Digitalni mehanički (jump-hour) satovi

[Neša]

Ovaj tekst predstavlja jedno kratko putovanje kroz istoriju ovih veoma zanimljivih satova, a koji su jedno vreme predstavljali hit na zapadnom tržištu, da bi nedugo zatim relativno brzo pali u zaborav. Inače, ovo su prvi satovi sa digitalnim prikazom vremena, premda im je pogon mehanički. Da ne bi bilo nedoumica, ovi satovi se ubrajaju u digitalne jer se vreme prikazuje pomoću brojki, a ne pomoću klasičnih kazaljki. Brojke se nalaze na obrtnim diskovima i prikazuju se u određeno vreme, otprilike kao datum na mehaničkim satovima. S druge strane, postoje i hibridni modeli, tj. analogno-digitalni, ali će o njima biti reči nešto kasnije. Na osnovu više izvora može se reći da su se najviše prodavali tokom sedamdesetih godina dvadesetog veka, ali je njihova slava bila kratkotrajna, budući da su uzmakli pred kvarcnim digitalnim satovima, ali i pred klasičnim modelima sa analognim prikazom vremena.

Iako se može reći da ovakvi satovi imaju pretke u 16. i 17. veku, kada je bilo časovnika sa pokretnim brojčanikom, prva stanica na ovom kratkom putovanju kroz istoriju biće prva polovina 19. veka. Prvi ponosni vlasnik džepnog sata sa digitalnim prikazom vremena bio je francuski kralj Luj Filip Orleanski, a izradila ga je tada čuvena francuska časovničrska firma Blondeau oko 1830. godine. Ovaj sat je bio izrađen po narudžbini kralja, tako da još neko vreme nije bio dostupan širem krugu korisnika. Salcburški časovničar Joseph Pallweber jedan je od najzaslužnijih za njegovu masovnu pojavu. Pallweber je izradio jedan od mehanizama zasnovanih na navedenom principu, a licencu su nadugo zatim otkupili Cortébert i IWC.

Na sledećoj slici se vidi Pallweberov mehanizam:

Naravno, tu je i čuveni Cortébert:

Sasvim logično, prvi satovi ovog tipa bili su džepni, dok su se ručni pojavili nešto kasnije. Dvadesetih godina prošlog veka, kada je vladao art deco, pojavili su se i prvi ručni mehanički digitalni satovi. Na slikama je ponovo Cortébert:

Tu je i sat nepoznatog proizvođača, koji datira iz 1915. godine:

I Rolex konja, pardon, sat za trku ima, i to sa mehanizmom AS340:

Premda su digitalni mehanički satovi doživeli renesansu u ovom periodu, ona je bila kratkotrajna. Mnoštvo klasičnih modela, ekonomska kriza Drugi svetski rat i drugi faktori su učinili svoje, tako da ovi satovi ponovo odlaze u višedecenijski zaborav. Doduše, povremeno su se pojavljivali i neki zanimljivi modeli:

Pravu renesansu doživljavaju krajem šezdesetih i tokom sedamdesetih godina prošlog veka, u periodu koji neki nazivaju i svemirskim dobom (Space Age). Industrijski dizajn ostavio je svoj pečat i na industriji satova, tako da se proizvođači utrkuju oko toga koji sat će izgledati savremenije i bolje preneti duh savremenog doba, kada putovanje u svemir postaje stvarnost.

Na ovim slikama dato je nekoliko satova klasičnog dizajna. Međutim, pravu čaroliju donose satovi koji deluju 'svemirski', u skladu sa duhom vremena.

Nažalost, ovi satovi ponovo tonu u zaborav, ali se ne može reći da su potpuno nestali. Njih su pravili mnogi proizvođači, počevši od opskurnih, koji su se samo pojavili na tržištu da bi zatim nestali, ali su bili predmet interesovanja i mnogo ozbiljnijih igrača, kao što su Raymond Weil, Bell&Ross ili A. Lange % Söhne.

Savremeno doba donosi i neke veoma zanimljive i atraktivne modele. Di Grisogno Meccanica DG na prvi pogled liči na poznate šljašteće modele kineskih proizvođača, ali on to svakako nije. Ne dozvolite da vas zavaraju cifre na dnu brojčanika – u pitanju je mehanički sat.

Osim njega, tu je i francuski 4N, kome se zupčanici sasvim jasno vide.

Evo i nekoliko novih mehaničkih digitalnih satova:

Konačno, kao što je navedeno i nešto ranije, trebalo bi spomenuti i hibride, odnosno analogno-digitalne satove, kao i još neke zanimljivosti. Kao što se vidi sa nekih slika, pojedini modeli imaju analogno-digitalni prikaz vremena, tako da se npr. sekunde ili minuti prikazuju klasičnom kazaljkom, dok su sati i eventualno datum prikazani pomoću brojki, otprilike kao datum na klasičnim modelima. Ipak, i ovakvi satovi se ubrajaju u digitalne. Engleski naziv jump hour često se koristi i među našim ljubiteljima satova. Ovaj naziv se koristi jer brojka naprosto 'uskoči' na određeno mesto kada za to dođe vreme. Osim pomenutog, u engleskom se koriste i nazivi kao što su direct read, wandering minute i još neki, premda je prvi najpoznatiji. U našem jeziku ih je po svoj prilici najpreciznije nazvati mehaničkim digitalnim satovima, premda je terminologija velika boljka mnogih nauka, disciplina i domena ljudske delatnosti.


Kako god da nazovemo ove satove, evidentno je da i danas izazivaju pažnju ukoliko se nađu na ruci, a bilo bi lepo da jednog dana ponovo zažive.


Izvori:
Jump Hour
History of Jump Hour Watches - Shopping - Clothing
Cortébert (watch manufacturer) - Wikipedia, the free encyclopedia
Mechanical Digital Watches | Unique Watch Guide