Vladast je već ukratko rekao zašto su te velike firme tako velike i zašto tako skupo naplaćuju svoje proizvode. Dodaću da se neki od modela pomenutih proizvođača sa pravom mogu nazvati umetničkim delima, pa ih zato krasi cena koja premašuje zdrav razum nas običnih smrtnika, ali opet neka umetnička dela kao na primer slike čuvenih slikara se procenjuju na desetine miliona $ što je opet većini ljudi neshvatljivo, ali je to realnost. Dok god ima ljudi spremnih da daju tu količinu novca takvi satovi će se praviti i proizvođači će nastavljati da nas zadivljuju svojim umećem.
Ja vrlo često ne opravdavam cene većine vrhunskih proizvođača satova, jer je cena koštanja (cena troškova proizvodnje) verovatno 5% maloprodajne cene sata, ali opet je isto tako činjenica da nas niko ne tera da te satove kupujemo.
Većina tih proizvođača ima jako bogatu istoriju sa dosta pronalazaka, nagrada, i ostalih stvari koje potvrđuju njihov kvalitet i posvećenost detaljima. Oni koriste najbolje materijale, eksperimentišu sa novim materijalima, i dosta troše kako na istraživanje i razvoj tako i na marketing. Ono što možda najviše utiče na cenu je činjenica da li taj proizvođač samostalno proizvodi mehanizme ili ne, i ovo je vrlo često jedan od ključnih faktora.
Ovakve satove često ne možeš kupiti za manje od 4000 EUR (ovoliko recimo košta Ulysse Nardin Marine serija) a cene se mogu kretati i do 1M$. Od te cene počinju i jeftiniji Zenith, IWC i Jaeger LeCoultre modeli. Cene za Vacheron Constantin i Patek Philippe kreću tek od 10000 EUR.
Ono što možeš priuštiti za 1500-2500 EUR su modeli sledećih proizvođača: Omega, Tag Heuer, Tudor (Rolex za sirotinju ), Longines, Mido, Oris, Rado, Raymond Weil...

Pogledaj i ove stranice na forumu:

LINK 1

LINK 2

LINK 3


Pozdrav,
V.S.