Kad se dobro sklope sklad i smisao, tj namena, imaš dobar (i lepo čitljiv) sat. Ne marim za trendove, pošto tu nema preterano smisla ali oduvek su prisutni u oblikovanju časovnika. Samo se ponekad neki trend-seter izdvoji pa preraste u klasiku. A fakat je da korona "jede" cifer, sa takvim satom stalno imaš osećaj skučenosti... tu nema mnogo leka, pogotovo kod ronilačkih satova. To što su legendarni primerci izuzetak nije lako objašnjivo, zato i jesu legende. Možda je ovaj kompromis sa unutrašnjim bezelom uspela priča (zavisi od kvaliteta konkretnog sata i pod uslovom da krunica korone dobro dihtuje, naravno) jer vara oko - korona "pripada" ciferu, staklo je veće... stvar ukusa na kraju krajeva.