IWC Test Lab

Radno okruženje Dominika Forstera izgleda kao laboratorija nekog pomalo ludog naučnika! U organizovanom haosu kablova, različitih gedžeta, opreme za merenje... Forster sa svojim timom propušta svaki nov model kompanije IWC kroz seriju zahtevnih testova.

Testovi i inspekcije oduvek su bili velika pasija za Forstera. Inženjer po profesiji, Forster se nekada bavio testiranjem i inspekcijom gasnih turbina. Danas, kao glavni čovek IWC Schaffhausen laboratorije, bavi se drastično manjim objektima. Kako Forster navodi, poteškoće leže u tome kako simulirati sve nezgode koje bi se mogle dogoditi jednom satu u realnim uslovima.


Tako određeni IWC modeli provode nedelju dana u klimatskoj komori na temperaturi od 70 stepeni i vlažnosti od 90 procenata. Temperatura komore se diže na 70 stepeni, a zatim se satovi potapaju u hladnu vodu na temperaturu od svega 10 stepeni. Ovo se ponavlja nekoliko puta.

U mogućnosti su i da testiraju kako bi se višegodišnja upotreba odrazila na jedan sat. Ovo se vrši tako što se sat postavi u rotirajuću plastičnu kutiju, te se tako baca napred i nazad oko 134,000 puta tokom tri dana. U drugim eksperimentima satovi su podvrgnuti silama i po stotinu puta jačim od njihove težine. Simuliraju se pokreti prilikom igranja tenisa, ili vožnje bicikla po nepristupačnim terenima.

Posle svakog testa meri se preciznost i amplituda sata, a proverava se i vodootpornost kućišta.


Zahtevi koji se postavljaju pred ronilačke satove najzahtevniji su od svih. Tako svaki model u Aquatimer seriji prolazi test koji je ekvivalentan sa 16,000 urona u stvarnom životu. Ovo se postiže tako što se u kompjuterizovanoj komori pritisak menja u regularnim intervalima. Pored toga, kućišta se ostavljaju u otopini soli i hlora tokom dve nedelje, uz temperaturu vode od 37 stepeni. Senzori se postavljaju u kućište sata i meri i najmanji trag vlage.


Još jedan zanimljiv test odnosi se na izdržljivost krunice. Po IWC specifikacijama krunica se može koristiti na dubini od 150 metara (15 bara) bez da voda uđe u sat. Bezel Aquatimer modela okreće se 16,000 puta pod vodom, kako bi se utvrdila njegova dugotrajnost.

Kako je Forster veoma kreativan u svojim testovima, teško je da može pronaći opremu "direktno sa police", koja bi zadovoljila njegove prohteve. Tako je veliki deo opreme koji se koristi napravljen u skladu sa posebnim zahtevima.


Kada se konačno završe svi testovi na novom modelu, kućište i mehanizam rastavljaju se kompletno. Svaki pojedinačni deo se analizira, kako bi se utvrdile i najmanje promene. Koristi se električni mikroskop velike preciznosti.

Niko na svetu, pa ni sami časovničari koji su sklapali određeni IWC model, ne poznaju ga toliko dobro kao zaposleni u laboratoriji. Otuda još jedan detektivski zadatak za njih. Kada se pojavi izuzetno dobra replika IWC sata, upravo oni će je razotkriti sa sigurnošću.


IZVOR: IWC