Santos vs Speedmaster

[Ivke1]

Razmišljam se o novom satu i jedino sto mi se svidja u zadnje vrijeme je Cartier Santos L. a u momentima poželim da nabavim ponovo Omegu Speedmaster.
Kojem od ova dva sata bi dali prednost.
Takodjer ako neko zna vise informacija o santosu- mehanizam i neke druge bitne informacije.

[Haifisch23]

Ivke,

Što se više penješ u izboru kupovine sata, toliko jače emocije guše razum, tako da ću upotrebiti ono staro pravilo. Kupi onog, koji ti se više svidi, onog kod kojeg ti srce više zaigra.

To su totalno dva različita sata, sa potpuno različitim karakterima, pa je prilično nezdravo upoređivati ih. Santos je tipičan rezultat produkcije satova sa strane draguljara. Njegova primarna funkcija je prisustvo na ruci i ovaj model savršeno odrađuje svoj zadatak. Poznato je, da se osnivač brenda Louis Cartier nikada nije preterano opterećivao sa mehnizmima, nego je njegov interes prvenstveno išao u smeru: Dajte mi mali i što tanji mehanizam, da ga mogu smestiti u tanko kućište. Za njega su satovi bili pre svega dragoceni nakit sa privlačnim dodatkom merenja i prikazivanja merenja. Ni vek i tri četvrtine kasnije, ta filozofija se nije potpuno promenula osim ako izuzmemo najplodniju deceniju u istorijatu brenda (1998 -2008), kada su se moćno vratili na scenu sa kolekcijom Prive Cartier Paris, gde su im mehanizme opskrbljivali JLC, Piaget, Reanud & Papi i Francois Paul Journe.

Tako je i ovaj Santos sa 9 mm visine i vrhunskom završnom obradom kućišta i narukvice prvenstveno magnet za oči i dokaz draguljarskih veština izrade. Što se tiče unutrašnjosti, tu je nešto manje blistav ali još uvek dovoljno dobar. Cartier 1847 MC je naslednik Cartier 049, kojeg je kao ETA 2892-A2 kupovao od Swatch grupacije. Kada je ETA zavrnula slavinu, nastao je 1847 MC, koji je proglašen In House, prvenstveno zato še sada proizvodi u Cartieru ali je u svojoj suštini modifikovana pomenuta ETA 2892-A2 sa jednakim prečnikom 25,6 mm i za 0,2 mm viši, jer je unapređen sa antimagnetnim komponentama iz nikl-fosfora i postavljen u tanak kavez iz mekog gvožda, koji predstavlja dodatnu zaštitu od magnetizma.
Ima rezervu snage od 48 sati i precizan je u skoro hronometarskim granicama -3 do + 7 sec/d. Sve u svemu, predstavlja entry razred proizvođača i vrlo dobro vrši funkciju ali je drugo pitanje, da li sat sa preporučenom malorpodajnom cenom od 8.000 € ne zaslužuje plemenitijeg konja.

Sa druge strane Moonwatch. 386X - sve se zna. Co-Axial, Metas standard, 0-5 sec/d, odlična mašinska završna obrada kalibra....Već sam to više puta napisao i mogu uvek ponoviti. Konačno Moonwatch potpuno vredan cene za koju se prodaje.
Manje upadljiva presenca na ruci, pre svega mašina i daleko manje nakit u poređenju sa Santosom...

[Ivke1]

Obožavam tvoje odgovore Haifisch 23. Nikad ne daješ odgovor ovo ili ono. Pruzis dovoljno informacija da osoba sama može da donese odluku i da zna o čemu odlučuje.
Ja sam imao kao i ti speed samo sto je kod mene bio 3861 safir. Prodao sam ga jer u nekim djelovima mi je bio ispod konkurencije: tipa cifer itd. Kako vrijeme prolazi varacaju mi se misli na njega.
Bojim se da ga kupim pa se ponovo razočaram. Iskreno nisam kupio ni jedan ozbiljan sat od nov 2022. Ništa mi ne zapada za oko. Jedino se speedu vraćam. Koje su tvoje zamjerke bile speedu?
Hvala na odgovoru, Pozdrav.

[Haifisch23]

Imao sam Moonwatch sa pleksijem i 1861 kalibrom, kao i sa safirom te 1863 kalibrom.
Nisam imao nikakve zamere, jer sam dobro znao šta kupujem uprkos osećaju, da je previše koštao u odnosu na realno stanje i ignorantski odnos Omege sa veoma slabim rešenjem funkcionalnosti kopče. Ali, pošto se radilo o horološkoj ikoni, takvog sam ga shvatio i nisam imao problema sa time. Oba sata su otišla od mene, ne zbog nezadovoljstva, nego za više ciljeve.

Kao što sam napisao, model koji si imao je za mene jedini Moonwatch, koji nakon 1968 godine opravdava svaku uloženu novčanu jedinicu. Naravno da nema draž kalibra 321 ali je sa tehničke strane besprekoran. Daleko najbolji ručni navijač u cenovnom razredu do 20k.
Mislim da nije preporučljivo Moonwatch upoređivati sa cenovnom konkurencijom na tržištu u smislu vizualnosti i pojedinih komponenti izrade njegove spoljašnosti. Ovde mislim na to, da ga je potrebno shvatiti i razumeti kao saputnika iz prošlosti a ne kao savremenog pratioca. Teško je i nelogično je upoređivati njegovu izradu i performans sa satovima, koji nastaju u trećoj deceniji ovog veka. Njegovi štampani markeri danas deluju jeftino i pomalo prostačko, ali zar nije njegova svrha, da nas vrati u herojsko vreme svemirskog pionirizma. Sva umetnost njegovog brojčanika je u tome, da nudi odličan kontrast i omogućava brzo i efiksno čitanje, a to je bila njegova inicijalna funkcija.
Safirno staklo shvaćam kao praktičku prednost, koju omogućuje moderno doba i tu bi se priča sa vanjskom modernizacijom trebala završiti.
Mislim da ga je potrebno usvojiti u smislu Misija još uvek traje a ne kao Misija je upravo počela.

[Ivke1]

Imao sam Moonwatch sa pleksijem i 1861 kalibrom, kao i sa safirom te 1863 kalibrom.
Nisam imao nikakve zamere, jer sam dobro znao šta kupujem uprkos osećaju, da je previše koštao u odnosu na realno stanje i ignorantski odnos Omege sa veoma slabim rešenjem funkcionalnosti kopče. Ali, pošto se radilo o horološkoj ikoni, takvog sam ga shvatio i nisam imao problema sa time. Oba sata su otišla od mene, ne zbog nezadovoljstva, nego za više ciljeve.

Kao što sam napisao, model koji si imao je za mene jedini Moonwatch, koji nakon 1968 godine opravdava svaku uloženu novčanu jedinicu. Naravno da nema draž kalibra 321 ali je sa tehničke strane besprekoran. Daleko najbolji ručni navijač u cenovnom razredu do 20k.
Mislim da nije preporučljivo Moonwatch upoređivati sa cenovnom konkurencijom na tržištu u smislu vizualnosti i pojedinih komponenti izrade njegove spoljašnosti. Ovde mislim na to, da ga je potrebno shvatiti i razumeti kao saputnika iz prošlosti a ne kao savremenog pratioca. Teško je i nelogično je upoređivati njegovu izradu i performans sa satovima, koji nastaju u trećoj deceniji ovog veka. Njegovi štampani markeri danas deluju jeftino i pomalo prostačko, ali zar nije njegova svrha, da nas vrati u herojsko vreme svemirskog pionirizma. Sva umetnost njegovog brojčanika je u tome, da nudi odličan kontrast i omogućava brzo i efiksno čitanje, a to je bila njegova inicijalna funkcija.
Safirno staklo shvaćam kao praktičku prednost, koju omogućuje moderno doba i tu bi se priča sa vanjskom modernizacijom trebala završiti.
Mislim da ga je potrebno usvojiti u smislu Misija još uvek traje a ne kao Misija je upravo počela.

Poslije ovakvog teksta naručio sam sat odmah. Od kad sam ga prodao vukao mi se u mislima.
Hvala na odgovoru.