Habring2 satovi - Info

U ovom tekstu imate priliku da pročitate koju reč o samom Habring2 brendu, jer nije poznat širem krugu ljubitelja, a vrlo je zanimljiv jer pomalo izaziva ustaljene šablone u časovničarskoj industriji.

Nastanak brenda

Habring² je smešten u austrijskom mestu Völkermarkt, u blizini Klagenfurta. Srce i dušu firme čine supružnici Rihard i Marija Habring, koji potpuno ravnopravno upravljaju firmom, Marija kao CEO, administrator i majstor, Rihard kao majstor i glavni projektant. Otuda i ono ^„2“ u nazivu. Habringovi vole da svoje preduzeće nazivaju „najmanjom časovničarskom manufakturom na svetu“, (Proizvode oko 80 satova godišnje) iako termin „manufaktura“ nije u potpunosti odgovarajući jer Habringovi još uvek ne proizvode sve sami. Do izbacivanja A11 mehanizma, Habring satovi su se zasnivali na ETA mehanizmima koji su drastično modifikovani. (Pri tome ne mislimo na ugradnju potpisanog rotora). U vezi ovoga, Habringovi su uvek bili otvoreni i nije bilo igre skrivalica glede porekla mehanizama niti je izvođena nekakava marketinška ekvilibristika da bi se prikazalo drugačije. Ti mehanizmi su ugrađivani u Frickerova 42mm kućišta. Ovako, profil Habringa ne izgleda ni počemu posebno, a najmanje izgleda kao da krši ustaljena pravila industrije. No, do toga ćemo kasnije doći...


Iako tada verovatno nije tako izgledalo, priča o Habring² započinje pre nekih dvadesetak godina kada je mladi Rihard Habring započeo svoj radu u IWC-u. Komplikacija „Rattrapante“ hronografa se smatra jednom od najtežih za izvođenje jer je potrebno mnogo manuelnog podešavanja tokom proizvodnje, zašta su potrebni vešti majstori i proizvodnja je spora. Ukoliko ste pre dvadesetak godina želeli takav hronograf, morali ste biti spremni da izdvojite zastrašujuće sume novca, a sat sa ovom funkcijom mogli ste naći samo kod nekoliko pripadnika „Horološkog Olimpa“. IWC je poželeo da ponudi „rattrapante“ mnogo široj publici, a zadatak da smisli kako se to može izvesti zapao je mladom Habringu. Odmah nakon časovničarske škole, Habring je radio u firmi specijalizovanoj za opravku štoperica i to mu je iskustvo nemerljivo olakšalo dolaženje do rešenja. Bilo kako bilo, Habring je uspeo da modifikuje svepristuni i tako obični Valjoux 7750 i da stvori divnog (i jeftinog) „rattrapante“ labuda. Zahvaljujući Habringu, IWC je predstavio svoj IWC Doppelchrono – prvi svetski „Rattrapante“ za mase, a gospodin Habring je svoje ime upisao u istoriju horologije. IWC je patentirao Habringovo rešenje i koristio ga dvadeset godina na poznatom Pilot Doppelchronograph, „Portuguese Chronograph“, na ikoničnom „Da Vinci – ju“, na „IWC Ingenieur Doppelchronograph“ i na čuvenom „Il Destriero Scafusia“ – i dalje najkomplikovanijem serijskom satu na svetu. Pre dve godine patent je istekao i Habring je mogao da iskoristi sopstveno rešenje za sat sopstvene firme Habring Doppelchronograph 2.0. No, to je druga (takođe zanimljiva) priča. Habring je nakon IWC-a radio za A.Lange & Sohne i još neke kompanije iz Richmond grupe, uglavnom kao konsultant. Dakle, Richard Habring nije neki „wannabe“ koji promoviše svoju filozofiju i razmišlja kako da je najbolje unovči. U ovom slučaju postoji ozbiljno horološko znanje i iskustvo dostojno nezavisnog brenda.


Atipični „Nezavisni proizvođač“


Sintagma „Nezavisni proizvođač“, u horološkom pojmovniku uglavnom podrazumeva visoke cene izazvane ekskluzivnošću, male serije i emotivne storije (često maltene izaštane) u pozadini pojedinih modela ili brenda. Svi pomenuti elementi, osim visokih cena jesu primenjivi u slučaju Habringa^2. On želi da ponudi vrednost svom kupcu, želi da kupac može sebi da priušti mehanički sat po razumnoj ceni. Habring² satovi se kreću od 1000€ do 6000€, dok turbijoni idu do 17.000€. Ovo, na prvi pogled uopšte ne izgleda nisko, međutim kada se stavi u kontekst „nezavisnih proizvođača“, vidi se da su cene pristupačne. Upravo u tom smislu, Habring naglavce okreće celokupnu ideju o nezavisnim proizvođačima. Zapravo, Habring u određenom smislu, vraća očekivanja iz vremena pre kvarcne krize kada satovi nisu smatrani tolikim luksuzom. S obzirom na obimno iskustvo u industriji Habringu visoke cene i komplikacije nisu nepoznanica, stoga se nameće pitanje, zašto cene sopstvenih satova drži tako nisko (naravno, u relativnom smislu)?
Paa... Odgovor leži u činjenici da je gospodin Habring skroman čovek koji odbacuje ideju luksuza u smislu u kojem nam se ona danas prezentuje. O toj osobini govori ono što je Habring izjavio Adi Soon-u, novinaru sajta Ablogtowatch, kada je ovaj bio u poseti manufakturi. Tokom vožnje sa aerodroma, novinar i Habring su Habringovim Smartom prošli pored reklame jednog poznatog proizvođača satova, na šta je Habring izjavio: „Mrzim luksuz i ove pogrešne poruke koje projektuju pogrešne životne stilove!“ Adi je prilikom tog susreta takođe bio iznenađen što Habring nije razmetljivo hvalio, nije referirao na bogate kolekcionare itd, itd...


Celokupna atmosfera u studiju ukazuje na iskrenost, skromnost, i ljubav prema onome što se radi. Habring je inženjer do srži, kada je upitan zašto pojedini elementi mehanizma nisu dekorisani, odgovorio je da to ne donosi nikakvo funkcionalno poboljšanje te je trošenje vremena i energije. Naravno, on to može da uradi, ali po klijentovoj želji. Habring satovi su osmišljeni poput odela šivenog po meri. Budući vlasnik može izabrati mehanizam, funkcije i dekoracije koje želi, i što je zanimljivije – KADA želi. Na primer, kupili ste hronograf i posle nekog vremena zaželite „Foudroyante“ ili „Dead beat seconds“ komplikaciju – Nema problema, ukoliko je tehnički moguće, može se napraviti – i biće napravljeno. Kao kada pravite svoj sendvič od ponuđenih sastojaka, možete odabrati koju god kombinaciju želite.

Dodatne informacije o ovom proizvođaču satova možete potražiti na njihovoj internet stranici: Habring2