Procena, valuacija, vrednost...

[NickH]

Procena, valuacija, vrednost...


Mozzda ne bi bilo lose da porazgovaramo malo na ovu temu.
Pre il kasnije, kolekcionari satova imaju protrebu da procene sat, utvrde kolika mu je vrednost kako pri kupovini sata, tako i u svrhu prodaje.


Kao prvo, svako ko se bavi satovima ima svoje misljenje o tome koliko sat vredi,
sto je sasvim normalno. Cinjenica je da sat A vredi za osoby B x dinara,
dok potpuno isti sat za nekog drugog vredi mnogo vise ili mnogo manje.


Dakle, bez obzira na svu 'nauku' oko procene, subjektivna odluka igra veluku ulogu.
Kao drugo, iz ralzloga koji su mnogobrojni, veliki faktor pri proceni
igra "informacija" tj. detaljno poznavanje sata. Ovo 'znanje' se
stice visegodisnjim iskustvom.
Treci faktor je sposobnost da se razmotri i oceni unutrasnji mehanizam sata.
Na zalost, ovo je najcesce van domasaja prosecnog kolekcionara.
Kao sto je pri kupovini automobila sasvim logicno da auto pregleda mehanicar,
isto vazzi i za satove: bez pregleda casovnicara, kupovina je
'macka u zdaku'. Naravno, ovo ne vazzi za glanc-nove satove koji
nisu pokriveni ovim postom.


Pre procene


Procenu sata treba da vrsi osoba koja nije direktno zainteresovana za kupovinu
sata koji se procenjuje. Takodje, procenu ne treba da vrsi osoba koja
ima interes da naplati uslugu kao procentualnu vrednost sata.
U prvom slucaju procena ce biti nerealno niska, u drugom nerealno visoka.




Eticka odgovornost


Ukoliko procenu sata vrsi diler koji je zainteresovan za sat, onda je onda je etcki
da se to jasno stavi do znanja. Diler u tom momentu ima odgovornost ili
da uradi nepristrasnu valuaciju ili da odbije valuaciju i umesto valuacije da ponudu za otkup.


Prvi korak


Pre izdavanja valuacije dgovoran procenjivac treba da utvrdi da li sat ima
sentimentalnu vrednost za vlasnika.
Da li je sat poklon od oca? Ili dedin sat nosen na frontu?
Da li je sat poklon koji obelezava poseban jubilej u porodici?
U takvim slucajevima profesionalno je vlasniku predlozziti da
sat ne proda, vec da se o satu brine i da ga cuva, te da ga
ostavi u zaostavstinu sledecoj generaciji. Sa druge strane,
monetarna vrednost sata (suma na valuaciji) je irelevantna jer
je sentimentalna verdnost takvog objekta daleko veca od materijalne.


Ono sto je ocigledno je da sentimentalna vrednost nije 'prenosiva'
na sledeceg vlasnika. Ponekad, kupci su spremni da plate
veci iznos upravo zbog sentimentalne price koja ide uz sat,
ali takva praksa je pogresna.


Preliminarni ocena


Ukoliko sat ne poseduje sentimentalnu vrednost za vlasnika, mozze se preci na sledeci korak procene, koji je jos uvek u sustini preliminaran.
U ovoj fazi potrebno je ustanoviti da li je model sata jos uvek u proizvodnji
(sto obicno potpada u kategoriju relativno novih satova pa sve do 5-10 godna starost) ili je u pitanju sat koji vise ne mozze da se kupi nov od proizvodjaca.
Interesantno je istaci da neki proizvodjaci satova proizvode odredjen
model i po 10, 15 pa cak i 20 godina.


Za satove koji su u proizvodnji (current model) iznos na valuaciji je
trenutna cena novog sata umanjena za
- (ne)popularnost modela na trzzistu polovnih satova
- stanje u kom se sat nalazi
Procena sata u ovom slucaju je najblizza proceni polovnog automobila:
sto je presao vise kilometara, cena mu je nizza.


Ukolio se radi o satu koji vise nije u proizvodnji,
onda je pre procene potrebno utvrditi sledece:
- da li je sat proziveden u maloj seriji, sa individualnim brojem (limited edition)
- da li je sat komemorativni model (special edition)
- da li ima neku posebnu i neobicnu mehanicku funkciju? Itd.
Drugim recima: da li sat ima nesto posebno sto ga cini zanimljivim za kolekcionare?


Preprodajni faktor


Kao i u slucaju automobila, ocigledno je da cena polovnog automobila
zavisi u dobro j meri od proizvodjaca i modela.


Pod 'preprodajnim faktorom' podrazumevamo popularnost brenda u odnosu na druge brendove.
U principu, za satove marke Rolex i Panerai taj faktor je oko 0.7
za IWC, Jaeger LeCoultre oko 0.6, Omega i Breitling 0.5, Cartier 0.4
Za modne satove kao npr Bulgari i sl. taj faktor je jos nizzi.
Preprodajni faktor je prilicno 'fluidan' sto znaci da odredjeni modeli
mogu imati razliciti pf. Generalno govorimo o standardnim modelima
standardnih firmi.
Ponekad, PF moze biti i veci od 1: ako je sat tesko nabaviti, ili
za modele za koje se placa premija.
Za satove koji nisu masovono proizvedeni (Patek, Lange etc) pf nije jednostavno utvrditi.


Stari satovi


Pod stare satove, podrazumevamo satove


- proizvedene nakon drugog svetsko rata pa do 1980.[vintage]
- proizvedene pre dr. sv rata [antique]


S obzirom da vecina kolekcionara i vlasnika sata poseduje satove
iz 60-80ih godina, zadrzzacemo se na ovoj podgrupi.


Bitno je odmah istaci da kriterijumi procene starih satova su u velikoj meri
razliciti od kriterijuma koje primenjujemo da satove koji su
jos uvek u proizvodnji ili mladji od oko 20 godina:


- sto je sat mladji, nase ocekivanje je da je u ODLICNOM stanju
i da izgldea kao nov i ne koristen.


- ono sto je najbitnije za stare satove je da je sat u ORIGINALNOM stanju
i da su po mogucnosti sve komponente originalne.


Kolekconarstvo RUCNIH satova je relativno nov hobi.
Dakle, satovi iz 50,60 pa i 70ih su kupovani da bi bili noseni.
Vlasnik je obicno imao jedan ili dva sata i sat je kupio da bi
znao koliko ima sati. Dakle, sat je nosen svakodnevno,
servisiran tek onda kad je prestao da radi
(analogija sa utomobilom kojim ulje nije menjano nikada,sve dok motor ne zariba)
Tokom servisa, nije se obracala paznja da li su zamenjeni
delovi jednaki (cesto razlicite kazaljke, razliciti cifer itd)


Pri proceni starih satova, u obzir se moraju uzeti mnogobrojni faktori.
Kljucna rec je KOMPROMIS pri cemu se sat procenjuje (uporedjuje)
sa idealnim slucajem, dakle nekim imaginarnim starim, ali NE KORISTENIM
satom koji bi bio podvrgnut normalnom procesu starenja.


Takav imaginarni sat bi imao
- prefektno kuciste, staklo i narukvica bez tragova nosenja, ogrebotina itd
- mehanizam koji nikada nije radio i cije komponente nemaju
tragova trosenja, ali su 'zapecene'jer ulje u satu nije menjano
- cifer i kazaljke koji su originalni, ali ne vise originalne boje
jer je fluoroscentni materijal degradirao (hemijska reakcija).
Ovo se cesto (pogresno) naziva patina.


Ocigledno, ovakav imaginarni sat [10/10] je skoro nemoguce naci u opticaju.
Stvarni sat koji procenjujemo ocenjuje se u odnosu na takav 'etalon' i
gradira se prema njemu: npr 3/10, 5/10 i itd.


....


Ako ima interesovanja za ovu tematiku, nastavicu dalje,
ako ne recite da se ne mucimo.

N.