Istorijat digitalnih satova - II deo (LCD)

[Neša]

Povest o digitalnim satovima nastavljamo pričom o satovima zasnovanim na LCD tehnologiji, odnosno na upotrebi tečnog kristala. Dok se za LED satove se donekle može reći da su bili slepa grana evolucije digitalnih satova, njihovi LCD rođaci imali su više sreće, a i danas se proizvode u velikim količinama. LED satovi bili su nepraktični jer je za njihovu upotrebu bilo neophodno koristiti obe ruke – jednu za nošenje sata, a drugu za pritiskanje dugmeta, ukoliko želimo da saznamo vreme. Ovaj nedostatak potiče od njihove neekonomičnosti, jer su zahtevali veliku količinu energije koja se nije mogla 'spakovati' u malu bateriju. Tokom kvarcne revolucije, koja je desetkovala proizvođače mehaničkih satova, postalo je jasno da je tržište surov sudija koji ne prašta ni najmanje nedostatke i redovno gleda u novčanik, a plodnije tle sačinjeno od sloja niskih cena i novih tehnologija nije se moglo ni zamisliti.

Tečni kristal, neophodan za ove satove, otkriven je u holesterolu koji sadrži šargarepa još 1888. godine, a za to je zaslužan austrijski botaničar Friedrich Reinitzer. Ipak, put od šargarepe do sata je bio dug, a najbitnija istraživanja sprovedena su šezdesetih godina dvadesetog veka zahvaljujući laboratorijama RCA, a kao najbitniji pronalazač koji je usavršio postojeća dostignuća i dopunio postojeća znanja pominje se James Fergason. Doduše, ovde su učestvovali razni koncerni, kao što su Optel, Microma i Texas Instruments.

Pre nego što nastavimo, potrebno je napomenuti da i LCD satovi imaju tri tehnologije. Engleski nazivi za ove tehnologije su Dynamic Scattering LCD, Field Effect LCD i Electrohromic LCD.

Prva tehnologija (Dynamic Scattering LCD) nije našla veliku primenu u satovima, a trajala je samo oko dve godine. Veliku manu predstavljala je nepreglednost. Naime, konstrast ekrana je bio nizak, pa je vlasnik morao gledati direktno u sat da bi saznao vreme. Osim toga, brojevi su bili uglavnom srebrnaste boje, a kućišta ogromna, što je takođe predstavljalo problem. Na slikama u produžetku možete videti nekoliko modela izrađenih po ovoj tehnologiji, a proizvodili su se i prodavali u periodu 1972-1974. godine.

modul

Ukoliko kliknete na slike, videćete da su nazvane po proizvođačima, a na poslednjoj slici vidi se i modul. Ovakve satove pravile su kako američke, tako i švajcarske kompanije, a možemo spomenuti Waltham, Sandoz, Titus, Helvetia, Delvina, Tissot, Laser, Optcom, premda su u izradi delova učestvovali i mnogi drugi danas prisutni proizvođači elektronske robe, kao npr. čuvena Motorola ili Intel, koji se u svet satova probio kroz marku Microma. Ovde se i završava opis satova rađenih prema ovoj tehnologiji, a sada ću namerno preći na treću, odnosno Electrohromic LCD.


Satovi koji su izrađeni prema tehnologiji Electrohromic LCD su najmalobrojniji, jer je proizveden samo jedan model za tržište, a uradili su ga Sharp i Seiko. Sat je nosio oznaku F623-5009, a pojavio se decembra 1981. godine. Naravno, tu je i slika:

Sada ćemo se ponovo vratiti u sedamdesete, kako bi hronološki prikaz bio čitljiviji. Naime, tehnologija poznata kao Field Effect LCD je za nas i najvažnija, jer takođe datira iz istog perioda, ali se koristi i danas uz manje modifikacije. Ukoliko imate bilo kakav digitalni sat, velika je verovatnoća (99,99%) da pripada upravo ovoj tehnologiji. Ovu vrstu ekrana razvila je američka kompanija International Liquid Crystal Company of Cleveland, skraćeno ILIXCO, ali su slična istraživanja vodili i proizvođači iz Švajcarske, Nemačke i SAD. Kao prvi sat ove vrste obično se navodi Gruen Teletime sa kalibrom 606 (1972. godina), a ekran je izradio Ilixco. Evo kako je izgledao:

Samo godinu dana kasnije u trku se uključuje i Seiko, koji donosi sat sa šest cifara, tj. koji pokazuje i sekunde, a ekran dobija i osvetljenje. U zavisnosti od izvora, kao prva oznaka se navodi 0614A ili 06LC. Nažalost, ni Seiko ne navodi tačnu oznaku, pa ovaj podatak uzmite sa rezervom. Ostali japanski proizvođači takođe daju svoj doprinos, pa se 1974. pojavljuje Citizen 9100, a u korak ga sledi Casio, čiji je prvi model poznat kao Casiotron, sa modulom QW01, a mnogi modeli Casia iz ovog perioda u oznaci modela imaju 01, što ukazuje na isti modul. Naravno, ni Orient nije za bacanje, tako da iste godine počinje proizvodnaj i njegovog prvog digitalca.

Ovih godina sve više proizvođača počinje da se bavi LCD satovima, a pridružuje im se i sovjetska Elektronika.

Za razliku od mnogih drugih vrsta satova, inovacije sustižu jedna drugu, tako da je veoma teško ispratiti ih. Ovde će neke od njih zbog toga biti spomenute zajedno.

Seiko 0634 iz 1975. prvi je višefunkcionalni LCD sat, budući da ima i štopericu:

Samo dve godine kasnije, pojavljuje se i prvi Seikov sat sa alarmom, modul A039.

Već 1979. pojavljuje se i prvi 'raspevani' sat, tj. koji je imao jednu melodiju, ali i prikaz dana. Naravno, opet je to Seiko, a u njemu je modul A169.

Neki, kao recimo Texas Instruments, vole da se igraju dizajnom, pa prave pseudo-analogne, premda nisu prvi.

Paralelno sa ovim dostignućima, pojavljuju se i prvi LCD satovi koji koriste solarnu energiju. Prvi se pojavljuje 1976. godine, i to model Solar Quartz, a proizvođač je Cristalonic Time GmbH iz Minhena.

Od ostalih modela možemo spomenuti Sicurin Solar-Star Quartz (1976.) i VIP 2000 ili Sicato (1977.), Thermo-Solar-Quartz, (opet Cristalonic Time, 1976.), Mondaineov Digi-Solar (1977.) i mnoge druge.

U ovom trenutku bi možda trebalo zastati, jer čovek se lako može zapitati šta je sa ostalim proizvođačima. Gde su Longines, Heuer, Breitling ili Tissot. Pa, evo ih:

Može se steći utisak da su tradicionalni proizvođači pomalo posustali na polju digitalnih LCD satova u odnosu na danas nepoznate kompanije ili na japanske proizvođače, što je uglavnom tačno. LCD satovi će najveću slavu steći tokom osamdesetih godina prošlog veka, pre svega zahvaljujući sve većoj dostupnosti ove tehnologije, velikom broju modela, niskim cenama i novim proizvođačima. Japanski časovničarski giganti kao da posustaju prvenstveno pred Casiom, koji se za razliku od njih, primarno bavi elektronikom. Možda je pomalo i paradoksalno da ovaj segment tržišta preuzme kompanija iz druge branše, ali kao što sam ranije rekao, tržište je veoma surov sudija. S druge strane, ni Casio nije usamljen, jer se pojavljuju i mnoge kompanije iz Hong Konga, koji je odlično upotrebio ono što Kina danas radi u industriji, pa su se mnogi tamošnji proizvođači pojavili na tržištu. Ostale časovničarske industrije polako su počele da se povlače iz sveta LCD satova, što je doprinelo padu cena i nekoj vrsti podele tržišta – ozbiljni i skupi satovi postali su teritorija onih koji su satove uvek i pravili, a LCD 'igračke' su postali jeftina roba rezervisane za proizvođače elektronike.