Terminologija satnog mehanizma (primer ETA 2824-2)

Nešto malo se može ispkopati po starim priručnicima, a ono što si naveo spada pod mašinstvo, tj. mašinsku terminologiju. Naravno, u okviru svake terminologije postoje podskupovi, što je nekada teško objasniti naručiocima prevoda (OK, da ne krenem previše u probleme svako prevodioca), jer ako neko pita da li prevodiš tekstove iz oblasti mašinstva, nije isto da li je u pitanju automobilski motor sa unutrašnjim sagorevanjem, mašinsko upravljanje, energetika i slično. Mi smo dobili samo majstorski žargon, a ne terminologiju u pravom smislu reči. Nemam ništa protiv majstora, cenim njihovo znanje i posao, ali terminologija je jedno, a žargon sasvim drugo. Rečnik je čak i metodološki neprihvatljiv, jer ako se ide na časovničarski žargon, uzorak od jednog časovničara nije reprezentativan, a stari majstori, koji su imali drugačije školovanje, svakako da imaju i drugačiji žargon. Iako je sve ovo što piše korisno, daleko je od zadovoljavajućeg, što se lako može videti čak i površnim listanjem foruma.

Slazem se. Aj, kao covek od struke, reci gde bi trebalo da bude pocetna tacka za putovanje ka: Recniku horoloskih termina? :D

Koji je pocetni korak? Mislim, jel mogu (za pocetak) prosto da se uzmu recnici masinstva i iskoriste samo termini koji se ticu horologije?

D uznem ja dnevnice od gazde, stavim blokce u zadnji dzep, zasiljim olovku i da zaredjam po casovnicarskim radnjama, ko Vuk Karadzic, pa da sakupljam? :lol: Tako dobijemo Recnik casovnicarskog zargona

Evo ukratko kako se pravi rečnik:

Prvo se sakuplja korpus, tj. reči koje bi se našle u njemu. Ne znam da li si mislio na jednojezični, tj. sa našim objašnjenjima, dvojezični ili višejezični, ali ovo je prvi korak. Koji god tip rečnika bio u pitanju, slika satnog mehanizma sa objašnjenjima, odnosno više njih, može da bude polazna osnova, ali pravi korpus se izrađuje i na osnovu većeg broja tekstova. To je ogroman posao, koji iziskuje više meseci rada, jer je tekstove koje imaš pred sobom potrebno pročistiti i izvaditi samo reči koje se odnose na određenu struku, odnosno spadaju u terminologiju, ma koliko da je skup termina mali. Pretpostavljam da bi kod nas to bilo relativno malo i kratko u poređenju sa drugim strukama jer bismo imali nekoliko vrsta mehanizama, delove sata, časovničarske alatke i slično, tako da bi relativno dug posao dao srazmerno mali broj termina. Ako bi se beležio i časovničarski žargon, to bi otprilike bilo kao što si napisao, s tim da bi kod časovničara trebalo otići sa kakvim-takvim skupom termina, jer i pored najbolje volje niko ne bi mogao da sipa sve reči kao iz rukava. Osim toga, uzorak bi morao da obuhvati više časovničara različitih generacija, imajući u vidu da im je i školovanje bilo različito.

Kada se sakupi ceo korpus, onda sledi tumačenje i poređenje izvora. Neki od termina bi morali da se uporede sa onime što već postoji u mašinskoj literaturi, udžbenicima u kojima postoji bar nešto o satnim mehanizmima ili mernim instrumentima koji imaju dodirne tačke sa satovima, enciklopedijama i sličnim materijalima.

Ovo uopšte nije kratak niti naivan posao i ne treba se nositi mišlju da je lak. Radio sam na nekoliko rečnika i mogu reći da je sve to Sizofov posao, da se stalno moraju poboljšavati i da ne postoji idealan rečnik, ma koji jezik bio u pitanju i ma koja struka.

Jasno je da je zadatak slozen i tezak. Ako bas i ne sklopim(o) nesto sto bi moglo da se izda (:D), bar da probam da slozim nesto za forumsku, takoreci, internu upotrebu :D

Dakle, objavljujem, Urbi et Orbi, da trojezicni recnik horoloskih termina mogu ocekivati krajem 2167. godine :D

Nisam hteo da otvaram novu temu, pa da pitam ovde. Ako neko misli da treba, neka otvori novu temu i premesti post.

Pregledao sam terminologiju sa početka teme i svaka čast za trud :thumbsup:. Gde mogu saznati više o samom načinu funkcionisanja mehanizma - imamo spisak delova, a sad da vidimo šta čemu služi? Za neke delove intuitivno shvatam ili otprilike shvatam šta im je namena, ali to mi nije dovoljno. Kako se sa glavne opruge snaga prenosi do kazaljki, kojim delovima se reguliše tačnost, čime se postiže to da mehanizam radi približno isto bez obzira da li je potpuno navijen ili je rezerva snage pri kraju i još stotinu pitanja. Da li postoji neka animacija sa detaljnijim objašnjenjem na engleskom? Naravno, mislim samo na najvažnije delove mehanizma. Pokušao sam da nađem, ali bez nekog uspeha, a opet nelogično mi je da nema. :( Možda ja mnogo tražim.

Pokusaj ovo pronaci na netu...ima u pdf-u

Josip Ivanković
Urarski priručnik
Zagreb 1947 god.

IvanZ, ovo bi trebalo pomoći.

Dva verovatno najbolja videa koja na jednostavan i razumljiv način pokazuju kako mehanički sat radi. Inače ovo je već postavljano na forum.
https://www.youtube.com/watch?v=MDYjUDrCPv0
https://www.youtube.com/watch?v=uGcoIue1Bs8&spfreload=10

Hvala kolega..poučan video za nas novokomponovane "stručnjake":adore:

Hvala na odgovoru. Animacije super, naročito ovaj vintage snimak iz Hamiltona. Sada mi je mnogo jasnije koji su to delovi koji trpe najveći "stres" u mehanizmu: balansni točak i opruga, anker i "escape wheel" (ja mislim da je to ankerad sa šeme). Pročitao sam da ETA vrši gradaciju svojih mehanizama zbog razlike u materijalima od kojih napravljene ove komponente. Ja sam mislio da je razlika između standard elabore, top i chronometre samo u tačnosti samo mehanizma.

Citat:

---

MMario kaže:

Pokusaj ovo pronaci na netu...ima u pdf-u

Josip Ivanković
Urarski priručnik
Zagreb 1947 god.

---

Našao sam i priručnik na netu. Ovo bi bilo dobro proučiti. Hvala