestaje da proizvodi mehanizme sa vibrirajućom viljuškom. Kvarc je dobio bitku. Procena je da je Bulova proizvela između četri i pet miliona mehanizama sa vibrirajućom viljuškom.
Grupa slika 8