Printable View
Sve korisni linkovi! Video sam Hamiltone i ranije, ali mi je Broadway za nijansu lepsi, pa su ovi maknuti nize na listi. MIDO je novina i nije los, al mi nije ni vau.Citat:
CADE kaže:
Gledacu uskoro da projem po radnjam pa da probam sto vise satova, da vidim kako je uzivo. Posto sam u Sangaju, imam Tissot sigurno i skoro sve Swiss high end brendove (i to u jednoj ulici), ali za Hamiltona nisam siguran.
Ubedljivo najbolji best buy u tom cenovnom rangu je Longines hydroconquest 41mm,blue dial.Citat:
Bojan Savic kaže:
https://bomar.rs/longines-hydroconquest-l37814966
https://bomar.rs/longines-hydroconquest-l37404966
Taj sam ;)https://uploads.tapatalk-cdn.com/202...3b22d19830.jpg
Послато са SM-G960F помоћу Тапатока
Longines, Hamilton. Seiko zna da iznenadi.Citat:
Bojan Savic kaže:
Sent from my iPhone using Tapatalk
Nemoj u Bomaru 180.000 hiljada je prošle godine bio, a u sl jokic 126.000 plus daju popust. Pričam o starijem modelu bez keramičkog bezela.
Poslato sa MAR-LX1A pomoću Tapatoka
U Bomaru je trenutno 140000, a minimalni popust na koji bih pristao je 20%Citat:
aleksandar88 kaže:
Koji je popust koji se moze ostvariti kod Jokica?
Sent from my M2007J3SG using Tapatalk
Stari Ase,
Da, svakako vredi tog novca. Nova generacija In House kalibra, nadgradnja prethodnog 1000, idealne mere (48 mm L to L) i proizvođač, koji ne preteruje sa cenama i polako, korak po korak, vraća staru slavu.
Ipak nije ne odmet upozoriti, da servisiranje takvog sata odnosno takve vrste proizvođača, koji nema široku distribucijsku mrežu na terenu, ima neke svoje karakteristike, koje mogu malo zakomplicirati logističku stranu. Pošto se radi o In House kalibru a Yema osim na tržištu Francuske uglavnom posluje On Line, servisiranje ide putem pošte. Ipak je puno lakše ako postoji zvanični dealer u državi kupca, pa se taj deo može odraditi puno jednostavnije. Slično je i sa drugim brendovima sa delimičnom In House produkcijom (Titoni, Frederique Constant, Maurice Lacroix, čak i Oris nije baš masovno zastupljen na srednjim i manjim evropskim tržištima). Nije baš presudan razlog, koji bi sprečio kupovinu odličnog sata ali smatram da je ipak bolje znati u procesu donošenja odluke.
Citat:
StariAS kaže:
Bojane,
Smatram, da bi sat kupio u Srbiji. Lično bih prvo išao na Swatch grupaciju.
1. Longines Hydroconquest sa L888 kalibrom - upozorio bih jedino, da obratiš pažnju na kopču, jer je bilo određenih serija sa težim otkopčavanjem
2. Hamilton Intra Mataic sa ETA 2892-A2 kalibrom ali to je dress sat, pa pošto imaš Visodate.....
3. Bilo koji Mido sa Powermatic 80 kalibrom - izdvojio bih liniju divera Ocean Star
4. Hamilton Pan Europ Day Date
5. Ako želiš da kupiš dobar sat i da ti ostane pola budžeta onda je daleko najbolji izbor u celoj konkurenciji Hamilton Khaki Mechanic za 450 € i sa odličnim H50 ručnim navijačem (ETA 2801), kojem su smanjili frekvenciju za 1Hz i duplirari rezervu snage na 80 sati. U tom cenovnom razredu ne postoji bolji izbor: safirno staklo, 80 sati rezerve rada, pouzdan mehanizam, potpisana krunica
Izvan Swatch grupacije, što je odlično a može se naći u Srbiji: Victorinox i Alpina mehanički satovi.
Citat:
Bojan Savic kaže:
Dodao bih samo da se ne plasis Powermatic 80 mehanizma koji ide u Mido. Haifish23 je pisao na drugoj temi, ja sam malo doprineo, taj mehanizam se deli u Swatch grupaciji sa nekim varijacija (ima ih 4-5 trenutno) ali u Mido/Hamilton idu kvalitetnije verzije sa 25J. Dok recimo Tissot PRS516 ima verziju C07.111 i kao sto je Haifisch gore rekao, ne vredi tih para.
Naravno, bolje bi bilo to i da potvrdis :)
Ne samo u Mido, nego jednako važi i za Hamilton. Svi Hamilton Powermatic satovi su sa klasičnim metalnim ankerom.
Citat:
bnovica kaže:
?!
Omega Speedmaster Professional je broj 1, svi ostali traze svoje mesto pod suncem - ovo je ozbiljno ili zezancija?
Citat:
mihajlons kaže:
Hvala na preporukama.
@Haifisch23 bilo bi mi najlakse da kupim sat u Srbiji, ali nije mi ni iskljucena opcija da ga kupim u nekoj od zemalja EU zone... Ukoliko bih naravno mogao da dobijem bolji sat za taj novac (moze i 200-300e preko)
Samo bih voleo da dobijem najvise za dati novac.
Sent from my M2007J3SG using Tapatalk
Nemam neki konkretan predlog, samo mi je zanimljiv taj "najvise za dati novac" kriterijum. Satovi su sami po sebi roba koja daje jako malo za novac i kupuje se primarno iz meraka. A i svako drugacije vrednuje stvari pa nije lalo reci objektivno. Ako trazis sat za duze staze, mozda je bitnije da bas imas merak na njega nego da znas da je dobar deal. Najbolji deal je da se ne kupi ni jedan ali to nije opcija kod nas
+1 za ovo iznad. Najbitnije je da ti pricinjava zadovoljstvo kad stavis sat na ruku, kao to sto imas sa Visodate-om.
Da li je nesto dobra ili losa kupovina kad su satovi u pitanju, je vrlo relativna stvar.
Elem, nisi bas precizirao kakav sat zelis da kupis, "ne mora biti diver" i nije neka smernica.
Ja bih licno za sebe za taj novac pojurio neki Nomos. Ima raznih modela u ponudi sa alpha kalibrom, meni se npr Ludwig i Orion jako svidjaju. Ako si pre za neki lezerniji sat, Club je dobra opcija.
Sent from my Redmi Note 8 using Tapatalk
Najvažnije da razjasniš sebi šta ti je bitno. To može biti mehanizam, izgled, preciznost, istorija neke marke,... Kombinacije navedenog :)Citat:
Bojan Savic kaže:
Sent from my Nokia 6.1 using Tapatalk
Pozdrav, zaista ste u pravu, malo je reci da sam bio neodredjen.
Naime, moja izjava da ne mora biti diver, je zato sto sam rekao da sam gledao Longines Hidroconquest, pa da ne shvatite da gledam iskljucivo divere.
Bitan mi je kvalitet samog sata, a to je nesto sto je realno objektivno. Sam mehanizam, zavrsna obrada, detalji... Ono sto nam stavi osmeh na lice kada neki sat uzmemo u ruku i stavimo na zglob, znate vec [emoji16]
Imam takodje i jedan mozda cudan trip, mozda i nisam usamljen u takvom razmisljanju, naime imam sina koji ce uskoro napuniti 4 godine i drugog na putu... Voleo bih da za 10-15-20 godina ta dva bandita mogu nastaviti da nose neke satove iz kolekcije koju cu, nadam se napraviti do tada... [emoji16] Nekako ja nisam imao takvu mogucnost, pa bih voleo da je moj podmladak ima.
Tako da dolazimo i do jos jednog parametra koji mi je bitan, a to je da sat, uz redovne servise bude trajan...
Sent from my M2007J3SG using Tapatalk
Nije cudan trip...i ja sam imao taj Pulp Fiction (scena sa satom u dupetu) momenat skoro, a cak i nemam decu :)
Ako razmisljas u tom smeru, mozda nije lose da i dizajn sata uzmes u razmatranje, ali ne iz ugla da li ti se sada svidja, nego iz ugla da li ce ostati relevantan za 50 godina. Skroz je validno da nakon X godina klinac kaze da nece da nosi nesto jer mu nije cool.
Neki satovi (kao i automobili) imaju vanvremenski dizajn, a neki su moderni i odjednom prestanu da budu. Svaki novi Audi A4/6/8 mi je najlepsi sve dok ne izadje sledeci, a onda postane bezveze. Isto mi je i Omega Seamaster, oni stari 10ak godina su mi vec meh, a stariji jos gore :)
Sa druge strane, Hamilton Intramatic Panda, koji mi je najskorija kupovina, je dizajn koji se bez vecih promena drzi vise od pola veka. Kontam da ce uz malo srece biti relevantan i mojoj buducoj deci. Slicno je sa nekim (ako ne svim) rolexima.
Stvar je ukusa, ali u tom rangu oko hiljadarke mi nema puno modela koji zadovoljavaju sve to. Jedan od tih koji su me zainteresovali je Longines Conquest Classic (slika ispod) koji na ruci odaje utisak kvaliteta i ima neki sveden, klasican dizajn...moze da zavrsi za svaki dan i za dress varijante. Jedino sto mi kod njega kao minus bio je 5bar vodootpornost (ali je zato kuciste dosta tanko) i to sto mi, kao i vecina longines modela, nema neki zabavni faktor, uglavnom su mi sterilni. On je tu bas negde na gornjoj granici tvog budzeta, oko 1200-1300 u EU.
Prilog 152950
Ako se prosiri pretraga i na microbrends, mozda se nadje nesto...ako ti nije problem da na brojcaniku pise neko nepoznato ili cudno ime. Christopher Ward ima oko hiljadarke dosta lepih i kvalitetnih modela sa sellita mehanizmima. Drug ima Trident diver kog je platio dosta ispod hiljadarke uz kupon za popust, i malo sta mu se moze zameriti, osim imena :)
Pošto si naveo, da postoji mogućnost kupovine izvan Srbije, onda je odgovor lagan. Pridružio bi se kolegi Al Caponeu i na prvo mesto daleko ispred svih postavio Nomos. Kao marka, Nomos se izvrsno uklapa u ono, što si naveo u vidu ostavštine svojim sinovima. To je brend čija će nominalna vrednost u narednim decenijama sigurno rasti, a horološka je već danas na izuzetno visokom nivou. Pre 7 godina su napravili vlastiti zaskočni mehanizam (escapement), koji im je ugled podigao do neba i spadaju u vrlo retke proizvođače, koji poseduju taj vlastiti deo sata. Kakva im je posvećenost svedoči činjenica, da su u njegov razvoj i razvoj mehanizma DUW 3001, koji je doneo to što su nazvali Swing system, uložili 15 miliona €.
Sada se za mali novac (od 1100 €) može dobiti odličan sat sa Alpha mehanimom. Upozorio bih samo to, da je to ručni navijač ali je In House, koji je već 16 godina njihov najprodavaniji i time najviše proizvođen kalibar. 2005 godine ga je razvio tek 29 godišnji časovničar Marco Hayne.
Osim toga što Nomos sam pravi mehanizme (outsorcuje samo određene glavne opruge), izrada kućišta i brojčanika je takođe In House, što je takođe retkost u tom cenovnom razredu.
I na kraju još jedno dužno upozorenje - servisiranje. Pošto se radi o In House produkciji, to mora biti odrađeno sa strane proizvođača. Pošto u Srbiji Nomos još nema zvaničnog dealera, taj deo je prepušten kupcu odnosno slanjem preko pošte.
Naravno, sve ovo je napisano sa vidika, kojeg si i sam naveo ("Bitan mi je kvalitet samog sata, a to je nesto sto je realno objektivno").
I sam uvek tvrdim: kvalitet je objektvina konstanta, dok je odnos prema satu subjektivna varijabila.
Jedino pitanjce u vezi in-house mehanizma, nevezano za Nomos. Osim sto kompaniji daje "bragging rights" da mogu da kazu da su napravili svoj mehanizam, kako to utice na kvalitet? Jesu in-house mehanizmi obicno kvalitetniji (precizniji, trajniji, stagod) od standardnih ETA/sellita/seiko/miyota?
Vrlo verovatno da gresim, ali meni vise zvuci kao da ce isprobani mehanizmi koji se koriste u gomili satova biti kvalitetniji nego nesto sto je neko napravio samo da bi ga napravio. Opet, ne mislim na nomos konkretno, nego uopste na sve manje brendove koji imaju in-house mehanizme. Pada mi na pamet i Yema. Izuzetak su mi slucajevi kada se time nesto konkretno i dobije od tog ebavanja da se napravi svoj mehanizam, kao 5-day PR kod Oris 400. To bih i razmotrio da kupim.
Najcesce kad vidim in-house mehanizam u specifikaciji, prve dve stvari koje mi prodju kroz glavu su 1) zbog toga ce biti skuplji i 2) servisiranje ce biti cimanje. Ali opet, mozda gresim, ovo dolazi vise iz toga sto primenjujem logiku stecenu u drugim sferama zivota, a ne iskustvo sa satovima i poznavanje in-house mehanizama.
Pozdrav :beer:
Bancika,
Tvoje pitanje je vrlo jednostavno ali je odgovor vrlo kompleksan i svakako nije jednoznačajan. Tvoje pitanje predstavlja odličan primer različitog pristupa prema časovničarstvu u generalnom smislu. Status korisnika (upotrebljivača) satova i status ljubitelja horologije, kao delatnosti. Sa stanovišta korišćenja satova je sasvim svejedno, da li je mehanizam, koji pokreće sat generički (ono što navodiš kao isprobani mehanizmi, koji se koriste u gomili satova). Važno je da dobro radi i da je pristupačan, odnosno nje skup. Zato je sasvim logično, da se sa te perspektive na In House produkciju gleda, kao ono što navodiš: uzimanje prava sebi za hvalisanje, koje i ne mora, da bude bazirano na realnim osnovama.
Sa perpektive ljubitelja horologije je situacija sasvim suprotna. Iako je najvećoj većini sledbenika to neshvatljivo, postoji velika razlika između prosečnog korisnika satova i prosečnog ljubitelja horologije. Korisniku satova je važno ono što sam gore napomenuo i tu staje. Za kupovinu sata postave neku razumnu gornju granicu i to je to. Ljubitelj horologije polazi iz istih osnova ali su mu važniji nebrojeni dodatni detalji vezani za brend i karakteristike sata, koji tu granicu (vrednosnu spremnost za kupovinu) dižu u neuporedivo veće visine. Ako karikiram, prosečan korisnik će biti prezadovoljan sa ETA 2824-2 Standard gradeom za koga će platii nekih 700 do 1000 €, dok će prosečan ljubitelj za COSC verziju istog mehanizma bez problema odvojiti 5 viši iznos.
Da bi lakše razumeli, moramo se vratiti nazad u prošlost. Pre dolaska kvarca, sve je bilo jednostavnije. Postojala je samo mehanička grana horologije, ljudi su kupovali satove prvenstveno kao potrebu u svakodnevnom životu - merenje i prikazivanje vremena. Razlike između brendova su bile znatno manje. U mehaničkoj sferi su se satovi najviše razlikovali po tome, da li su mehanički ili automatski ili da li su Swiss Lever odnosno Pin Lever (šiftarice). Naravno, 99 % kupaca nije znalo definirati ova dva pojma a nije ni bilo potrebno, jer je postajala znatna razlika u prodajnoj ceni.
Deset godina nakon dolaska kvarca, ponuda se znatno raširilia, satovi postaju sve jeftiniji, tržište modnih brendova postaje enormno a trenutno imamo i potpuno novi segment - smart satove. Sve to je prouzrokovalo izuzetnu diferencijaciju tržišta. Produkcija mehaničkih satova u količinskom segmentu postaje sve manja ali zato izuzetno pridobija na imidžu kvaliteta i time na sve višim cenama, koje su u realnom smislu (ne samo nominalnom) i 10 puta veće od onih od 50 godina nazad. Danas je 99 % mehaničkih satova u odnosu na kvarc i smart sferu luksuzna roba. Zbog toga smo u poslednjih 15 godina svedoci sve veće i veće diferencijacije segmenta sfere mehaničkih satova. Sada za prodaju sata nije dovoljan samo taj fizički proizvod u svom golom smislu nego i puno više od toga, odnosno ono što kažemo, priča (marketing). Iako mnogi marketing shvataju, kao neki vid naduvane i nepotrebne reklame, odnosno manipulacije usmerene na kupce, istina je sasvim drugačija. Pogledajmo šta definiše jedan brend u horologiji:
Na prvom mestu je svakako znanje i inovativnost, koji vode u doprinos horološkoj sceni i neposredni uticaj na nju, te ujedno predstavljaju temelj za izgradnju tradicije. Uz sve to, ne sme biti zapostavljena još jedna izuzetno važna osobina - originalnost.
Prvi kriterijum koji moramo uzeti u obzir je, da li se radi o proizvođaču satova (fabrikantu) ili sastavljaču satova (assembleru). Taj prvi kriterijum se odnosi na ono, što predstavlja srce i mozak sata - mehanizam. Zato je osobina subjekta, da li poseduje sposobnost i znanje samostalnog stvaranja mehanizma, najvažniji i najpresudniji faktor, koji ga definiše na horološkoj sceni. Fabrikant je horloški subjekat, koj osmišlja, razvija, izrađuje i ugrađuje mehanizme u vlastite satove, dok je Assembler horološki subjekat, koji ebauche ili već u celini sastavljene mehanizme kupuje od drugih i postavlja ih u satove, koji nose njegov naziv. Ono što je svojstveno fabrikantima je ne samo izrada komponenti mehanizama nego i izrada svih oruđa (alata), koje su potrebne za nastanak komponenti i njihovo sastavljanje u mehanizam. Svaki mehanizam je specifičan i iziskuje zahtev za specifičnim alatom.
Ne smemo se zaustaviti već na ovoj tački. Postoje razlike između fabrikanata i sastavljača, što u kvaliteti, što u načinu delovanja zbog čega se horološki učesnici kasificiraju u različite kvalitetne i cenovne razrede.
Proizvodnja satova se sastoji iz 4 faze:
T0 - Izrada komponenata za mehanizam
T1 - Sastavljanje komponenata u mehanizam
T2 - Ugradnja mehanizma u kućište, kao ugradnja brojčanika i postavljanje kazaljki na njega
T3 - Ugradnja narukvice, kaiša
T4 - Graviranje, završna obrada, dokumentiranje
Fabrikanti sami rade sve 4 faze, gde moramo još dodati osmišljanje (arhitektura) i razvijanje mehanizma, dok Assembleri u pojedinim i izuzetno retkim primerima započinju od faze T1, a u 99 % primera primenjuju faze T2 do T4.
Faze T0 - T4 su jedan od ključnih faktora međusobnog razlikovanja horoloških subjekata. Ali to nije sve. Oni se međusobno razlikuju i po to tome, da li sami izrađuju kućišta, brojčanike i narukvice. Ostale elemente sata (umetne rubine za mehanizme, kazaljke, stakla, dihtunge) ovde ne ispostavljam, jer ne postoji fabrikant, koji bi sve proizvodio sam (najbliži tome je Cartier). Zbog toga se fabrikant, koji sam izrađuje preko 90 % komponenata za mehanizam, mehanizme, kućišta, brojčanike i narukvice može pohvaliti laskavom titulom vertikalno integrisanog proizvođača (Patek Philippe, Vacheron Constantin, Audemars Piguet, JLC, Rolex, IWC, Seiko...).
Ali uvek postoji još jedno ali. Ni sve nabrojano nije dovoljno, da bi dobili potpunu diferencijaciju horoloških subjekata. Sa dodatnim "ali" ne mislim na težinu pojedinih komplikacija. Taj faktor nije presudan momenat u poređenju, jer se radi o izrazitom stepenu specijalizacije (npr. svemirska specijalitete Kristianna Van Der Klauuwa ne mogu postaviti ispred minutnih repetitora Pateka ili Gyrotourbillona JLC). Taj dodatan faktor predstavlja način produkcije, koji predstavlja presudne činjenice, koje zatvaraju krug i daju mu glavnu, manju ili sporednu rolu na horološkoj sceni. Pod načinom produkcije se smatra sposobnost, znanje i spremnost finiširanja mehanizma odnosno ono što razlikuje razred Haute Horlogerie (Bevelling, Black & Mirror Polishing) od Luksuznog razreda (Perlage, Shot Blasting, Diamond Polishing, Rhodim Plating, Colimaconnage) i od Srednjeg ili entry razreda (Geneva Stripes).
Vrlo je važan i još jedan faktor - godišnji obim proizvodnje i broj zaposlenih. On je inače vrlo malo ispostavljen, jer ga ne žele isticati ni akteri, ali veruj, da pomniji pratioci već na osnovi ova dva kriterujuma mogu odrediti o kakvom se režimu proizvodnje ili sastavljanja radi i time pravilno presuditi način delovanja subjekata.
Zato je za ljubitelja horologije izuzetno važno sve nabrojano. Nije toliko bitno, da li je Yema 2000 bolja od proverenog ETA 2824, koja pokreće Davosu, nego mu je značajnija sposobnost Yeme, da sama stvori taj mehanizam. Uvek će više ceniti milione eura, koje je Yema uzela na kredit od francuskih banaka, da bi uložili u projektovanje i realizaciju vlastitih mehanizama, više će ceniti njihov rizik nego neuporedivo komforiter Davose ugradnjom proverenog kalibra. Kada pominješ Yemu, njihovi In House mehanizmi rade u vrlo dobrim granicama +- 10 sec/d iza kojih Yema stoji moralno i pravno. Ne smemo zaboraviti, da proizvođač pravno stoji iza svojih specifikacija i da mora svako prekoračenje u troškovnom smislu snositi sam. To je više nego dovoljno, da se donese zaključak, da je mehanizam jednog proizvođača kao što je Yema veoma kvalitetan, jer se za razliku od Miyote i Seika, koje pominješ, ne sakriva iza 4 puta većih granica, nego se potpuno ispostavlja. Ja to ne shvatam kao hvalisanje, nego kao iskaz ličnog uspeha. Možemo zamisliti rizik jednog Nomosa, kada je potrošio 15 miliona eura (uglavnom kredita) u vidu vlastitog escapementa. Nikakve garancije nisu imali, kako će stvar proći na tržitšu a krediti se vraćaju i danas. To se naziva: Balls to the Walls. Hvalisanje? Možda, ali zašto da ne. Jednako važi i za Tag Heuer, Breitling, koji su poslednjoj deceniji izašli sa vlastitim mehanizmima. Današnje tržište je neumoljivo i stepen ozbiljnosti shvatanja pojedinog aktera je u velikoj zavisnosti sa sposobnošću In House produkcije. Čak i Swatch Grupacija jednake mehanizme naziva sa nazivom brenda a ne više kao ETA (Longines & Rado; Hamilton & Tissot, Hamilton & Mido.....).
Sve to je dovelo do situacije, da postoji sve više delatnika, koji plaćaju razvoj mehanizama specijaliziranim organizacija i kupuju ih kao In House. Teško je poverovati, da Oris sa 70 zaposlenih i godišnjom produkcijom od 20.000 satova ima spososbnost vlastite produkcije mehanizama. On čak ne pravi ni kućišta, brojačnike, narukvice, nego sve to outsourcuje. Postoji razvojni tim, koji precizira želje ali proizvodnja se odvija izvan fabrike. Slično je sa Titonijem, u većoj meri sa Maurice Lacroixom i mnogim drugima, pa čak i do HH razreda, gde caruje studio Ranaud & Papi. Preciznije bi bilo definirati takve mehanizme kao ekskluzivne. Sve to ne umanjuje kvalitet kalibra 400, koji pominješ i koji je odličan izbor u razredu satova oko 3,5 k €.
U još jednoj današnjoj temi smo mogli videti ni da masovni, generički mehanizmi nisu totalna garancija za potpuno delovanje. Dešava se, da ode i poneki zupčanik na Selliti SW 200 (1) ali sam ubeđen, da je u najvećoj meri za to kriv vlasnik sata a ne proizvođač. Svaki automatski mehanizam je u principu pravljen za režim svakodnevnog nošenja. Pošto danas mnogi poseduju više od jednog sata, obično dolazi do potpunog pražnjenja rezerve snage i prlikom naredne upotrebe sleduje mogućnost ručnog navijanja. Pri tome se zaboravlja, da je dovoljno samo nekoliko zavrtaja krunice a ne silovanje mehanizma sa 30 ili 40 okreta. Nakon izvesnog vremena i višestrukog ponavljanja može doći do sličnih problema. To nije stvar samo Sellite, nego svakog automatskog kalibra. Sellita je u prvim godinama osamostavljivanja od ETE imala izvesnih problema sa kvalitetom materijala ali danas su skoro na podjednakom nivou. Moj časovničar uvek ispostavlja kvalitet kalibra SW300, za koji kaže, da ima čak jači rotor od originala ETA 2892-A2.
Hvala na zanimljivom odgovoru.
Dodao bih da mislim da nije tako crno-bela podela na ljubitelje i korisnike. Ima i nas izmedju koji umemo da cenimo sitne detalje, sto vizuelne, sto mehanicke, sto istorijske, samo ne bezuslovno i bezgranicno. Nije fer reci - ko ne ceni in-house je samo korisnik satova.
Ovde mislim da je stvar kao kod vecine drugih hobija, vazi "law of diminishing returns". Onda je na svakome od nas da proceni koliko hoce da se "popne" na toj krivoj odnosa datog/dobijenog, tj koliko je voljan da plati ekstra za dobijenu vrednost koja je sve manja i manja. Ja volim da mislim za sebe da sam ljubitelj, na nekom nivou entuzijaste, svakako ne vrsnog poznavaoca...ali nemam neogranicen budzet i onda se trudim da nadjem idealan odnos datog i dobijenog. U tom smislu, ne bih svakako dao x5 za cosc verziju mehanizma, ali svakako umem da cenim top verziju koju imam u stowi, i mehanicki, i istorijski, i vizuelno, i ona mi se uklapa u sistem vrednosti koji sam postavio sebi. Mogu da platim i vise od pomenute stowe, ali sat mora da ponudi nesto vise od pomenute stowe (tu mi upada npr hamilton panda, sa komplikovnijim/lepsim dizajnom i chronograph funkcijom, ili neki grand seiko).
Sve najbolje
bancika, mislim da te kolega Haifisch nije "osudio" da si korisnik (a ne ljubitelj), nego je samo ukazao na dva razlicita pristupa materiji. Naravno da jedno ne iskljucuje drugo, mislim da smo svi mi ovde istovremeno i ljubitelji, i korisnici, samo je pitanje ko na koju stranu prevaze i u kojoj meri.
O situaciji sa in-house mehanizmima je kolega Haifisch dovoljno rekao, kljucna stvar je broj zaposlenih i godisnja produkcija. Te informacije govore sve. Mnogi brendovi se promovisu sa in-house kalibrima koji su u sustini preimenovani mehanizmi mainstream proizvodjaca. To je najcesce slucaj sa swatch-grupacijom i ja im licno zameram, sto na sajtovima sve manje informacija o mehanizmima stoji na raspolaganju. Covek mora da kopa po internetu i forumima da bi saznao neke osnovne stvari.
No, nije to sad tema. Misljenja sam, da svaki proizvodjac (pogotovo manji!) koji u danasnje vreme uspe da razvije svoj sopstveni mehanizam-ma koliko jednostavan on bio, zasluzuje postovanje. Da li je doticni mehanizam bolji ili losiji od nekog ETA/Sellita/Miyota nije nesto sto se moze generalizovati i zahteva dodatno istrazivanje.
Sto se konkretno Nomosa tice, firma posluje izuzetno transparentno, informacije stoje javnosti na raspolaganju i ubedljivo nude najvise za dati novac.
Sent from my Redmi Note 8 using Tapatalk
Bancika,
Ne radi se o nikakvoj crnoj-beloj podeli ili za osuđivanje, koje si naveo. Sve se svodi na ono što je Al Capone napisao, na koju stranu više naginješ. Nigde nisam napisao, ko ne ceni In House, on je samo korisnik satova. Kada ti napišeš, da nisi spreman, da platiš za ekstra vrednost, koja je sve manja i manja, onda imam pravo, da na tebe gledam, kao na pretežnog korisnika satova. Jer ti ramišljaš praktički. Ja te sa time nikako ne osuđujem. Za nekog je ta ekstra vrednost sve veća i veća i zato je spreman, da plati više. Takođe razumem i njega, odnosno taj princip mi je bliži.
Evo, da bi me lakše razumeo. Gledano sa praktičke (korisničke) strane, potpuno je suludo odvojiti 100k za IWC Tourbillon mehanički hronograf, jer Tourbillon na ručnom satu nema nikakvu praktičku ulogu. Čovečja ruka je sama po sebi tourbillon i zbog toga je preciznost tog sata duplo manja od jednog entry Rolexa za 5,6 k €. Ali svako, ko zna koliko znanja, spretnosti, prirodne nadarenosti je potrebno časovničaru za razvoj i ugradnju tog kaveza u mehanizam razumeće tu cenu, koju je neko spreman da plati za taj sat.
Gledano sa praktičke strane, takođe je u današnje vreme "čudno odvojiti" za Haute Horlogerie sat 50 i nešto k €, jer je završna obrada mehanizma sačinjena od angliranja i svih mogućih vrsta najfinijeg poliranja. Plava boja šarafa nije dostignuta farbanjem nego hemijskim reakcijama. Za 10 puta manji novac je moguće kupiti gore pomenuti entry Rolex, koji će zahvaljujući Blue Parachromu raditi preciznije i najmanje jednako dobro. Ali kada shvatiš, da je za poliranje samo jedne ivice mosta potrebno trljati najmanje 8 sati običnom drvenom četkicom a da je za taj stepen potrebno obrazovanje u trajanju od 2 godine i da je taj postupak potpuno identičan onome, što su nekad radili Czapek, Patek i Phillipe u soju sveća, onda je razumljivo da je ljubitelj horologije spreman odvojiti takvu sumu za takvo umeće.
Sve ovo možemo preneti i na puno niži nivo. Nadam se da niko neće biti uvređen ali za dostizanje određenog stepena ljubavi prema horologiji je potrebna određenja doza savlađivanja materije. Što dublje ulaziš unutra, cenovne granice postaju sve bleđe i brzo se brišu. Kada na ovaj naš hobi počneš, da gledaš ne koliko si spreman, da daš, nego koliko si spreman, da se odrekneš zbog određenog sata.....to je ljubav. Ono prvo je ipak samo korišćenje.
Ma skroz je ok, nisam ja pominjao nikakvu osudu, nego kolega @Al_Capone. Samo sam misljenja da ima vise od dve kategorije ljubitelja satova. Agree to disagree :)
Osim satova, bavim se i muzikom (gitare) i fotografijom, i slicne obrazce vidim i u tim oblastima, mada je u horologiji veci raspon i cena i nijansi.
Ako je glavno merilo to koliko ko daje za satove, oni koji kupuju one uzasne Richard Mille mogu da pisaju po svima ostalima i sebe nazivaju jedinim pravim ljubiteljima horologije.
Zivi bili :)
Haifisch, samo ću reći da si srce!Citat:
Haifisch23 kaže:
U principu servisiranje je nešto o čemu nisam uopšte razmišljao, a treba imati na umu posebno što sam u Rusiji 90% vremena. Evropu sve ređe i ređe posećujem, bar je takva situacija trenutno.
Sat mi se stvarno sviđa upravo zbog toga što je mehanizam In House i što se uklapa u neki realan budžet, međutim spreman sam da saslušam ako imaš još neki interesantan i edukativan predlog u istom cenovnom rangu.
Zaista ne podnosim, kada neko uzima moje reči iz konteksta i manupuliše sa njima. Ono što si ti napisao, ja ne mogu ni da pomislim, a kamoli da javno izjavim. Nisam tako plitak i jadan. Nikada i nigde nisam izjavio, da je glavno merilo ljubavi prema horologiji, koliko ko daje za satove, nego koliko je neko spreman, da se odrekne nečega zbog određenog (ih) sata (ova). Neko se teže odrekne nečega zbog jednog običnog Seika, nego kao neko ko kupi novog Richard Millea.
Ljubav prema horologiji se ne meri samo temperaturom vatre u srcu, nego i stanjem i sposobnošću savladivanja i osvajanja informacija i saznanja o istoj, u razumu odnosno mozgu. Vatra se lako pali ali se zato vrlo teško održava. Potrebno je neprestano dodajanje goriva i čuvanje od štetnih uticaja okoline. Zato neću uzeti sebi tu slobodu, da komentarišem misao o "užasnim Richard Mille satovima". Ostaću pri svome: kvalitet je objektivna konstanta a odnos prema materiji je subjektivna varijabila.
Citat:
bancika kaže:
Milane,
Što se tiče Cartiera, mnoge stvari vezane za istoriju su poznate, zato se tu ne bih zadržavao. Možda malo svežijih informacija.
Cartier ukupno broji 1000 zaposlenih a godišnja produkcija im je ogromna - 650.000 satova. To je zato, što je oko 570.000 satova na kvarčni pogon.
Firma je specifična po tome što sama razvija svoje Haute Horlogerie mehanizme, pravi komponente, sastavlja, takođe sami prozvode kućišta i narukvice a ono što ih izdvaja od ostalih je to, da sami prave safirna stakla i kazaljke. Osim toga u La Chaux De Fondsu imaju posebno odeljenje za proizvodnju emajliranih brojčanika.
Jedinstveni su još po nečemu - tehnički direktor i glavni dizajner najboljih In House kalibara (čak i tourbillona) je gospođa Carole Ferstier - Kanapi, koja je u Cartier došla iz čuvenog studia Renaud & Papi. To je isti onaj studiio, koji je stvorio Andreasa Strehlera, Chrostophe Clareta, kroz njega su prošli Armin Strom pa čak i Kari Vouitalainen i neko vreme Philippe Dufour. To je isti onaj studio, koji je baš te 1999 godine spasio Audemars Piguet od bankrota. Naime, AP se našao u potpuno crvenoj zoni i slamčicu spasa su potražili na taj način, da su prodali 40 % vlasništva, koje su imali u Jaeger Le-Coultru, odnosno za 450 Mio $. Najveći deo novca su uložili u kupovinu studia Renaud & Papi, koji je specijalizovan za izradu najtežih komplikacija. Ironija je u tome, što su vlasnici studija Dominic Renad i Giulio Papi bili nekadašnji časovničari tog istog Audemarsa Pigueta, koga su napustili 1992 godine, da bi krenuli svojim putem. Tako su se uz pomoć novog člana u firmi uspeli vratiti na pozicije, koje su zauzimali pre kvarčne krize. Veliki izvor prihoda AP predstavljaju mehanizmi, koje današnji Audemars Piguet Renaud & Papi studio izrađuje za ostale Haute Horlogerie brendove. Jedan od najvećih kupaca je Richard Mille, za koga prave Tourbillone i hronografe.
Inače u Cartier pogonu u Couvetu je zaposleno 300 časovničara, koji izrađuju Cartierove mehanizme, mehaničke i kvarčne. Cartier kvarčni mehanizmi, koje pominješ imaju za osnovu Piaget mehanizme, pre svega DNK legendarnog 7P kalibra iz 1976 godine. Naravno, sada su to Cartier, jer je brend 1993 godine postao vlasnik Piageta i Baume & Merciera a danas su svi članovi Richemont grupacije.
Nepotrebno je ispostavljati, da su njihovi određeni mehanički mehanizmi oličenje Haute Horlogerie razreda i u segemntu angliranja i black & mirror polishinga. Čak su i njhove narukvice izrađene i finiširane ručnom tehnikom. Sve ovo ne čudi, ako znamo, da su pripadnici Cote De Geneve standarda, koji zahteva najbolje prakse na ovom području.
Neki od najdrogacenijih satova se ukrašavaju dijamantima u najboljim Pariskim draguljarnama.
Vrhunski satovi, vrhunskog brenda, mada ima onih, koji ih svrstavaju u modnu sferu. Verovatno zato, što je 90 % kupaca predstavljaju dame.
Ponekad imam utisak, da dele sudbinu sa Bulgarijem. A malo ko zna, da je srce Bulgarija nastalo na osnovi nekadašnjeg Haute Horlogerie mikro brenda Daniel Roth, koja je zajedno sa sestrinskom firmom Gerald Genta, 2000 godine prešao pod 100 % vlasništvo Bulgarija. Još manje ih zna, da je Bulgari vertikalno integrisan proizvođač, koji sam razvija, izrađuje mehanizme, kućišta, brojčanike i narukvice. Još manje je poznato, da danas u Švajcarskoj postoji samo 12 časovničara, koji su specijalizovani za izradu minutnih repetetitora. Broj je tako mali, jer je za to potrebno 20 godina rada u najvišem časovničarstvu. Bulgari zapošljava čak četvoricu. Jedan je Irac, jedan je Portugalac a dvojica su Francuza.
Uvek preporučujem Nomos. O njemu je bilo reči nekoliko postova ranije. Vredno je proveriti, možda imaju AD u Moskvi, pa je onda servisiranje puno lakše. Ako Nomos ima AD kod nas u Sloveniji, mnogo je veća verovatnoća, da je zastupljen i u Rusiji.
Zaista odlični i cenovno pristupačni satovi.
Citat:
StariAS kaže:
Makes two of us. Ne pokusavam ni da napadam, niti da se branim. Zao mi je ako je zazvucalo pogresno. Cenim tvoje postove i puno sam naucio iz njih. Samo sam probao da iznesem malo drugaciju perspektivu.Citat:
Haifisch23 kaže:
"Korisnici" su po meni ljudi koji ili dobiju ili kupe sat koji im se dopadne u tom trenutku i nose ga. Mogu da ih imaju i vise komada. Ide im uz odevnu kombinaciju ili im se svidja iz bilo kog razloga i to je to. Ne mlate se da iscitaju ni mehanicke karakteristike, istoriju brenda, modela, dizajna, itd. Na drugom kraju sprektruma su "fanatici" koji ce dati sve sto imaju jer su sraf na satu polirali deda-mrazovi patuljci krvlju device pod punim mesecom, i to rade zadnjih 200 godina na isti nacin. Izmedju jednih i drugih ima puno nijansi...i ne moze se reci da je ni jedna ispravna ili neispravna.
"Objektivni kvalitet" mi je takodje upitan kao aksioma. Kao i u svim drugim oblastima, i u ovoj ima puno prodavanja magle.
Ziveli
Bancika,
Ne razumem, zašto si shvatio pojam korisnik kao nešto negativno. Ja to nemam u mislima, kada pišem o tome. Na to više gledam, kao na praktičnost. Da, slažem se, ljubitelji su obično fanatici.
Naravno, svako sebe vidi svojim očima. Ti si sebe smatraš ljubiteljom. Ja ti baš i ne verujem, dok pišeš da je In House produkcija hvalisanje, da su Richard Mille užasni satovi i da šraf poliraju deda-mrazovi patuljci krvlju device pod punim mesecom. Ali to što ja verujem ili ne, to ne sme da bude tvoj problem. To je samo moj pogled.
Oko toga svakako mozemo da se slozimo, skroz je nebitno sta drugi misle.
Oko in-house se isto nismo razumeli. Hvalisanje je garantovano, nece ni jedna kompanija propustiti taj marketing...ali pitao sam samo gde je tu garancija da ce to podici objektivan kvalitet. Nisam tvrdio da je samo stvar hvalisanja. Trosak koji je kompanija imala oko toga ce se preliti na kupca naravno, ali da li je dobio nesto opipljivo?
Da pitam na drugaciji nacin. Zamislimo nekog hipotetickog casovnicara koji savrseno zna sve o satovima ali ne zna nista o brendovima i marketingu. Da ispred njega stavimo neki in-house od npr yeme, nomosa, cegavec, i neki od ovih "peasant" ETA top grade ili slicnih. Da li ce imati fizickih dokaza da kaze da je jedno bolje od drugog? Jer preciznije radi, od kvalitetnijih materijala, trajnije, lepse obradjeno...
Svaki dobar časovničar primeti koji je mehanizam kvalitetno urađen. To ti je isto kada npr. frizeru daš u ruke da šiša neke profi makaze i neke nn sa pijace. Odmah će primetiti razliku. Druga je sad stvar što svakome odgovara neki drugi mehanizam da ga sređuje. Kao što neko više voli plavuše, a neko crnokose. Ne znači da ove druge ne valjaju, nego je to već stvar ličnog afiniteta.
Bas tako, zato pitam - da li bi "uhvatio" te prednosti in-house mehanizma u odnosu na neki solidan mainstream.Citat:
don Alberto kaže:
Nisam ni 2% znalac kao Haifisch, on ce ti verovatno najbolje objasniti, ali bih pokusao da odgovorim na tvoje hipoteticko pitanje.
Prvo, nije svaki in-house kalibar bolji i kvalitetniji od ETA, pogotovo sto se u danasnje vreme svasta pravi. Generalni sud je tesko izvuci na osnovu teoretisanja i hipoteza, vec se materiji mora pristupiti egzaktno i uporedjivati konkretne primere 1 na 1 ili napraviti neko rangiranje. O firmi Yema ne znam dovoljno da bih mogao da polemisem o njihovim kalibrima, ali cu ti reci da si Nomos debelo potcenio. Oni su svoj prvi in-house kalibar napravili 2005. godine, nakon sto im je ETA "zavrnula slavinu". Do tada su ugradjivali Peseux 7001 u svoje satove. Kad pogledas sta su od tada uradili i sve ukupno postigli za 15 godina, neces vise istim ocima gledati na njih. Jos jedan dokaz o kvalitetu je izjava legendarnog casovnicara Philippe Dufour-a, koji kad su ga pitali koji sat bi kupio do 10.000 € je rekao - Nomos.
Svaki iole dobar casovnicar je u stanju da vidi razlike, nije potrebno da bude master.
Sent from my Redmi Note 8 using Tapatalk
Nisam nista ni potcenio ni precenio, samo postavljam pitanja :)
Ovde nisam stekao takav utisak, a i ranije si vec izneo svoje stavove/misljenja na temu, pa sam na osnovu toga doneo zakljuckak. No, pisana rec ne moze uvek da docara emociju, pa nemoj zameriti ako sam pogresno protumacio.Citat:
bancika kaže:
Sent from my Redmi Note 8 using Tapatalk
Nije mi to bila zamisao. Izneo sam negativne strane kupovine in-house mehanizma koje su objektivne (veci trosak u startu i komplikacija oko servisiranja) i pitao za pozitivne strane. Nemam jos formiran neki stav, posto jos nemam obe strane jasne. Ne hejtujem ni nomos ni yemu, nikad nisam imao u ruci ni jedan ni drugi. Yemu sam cak i razmatrao par puta, vizuelno i konceptualno su mi blizi od Nomosa.
To sto sam pitao za proveru kod casovnicara je bilo da se ustanovi da li ima objektivnih boljitaka u kvalitetu kod in-house mehanizama. Pokusavam da razdvojim sta je od toga opipljivo, a sta je vise emotivno/romanticno (sto je isto ok, satovi i jesu emotivna kupovina).
Potpuno si me zainteresovao za ovaj sat. Možeš li mi još nešto reći o njemu, mehanizmu...Citat:
Haifisch23 kaže:
Navijače sam potpuno ispustio iz vida, još od nasleđivanja džepnog Unitasa nisam razmišljao o njima, sad bih jedan baš želio, posebno ako je iz kuhinje Hamilton. Ovaj brend me privlači, i model Jazzmaster, al sad mi se navijač čini interesantniji.
Послато са SM-G960F помоћу Тапатока
Bancika,
Nije poanta u tome, da mora svaki In House mehanizam biti bolji od generičkog, kakvi su ETA, Sellita ili Soprod. Generičke mehanizme prave specijalizovani proizvođači čija je to jedina delatnost a In House kalibre prave proizvođači, koji ujedno prave i satove. Bitno je to, da imaju sposobnost i znanje, da mogu sami napraviti srce i mozak sata. Znam da mnogi ne veruju ali čak i u današnjom časovničarstvu, svi ti proizvađači se bave horologijom, jer je iskreno vole. Ne možeš u nečemu uspeti, ako to ne voliš. Šta time dobivaju? Neku vrstu prestiža i dokaza (pred drugima i pred sobom), koji je u današnjom izuzetno diferencijaniranom časovničarstvu izuzetno važan, a takođe kupca vežu na sebe. E sada znam, svi mi potičemo iz regiona, koji je najpametniji na svetu i sve znamo bolje od drugih, da će mnogi reći: e, kako su pokvareni, kupci će ih doživotno financirati, jer će morati servisirati satove, samo kod njih. Ali, šta je loše u tome? Kupce ćeš držati na dugi rok samo ako za to imaš potreban kvalitet. Zar se ne držimo svi lekara ili zubara, za kojeg znamo, da će kvalitetno brinuti za naše zdravlje? Iako je mogućnost promene jednog i drugog skoro neograničena, nema baš mnogo ljudi, koji će svake dve godine menjati lekara, samo zato, što imaju mogućnost za to.
Ili da se postavim na jedno drugo polje. Zamislimo reprezentaciju Srbije u bilo kojem sportu, koju bi činili najbolji kupljeni igrači na svetu a da ne potiču iz Srbijei? Takva reprezentacija bi bez problema osvajala svetska prvenstva i šampionate ali da li bi zaista bili tako ponosni na njih kao nacija? A sada zamisli, kada bi istu tu ekipu sačinjenu od najboljih igrača sveta, svake godine kupovala druga država i slala na zvanična takmičenja. To su generički mehanizmi. ETA, Valjoux, Dubois Depraz - rođeni pobednici bilo svuda. Najlakše je to kupiti i zašto se bakćati sa fazama T0 i T1, kada mogu zaraditi ogromno love sa fazama od T2 do T4. Još ako prekopiram dizajn od nekog svetskog šampiona, ne treba ni sa tim, da se bakćem, nego novac leti sam od sebe. Zašto stvarati sopstvene igrače, kada možemo kupti one najbolje na svetu? Zašto biti Yema ili Nomos, kada mogu biti Steinhart?
Sve ovo je napisano sa perspektive ljubitelja horologije. A sada ono drugo. Šta ima kupac od toga odnosno od In House kalibra (perspektiva korisnika)? Ima potpuno primerljiv mehanizam sa gore pomenutim generičkim (specifikacije Yema sam naveo i one su za +- 2 sec/d bolje od ETA 2824 standard grade-a. Cene Yema satova sa tim mehanizama su potpuno uporedive sa cenama satova sa ETA 2824 ili Powermatic kalibrima sa metalnim ankerom. Većina Nomosovih kalibara radi u COSC granicama i njihove cene su tome primerne. Nema nikakve preterane filozofije. Već sam ranije više puta napominjao, većina kupaca se za sat odlučuje na osnovu izgleda a tema pokretači sata je u pozadini. Ali baš ta pozadina diže ili spušta ugled pojedinog brenda na sceni i veruj mi, da se čak i neuki kupac informiše bar u opštem značenju, pre nego što za sat odvoji makar i nekoliko stotina €. Pogrešno je mišljenje, da bogati kupci razbacuju pare za dobre satove, jer im se može. Većina bogataša je bogata baš zato, što ne razbacuju novac i sat kupuju prvenstveno kao nešto, što neće gubiti vrednost. Zato dobro znaju šta kupuju.
Zbog svega toga je pogrešna logika, da In House kalibar mora biti bolji od generičkog. Mora biti uporedive kvalitete i daleko najveći broj njih je takav. Njihova glavna karakeristika je jedinstvenost odnosno nešto, što je je svojstveno određenom proizvođaču i nešto što vlasniku sata omogućava, da se lakše poveže sa autorom sata, za koga je platio novac. Ako želimo dobiti čistu sliku, onda bi morali ići od primera do primera i međusobno upoređivati a veruj mi, da ne bismo baš daleko došli. Puno In House kalibara arhitektonski bazira na već postojećim generičkim ili na već postojećim In House. Razlike su na prvi utisak vrlo malo ali ipak dovoljne, da zadovoljavaju osnovne moralne standarde na tom področju. Koji fabrikant bi ulagao milijon(e) u razvoj mehanizma, koji bi u javnosti dobio atribut potpunog plagijata. Pošto si napisao, da su ti hobi gitare - koja je razlika između riffa You really got me (The Kinks) ili riffa Highway to Hell (AC / DC)? Za mog starog je to bilo jedno te isto ali za mene nije nikada. Otprilike takva je razlika između Yema 1000 ili ETA 2824-2 sa stanovišta korisnika ili ljubitelja horlogije.
U ovoj temi više puta spominjani Nomos Alpha kalibar arhitektonski bazira na Peseuxu 7001, koje je u ebauche verziji nemački proizvođač kupovao do 2005 godine. ETA je već 8 godina ranije zahtevala od Nomosa, da taj kalibar ne potpisuju sa ETA. Razlog je bio u tome, što je Nomos, kao proizvođač iz Glashuttea pripadao pod takozvani Glashutte kod. Po tom standardu je bar 50 % pojedinog kalibra moralo biti izrađeno odnosno obogaćeno u Glashutteu. Zbog toga je Nomos na tom mehanizmu upotrebljavao tehniku takozvanog solarnog brušenja, mostove su ukrašavali plavi šrafovi a osnovne ploče su bile prevučene rodijumom. Na kraju to više nije ličilo na Peseux, pa ga je Mirko Heyne modificirao u Alpha ali čak i danas, prvi pogled na taj mehanizam asocira na legendarni Peseux, od koga je ostala samo Nivarox spirala i nemirnica.
Postoji još jedna stvar - ne smemo gledati samo sa perspektive tržišta sa kojeg dolazimo. Ono je horološki prilično malo. Dostupnost servisiranja mnogih manjih proizvođača na velikim svetskim tržištima je znatno bolja nego ako pojedinačno gledamo Srbiju, Sloveniju, Hrvatsku, Makedoniju, BiH, Crnu Goru.
https://www.hamiltonwatch.com/en-int...echanical.html
Za mene jedna od najisplativijih kupovina Swiss Made sata.
Safirno staklo, 80 sati rezerve rada, potpisana krunica - sve za preporučenu cenu od 430 € + standardan popust i za manje od 400 €, novi sat, vrlo prijatnog izgleda, proverenog brenda - ovo ne postiže ni Seiko.
Ovo je verzija od 38,0 mm ali sa Lug to Lug čak 47,0 mm, što ga čini većim na ruci. Postoji i verzija sa 42,0 mm sa preporučenom cenom od 530 €.
Khaki Field je jedna od najprodavanijih Hamilton kolekcija sa uporištem u vojnim satovima, vrlo popularnim u '60 godinama prošlog veka u MIL liniji. Hamilton je Khaki kolekciju pokrenuo 2005 godine.
WR je više nego dovoljnih 5 ATM za ovakvu vrsta sata.
Mehanizam H-50 bazira na klasičnom navijaču ETA 2801-2. Smanjili su mu frekvenciju na 21.600 b/h, povećali berrel, dodali dužu i elastičniju Nivarox spiralu, promenili zupčanike i prenosni sistem. Time su povećali rezervu snage za 38 sati i dostigli odličnih 80. Anker je metalan.
Posebno se ističe visina sata od samo 9,5 mm.
Odličan paket u kojem se sve uklapa: retro izgled, retro varijanta mehanizma (ručni navijač), military WWII style.
Ako bi mu tražio nedostatak, onda bi to bio izostanak antirefleksnog premaza na staklu, ali to nema takvu ulogu jer je brojčanik prilično uvučen u kućište a i njegov dizajn je takav, da u svakom položaju omogućava pristojan kvalitet očitavanja.
Citat:
Baron kaže:
