Enicar-Kada je Šerpa bila sat

[skydrummer]

Enicar


-Kada je Šerpa bila sat-

Uvod

Tekst koji sledi nastao je kao rezultat velikog ličnog interesovanja za starovremenske satove, mehaničke satove i satove kompanije Enicar. Za pisanje teksta korišteno je mnogo izvora iz kojih su tekstovi prevedeni, izmenjeni, dopunjeni, dodatno prokomentarisani, razvrstani i obogaćeni velikim brojem fotografija čineći ovaj tekst jedinstvenom celinom. Cilj teksta jeste da prikaže bogatu istoriju jednog pomalo zaboravljenog proizvođača satova i starovremenske modele kojima je gradio svoje slavno ime.

Kompaniju Enicar osnovali su Ariste Racine i njegova supruga Emma Blatt i to tako što su 1.oktobra 1913. godine osnovali Manufacture d'Horlogerie Ariste Racine u švajcarskom gradu La Chaux-de-Fonds u ulici the Rue du Crêt 24 (kasnije, kompanija seli sedište u švajcarski grad Lengnau ( Longeau)). Brend Enicar registrovan je 6. januara 1914.godine. Enicar je u stvari prezime Racine čitano sa desna na levo. Međutim u to vreme Ariste Racine i njegova supruga Emma Blatt u publikacijama i katalozima koriste naziv “Horlogerie Ariste Racine” , ime Enicar ,koje će tek kasnije zaživeti, u početku je korišteno kao telegrafska adresa (videti grupu slika 1). Jedan od prvih satova kompanije jeste džepni sat u koji se mogao ugraditi kompas ili fotografija. Taj džepni sat je imao ušice za kaiš tako da je praktično bio ručni sat.
Grupa slika 1

Jedanaestog aprila 1932.godine kompanija menja ime u Enicar Société Anonyme ( Enicar S.A.). Kompanija Enicar S.A. registrovala je sledeća imena (brendove): Enicar, Longeau, Etsira, Savillon, Alprosa, Swisbaby, Swisboy, Teddy, Chrono M, Sykos, Chromicar . Pitanje je da li su prodavali satove pod svim nabrojanim imenima ali pod nekim jesu. Prema prikupljenim podacima 1953.godine Enicar otvara novu fabriku u kojoj svi mehanizmi prolaze kroz tretman ultrasoničnog čišćenja. Otuda na mnogim brojčanicima natpis “ultrasonic” .
Grupa slika 2

Kompanija Enicar koristila je tzv. eboš mehanizme nekoliko proizvođača ali isto tako su imali i proizvodnju sopstvenih mehanizama. Na primer prvi “in-house” Enicar-ov automatski mehanizam nosi oznaku 1124 i pojavio se 1962. godine (neki izvori pominju da je to bio mehanizam 1125 i to 1959.godine). Takođe kompanija je poznata po svojim ručnim navijačima. Ono što je sigurno to je da Enicar nikada nije proizvodio mehanizme sa komplikacijama. Za te potrebe korišteni su Lemania, Valjoux, AS i Minerva mehanizmi.
Enicar se ubraja u časovničarske kompanije koje su na vreme prepoznale značaj marketinga te su stoga Enicar satovi učestvovali u nekoliko ekspedicija. Maja meseca 1956.godine, ekspedicija švajcarskih alpinista koje je predvodio Albert Eggler tokom osvajanja Himalaja ( vrh- Lhotse, 8516m) nosila je Enicar satove. Pominje se Enicar Seapearl 600 Ultrasonic, nažalost nema fotografije koja bi potvrdila da je baš taj sat korišten tokom ekspedicije. Jedan dokaz ( a možda i jedini ) da su Enicar satovi bili deo ekspedicije jeste knjiga koju je napisao Albert Eggler “ The Everest-Lhotse Adventure”. U ekspediciji su učestvovali još i Wolfgan Diel, Hans Grimm, Hansrudolf Von Gunten, Eduard Leuthold, Fritz Luchsinher, Jürg Marmet, Fritz Müller , Ernest Reiss, Adolf Reist i Ernst Schmied i dvadeset dva Šerpasa.
Grupa slika 3



U čast Šerpasima, bez kojih su mnoge slične ekspedicije bile i ostale nezamislive, Enicar 6. novembra 1956. godine registruje ime Sherpa.
Godine 1957.brod jedrenjak Mayflower II (replika broda Mayflower) prelazli Atlantski okean za 53 dana rutom kojom je to uradio “orginalni” Mayflower. Brod replika napravljen je u Engleskoj prema orginalnim nacrtima uz korišćenje orginalnih tradicionalnih metoda brodogradnje. Kapetan broda bio je Alan Villiers. Ovom ekspedicijom slavilo se savezništvo između SAD i UK tokom Drugog svetskog rata. Ono što je sa horološke strane interesantno to je da je celim putem na kobilici broda bio prikačen Enicar Sherpa sat.
Grupa slika 4


Enicar satovi su zbog svoje izdržljivosti, tačnosti i vodootpornosti često reklamirani kao satovi za sportske aktivnosti. Godine 1957. Enicar satovi dobili su potvrdu kvaliteta i od Švajcarskog meteorološkog instituta, čime je potvrđena njihova podesnost za sportske aktivnosti.
Grupa slika 5

Jedan od onih koji je koristio Enicar satove u svojim pustolovinama jeste Dr Hans Hass. Dr Hass je poznati austrijski biolog, ronilac, ekolog i čovek koji je radio na usavršavanju ronilačke opreme i podvodnih kamera. Takođe svojim dokumentarnim filmovima popularisao je podvodni svet. Dr Hans Hass je rođen 23.januara 1919. a preminuo je 16.juna 2013.godine.
Grupa slika 6


Krajem 80-tih (1988. godine) kompanija Enicar je bankrotirala a ime kompanije prodato je na aukciji. Prema prikupljenim podacima, zalihe kućišta prodate su kompaniji Chronoswiss (uzeti sa rezervom). Međutim mogu se na pronaći Chronoswiss satovi sa modifikovanim AR (Ariste Racine) mehanizmima što znači da je pomenuta kompanija sigurno otkupila Enicar-ove mehanizme. Imenom Enicar danas raspolaže investitor iz Hong Konga. Na zvaničnom sajtu istorija kompanije se prepričava od 1854. godine i na logu firme stoji ta godina što je greška ( ne slučajna). Naime kao što je rečeno ime Enicar je registrovano 6.januara 1914, sam osnivač Ariste Racine rođen je 1889. godine ( preminuo je 1958. godine) a to znači da kompanija ni teorijski nije mogla biti osnovana 1854. godine. To što su preci gospodina Racine bili časovničari ne može se uzeti kao podatak merodavan za utvrđivanje starosti kompanije. Dakle današnji vlasnik razmišlja u stilu da što je starija firma više ugleda sa sobom nosi. Krajnje obmanjujuće. U ostalom ni na samom sajtu se ne navodi šta je to kompanija Enicar proizvodila od 1854.godine do 1914.godine.


U nastavku teksta biće prikazani neki od starovremenskih satova kompanije Enicar.

Džepni satovi

Ovaj model pokreće Minerva mehanizam oznake 17-29 CH (17 rubina, 18000vns, 33 sata rezerve snage), prečnik sata je 48mm, kućište je izrađeno od 18k zlata.
Grupa slika 7


Na sledećim fotografijama vidimo Enicar džepni sat koji pokreće Peseux7056 (17 rubina, 21600 vns, 44 sata rezerve snage). Kućište je pozlaćeno (10 mikrona) , prečnik bez krunice je 41 mm a debljina oko 8 mm, staklo je akrilno.
Grupa slika 8


Putni satovi i budilnici

Slede dva tzv. putna sata.

Grupa slika 9


Tu je i stoni budilnik.
Grupa slika 10


Već je rečeno da je kompanija Enicar S.A. registrovala nekoliko imena (brendova) pod kojima je prodavala satove. Na sledećim fotografijama prikazano je nekoliko takvih satova.
Grupa slika 11