Rolex - redovi i liste za čekanje

Pošto je u zadnje vreme bilo više puta ispostavljeno Rolexovo manipulisanje sa listama čekanja i pošto je to jedan od najvećih faktora koji upotrebljavaju oni, koji nisu naklonjeni ovom proizvođaču, uzeću sebi slobodu, da se malo detaljnije upustim u materiju. Ne sa ciljem, da nekima "zauvek začepim usta", jer je uzaludan posao ubeđivaiti ubeđene, nego sa željom, da na tu široko rasprostranjenu "istinu" omogućim pogled sa nešto drugačije persepktive i da tu obalu duboko usađenih korena sterotipova zapljusnu talasi logičkih i nešto realnijih zaključaka.

Prve liste čekanja na Rolex satove, počinju sa modelom Daytona (čelik), sredinom 90-tih godina prošlog veka. Nisu se desile istovremeno svuda po svetu i nisu bile značajno duge - najviše do pola godine. Razlog je bio u sve većem globalnom rastu prodaje mehaničkih satova, Daytonu je tada pokretao Zenithov El Primero, koji se držao ugoovorenih količina i naravno nije preterano hranio jednog od dva najznačajnija konkurenta. Istovremeno, na tržište luksuznih satova pristiže sve veća masa kupaca iz najmnogoljudnijeg kontinenta, čija se kupovna moć dizala iz dana u dan.

Priložiću link do tabele, kojiu sam pre neki dan upotrebio u drugoj temi a želim je predstaviti i ovde, jer nudi savršen pogled, šta se u poslednjih dvadesetak godina dešavalo na globalnom tržištu satova Swiss produkcije, koja čini 80 % ukupnog udela svetske prodaje u ovoj delatnosti.
Ko ne želi gubiti previše vremena pojedinostima u tabeli, ispod linka ću napisati sažetak najbitnijih činjenica, koje se odnose na ovu temu.

https://www.fhs.swiss/scripts/getsta...s_201111_a.pdf

Tabela dolazi iz Švajcarskog horološkog saveza i prikazuje izvoz domaćih proizvođača na globalnom nivou, kao i pojedini prikaz 10 najvećih tržišta.
Neko će reći, ovo ne predstavlja Rolex o kome je reč u ovoj temi, pa da i to objasnim. Skoro je nemoguće dobiti tako detaljan zvaničan podatak ne samo za Rolex, nego i za bilo kojeg svetskog proizvođača. Teoretski, mogli bi se skuplajti podaci na osnovu pojedinih godišnjih izveštaja, ali putem inetrneta se ne bi mogli vratititi toliko nazad, da dođemo do početka redova za čekanje. Jedino moguće mesto je platforma Statista, ali za tako nešto je potrebno imati status Premium člana, koji godišnje košta 1.500 $. Čak i tada je pitanje, da li bi neko kao fizička osoba mogao doći do tih podataka. Ali bez obzira na to, do zaključaka se može doći i ovim putem. Sledeća slika predstavlja tržišni udeo na globalnom nivou najvećih švajcarskih proizvođača za prošlu godinu. Međusobni odnosi se u poslednjih dvadeset godina nisu bitnije menjali. Nekoliko odstotnih jedinica u oba smera ali raspored je ostao isti.

Prilog 151157


Slika prikazuje, da je Rolex daleko najveći subjekat u ukupnoj prodaji Swiss produkcije. Njegov najveći konkurenat Omega zaostaje za skoro tri puta (2,75) i da Rolex sam prodaje više nego sva naredna trojica ukupno po redosledu (Omega, Longines i Patek Philippe). Zbog toga je gornja tabela više nego merodavna za izvlačenje realnih zaključaka.

Možda će opet neko reći. Rolex ne proizvodi kvarc satove a u gornjoj tabeli su zahvaćeni podaci o ukupnoj realizaciji satova. Zato prilažem link do tabele, koja sadržava prikaz realizacije u periodu od 2000 do 2019 godine i obuhvata podelu na elektro i mehaničke satove.

https://www.fhs.swiss/scripts/getsta...c_201111_a.pdf

Ovaj izveštaj je najbolje svedočenje, kako se Swiss produkcija vratila na ono što ima zapisano u DNK-u - Mehanika.
Ako je 2000 godine mehanička grana zaostajala za kvarcom za 4 % (48 % vs 52 %), samo 5 godine kasnije imali smo suprotnu sliku (kvarc 38 % vs mehanika 62 %), krajem prve decenije udeo kvarca iznosi samo 28 %, krajem 2015 godine se još dodatno smanjuje i iznosi samo 20 %, da bi krajem prošle godine mehanika činila 83,5 % ukupne produkcije švajcarskih satova.
Pošto je Rolex proizvođač samo mehaničkih satova, tabela i u ovom segmentu dokazuje, da je u potpunosti merodavna za donošenje pravilnih rezimea.

A sada, da se vratimo prvoj tabeli odnosnu pregledu pojedinih tržišta. Top lista izgleda ovako:

1. mesto Hong Kong - konstantan rast od 2000 do 2019 za 89 %
2. mesto S.A.D - veći pad 2010 zbog učinka ekonomske krize. Inače rast. Od 2000 godine do 2019 prodaja je porasla za 30,5 %
3. mesto Kina - konstantan rast od 2000 do 2019 godine za 4431 %
4. mesto Japan - veći pad 2010 (ekonomska kriza). Inače rast. Od 2000 do 2019 porast prodaje za 73 %
5. mesto Velika Britanija: uglavnom konstantan rast. Od 2000 do 2019 godine porast prodaje. Indeks 318
6. mesto Singapur - uglavnom rast. Od 2000 do 2019 godine porast prodaje. Indeks 300
7. mesto Nemačka - uglavnom rast. Od 2000 do 2019 godine porast prodaje za 57 %
8. mesto Francuska - više - manje rast. Od 2000 do 2019 godine porast prodaje za 64,5 %
9. mesto Italija - više - manje rast. Od 2000 do 2019 godine porast prodaje za 10 %
10 mesto: UAE - uglavnom rast. Od 2000 do 2019 godine porast prodaje. Indeks 518.

Vidimo, da prodaja satova u poslednjih 19 godina raste na svim tržištima. Od staloženih 10 % u Italiji, preko odličnih 30,5 % u SAD, još boljih 57 % u Nemačkoj, izvanrednih 89 % na najvećem tržištu Hong Konga, suludih 318 % u Velikoj Britaniji do apsolutnih 4431 % u Kini, koja se iz 78 i mesta 2000 godine penje na 4. mesto u 2019.
U poslednjih 19 godina, realizacija na azijskom tržištu se povećala za 293 %, dok se u preostalom delu sveta povećala za 158 %.

Kako je Rolex odgovorio na sve veće potraživanje sa strane tržišta? Ovde se moram ponovo vratiti na liste čekanja. Rolex je sve do 2011 godine nekako pokrivao potrebe kupaca. Pri tome, mu je prilično pomogla velika ekonomska kriza 2008-2010 godine, koja je zadesila skoro sva tradicionalna tržišta osim Hong Konga, Kine i Singaupra. U to vreme je potražnja za njhovim satovima pala za nekih 20 %. Tada se do Daytone, sa nešto sreće, moglo doći u nekoliko meseci.
Uspon potražnje počinje 2011 godine i od tada je u neprestenom porastu. Rolex, kao i skoro svi ostalii proizvođači nikda nije javno izlazilo sa podacima, koji se odnose na proizvedene količine. Uprkos tome postoje ili da se preciznije izrazim, postojali su i zaobilazni putevi iz kojih se moglo doći do određenih činjenica.

Pošto je Rolexova kompletna produkcija sastavljena iz hronometara, njegovi mehanizmi su nakon certificiranje sa strane švajcarskog instituta za testiranje preciznosti (COSC) zvanično upisani u okvriu izdanih deklaracija i tako se u godišnjim izveštajima moglo videti, koji su kapaciteti Rolexa.
U periodu od 2000 do 2015 godine, COSC je Rolexu certificirao odnosno izdao 11.624.111 hronometarskih licencija, što u proseku iznosi 774.940 proizvedenih mehanizama na godišnjem nivou. Za usporedbu, u istom periodu je drugi najveći proizvođač satova sa hronometar standardom, Omega dobila 5.152.075 certifikata a treći najveći proizvođač satova sa hronometarskom preciznošču, Breitling u istom periodu dostiže broj od 2.448.262 certifikata. Ovi brojevi potvrđuju premoć Rolexa na ovom području.

Prilog 151158

Pošto sam napomenuo, da je u tom vremenu došlo do ekonomske krize, nije na odmet pogledati malo dublje i videti devijacije od Rolexovog proseka (774.940 kalibara na godišnjem nivou). Rekordna godina je bila 2002 godina sa 814.720 primeraka. 2008 godine, u predvečerje ekonomske krize obim proizvodenih kalibara je iznosio 769.850 (5,5 % manje od rekordne godine), u toku ekonomske krize, 2009 godine on je pao na najnižih 610.250 komada, naredne godine se neznatno popeo na 621.232 primeraka, da bi se 2011 godine sa oživljavanjem tržišta, podigao na 748.602 certficiranih primeraka.
Prosek nadmašuje 2012 godine sa 798.935 komada, dok je zadnje godine javnosti dostupnih certificarnih COSC kalibara iznosio standardnih 795.716 komada.

Prilog 151159

Od 2016 godine, Institut prilikom izrade godišnjih izveštaja broj izdanih certifikata ne objavljuje u konekciji sa pojedinim proizvođačima. Razlog nisu nikada predstavili javno, tako da se sve završilo na nagađanjima. Analitičari krive veliku trojicu jer oni predstavljaju 85 % svih izdanih certifikata, dok drugi pokazuju prstom na ostale proizvođače, kojima je išlo na živce, da Mido sa 43.000 certifikata na godišnjem nivou prestiže polovinu preostale High End produkcije. Ako još dodam i lično mišljenje, da je sve više Powermatic kalibara, čak i onih sa 23 rubina, koji se prave u COSC granicama, onda je sve zajedno još lakše shvatljivo.
U svakom slučaju, broj certifikata se i dalje penje, pa je COSC 2019 godine certificirao rekordnih 2.231.885 certifikata, što je za 5,6 % više od 2018 godine i čak 20,5 % više u usporedbi sa 2017 godinom, kada je bilo certificirano 1.851.957 kalibara. Ovakav broj ne bi bio moguć u primeru Rolexovovog "strateškog" odnosno manipulativnog snižavanja obima proizvodnje, jer je njegov prosečan udeo do 2016 godine u ukupnom broju svih izdanih certifikata iznosio oko 49 %.
Ako iz ovog pokušamo da dobijemo sliku Rolexa 2019 godine, broj se nije značajno promenilo, jer je zadnji zvaničan podatak iz 2015 godine od rekorda iz 2002 godine odstupao za samo 2,3 %.

Ovi brojevi nam jasno pokazuju, kakav je domet odnosno kapaciteta Rolexove produkcije. Od 750.000 do 800.000 kalibara godišnje a iz ranije navedenih podataka se može videti, koliko je naraslo potraživanje, odnosno zbog čega postoje liste čekanja i zašto su sada prisutne za sve modele.

Postavlja se pitanje, šta Rolex može, da uradi?

Osnova je povećanje proizvodnje mehanizama. U pogonu u Bielu je zaposleno 2000 časovničara, koji rade u ovom segmentu. Ako samo grubo podelimo godišnju produkciju od 780.000 komada na tih 2000 časovničara, onda 1 časovničar u radnom danu napravi 1,3 mehanizma. Uzevši u obzir Rolexove izuzetno visoke standarde proizvodnje, ovo je potpuno razuman broj.
Rolex je proizvođač, koji sve komponetne mehanizma pravi In House. Proizvodnja većine pojedinih delova teče robotsko ali je zato sklapanje mehanizma u potpunosti izvršeno sa strane časovničara, koji na kraju procesa napravi i podešavanje.
Ako uzmemo u obzir podatak, da bi Rolex morao da poveća proizvodnju svojih najkomplciranijih kalibara (Daytona, Yacchtmaster i Sky Dweller), onda bi ukupni broj godišnje produkcije znatno pao, jer nije isto proizvoditi 3 hands sa 200 komponenti i kalibar sa 400 sastavnih delova.
Na ovom područuju je nemoguće nešt bitnije unaprediti u vidku obima produkcije. Čak i ako bi povećali broj časovničara za 10 % (na 2.200), šta bi značilo 850.000 kalibara na godišnjem nivou? Da li bi značajno smanjili liste čekanja? Ne verujem. Ono što je najvažnije, gde dobiti 200 časovničara sa takvim sposobnostima za kratko vreme? To nije tako jednostavno kao pokupiti 200 lekara iz raznih krajeva sveta i dovesti ih u Švajcarsku. Časovničarstvo je izuzetno specifična profesija i nove snage se traže sa reflektorom u rukama.

Krenimo u Chene-Bourg, odnosno u pogon, gde nastaju Rolexovi brojčanici. Jedino od onoga što se nalazi na satu, što nije Rolexova vlastita proizvodnja su kazaljke, koje se proizvode u Francuskoj i safirno staklo, koje se apsorcuje iz Švajcarske. Sve ostalo na Rolex satu je vlastita In House produkcije. A da, da ne zaboravim. Dijamanti se nabavljau od Cartiera i nešto od Bulgarija i nosioc su vrhunskog IF (Internally Flowers) stepena.
Izrada brojčanika osim podloge, koja je napravljena iz mesinga, teče u celini ručno. Za nanošenje boje je Rolex napravio vlastitu mašinu, koja koristi jastučić iz silikona. Svi markeri, koji su iz masivnog zlata se nanose ručno. Jedan po jedan. U Chene-Bourgu je na ovim operacijama zaposleno 800 ljudi. 200 više od kompletnog Zenitha.
Veći broj obima proizvodnje bi zahtevao i veći broj osoblja u Chene-Burgu, koji već sada diše na škrge.

Pogledajmo i u Plans-les-Ouates
Rolex je jedina fabrika satova, koja ima vlastitu livnicu. Celokupno žuto, belo i rose zlato, kao i 904 čelik je proizveden u tom objektu. Srce pogona predstavlja laboratorija u koju su dovedeni stručnjaci, koji su među najbolje potkovanim naučnicima na področju tribologije (nauka o trenju, premazivanju i habanju). U ovom pogonu je razvijena vlastita mašinu, koja u tri minute 1000 puta otvori i zatvori Oyster kopču, koja se takođe u kompletu sa narukvicom izrađuje In House. Svaka Oyster kopča je testirana na ovaj način.
Dali je ovde moguće još šta povećati? Možda ali neznatno. Moguća je kombinacija međusobnog smanjivanja izrade zlata i čelika. Prvog na račun drugoga. Ali šta bi to donelo u stvarnsti? Smanjivanje kolekcije satova za dame, koje su značajan segment kupaca Rolex satova i dodatno isrpažnivanje, ionako već polupraznih primeraka satova u salonima širom sveta. Satovi u Rolex razredu se još uvek kupuju posle jednog ili višestrukog isprobavanja u živo.

U danima, kada je sve više zaostajao za potražnjom tržišta, Rolex 2015 uvodi Supelative Chronometre testiranje, koje donosi duplo rigorozniju dnevnu preciznost u odnosu na COSC (-2 do +2 sekunde maksimalnog dnevnog odstupanja) i testrianje mehanizma pre i nakon ugradnje u sat, što ih čini jedinim proizvođačem na svetu sa ovako rigoroznim standardom. Ovo im oduzima dodatno vreme i utiče na dinamiku otprema na tržište. Ali pre nego što se napravi konačno, odnosno to drugo testiranje, zanimljiv je postupak prethodne provere. Nakon testiranja vodootpornosti, 10 satova, koji su u punom radu se poređa u posebne kutije. Tada se napravi fotografija cele grupe - odnosno tih 10 satova. Tačno 24 sata kasnije, napravi se nova fotografija. Sveža fotofrafija se postavi na jučerašnju i ako slike nisu u potpunosti poravnate, onda se sat koji istupa šalje u ponovno podešavanje. 780.000 satova - 1.560.000 fotografija godišnje, odnosno toliko provera.
Od najeftinijeg modela za 5.200 € do najskupljeg - 105.000 €.

Postoji određena marketinška manipulacija, koju upotrebljavaju i drugi proizvođači ne samo Rolex.
Rolex u reklamama naglašava, da proizvodnja jednog njihovog sata iziskuje godinu dana rada na njemu. Na Baselworldu je pre nekoliko godina takav termin postavio i Audemars Piguet. Zenith taj rok broji sa 9 meseci, slično je i kod IWC.
Zapravo, reč je o zbiru svih operacija, koje su potrebne, da se napravi jedan sat. Rolex tu i tamo naglasi, da kada se sve komponente nađu na jednom mestu (Les Acacias), onda je časovničaru potrebno 4 sata, da sat izgleda onako, kako će izgledati još dugi niz godina.

Svestan sam, da svi navedeni brojevi, koji dolaze iz zvaničnih izvora, kao i zaključci, koji su nastali na njihovoj osnovi ništa u potpunosti ne dokazuju. Ipak, puno toga pokazuju.

Nijedan komentar!!! Haifisch, naplašio si narod na forumu, niko neće više da ulazi u raspravu sa tobom[emoji16]. Hvala za pregršt kvalitetnih informacija....

Sent from my LYA-L29 using Tapatalk

Sada da se pojavi neki mrzitelj Rolex-a, mogao bi samo da podatak o "pomoci" krize Rolexu i uticaju kupaca iz Azije prokomentarise Ivom Andricem i njegovim poznatim o "vremenima" i "fukari" :D

(I da rucno navije Miyotu u fake Rolexu iz Istanbula, u inat ETA 2824 koji ne voli mnogo rucnog navijanja, ili Apple Watch-u cija baterija traje 1 dan, nema zezanja!) :thumbsup:

Hvala Nešoni!
Nema potrebe za strahovanjem. Uvek sam otvoren za debatu, posebno ako bazira na postojećim faktorima a ne na rekla-kazala.

Mislio sam, da će neko komentarisatii činjenicu, da Rolex nije nikada oborio rekord od 814.720 napravljenih mehanizama u 2002 godini,
Postoje dva dobra razloga. 2007 godine predstavlja model Yacht Master II, hronograf sa jedinstvenom Regatta mehaničkom komplikacijom odbrojavanja vremena. Dok je Daytonin hronografski kalibar 4130 predstavljao pravo tehnološko čudo u vidu Column Wheel automatskog hronografa sa samo 201 brojem sastvanih delova, kalibar 4161 sadržava 360 komponenti.

Drugi razlog je model Sky Dweller, predstavljen 2012 godine, koji nosi najveće tehnološko dostignuće proizvođača u vidu kalibra 9001. 380 komponenti. Oba modela su brzo našla mesto kod kupaca i u redovitoj su proizvodnji. Prave se u zlatu i na čeliku. Kada pokreneš proizvodnju jednog od njih, značajno trpi proizvodnja ostalih.

Očekivao sam takođe, da će se neko javiti sa opažanjem, zašto uvek zapinjem sa tim Superlative Chronometrom. Za mene, to je najveći uspeh Rolexa, nakon patentiranja rotora, 1931 godine.
Jedan od temeljnih ciljeva u horologiji je preciznost merenja vremena. Svi znamo, da je to najteže postći u mehaničkoj sferi. A kada Rolex, kao daleko najveći producent COSC hronometara, taj već ionako teško dostižan kriterijum, poboljša za 2,5 puta i to sa tako masovnom godišnjom produkcijom od skoro 800.000 kalibara, onda je to zaista ogromno dostignuće i postignuće.
Bez ikakvog preterivanja mogu, da napišem, da je on u tom segmentu, masovnu i serijsku proizvodnju doveo do krajnjih mogućih granica. U sferi preciznosti je prestigao mnoga veća imena od sebe, čije su količine proizvedenih kalibara 10 puta manje a prosečne cene satova i pet puta veće od Rolexa. Ponavljam, radi se o segmentu preciznosti, jer Rolex sa tim imenima u jednom drugom časovničarskom umeću nije uporediv. Ukrašivanje kalibara na tom nivou je nešto što Rolex nikada neće dostiči, jer je to sa kvantitetom proizvodnje potpuno nemoguće. Rolex je najbolji tamo, gde funkcionalnost kroči korak ispred najfinije estetike.
Da ne ispadne, da hvalim po sistemu rekla - kazala, red je da nabrojim kriterijume preciznosti po kojima rade neki od High End proizvođača:

Grand Seiko standard preciznosti za mehaničke satovi iznosi -3 do + 5 sekundi na dan, ali uz važan dodatak - u mirovanju. Taj standard dostižu svi kalibri, dok u kriterijumu normalne upotrebe sata oni dostižu vrednosti od -10 do +1. Izuzetak su samo kalbri 9S85 i 9S86, koji i prilikom normalne upotrebe dostižu -3 do +5 s/d. Oba rade na frekvenciji 36.000 b/h

IWC ne daje mehanizme na COSC certificiranje, nego radi po vlastitom standardu preciznosti, koji se nalazi u granicama 0 do 7 sekundi dnevnog odstupanja

Omega: Metas Standard 0 do +5 sec /d

Zenith, Breitling, Panerai: COSC -4 do +6 sec/d

Fleuirer Qualtiy Fondation (Chopard, Bovet, Parmigiani): 0 do 5 sec/d

Jaeger-Le Coultre: 1000 Hours Control - neprekidno testiranje sata u periodu od 6 nedelja. Proizvođač u javnosti ne predstavlja krieterijume dnevnog odstupanja standarda. Analaitičari smatraju da je reč o granicama od 0 do 5 sec/d

Ulyssee Nardin - vlastit standard -2 do +6 s/d

Audemars Pigeuet - vlastiti standard sa granicama od 0 do 5 sec/d

Vacheron Constantin, Cartier - Geneve Seal -8,6 do +8,6 sec/d. Kod Ženevskog pečata, standard preciznosti nije na prvom mestu zahtevnosti. Veću važnost nosi umeće izrade i obrade mehanizama, kao i celokupnog sata

Al Lange & Sohne - vlasttiti standard -2 do +4 sec/d, koji je oštirji od Glashutte Observatory standarda -4 do + 6 sec/d (upotrebljava ga Glashutte Original)

Patek & Philippe - nezadovoljan politikom kriterijuma standarda Geneve Seal po pitanju preciznosti, proizvođač 2009 godine, nakon 123 godina članstva napušta društvo i osniva vlastiti Patek & Philippe Seal, koji uz kiriterijume Ženevskog pečata, donosi izoštrene kriterijume preciznosti u rangu od -3 do +2 sec/d

Richard Mille - vlastiti standard u rangu od 30 sekundi mesečno, odnosno 1 sec / d

Možda je sada još lakše razumeti težinu cilja, kojeg je sam sebi zadao i ispunio Rolex.

Citat:

---

Nešoni kaže:

Nijedan komentar!!! Haifisch, naplašio si narod na forumu, niko neće više da ulazi u raspravu sa tobom[emoji16]. Hvala za pregršt kvalitetnih informacija....

Sent from my LYA-L29 using Tapatalk

---

Prebrzo pišem. Nešto započnem, misli su mi korak napred i onda sam sebe prestignem.

Da ne ispadnem još već Seiko hater :). Svi Grand Seiko mehanički modeli dostižu krietrijum Grand Seika (-3 do 5 sekundi).

Kao i kod svih drugih gore navedenih standarda, meri se preciznost sata u mirovanju a ne prilikom nošenja na ruci.

Haifisch23
Smijem li koristiti(kopirati) nešto ili cijeli dio od ovih tvojih tekstova na drugim mjestima van foruma.
Pozdrav

Citat:

---

Ivke1 kaže:

Haifisch23
Smijem li koristiti(kopirati) nešto ili cijeli dio od ovih tvojih tekstova na drugim mjestima van foruma.
Pozdrav

---

Ivke, moraš da naučiš pa da prepričaš svojim rečima[emoji28].
Krajnje je kulturno što pitaš ako smem da primetim. Pozdrav

Sent from my LYA-L29 using Tapatalk

Citat:

---

Nešoni kaže:

Ivke, moraš da naučiš pa da prepričaš svojim rečima[emoji28].
Krajnje je kulturno što pitaš ako smem da primetim. Pozdrav

Sent from my LYA-L29 using Tapatalk

---

Slazem se da bi bilo bolje da prepričam svojim riječima jer bi samim tim i zapamtio dobar dio.
Iskren da budem Haifisch23 je sve tako lijepo opisao da je šteta mijenjati a poznajem sebe i znam da ne bih ni približno dobro pisao.
Druga stvar: trenutno mi je na poslu haos i kad dodjem osjećam da mi je mozak kao kasa, i kad želim nešto da zapamtim ili se skoncentrisem veliki mi je napor.
Vec par (ali mi posao neda) puta hocu da potvrdim ovo sto je Haifisch23 napisao kroz moje iskustvo posjedovanja satova. Sve i jedan sat koji sam imao je imao varijacije da li zuri ili kasni par sekundi- tipa na ruci zuri 4 sek. dok u kutiji kasni 3 sek sto je slučaj sa Mojim Breitlingom koji je COSC. Rolex koji posjedujem uvijek ima minus 2 sek nebitno gdje se nalazi u kom je položaju ili je na ruci, uvijek -2 sek. Svi drugi satovi koje sam imao su varirali u zavisnosti koliko su navijeni dali se koriste ili položaj u kome se nalaze.

Časovničari su oduvek više cenili preciznost sata (u smislu doslednosti u varijacijama, to jest u odstupanju) od tačnosti. Izgleda da svaki Rolex ima i tačnost i preciznost

Sent from my LYA-L29 using Tapatalk

"Jedan od temeljnih ciljeva u horologiji je preciznost merenja vremena. Svi znamo, da je to najteže postći u mehaničkoj sferi. A kada Rolex, kao daleko najveći producent COSC hronometara, taj već ionako teško dostižan kriterijum, poboljša za 2,5 puta i to sa tako masovnom godišnjom produkcijom od skoro 800.000 kalibara, onda je to zaista ogromno dostignuće i postignuće."

Da napišem jednu anegdotu, ima veze sa masovnom proizvodnjom mehanizama,
Naš elktroinženjer je izlagao na velikom sajmu u Barseloni mašinu za tkanje, koja je imala 100 operacija u sekundi. Pored njega je bio kineski štand sa istim uređajem, ali sa 85 operacija/s i naravno naš stručnjak je bio veoma ponosan. Kineski kolega ga je pitao- koliko uređaja ste proizveli našta je naš odgovorio- 3, iako je slagao jer su bila samo 2 prototipa. Kineski kolega je rekao- mi smo proizveli 25.000 ovakvih mašina za tkanje!

Послато са SM-G960F помоћу Тапатока

Breitling, Rolex i Seiko. Ovako kad se gleda mjerenje Breitling izgleda tacniji.

Prilog 151180

Ivke1,

Zahvaljujem se na tolikoj pažnji i tvojoj nameri!
Da, slobodno možeš prevesti i objaviti gde želiš.

Citat:

---

Ivke1 kaže:

Haifisch23
Smijem li koristiti(kopirati) nešto ili cijeli dio od ovih tvojih tekstova na drugim mjestima van foruma.
Pozdrav

---

Hvala puno Haifisch23!

Hvala.

I što sam hteo da pitam ili prokomentarišem dok sam čitao tekst, pada u zaborav i postaje minorno u količini sažetih informacija koje sam dobio u tvoja dva posta. Neizmerno hvala.

Ostaje mi samo da kažem da jako cenim i poštujem Rolex, ali ga ne volim. Isto kao i neke druge brendove u nekim trećim sferama života. Ogromno poštovanje ali ljubavi 0. Zašto? E baš zato što ga toliko ima na svakom ćošku ove naše malene planete Zemlje. U mojoj glavi Rolex uopšte nije ekskluziva zbog nekih famoznih lista čekanja kad ga ima u toj količini u poređenju sa ostalima...

Rolexa na ovoj listi čak i nema.https://uploads.tapatalk-cdn.com/202...2cd84c7ca9.jpg

Послато са SM-G960F помоћу Тапатока

Citat:

---

Baron kaže:

Rolexa na ovoj listi čak i nema.https://uploads.tapatalk-cdn.com/202...2cd84c7ca9.jpg

Послато са SM-G960F помоћу Тапатока

---

Desna strana plakata koja počinje sa Patekom a uz dodatak Zenitha, Bregueta, IWC-ja I Rolexa mi je ok. Leva strana plakata, samo ravnodušnost ....

Sent from my LYA-L29 using Tapatalk

Ne bih ja baš bio ravnodušan prema levoj strani. :nono:

Ma ne smislu nipodištavanja, nego dostižnosti. Ove mogu makar da sanjam a ovi mi ni u san ne ulaze

Sent from my LYA-L29 using Tapatalk

sećam se jednog poslovnog sastanka u Švajcarskoj, čovek koji je menadžer prodaje kaže mi, vidite ovu kremu od bisera i zlata, jako je skupa ali mi je kad je predstavimo klijenteli nikad ne dajemo u ruke klijentu već je ovako stavimo na pijedestal, optočimo sa staklenom kupolom i zaključamo, onda kupac stekne osećaj da to ne može svako da dobije, već samo odabrana klijentela i više želi proizvod, mi u Švajcarskoj smo pioniri u ovome


neću da komentarišem statistiku sem jednog podatka, ona pokaže šta kreator poželi on uzme, šta ne želi izbaci i eto cifri

skoro 15 miliona hronometara za desetak i kusur godina, helou 15 miliona ljudi, znate li vi šta su 15 miliona, o čemu mi govorimo, seiko to ne uspeva da skuca, na bazi čega neki ljudimisle da će taj sat da ima vrednost u budućnosti ja zaista ne shvatam, još ako uzmemo da su produkcije vintage rolexa 1000 i 2000 po referenci

Buco Jr,

Hvala na pažnji i komentaru. Stvar ličnog ukusa je voleti nešto ili ne. A što se tiče ovoga, što si napisao:
"E baš zato što ga toliko ima na svakom ćošku ove naše malene planete Zemlje". Ufff, iz tvojih prstiju u božje uši.

Barone,
Hvala i tebi što si pročitao. Ako se vratiš malo na moj tekst, naći ćeš deo, gde sam Rolex uporedio sa luksuznim brendovima, čije su cene prosečnih satova pet skuplje od Rolexa, samo na području dostizanja preciznosti, posebno u smislu masovnosti produkcije. Rolex je u tom segmentu maosvnost podigao na izuzetan nivo. Naglasio, sam da Rolex u sferi horologije, koja se odnosi na najfiniju estetiku nije uporediv sa tim imenima. Nigde nećeš primetiti, da sam Rolex ispostavio ispred bilo kojeg od tih brendova u smislu kvalitete satova. Samo po funkcionalnosti, kod koje Rolex daje predsnost pred estetikom.
Moje mišljenje je, da je potpuno nesmisleno upoređivati Rolex sa Patekom. Kao što je potpuo besmisleno upoređivati kvalitet Pateka sa Krisitaanom Van Der Klaauw-om.

Mali Tigrillo,
Prepričavanje tvojih privatnih doživljaja sa poslovnih putovanja po Švajcarskoj je zaista nešto, što može unaprediti razinu kvaliteta našeg foruma. Kao i uvek, ljude ekzaktnim dokazima, koje u bajkama uspevaš da podstrekneš, da počnu, da razmišlaju svojom glavom. Baš, da se zamisle.
Što se tiče ostalog, kreator ove teme, kreator nije priređivao podatke. Uzimao ih je zvaničnih izvora,koje je predstavio i naveo. Na njihovoj osnovi je doneo određene zaključke, za koje je napisao, da nemaju dokaznog smisla, nego pokaznog. Što bi se reklo, pametnom dosta.
Kada smo već kod priređivanja. Napisao si 15 miliona za desetak i kusur godina. Kreator ove teme nije dužan za pismenu sposobnost onih, koji čitaju. Kreator teme je vrlo jasno naveo zvaničan COSC podatak: 11,6 miliona mehanizama za 15 godina.
Kreator ove teme je takođe naveo zvaničan podatak koliko časovničara radi na području proizvodnje mehanizama, kao šta proizvode roboti a šta sastavlja tih 2000 časovničara. Sada, ako neko ne zna da podli iako mu je količnik vrlo jasno predstavljan, to nije problem kreatora.
Kreator se kod navođenja godišnje produkcije oslanjao na zvanične podatke FH (švajcarskog horološkog saveza). Trol, koji se oglasio u svojem tipičnom podrumskom stilu, je napisao, da takve količine čak ni Seiko ne može, da skuca.
Prilog 151190

Gore su podaci Seikove produkcije satova, koja obuhvata 8 godina razdoblja u kome se nalazi i Rolex (200 2008 godiea). Postavljeni su strane platforme Researchgate.
Kao, što se vidi, Seiko nakon 2008 godine, nije zvanično izlazio sa sličnim podacima. 2008 godine, kada je proizveo najmanje satova, oni se broje u milionima, dok se kod Roexa broje u stotinama hiljada.

Danas sam dobio informaciju da se bukvalno za sve modele Daytone mora Stojani u redu. Da ni dvobojni Daytona ne može vise da se nadje u buticima.
Vidim da su cijene svih Daytona skočile.

Evo koliko košta najjeftiniji Rolex (istine radi, najtraženiji OP trenutno) na grey marketu.
A za Daytonu ne smem ni da spominjem cenu.
Prilog 154050

Liste čekanja na čeličnu Daytonu su već skoro dve godine ukinute odnosno većina zvaničnih dealera ne upisuje nove kandidate. Za sve ostale modele se prave liste čekanja i one su sve duže i duže. Postoje i za klasične modele, kao i za neke sa zlatnim kućištima, pre svega za Daytonu, koju si naveo.

Ivke1,
Hvala, da si me podsetio na ovu temu, na koju sam potpuno zaboravio, iako sam je pokrenuo.
Dozvoliću sebi slobodu, pa ću temu zaključiti sa dve dopune, koje ću preneti iz drugih tema u kojima sam pisao na prozivke upućene Rolexu i posledično na liste čekanja. Neće biti samo copy/paste vlastitih tekstova, nego će dopune sadržaviti pregršt novih informacija. Pa pošto je reč o tome i pošto ću preneti sopstvene tekstove (da ne bih koga uvredio), nije na odmet, da sve bude na jednom mestu - za neke nove čitaoce - naravno, za one sa čitalačkom kondicijom :)

Prva dopuna se odnosi na najčešće optužbe sa kojima se strane javnosti susreće Rolex:

1. Osnovni i najprodavaniji model se ne menja od samog početka nastajanja i neopravdano obmanjuje tržište
2. Rolex namerno koči proizvodnju i time umetno stvara "hype", koji rezultira u listama čekanja
3. Rolex je brend sa negativnim imidžom

1. Da, tačno je. Submariner je od 1954 godine isti, Cartier Tank je od 1911 godine isti, Cartier Santos je od 1918 godine isti, JLC Riverso je već 90 godina isti, PP Calatrava je 89 godina ista, Navitimer je 69 godina isti, Breguet Type XX je 67 godina isti, Fifty Fathoms je takođe 67 godina isti, Speedmaster Professional je već 64 godina isti, Autavia je 59 godina ista, Submariner Date je već 55 godina isti, TH Monaco je 52 godine isti, Seiko 5 je već 58 godina isti, PP Ellipse je već 53 godina isti, osnovna varijanta Zenith Chronomastera je već 52 godine ista, Royal Oak je 49 godina isti, Nautillus je već 45 godina isti.....Ovo je nekoliko ikona ručnih satova. Jedan od razloga, zašto ih ljudi toliko vole je baš to, što nisu menjani. Navedeni modeli su aduti njihovih proizvođača i ne razumem, zašto bi Sub u ovom društvu bio izuzetak. Meni je važno, da je unutrašnjost navedenih modela doživela mnoštvo promena ako izuzmemo Moonwatch i Zenith ali ne verujem, da baš ima puno onih, koje bi se zbog ovoga uzbuđivali. Ok, Moonwatch je iz column wheela spao na cam, ali od ove godine se vratio.

Jedna od najvećih "obmana" Rolexa je baš u tome, što Sub nikada nije bio zamišljen kao Tool Watch. Renne Paul Jeanneret je već od pravljenja ronilačkih satova Rolexa za Panerai naučio lekciju i u početku '50-ih godina je pred upravni odbor izašao sa ludom idejom, da se napravi ronilački sat za svakodnevnu upotrebu. Obmana je bila ta početna reklama: "Submariner, roniočev najbolji prijatelj", ali sat sat se već dan nakon okončanja sajma u Baselu našao u svim Rolexovim prodavnicama sa jasnim ciljem, koji nije bio da samo ronioce ubedi, da kupe diver, nego običnog kupca, da uradi baš suprotno. U tome sva suština veličine Rolexa. Dok su vršnjaci, Blancpain Fifty Fathoms i Zodiac Seawolf pozivali ronioce, da posegnu po njima, Rolex je običnog kupca (ne zaboravimo, da u sredini '50 godina prošlog veka polovina čovečanstva nije znala plivati) uverio, da kupi ronilački sat. Neko će reći, da je ovo manipulacija. Da, jeste i to ona koja je kasnije preokrenula čitavu horološku scenu. Rolex je tvorac fenomena, koji se naziva Desk diving. Suluda i nepotrebna stvar ali Rolex nas je tu sve obmanuo. Desk diveri su najprodavanija vrsta satova i postali su simbol sportskog sata - od 150 € do 50.000 €, a dizajn Submarinera je ujedno najkopiraniji u istoriji časovničarske industrije.
Sve ovo je imalo kao posledicu nestanka sportskih modela ovog proizvođača. Istovremeno, potpuno je jasno, da Rolex sebi nikada neće dozvoliti da postane ponudnik samo sportskih satova, jer je u svojem temelju klasičan i tradicionalan brend. Onog momenta, kada je udeo sportskih satova u njihovoj prodaji dostigao 2/3, preokrenuli su strukturu ponude. Ono što su nenaklonjeni brendu žudno očekivali, nije se desilo. Sada nema ni sportskih a nema ni klasičnih modela.

2. Što se tiče odnosa čelik - zlato, kojeg mnogi koriste kao adut optužbi u smeri Rolexa, odnosno zašto ne smanji prizvodnju zlatnih modela i istovremeno poveća ponudu čelika:
A. Rolex je najglobalnije prodavan brend luksuznih satova. Ko se upusti u pregled prodaje švajcarske produkcije po regionima, videće da među glavna tržišta spadaju baš ona, gde je pokušaj prodaje čeličnog sata već unapred osuđen na propast i da se za sat smatra samo ono što je ugrađeno i što ga nosi plemeniti metal
B. To je razlog zašto je Rolex jedini proizvođač, koji ima vlastitu riznicu zlata a prodaja zlatnih satova Rolexa je veća od ukupne prodaje svih ostalih luskuznih Swiss brendova. Usput, Rolexova količina zlata je 6 puta veća od zlatnih rezervi republike Slovenije, koja nije bog zna šta, ali za jednog proizvođača satova, predstavlja državu u državi.

Svako ko pažljivije prati dešavanja u svetu luksuznih satova zna, da je Rolex meta neprestanih optužbi, da previše proizvodi. U tome prednjači Thierry Stern, CEO Patek Philippe-a. A tu su i nezavisni časovničari, kao i mnogi predstavnici stručne javnosti. Intervjui su dostupni i mogu se naći. Za one koje tvrde, da Rolex umetno diže cene svojih satova kočenjem proizvodnje, najbolje da pogledamo stanje na terenu. Rolex prodaje samo mehaničke satove. Obim njegove godišnje proizvodnje je dobro poznat i iznosi u granicama od 750.000 do 800.000 satova. Pa da pogledamo ostale luksuzne brendove. Omega, kao najveći konkurent prodaje 150.000 satova manje, Breitling 4 puta manje, IWC 6 puta manje, Panerai 12 puta manje, JLC 7,5 puta manje, Zenith 30 puta manje, Cartier 11 puta manje, Montblanc 9 puta manje, Chopard 10 puta manje, Tag Heuer 2,5 puta manje, čak i Longines, koji je u cenovnom razredu daleko ispod Rolexa prodaje 300.000 manje mehaničkih satova, Grand Seiko 45 puta manje, Hamilton koji je nekoliko cenovnih razreda ispod Rolexa 8 puta manje, još gore važi i za Mido, Rado, Oris.
Rolex prodaje duplo više nego ceo najviši luksuzni razred, gde vodi Cariter sa 70.000, zatim Patek sa 62.000 satova godišnje, sledi mu Hublot sa 55.000 satova, zatim AP sa 45.000, Breguet sa 35.000, Blancpain sa 30.000, Vacheron sa 26.000, Ulysse Nardin sa 25.000, Bulgari sa 20.000, Glashutte Original sa 15.000, Girard Perregaux sa 14.000, Harry Winston sa 10.000, pa sve do Langea sa 6.000 satova.
Da li ovi brojevi ukazuju, da Rolex koči proizvodnju svojih satova? Rolex ima zaposlenh 6.200 ljudi u Švajcarskoj. To je za 250 više nego broj zaposlenih u časovničarskom predelu ukupnog Seika. Samo proizvodni pogon mehanizama u Bielu zapošljava 2200 radnika. To je 9 puta više nego u kompletnom Zenithu, jedanput više nego kompletan Patek, 5 puta više nego kompletan Breitling, 3 puta više nego kompletan IWC a za Omegu se ne zna, jer Swatch grupacija ne izdaje podatke u javnost, koliko Etinih radnika u Grenchenu nosi mantile sa znakom Omege. Mislim, da nema potrebe, da idem dalje u detalje.

Znam, uvek će se naći neko sa logičinim pitanjem, zašto Rolex ne napravi odvažan korak ka širenju resursa, koji bi vodili u povećanje proizvodnje sa nesmanjenim odnosom količina / kvalitet.
Ovo zvuči dosta jednostavno ali u stvarnom životu je to sasvim druga priča. Da bi se lakše shvatilo, moramo se vratiti u istoriju ovog brenda.
Počećemo na sredini. Nakon smrti osnivača Hansa Wilsdorfa (1960 godine), na čelo Rolexa stupa Andre Heiniger. 1992 godine ga nasleđuje sin Patrick Heiniger. Pod njegovom upravom Rolex postaje vertikalno integrisani proizvođač, koji sve najbitnije komponente sata (osim stakla i kazaljki) proizvodi sam. Jedan od najznačajnijih koraka se dešava 2004 godine, kada Rolex od porodice Aegler-Borer odkupljuje sve akcije preduzeća Aegler u ukupnoj vrednosti 1 milijarde CHF (1.000.000.000,00 CHF). Da bi ovaj korak razumeli moramo se vratiti u 1905 godinu. Hans Wilsdorf je potražnju za proizvođačem minijaturnih mehanizama za džepne satove okončao potpisivanjem ugovora sa manufakturom Les Fils de Jean Aegler iz Biela, koju su vodili braća Hermann i Hans Aegler, sinovi osnivača Jean Aeglera, preminulog 14 godina ranije. Dok su se svi, te 1905 godine, oslanjali na proverene dobavljače, Hans Wilsdorf je glasno predviđao, da će budućnost doneti prevladu ručnih satova, koji tada nisu bili ni bilizu serijskog načina proizvođenja, pa je zato prvi zvanični hronometar certifikat Rolexa, 1910 godine, zapravo bio adresiran na mehanizam firme Les Fils de Jean Aegler, koja 1913 godine menja naziv u Aegler s.a.
Sudbine oba aktera se dodatno prepliću 1919 godine, kada Hans Wilsdorf seli Rolex iz Londona u Biel. Ali tu nije kraj. Tri godine kasnije, Hans Aegler stupa u upravni odbor Rolexa kupovinom opsežnog svežnja njegovih akcija (35 %). Time Aegler postaje daleko najveći dobavljač mehanizama Rolexu, a prodavao ih je i drugim subjektima, najviše Gruenu i čak Lange & Sohne-u, koji do početka 2. Svetskog rata nije proizvodio kalibre za ručne satove. 1935 godine Aegler s.a menja naziv u Montres Rolex s.a. i ostaje u vlasništvu porodice Aegler, kojoj se priključuje porodica Borer, kada nećak Hermann Aeglera, Emile Borer postaje tehnički direktor. 4 godine pre toga, tadašnji Aegler s.a zvanično i ugovorno postaje jedini dobavljač mehanizama za Rolex, sa izuzetkom hronografskih kalibara, koje nije proizvodio, pa je za taj deo bio zadužen Valjoux a od 1987 do 2000 godine Zenith. Svi znamo, zašto je Aegler od 1931 godine mehanizme dobavljao samo Rolexu - prvi automatik mehanizam u istoriji, koji se navijao sa rotorom, što je i danas osnova satova na automatsko navijanje.
Iako je potpuno jasno, da su u praktičnom životu Rolex i Aegler disali zajedno, sa pravnog aspekta su predstavljali dva različita subjekata, koje je i u tom smislu spojio Patrick Heiniger gore navedenom, gigantskom kupovinom. To je bio samo jedan deo širenja Rolexa, koji u fizičkom smislu nije ništa promenio. Prva prava stvar se dešava, 6 godina ranije, 1998 godine. Tada Rolex kupuje poluvekovnog dobavljača kućišta - firmu Genex. Iste godine obavlja još jednu presudnu kupovinu - proizvođača narukvica, firmu Gay Freres, koji je decenijama osim za Rolex, ovaj deo sata prozvodila i za Patek Philippe. 2000 godine proces se nastavlja kupovinom proizvođača brojčanika - firme Beyeler, još jednog značajnog dobavljača ove komponente sata tadašnjem vrhu švajcarske industrije. Već sledeće godine Rolex kupuje firmu Bonini, jednog od najvećih strateških dobavljača, još od 1931 godine, proizvođača satnih krunica za Rolex Oyster kućišta.
2002 godine, Rolex obavlja još jednu kupovinu - specijalizanta za finiš kućišta, firmu Virex et Joli Poli. U periodu od 2005 do 2010 godine sledi konačan i gigantski poduhvat: 27 različitih proizvodnih lokacija udružuje odnosno locira u (na) samo 4 mesta: Ženeva (uprava, marketing, razvoj, končano sastavljanje satova, QC), Plans-les-Oates (izrada kućišta i narukvica), Chene-Bourg (brojčanici, riznica zlata i čelika) i Biel (sve što je povezano sa izradom mehanizama).
Ako uz ovo dodamo revolucionarne korake u razvoju brenda (prvi vlastiti hronograf, uvođenje silicijuma u vidu Parachrom spirale), koje je kulminiralo 2015 godine, sa uvođenjem drugog najoštrijeg preciznostnog stnadarda u industriji, prilično je jasno, da je Rolex na svim poljima stigao do zenita. Ne može se mimoobići činjenica, da se radi o nezavisnom brendu, koji je na ovom putu sve sam radio i da su vrlo retki, koji su posegnuli za iole sličnim koracima (Patek Philippe i još manje Breitling), dok je ostalim velikim akterima prilično taj put značajno olakšan, jer deluju u okviru različith grupacija, gde je alociranje resurza u slu slučaju potreba neuporedivo fleksibilnije.

Ako se malo zaustavimo na toj zloćudnoj reči Hype - Rolex je od 1928 godine uverljivo vodeći subjekat u industriji, kada za kriterijum uzmemo finansijsku realizaciju. Rolex hype traje već 93 godine, odnosno više od 80 % njegovog postojanja. Naravno, da u vreme, kada su se satovi kupovali isključivo kao potreba i kada je delatnost sastavljalo desetina puta više proizvođača nego danas, nisu postajala liste čekanja na Rolex satove, kao ni za nijednog drugog proizvođača. Kolika je nadmoć Rolexa bila u prošlosti, svedoči jačina izlaza iz perioda kvarčne krize. Dok je Swiss produkcija u periodu od 1970 do 1983 pala za 70 %, Rolex je kroz krizu prošao sa slabih 7 % pada realazacije. Prve lista čekanja počinju sa Daytonom, kada Zenith nije bio u stanju dobaviti toliko mehanizama, koliko je tržište moglo da proguta. Svaka naredna ekonomska kriza Rolexu nije štetila jer jedan od zakona takvih kriza je da bogatiji postaju još bogatiji, a drugi, da ljudi kupuju ono što je sigurno. Rolex zadovoljava oba kriterijuma. Tako je i danas, Rolex hype je još uvek prisutan i očigledno je, da je svakim danom sve veći.

Rolex sa prosečnom cenom prodanog sata 9,8 k € zauzima 16 mesto u najvišem luksuznom razredu, ako uzmemo u obzir godišnji obim produkcije iznad 5.000 satova. Modus operandi tog tržišta je sasvim drugačiji od osnovnog stepena i sve što se više dižemo, sve je više specifičniji.
"Mi smo kovači vaših snova", "A crown for every achievement", "Live for greatness", "When you have whatever you want", "Time moves slowly but passes quickly", "Start to built your own tradition" i stotinu, hiljade sličnih su reklamni slogani nekih od najprestižnijih proizvođača satova. Svi imaju zajedničke dodirne tačke: usmerenost u pojedinca, naglašavanje na posebnost tog pojedinca, snovi postaju stvarnost. Sve je usmerno u to, da pojedinac dobivanjem jednog takvog sata postaje povlašten posednik, izabranik u univerzumu, takav predmet je saputnik izuzetnih dostignuća pojedinca koji je isto tako one and only, poseban, jedinstven, savršen, zaslužan, zapažen, izuzetno dopadljiv.....
Priznali ili ne - tako razmišlja najveći deo kupaca u tom segmentu. Zato luksuzni brendovi (ne samo časovničari) ne rade ništa drugo nego potvrđuju maštu, fantaziju i posebnu sliku, koju ima najveći deo pojedinaca o sebi. Vrlo je malo znalaca u svim područjima, koji će kupiti nešto zbog toga, što poznaju materiju do koske. Ego je najprofitabilnija valuta u čitavoj istoriji čovečanstva. Zašto Thierry Stern neprestano ponavlja, da Rolex previše proizvodi? Ne zbog toga, da bi ga ocrnio jer njemu nekoliko puta niži cenovni segment ne predstavlja veću brigu u životu, nego zbog toga, što se i sam u svojem najvišem segmentu susreće sa istim optužbama od najviših igrača na sceni. Time samo preusmerava pažnju na nekog, ko je najčešće u centru pažnje i time smanjuje svoju odgovornost. Zašto Rolex nikada zvanično ne obelodanjuje podatke o godišnjoj količini svoje proizvodnje? Da li bi za prosečnog kupca taj sat sa krunom još uvek bio tako privlačan u smislu ispunjenja snova, potvrde posebnosti i jedinstvenosti tog individuuma, nešto što može samo on i nekolicina ostalih a ne svi ostali, kada bi Rolex svake godine bombardiaro njegov mozak, da 800.000 drugih pojedinaca dolazi do njihovog sata? Prelazak iz sna u javu može doneti mamurluk i smanjivanje čežnje kod velikog broja kupaca. Zašto A. Lange & Sohne u skoro svakom susretu sa javnošću sa ponosom iznose, da proizvode samo 6.000 satova godišnje? Još malo pa će to staviti u svoj logotip. Samo 6.000 izabranika se može domoći tog sna.
Zato se nikako ne slažem, da se radi o agresivnom marketingu. Ne, ti brendovi samo slede mašti i snovima onima, koji to mogu sebi ispuniti.

I na kraju, oko redova čekanja. Svi znamo, da oni postoje. Kao što postoje redovi čekanja na čelične modele kod Audemars Pigueta i Patek Philippa i gde je čekanje mnogo duže nego za Daytonu. Ali nikada nećemo znati, koliko se kupovina zaista ostvari nakon svih tih godina, odnosno koliki deo kupaca zaista čeka ceo period i na kraju kupi sat. Ne verujem, da to vode ni sami proizvođači, jer se te liste neprestano osvežavaju. Ali zamislimo, šta bi bilo, da bi Rolex imao sposobnost toliko podignuti obim proizvodnje, da bi udovoljio potrebama tržišta. Koliko manje bi se prodalo Omega, IWC, Paneraia, JLC, Blancpaina, Ulyssa za koje se određeni deo tržišta odlučuje, jer ne želi da bude samo još jedna čekajuća cigla u zidu.

3. Nikako ne mogu shvatiti te tvrdnje oko negativnog imidža Rolexa. Negativnog kod koga? Znam samo, da je Pepsi na ruci najvećeg časovničara 21 veka, Philippa Dufoura isti sat, kao i onaj Pepsi na ruci El Chapa. U takve debate se ne upuštam, jer satove ne biram po imidžu, kao ni ljude.. Za one koji se negativno odnose prema Rolexu zato što je previše prisutan, previše popularan pa ih zato odbija imam nekoliko pitanja: Da li bi ljubav do vaše supruge bila manja, kada bi se ona sviđala najvećoj mogućoj većini drugih muškarca? Da li biste je zbog njene velike popularnosti odbacili i ne bi se potrudili, da zbog toga osvojite njeno srce? Da li ste sa njom zbog nje ili zbog drugih? Sat volim zbog sata, a ne zbog toga, da li se sviđa drugima i prvenstveno kome se sviđa.
Mogao bih se vraćati u prošlost i u nedogled pisati o tome, kako je Rolex predstavljao izuzetak u vrhu tadašnje horologije, jer nije klonuo pod nezadrživim blitzkriegom i Treći rajh opskrbiljivao sa svojim satovima. Možemo samo zamisliti pritisak na bavarca Hans Wilsdorfa, koji je zbog toga bio optuživan, da je izdajnik domovine. Naprotiv, on je engleskim pilotima ponudio nadoknadu svojih satova, koje su u slučaju zarobljeništva poklanjali nemačkim oficirima, da bi imali povlastice za vreme logoraškog života. Dovoljno je bilo samo pismo Rolexu i prvi dani slobode nakon razmena su bili obogaćeni novim satom. Neko će reći: super marketing potez starog lisca. Da ali za to je u onim vremenima osim Rolexa na ruci trebalo imati i nešto ogromno između nogu...

Meni su bile potrebne godine da mi "klikne" pa da Rolex počne da mi se estetski sviđa. Dugo me je odbijala potpuna jednostavnost većine modela, a apsolutno mi se nisu sviđale Mercedes kazaljke i "Kiklop" lupa. Tek nakon malo temeljnijeg ulaska u svet satova sam počeo da shvatam zanačaj istorije i doprinosa Rolexa i počeli su da mi se sviđaju i neki drugi modeli, i uvideo sam u stvari, savršenstvo jednostavnosti.

Ono što sam u zadnje vreme primetio je da sve više ljudi po gradu nosi Rolex, misleći pri tom na osobe za koje, nakon "face" kontrole procenjujem da nose originale. Moje mišljenje je da ljudi, osim što žele da se pokažu i prikažu drugima kao nosači Rolexa, na taj način pokušavaju i da očuvaju vrednost viška novca koji ne investiraju u privredne aktivnosti. Štednja u banci već duže vreme je lagani ubica ušteđevine, a kupovina Rolexa je, mislim supstitut za oročene depozite u bankama.
Za razliku od štednje u novcu, Rolex već duže vreme garantuje očuvanje vrednosti novca, odnosno razmenu dobara u vrednosti koja je ekvivalent makar plaćenoj ceni prilikom kupovine. Zato ih i ima sve više, jer je kupovina Rolexa win-win situacija: koristiš nešto u dužem vremenskom periodu, a kad poželiš da ga unovčiš nemaš gubitak ni u nominalnoj ni u stvarnoj vrednosti.

Stoga ne bih osuđivao ni one koji se ne razumeju, nisu baš svi foliranti i pozeri, mislim da većina njih na taj način pravi određenu disperziju rizika radi održanja vrednosti svojih ušteđevina.

I ja znam bar jednog koji Rolex vidi kao investiciju i zato ih uzima godinama.


Ne mislim ništa loše pod time, gleda ih kao zlato/platinu/... Šta god. Čovek nije u satovima uopšte.

Ako bih nekad uzimao to bi bio Milgaus ili Datejust 41.

Inače, nije Rolex ali jesu povezani, od Tudora bih skoro sve uzeo :). Plavi Pelagos uh


Sent from my RMX2155 using Tapatalk

Jesi li stavljao plavi Pelagos na ruku? JA nisam oduševljen toliko.

Послато са SM-G960F помоћу Тапатока

Jesam onaj crni. I on me oduševio. Plavi nisam, ali mi se boja sviđa

Sent from my RMX2155 using Tapatalk

Novi plavi Pelagos je toliko preforsiran keramikom da izgleda kao plasticni sat.


Sent from my iPhone using Tapatalk

Citat:

---

mihajlons kaže:

Novi plavi Pelagos je toliko preforsiran keramikom da izgleda kao plasticni sat.


Sent from my iPhone using Tapatalk

---

I meni je pelagos ostavio takav utisak, ne zna se sta mu jeftinije izgleda - brojcanik, onaj prsten oko brojcanika ili bezel. Sve kao od plastike. Nisam skapirao da ima bilo sta keramicko na njemu :) A ne pomaze ni nijansa plave koja mi je nekako "naivna", u nedostatku bolje reci.

Ovo im je "odlicna" fora - build your pelagos, a ukupno ima 3 moguce kombinacije :D https://www.tudorwatch.com/en/watche...c=m25707b-0001

Crni kog sam video mi je delovao baš tako kako ste ga opisali i meni se to svidelo. Meni deluje kao igračka i to mi se sviđa :). Zato mislim da će mi se plavi svideti još više :)

Sent from my RMX2155 using Tapatalk

BB58 blue je daleko ljepši.

Послато са SM-G960F помоћу Тапатока

Jeste, slažem se, ali me veličina zeza. Probao sam bordo/crni, on mi je možda i najlepši ali veličina mi ne odgovara. Metalnu sa svim linkovima sam jedva zakopčao :(

Sent from my RMX2155 using Tapatalk

Citat:

---

eee kaže:

Jeste, slažem se, ali me veličina zeza. Probao sam bordo/crni, on mi je možda i najlepši ali veličina mi ne odgovara. Metalnu sa svim linkovima sam jedva zakopčao :(

Sent from my RMX2155 using Tapatalk

---

Kad si jeti ;)

Послато са SM-G960F помоћу Тапатока

Hahahahahaa :D

Sent from my RMX2155 using Tapatalk

Citat:

---

piksi kaže:

Meni su bile potrebne godine da mi "klikne" pa da Rolex počne da mi se estetski sviđa. Dugo me je odbijala potpuna jednostavnost većine modela, a apsolutno mi se nisu sviđale Mercedes kazaljke i "Kiklop" lupa. Tek nakon malo temeljnijeg ulaska u svet satova sam počeo da shvatam zanačaj istorije i doprinosa Rolexa i počeli su da mi se sviđaju i neki drugi modeli, i uvideo sam u stvari, savršenstvo jednostavnosti.

...

---

Neverovatno... tek sad vidim da nisam jedini... Upravo i samo TO (boldovano) je kod mene razlog...

Čitam pažljivo, uz kafu na pauzi, veliki Haif-ov post sa prethodne strane i sve vreme analiziram i razmišljam kakvo je moje viđenje velikog Rolex-a. Smišljam kako da se uključim u razgovor ozbiljnih kolega kojima ne mogu ni vodu da nosim u domenu horologije a da opet kažem šta mislim i šta me odbija. Shvatio sam da je to oduvek i samo estetika. I onda Piksi pogodi u centar! Kod mene to nikad nisu bili reperi, kriminalci, needukovani glupaci koji su nosili "tog Rolexa" kod sajdžije da im menja bateriju kad sat stane, niti me je preterani 'hype' kod normalnih ljudi odbijao.

Neko je prethodno spomenuo Milgauss model. Jedini koji mi se kompletno sviđa i koji bi bez zadrške posedovao. Analizom razloga shvatam da nije samo dizajn, već i to što volim sve što je neobično. Obožavam posebne i vrlo često nepotrebne komplikacije koje su totalno vanstandardne. Valjda zato i posedujem Sinn HYDRO :man_in_love:

Elem, svestan sam da sam daleko od Piksijevog nivoa u svetu horologije pa ostavljam prostora da u nekom trenutku zrelosti i ogromne dodatne edukacije prihvatim velikog Rolexa na drugačiji način, ali za sada postoji toliko drugih kojima želim da poklonim svoje vreme i novac...
Da se vratim na temu, mene Rolexovi redovi i liste čekanja neće skoro videti (nikad ne reci nikad).

Piksi, Haifisch - veliko hvala.

Buco Jr.

Hvala i tebi za iskreno mišljenje! Konačno, da neko napiše svoj pogled na Rolex a da u njemu ne spominje kao razlog odbijanja takve i onakve subkulture, koje ga nose.

Citat:

---

BucaJr. kaže:

Neko je prethodno spomenuo Milgauss model. Jedini koji mi se kompletno sviđa i koji bi bez zadrške posedovao. Analizom razloga shvatam da nije samo dizajn, već i to što volim sve što je neobično. Obožavam posebne i vrlo često nepotrebne komplikacije koje su totalno vanstandardne. Valjda zato i posedujem Sinn HYDRO :man_in_love:

---

Isti smo, i ja volim posebne i često nepotrebne komplikacije :). A za HYDRO ßta da kažem - neverovatan sat :)



Sent from my RMX2155 using Tapatalk