Istorija ronilačkih satova - II deo

Istorija ronilačkih satova - II deo

Prilog 116758

Uvod

Tekst koji sledi nastao je kao rezultat velikog ličnog interesovanja za mehaničke satove, starovremenske satove i u ovom slučaju ronilačke satove. Za pisanje teksta korišteni su brojni izvori, tekstovi su prevedeni, izmenjeni, dopunjeni, dodatno prokomentarisani, obogaćeni velikim brojem fotografija, što ovaj tekst čini jedinstvenom celinom. Cilj teksta jeste da zajedno sa tekstom Istorija ronilačkih satova pruži uvid u razvoj ronilačkih satova, prikazujući kako satove koji su većini poznati tako i one satove koji su mnogima u horološkoj zajednici manje ili potpuno nepoznati. Iz potpuno razumljivih razloga nisu obuhvaćeni svi ronilački satovi. Takođe u tekstu su opisani i načini merenja dubine starovremenskih satova.



ZRC

Kada se govori o ronilačkim satovima za očekivati je da su glavni akteri časovničarske kompanije, međutim u tu priču umešala se jedna kompanija čiji su satovi danas malo kome poznati osim ljubiteljima starovremenskih ronilačkih satova. U pitanju je kompanija ZRC (Zuccolo Rochet &Cie) čiji je jedan od osnivača Joseph Rochet.

Joseph Rochet je rođen u francuskom gradu Annecy. Kao siroče napustio je svoj rodni grad, zaputio se u Pariz gde je izučio zanat i postao juvelir. Sa svojom ženom seli se u Švajcarsku gde nalazi posao u fabrici lančića za džepne satove. Postepeno napredujući u fabrici, Joseph Rochet zajedno sa menadžerom kompanije za proizvodnju lančića za džepne satove Edmond-om Zuccolo-m 1904.god. u Ženevi osniva kompaniju Zuccolo Rochet. Kompanija je uspešno poslovala, čak je 1917.god. dobila priznanje za prvu narukvicu sa mogućnošću produžavanja (first extendable watch straps). Tokom Prvog svetskog rata Švajcarska je bila u blokadi te se deo kompanije seli u Francusku u grad Annecy koji je bio, s jedne strane blizu Ženeve a sa druge strane imao je gasnu mrežu što je bilo važno zbog varenja na gas u procesu proizvodnje. Godine 1925. kompanija se u potpunosti seli u grad Annecy. Godine 1947.ćerka jednog od osnivača Joseph-a Rochet-a udaje se za Louis Brunet-a koji se uključio u posao nakon što se Edmond Zuccolo penzionisao. Kompanija ZRC je pored narukvica počela da proizvodi i kaiševe, kućišta za satove kao i nakit. Tokom 40-tih i 50-tih kompanija vođena od strane Georgette Rochet (supruga jednog od osnivača) postaje jedan od lidera kada su u pitanju podizvođački radovi za druge časovničarske kuće a sve zbog činjenice da su bili u stanju u okviru kuće (in house) proizvoditi kućišta, kaiševe i narukvice. Tokom 70-tih usled naftne krize dolazi do pada zainteresovanosti za zlatnim nakitom (zbog rasta cene zlata) usled toga dolazi do pada prodaje i profita kompanije. Osamdesetih godina kompanija seli proizvodnju u Hong Kong a zatim otvara proizvodnju i u Indiji. Ukratko to je istorija kompanije koja i danas posluje.

Ono što je za ovaj tekst interesantno to je poduhvat iz ranih 60-tih godina prošlog veka.Tada je kompanija ZRC odlučila da napravi ronilački sat. U to vreme to je bio krupan zalogaj za mnoge časovničarske kompanije a kamoli za nekoga ko je praktično podizvođač. Gospodin Louis Brunet (zet osnivača) sa svojim timom a uz podršku ronilačkog tima iz grada Annecy i uz saradnju sa časovničarom iz Tulona (ne navodi se ime časovničara) koji je imao saradnju sa francuskom mornaricom, odlučuje da napravi ronilački sat. Praktično je stvoren tim entuzijasta sa ciljem da se proizvede kvalitetan i pouzdan ronilački sat. Ime sata je Grands Fonds 300. Ovo je verovatno prvi sat sa 300m vodootpornosti. Na zahtev francuskih vojnih ronilaca , krunica je stavljena na poziciju broja 6. Treba reći da suštinski postoje tri dizajna. Jedan podrazumeva krunicu na poziciji broja 3, drugi sa krunicom na poziciji broja 6 i treći sa krunicom na poziciji broja 4.Iz te razlike proizilaze i razlike u dizajnu ušica kaiša, krunice i oblika kućišta. Takođe jedan od zahteva francuskih ronilaca jeste upotreba čelika obogaćenog magnezijumom kako bi kućište sata bilo antimagnetno što je bitno podvodnim minerima prilikom postavljanja i demontiranja mina. Na sajtu proizvođača stoji podatak da su francuski vojni ronioci (Marina Nationale) koristili Grands Fonds 300 satove u periodu od 1963 do 1974.godine.

U okviru grupe slika 1 prikazan je model ,u dve varijacije, sa krunicom na poziciji broja 3. Ovaj sat pojavio se na samom početku 60-tih (pominje se 1961. i 1963. godina). Ovaj model poznavaoci zovu prva serija što navodi na zaključak da se prvi pojavio od svih Grands Fonds 300 modela. Prvi model ili serija ima dve varijacije koje se razlikuju po veličini satnih markera i krunici. Takođe na ovom modelu postoje dve vrste poklopca. Tačnije za otvaranje jednog poklopca potreban je specijalni alat dok je za otvaranje drugog potreban klasičan časovničarski alat (pogledati fotografije). Mehanizam koji pokreće ove satove nosi oznaku Felsa 4000.
Grupa slika 1
Prilog 116708Prilog 116709Prilog 116710Prilog 116711Prilog 116712


U grupi slika 2 prikazan je model iz druge serije, verzija sa i bez datuma.
Grupa slika 2
Prilog 116713Prilog 116714Prilog 116715Prilog 116716Prilog 116717Prilog 116718Prilog 116719Prilog 116720Prilog 116721


U okviru grupe slika 3 možemo videti model sličan prethodnom . Razlika je u kazaljkama, rotirajućem prstenu i satnim markerima. Poznavaoci ovaj model nazivaju treća serija.
Grupa slika 3
Prilog 116722


Ovaj model je praktično identičan kao prethodni a razlika je u rotirajućem prstenu. Ovaj model je, prema prikupljenim podacima, izdavan francuskoj mornarici (Marina Nationale). U satu se nalazi Eta 2472.
Grupa slika 4
Prilog 116723Prilog 116724Prilog 116725Prilog 116726Prilog 116727



Jedna interesatna napomena u vezi krunice. Francuski vojni ronioci nisu tražili krunicu na poziciji broja 6 samo zato što je krunica tako zaštićenija nego i iz jednog drugog razloga. Da bi ste odvrnuli krunicu morate skinuti sat sa ruke, saviti na dole prvi nastavak (link) narukvice jer samo tako je moguće izvući krunicu, podesite vreme, zavrnete krunicu i onda podići prvi nastavak (link) na gore. Ukoliko krunica ostane odvrnuta nije moguće podići prvi nastavak narukvice i staviti sat na ruku. Iz toga proizilazi da je nemoguće zaroniti sa odvrnutom krunicom. Dakle jednostavna ali i efikasna bezbednosna mera.

Ovde možemo videti model sa prikazom dana na poziciji broja 9 i datumom na poziciji broja 4 kao i model bez prikaza dana. Takođe narukvica je vrlo specifična. Izrađena je od parčeta čelične trake (čak nije ni presavijeni čelični lim) a kopče praktično nema. Kopča je zamenjena vijkom. Za današnje vreme neprihvatljivo a za ono vreme domišljato. Sat sa prikazom dana i datumom pokreće mehanizam PUW 1463.

Grupa slika 5
Prilog 116728Prilog 116729Prilog 116730Prilog 116731Prilog 116732Prilog 116733



Kompanija ZRC nije proizvodila satne mehanizme tako da se oslanjala na tuđe ili eboš (ébauche) mehanizme. Ugrađivani su sledeći mehanizmi :Eta 2472, Puw 1463, Felsa 4000. Moguće je da su u modelima Grands Fonds 300 korišteni još neki mehanizmi.


Možemo videti još jedan primerak rastavljenog sata ZRC Grands Fonds 300.
Grupa slika 6
Prilog 116734Prilog 116735Prilog 116736Prilog 116737Prilog 116738Prilog 116739Prilog 116740Prilog 116741


Satove ove kompanije koristila je i posada Žaka Kustoa.
Grupa slika 7
Prilog 116742Prilog 116743Prilog 116744


ZRC satovi su većini nepoznati i lepo je videti jedan primerak a videti, makar i na fotografiji , kolekciju e to je privilegija.
Grupa slika 8
Prilog 116745Prilog 116746Prilog 116747


Ovde možemo videti reklame za satove ali i za narukvice čija je proizvodnja bila primarna delatnost kompanije.
Grupa slika 9
Prilog 116748Prilog 116749Prilog 116750Prilog 116751Prilog 116752Prilog 116730Prilog 116753Prilog 116754Prilog 116755Prilog 116756Prilog 116757

TRITON

Sledeći sat koji se pojavio ranih 60-tih, dakle pre nego što su svetlost dana ugledale mnoge horološke ronilačke ikone, nosi naziv Triton Spirotechnique. Triton nije naziv proizvođača sata nego modela. Takođe Spirotechnique nije proizvođač satova nego čuveni francuski proizvođač ronilačke opreme. Mnoge časovničarske kompanije su proizvodile ronilačke satove sa jasnim natpisom Spirotechnique na brojčaniku i ti satovi su prodavani preko Spirotechnique prodavnica ronilačke opreme. U to vreme ,tokom 60-tih i 70-tih , prodaja ronilačkih satova u ovakvim specijalizovanim radnjama bila je sasvim normalna stvar i praktično garancija kvaliteta. Doxa, Tag Heuer itd. su takođe imali modele sa natpisom Spirotechnique na brojčaniku i prodavani su u ovim specijalizovanim prodavnicama. Šta je to što čini sat Triton tako interesantnim? Kao što je rečeno pojavio se na samom početku 60-tih što samo po sebi nije mala stvar. Zatim sat ima krunicu na poziciji broja 12 što je tada bilo prilično retko za videti (postoje starovremenski ronilački satovi na primer Venus, Difor koji su takođe imali krunicu na istoj poziciji-pitanje je ko je bio prvi). Kao poslednje, sat Triton je proizvod kompanije Dodane iako to nigde ne piše na brojčaniku. Činjenica da je Dodane proizvodio ovaj sat je interesantna zato što se ime Dodane uglavnom vezuje za vazduhoplovstvo. Naime, Dodane je proizvodio (moguće je da još uvek proizvodi) hronografe za borbene avione kompanije Dassault (Mirage, Rafale). Zatim, bila je jedina francuska kompanija sertifikovana za proizvodnju altimetar hronografa (altimetric-chronographs) koji su korišteni pri noćnim skokovima sa odloženim otvaranjem padobrana (tzv. HALO skokovi). Kao poslednje, Dodane je proizvodio čuvene Type 20 i Type 21 pilotske hronografe koji su službeno izdavani francuskim vojnim pilotima. Znajući sve ovo činjenica da je Dodane proizveo ronilački sat, i to ranih 60-tih, ljubiteljima horologije je više nego interesantna.
Zbog svih navedenih razloga jasno je zašto je sat Triton toliko interesantan ronilački sat. Sat Triton dizajnirao je J.R. Parmentier. Prema prikupljenim podacima postoje dva referentna broja ovog sata. Prvi broj je 143.100 i on na brojčaniku ima tri linije teksta iznad broja 6 i referentni broj 155.100 sa dve linije teksta iznad broja 6 (automatic, Incablock). U sat su ugrađivana dva mehanizma, ETA 2782 i ETA 2452 (moguće je da je ugrađivan još neki mehanizam). Treba naglasiti da na stranim forumima postoji podatak da je sat Triton dizajniran 1962. a proizvodnja je počela 1964.
U okviru grupe slika 10 možemo videti sat Triton u orginalnoj kutiji i sa orginalnim perlon kaišem. Deluje čudno da je sat dolazio sa perlon kaišem ali i u katalozima postoje fotografije koje to potvđuju. Takođe, interesantno je videti da se ni na kutiji niti na kartici ne pominje Dodane. Napomena-br.na kartici se ne poklapa sa serijskim brojem na poklopcu kućšta. U svakom slučaju savršeno očuvan primerak.
Grupa slika 10
Širina sata:39 mm; mehanizam: 2452; vodootpornost :200m
Prilog 116761Prilog 116762Prilog 116763Prilog 116764Prilog 116765


Na sledećoj fotografiji možemo videti skicu dizajna koji je uradio J.R.Parmentier.
Grupa slika 11
Prilog 116766


Treba primetiti da je bezbednost po pitanju nemogućnosti zaranjanja sa odvrnutom krunicom rešena na gotovo isti način kao kod ZRC satova. Dakle, da bi se prvi nastavak narukvice-kaiša vratio u normalan položaj potrebno je zavrnuti krunicu. Tek tada se sat može staviti na ruku.

Ovde je prikazana verzija Triton-a sa ref.brojem 143.100 (tri linje teksta iznad satnog markera na poziciji broja 6). Interesatno je videti da iako u propratnom tekstu kataloga piše da je u pitanju model Triton na brojčaniku piše Amphitrite (vrlo redak sat). Inače postoje satovi sa ref.brojem 143.100 i sa natpisom Triton na brojčaniku ( videti grupu slika 14).
Grupa slika 12
Prilog 116767



Nekoliko kataloga u kojima se reklamiraju Triton satovi. Kao što se vidi to su katalozi ronilačke opreme. Interesantno je za primetiti da je Triton bio skuplji od Rolex Submariner-a.
Grupa slika 13
Prilog 116768Prilog 116769Prilog 116770Prilog 116771Prilog 116772Prilog 116773


Na prvoj fotografiji u okviru grupe slika 14 prikazani su svi interesantni detalji Triton sata. Na ostalim fotografijama vidimo takođe lep primerak, međutim ono što je čudno jeste poklopac koji nema figuru ronioca ali je istaknuta vodootpornost. Pitanje je da li je poklopac orginalan. Sa unutrašnje strane Triton poklopca piše Brevet (patent) i broj patenta (videti grupu slika 16). Ovde toga nema tako da je verovatno u pitanju neorginalni poklopac.
Grupa slika 14
Prilog 116774Prilog 116775Prilog 116776Prilog 116777Prilog 116778


Ovde su prikazani mehanizmi ETA 2452 i Eta 2782 koji su ugrađivani u Triton satove (postoji mogućnost da je ugrađivan još neki mehanizam mada meni nije poznato).
Grupa slika 15
Prilog 116779Prilog 116780


Na sledećim fotografijama možemo videti proces restauracije jednog Triton sata. Interesantno je da je neki majstor rotor sa mehanizam ETA 2452 zamenio rotorom sa natpisom Tudor.
Grupa slika 16
Prilog 116781Prilog 116782Prilog 116783Prilog 116784Prilog 116785Prilog 116786Prilog 116787Prilog 116788Prilog 116789Prilog 116790Prilog 116791Prilog 116792Prilog 116793Prilog 116789Prilog 116794Prilog 116795


Kao i za ZRC Grands Fonds 300 satove tako se i za Triton satove smatra da su korišteni od strane francuskih vojnih ronilaca (Marina Nationale). Ne postoje ovi satovi sa vojnim oznakama na poklopcima ali s obzirom da ranih 60-tih nije bilo pregršt ronilačkih satova i uzevši u obzir da su ZRC i Triton među prvim francuskim ronilačkim satovima itekako je moguće da ih je koristila francuska mornarica. U prilog tome i jedna fotografija kataloga na kojoj je između ostalog prikazan i sat Triton (ref.broj 155.100) i gde piše da je sat „usvojen-korišten od strane francuske mornarice“.

Grupa slika 17
Prilog 116796

JLC

Krajem 50-tih prošlog veka pojavio se po svemu neobičan ronilački sat. U to vreme nisu postojali strogo definisani standardi za ronilačke satove kao što je to danas slučaj ali ipak su se znale neke norme a za to su zaslužni pre svega ronioci. Tako je 50-tih godina bilo sasvim normalno da ronilački sat ima rotirajući prsten, pokazatelj rada mehanizma (svetleća tačka na sekundari), kazaljke i satne markere premazane svetlećom bojom (radijum, tritijum). Međutim sat o kome je ovde reč nije imao rotirajući prsten (prsten-bezel je bio fiksiran), nije imao ni indikator rada mehanizma a u jednoj svojoj verziji nije imao ni svetleće satne markere na brojčaniku. Na prvi pogled to je dovoljno da sat izbrišete iz rubrike ronilačkih satova, ipak taj starovremenski sat je danas jedan od ubedljivo najređih i najskupljih ronilačkih satova. U pitanju je sat prestižne švajcarske časovničarske kompanije Jaeger –LeCoultre i njihov model Memovox Deep Sea.
Ono što izdvaja taj sat jeste da je to prvi ronilački sat sa mehaničkim alarmom koji služi da ronioca podseti kada je vreme da izroni. Sat pokreće Jaeger-LeCoultre 815 automatik (tzv.čekićar) sa funkcijom alarma. Mehanizam radi na 18000 vns i ima 17 rubina. Ovaj sat se na tržištu pojavio 1959. godine i proizvođen je do 1962.godine. Za to vreme proizveden je samo 1061 primerak. Sat je imao vodootpornost od 100 metara što je bilo u korak sa konkurencijom (Blancpain Fifty Fathoms i Rolex Submariner). Memovox Deep Sea proizvođen je u dve varijante, jedna je za evropsko tržište (sa natpisom Jaeger-Le Coultre na brojčaniku) i druga za američko tržište ( sa natpisom LeCoultre i Deep Sea alarm automatic na brojčaniku). Ono što ovaj sat čini toliko poželjnim i skupim jeste činjenica da dolazi od prestižnog proizvođača, proizvođen je vrlo kratko u vrlo malom broju primeraka i 50 godina nije bilo nikakvih reizdanja tako da nije došlo do zasićenja, naprotiv. Cene očuvanih starovremenskih primeraka idu bez problema i oko 30000-40000 dolara. Za kolekcionare cena nije problem, ono što jeste problem je činjenica da su izuzetno retki, gotovo da ih nema. Svi znaju kako izgledaju a malo ko ih je video uživo a kamoli kupio.
Na sledećim fotografijama možemo videti starovremenski Memovox Deep Sea za evropsko kao i primerak za američko tržište. Jedna od razlika između ova dva modela jeste u tome što američki model nema svetleći premaz na satnim markerima kao i postojanje minutne skale ispisane arapskim brojevima na beloj podlozi na modelu za američko tržište. Širina ovih satova iznosi 39,8 mm.
Grupa slika 18
Prilog 116797Prilog 116798Prilog 116799Prilog 116800Prilog 116801

Jaeger-LeCoultre je 2011.godine tržištu predstavio reizdanje modela Memovox Deep Sea pod nazivom Jaeger-LeCoultre Memovox Tribute to Deep Sea. Po već oprobanom receptu proizvedeno je vrlo malo primeraka i to 959 sa evropskom verzijom brojčanika i 359 komada sa američkom verzijom brojčanika. Prečnik sata je povećan sa 39,8 mm na 40,5 mm. Sat pokreće mehanizam oznake 956, automatik sa funkcijom alarma, 28800 vns i 23 rubina.
Grupa slika 19
Prilog 116802Prilog 116803Prilog 116804Prilog 116805

Na sledećoj fotografiji vidimo, sa leva na desno, dva starovremenska primerka (američka i evropska verzija) i dva reizdanja (američka i evropska verzija).
Grupa slika 20
Prilog 116806



VOSTOK

Sat o kome će u nastavku biti reči jedan je od najpoznatijih rusko-sovjetskih satova i verovatno je prisutan u svakoj kolekciji ljubitelja ruskih satova. O ovim satovima mnogo toga je napisano a opet pojave se svremena na vreme primerci koji iznenade i upućene. U pitanju je sat koji se proizvodi toliko dugo i u toliko varijacija kućišta, brojčanika, kazaljki i koji za tako malo novca pruža toliko mnogo da je potpuno prirodno da se nešto napiše o njemu u tekstu ovog tipa. Naravno u pitanju je Vostok Amfibija.

Kompanija Vostok je 1968.godine tržištu predstavila model pod imenom Amfibija (Амфибия) a dizajneri tog sata su Vera Fjodorovna Belova i Mihail Fjodorovič Novikov. Prilikom dizajniranja sata inžinjeri su se susretali sa brojnim poteškoćama. S obzirom da je dizajn švajcarskih ronilačkih kućišta bio zaštićen patentima a kupovina patenata nije dolazila u obzir morali su osmisliti dizajn kućišta koje će biti vodootporno 200 m. Drugi problem predstavljala je stara oprema koja nije dozvoljavala vrhunsku preciznost koja je potrebna pri izradi ronilačkog sata. Prevazilazeći sve probleme inžinjeri Vostoka dizajnirali su Amfibiju a vreme će pokazati da će im to biti najbolji i najprodavaniji sat. Prva Amfibija koja je ugledala svetlost dana nosila je oznaku 350 (tip 350) i ušice kaiša nisu bile celina sa kućištem odnosno nisu fiksirane (tzv.swivel lugs). Većina sovjetskih satova pa tako i Vostokovih izrađivana je od mesinga, međutim kućište Amfibija je od čelika što je zahtevalo drugačiju obradu a inžinjeri raspolažući mašinama koje su imali i naviknuti na mesing nisu mogli postići da ušice narukvice i kućište budu celina (kasnije je ovaj problem prevaziđen). To je razlog zašto su kod prvih Amfibija ušice pričvršćene za kućište pomoću osovinica. Mehanizam koji pokreće prve Amfibije (kasnije i još neke Amfibije) nosi oznaku 2209, ručni navijač, 18000 vns, 18 rubina. Amfibija tip 350 postoji u verziji sa 200 metara i 300 metara vodootpornosti. Ove druge prepoznatljive su po kazaljkama u obliku vesla.
Grupa slika 21
Prilog 116807Prilog 116808Prilog 116809Prilog 116810Prilog 116811Prilog 116812Prilog 116813Prilog 116814Prilog 116815


Ove Amfibije, kao i mnoge druge, rađene su i za izvoz te se mogu naći sa ćiriličnim i latiničnim (alfabet) natpisima. Obično im na poklopcu piše Amphibian, Амфибия ili ređe Amfibia. U prilog tome nekoliko fotografija i prikaz jedne veće kolekcije Amfibija tip350.
Grupa slika 22

Prilog 116816Prilog 116817Prilog 116818Prilog 116819Prilog 116820Prilog 116821Prilog 116822Prilog 116823

LONGINES

Podmornica pod imenom Trst (Trieste) koja je dizajnirana u Švajcarskoj a izrađena u Italiji je 1953.godine postavila rekord u dubini zarona. Rekord je iznosio 3150 metara. Podmornica je bila opremljena Longines mernim instrumentima. Sedam godina kasnije Longines je odlučio da obeleži taj događaj tako što je tržištu predstavio model Legend Diver. Prema prikupljenim podacima sat je pokretao mehanizam Longines 19AS, 17/19 rubina, 18000 vns, automatik. Takođe pominje se i mehanizam Longines 290, automatik, 19800 vns, 24 rubina. Sat je imao upečatljiv dizajn koji je podrazumevao unutrašnji rotirajući prsten,dve krunice i širinu od 42 mm. Obično se za ovakav tip kućišta sa dve krunice i unutrašnjim rotirajućim prstenom kaže da je to Super Compressor kućište. Upravo zbog toga se i za Legend Diver kaže da ima Super Compressor kućište. Međutim to nije tačno jer Super Compressor kućište nema veze sa brojem krunica i time kakav je rotirajući prsten (postoje Super Compressor kućišta sa jednom krunicom). Super Compressor kućište ima veze sa načinom zaptivanja i ova kućišta su proizvod kompanije EPSA. Super Compressor kućišta moraju imati odgovarajuće oznake na poklopcu a to je EPSA znak (logo) u vidu ronilačke kacige (vrlo retko nema tog znaka) i moraju imati natpis BREVET (patent) i broj patenta. Longines Diver nema navedene podatke na poklopcu kućišta.

Na sledećim fotografijama možemo videti starovremenski primerak Longines Legend Diver-a i mehanizam Longines 19AS.

Grupa slika 23
Prilog 116824Prilog 116825Prilog 116826Prilog 116827Prilog 116828Prilog 116829Prilog 116830Prilog 116831

Na sledećim fotografijama može se uporediti kako izgleda poklopac kućišta Longines Legend Diver-a i poklopac EPSA Super Compressor kućišta.
Grupa slika 24
Prilog 116828Prilog 116832Prilog 116833

Kompanija Longines je 2007.godine predstavila reizdanje Legend Diver-a. Upravo te 2007.godine pojavila se verzija bez datuma a 2009.godine verzija sa datumom. Proizvodnja verzije bez datuma prekinuta je 2011.-2012.godine. Reizdanje pokreće mehanizam Longines L633 (ETA 2824-2). Vodootpornost sata iznosi 300m.




ZODIAC

Kada se govori o ronilačkim satovima obično ljubitelji satova kažu da je prvi roničaki sat bio Blancpain FF (1953.god.) a drugi je Rolex Submariner (predstavljen na sajmu u Bazelu 1954.god.), naravno tu je i Panerai iz Drugog svetskog rata ali taj sat nije bio namenjen tržištu a i njegov dizajn se ne uklapa u kategoriju modernih ronilačkih satova s obzirom da nema rotirajući prsten i indikator rada mehanizma. Međutim te 1953.godine pojavio se još jedan ronilački sat koji je ispunjavao savremene kriterijume. Sat koji se nekako uvek mimoiđe kada se govori o ronilačkim satovima. U pitanju je nezasluženo skrajnut Zodiac Sea Wolf. Kompaniju Zodiac osnovao je Ariste Calame 1882.godine. Tačnije tada je osnovana časovničarska radnja a ime Zodiac zaštićeno je 1908.godine. Tokom svoje istorije Zodiac je proizveo mnogo kvalitetnih i zanimljivih satova. Neki od najzanimljivijih su Astrographic, razni hronografi i naravno Sea Wolf. Nažalost gotovo je nemoguće pronaći podatke o prvom Sea Wolf modelu iz 1953.godine. Čak ni na sajtu proizvođača nema podataka, osim da je sat predstavljen 1953.godine. Ne piše koji je mehanizam u satu, dimenzije, bilo šta pažnje vredno. Čak i fotografija Sea Wolf-a na zvaničnom sajtu vrlo verovatno ne pokazuje prvu verziju sata jer je prva verzija bila bez datuma a na sajtu je fotografija modela sa datumom. Zodiac je kompanija koja je duže vreme bila van posla usled bankrota a novi vlasnici imaju sramotan pristup istoriji koju nisu stvarali. Sve napisano ne znači da sat koji je svojevremeno bio među prvima u nečemu tako velikom ne treba spomenuti u tekstu poput ovog.

Jedan od prvih Sea Wolf modela izgledao je kao na fotografiji u grupi slika 25. Navodno, unutra je mehanizam AS 1700.
Grupa slika 25
Prilog 116834

Na sledećim fotografijama možemo videti dva modela Sea Wolf-a sa orginalnim kutijama.
Grupa slika 26
Prilog 116835Prilog 116836Prilog 116837Prilog 116838Prilog 116839

Na ovoj fotografiji možemo videti (verovatno najdetaljniji) prikaz modela Sea Wolf i okvirna godišta (preuzeto sa bloga vintagezodiacs.com).
Grupa slika 27
Prilog 116840

Nekoliko reklama
Grupa slika 28
Prilog 116841Prilog 116842Prilog 116843Prilog 116844Prilog 116845Prilog 116846

Ronilački satovi sa dubinometrom


U današnje vreme verovatno svaki profesionalni ronilački kvarcni multifunkcionalni sat ima dubinomer, pre svega zavaljujući brojnim senzorima,elektronici i sl. Međutim pre 50 i više godina u vreme čiste mehanike, imati dubinometar na ronilačkom satu nije bila mala stvar. Dosetljivi inžinjeri smislili su nekoliko načina kako da reše problem dubinometra. Nažalost nema puno starovremenskih satova sa ovom funkcijom. O tome na koje su sve načine satovi merili dubinu u nastavku teksta.

Bojlov zakon

Bojlov zakon (znan i kao Bojl-Mariotov zakon) glasi da pri konstantnoj temperaturi za onoliko puta koliko povećamo pritisak gasa toliko puta ćemo smanjiti zapreminu i obrnuto. Kako to primenjujemo kod ronilačkih satova? Uz ivicu stakla na satu napravljen je kanal ili tuba.Taj kanal je sa jedne strane otvoren kako bi u kanal ulazila voda a sa druge strane je zatvoren. Kada sat nije u vodi unutra se nalazi vazduh, međutim kada ronilac zaroni voda počinje da ulazi u kanal i kako dubina raste i voda pod pritiskom dublje prodire u kanal sabijajući vazduh. Tamo gde se u kanalu dodiruju voda i vazduh očitava se dubina zarona. Očitavanje se vrši na skali koja se nalazi uz kanal. Genijalnost ovog sistema leži u jedostavnosti i pouzdanosti s obzirom da nema ničega što bi se moglo pokvariti osim ako pukne staklo ali tada je ceo sat ugrožen a ne samo dubinometar.


Kako to funkcioniše u praksi vidimo na sledećim fotografijama i to na primeru sata novije proizvodnje (Oris Aquis Depth Gauge). Na prvoj fotografiji ronilac je na 9,5 m dubine a na drugoj se nalazi na 12,5 m dubine.
Grupa slika 29
Prilog 116847Prilog 116848



Nekoliko starovremenskih ronilačkih satova sa meračem dubine radi po opisanom principu. Možemo videti neke od njih: Nivada Depthmatic, Dugena, Helvetia, Helva, Sinn, Cernos, Berios.
Grupa slika 30
Prilog 116849Prilog 116850Prilog 116851Prilog 116852Prilog 116853Prilog 116854Prilog 116855Prilog 116856Prilog 116857Prilog 116858Prilog 116859Prilog 116860Prilog 116861Prilog 116862Prilog 116863Prilog 116864


Burdonova cev

Burdonova cev je pronalazak francuskog naučnika Burdona koji je došao do ovog otkrića 1849.godine. Burdonova cev je sastavni deo mehaničkih manometara koji se koriste na raznim instalacijama koje rade pod pritiskom (kotlovi,cevovodi i sl). Burdonova cev je bakarna cev koja je u poprečnom preseku elipsastog oblika. Jedan kraj je fiksiran i na njega deluje pritisak. Drugi deo cevi je slobodan i pod dejstvom pritiska se pomera. S obzirom da je Burdonova cev, posmatrano od gore, poluokruglog oblika njen slobodan (nefiksiran) kraj pod pritiskom ima tendenciju ka ispravljanju i zato se na slobodnom kraju cevi nalazi sistem poluga i zupčanika na čijem kraju je kazaljka. Krajnji rezultat jeste da pomeranje Burdonove cevi pomera kazaljku a vrednost pritiska očitava se na skali.

Kako to izgleda kod manometra može se videti na sledećim fotografijama.
Grupa slika 31
Prilog 116865Prilog 116866Prilog 116867


Aquadive Model 50 je starovremenski ronilački sat koji je koristio ovaj princip rada, tj. Burdonovu cev. Razlika je u tome što je na skali jedinica za pritisak zamenjena (pretvorena) u metre dubine-zarona. Aquadive Model 50 mogao je da pokazuje dubinu zarona do 200m. Sat pokreće elektromehanički mehanizam ESA 9154. Burdonova cev ispunjena je hidrauličnom tečnošću koju Aquadive naziva Fyrquel. Početak Burdonove cevi na koji deluje pritisak nalazi se između gornjih ušica kaiša. Dakle, kada ronilac zaroni pritisak vode deluje na membranu koja je na početku cevi tako da morska voda ne ulazi u cevi, membrana prenosi pritisak na tečnost unutar cevi (Fyrquel) , cev se pomera, sistem prenosa pomera kazaljku i ronilac očitava dubinu.

Kako izgleda Aquadive Model 50 možemo videti na sledećim fotografijama
Grupa slika 32
Prilog 116868Prilog 116869Prilog 116870Prilog 116871Prilog 116872Prilog 116873


Na sledećim fotografijama možemo videti sistem za merenje pritiska i satni mehanizam. Napomena:držač baterije je zamenjen držačem iz Tissot mehanizma.
Grupa slika 33
Prilog 116874Prilog 116875Prilog 116876Prilog 116877Prilog 116878Prilog 116879Prilog 116880Prilog 116881Prilog 116882


Treba reći da pored Aquadive Model-a 50 ovaj princip merenja pritiska može se naći i u jednom modelu Rotary sata.

Merenje dubine pomoću oscilujuće membrane

Sledeći sat ne koristi princip Bojlovog zakona a nema ni Burdonovu cev. U pitanju je sat proizvođača Favre Leuba, model Bathy. Ovaj sat može da meri dubinu do 50 metara ili 160 stopa (ft). Ukratko, unutar sata nalazi se membrana izrađena od berilijuma i bakra i ona reaguje na promenu pritiska. Oscilovanje membrane prenosi se preko odgovarajućeg mehanizma do kazaljke i ronilac očitava dubinu na kojoj se nalazi. Ovaj sat predstavljen je 1966.godine i može se naći podatak da je to prvi sat sa mehaničkim dubinometrom. Sat pokreće mehanizam Peseux 320, ručni navijač. Inače, gotovi isti (možda čak i isti) princip rada ima sat Favre Leuba Bivouac koji je predstavljen 1962. godine i koji ima mehanički altimetar. To je prvi sat sa mehaničkim altimetrom-visinometrom.
Na sledećim fotografijama vidimo model Bathy 50 i model Bathy 160 i to u nekoliko kombinacija boja. Takođe vidimo i mehanizam Peseux, membranu dubinometra i mehanizam koji registruje oscilacije membrane a koji se nalazi namontiran na mostu preko satnog mehanizma.
Grupa slika 34
Prilog 116883Prilog 116884Prilog 116885Prilog 116886Prilog 116887Prilog 116888Prilog 116889Prilog 116890Prilog 116891Prilog 116892Prilog 116893Prilog 116894Prilog 116895Prilog 116896Prilog 116897Prilog 116898Prilog 116899



U nastavku teksta sledi kratak osvrt na dve kompanije koje su dale ogroman doprinos razvoju ronilačkih satova i čija su kućišta koristili mnogi proizvođači satova.

EPSA

EPSA je kompanija koja više ne posluje ali je otprilike u periodu od 50-tih do 70-tih godina imala najsvetliji period poslovanja. Pun naziv kompanije je Ervin Piquerez SA i bavila se proizvodnjom kućišta za satove.
Grupa slika 35
Prilog 116900Prilog 116901Prilog 116902Prilog 116903Prilog 116904


Epsa je najpoznatija po Compressor i Super Compressor kućištima. Mnogi ronilački satovi upakovani su u Super Compressor kućišta i vodootpornost tih kućišta je 200 m (bar koliko je meni poznato). Super Compressor kućišta imaju određena obeležja. Najčešće SC kućišta imaju dve krunice pa se otuda često sva kućišta sa dve krunice pogrešno nazivaju SC kućištima. Postoje SC kućišta sa jednom krunicom. Naziv SC odnosi se na zaptivanje kućišta.
Kućište je dizajnirano tako da sa rastom pritiska (prilikom zarona) raste i zaptivenost, tako što se vrši dodatni pritisak na dihtung. SC kućišta proizvođena su u dve veličine, 36 mm i 42 mm.
Grupa slika 36
Prilog 116905


Zatim, SC kućišta prepoznaju se po relativno velikim, nazubljenim, često (ne uvek) sa prednje strane šrafiranim krunicama. Takođe SC kućišta moraju imati određene oznake. Najčešće (ne uvek) imaju ugraviranu ronilačku kacigu, natpis Brevet (patent) i broj patenta, i natpis Super Compressor.

Nekoliko satova sa Super Compressor kućištima (prikazan je samo delić satova sa SC kućištima). Napomena: prikazan je sat Lemania sa SC kućištem i jednom krunicom.
Grupa slika 37
Prilog 116906Prilog 116907Prilog 116908Prilog 116909Prilog 116910Prilog 116911Prilog 116912Prilog 116913Prilog 116914Prilog 116915Prilog 116916Prilog 116917Prilog 116918Prilog 116919Prilog 116920Prilog 116921Prilog 116922Prilog 116923Prilog 116924



SQUALE

Kompanija Squale koju je vodio gospodin Charles Von Buren je čuveni proizvođač ronilačkih satova i kućišta za ronilačke satove. Squale kućišta koristili su mnogi proizvođači satova. Squale satove su zbog dokazanog kvaliteta koristili italijanski vojni ronioci a takođe kolekcionarima je poznat i model Blancpain FF (BUND) sa Squale kućištem koji je rađen za nemačku vojsku.

Nekoliko starovremenskih ronilačkih satova sa Squale kućištima.
Grupa slika 38
Prilog 116925Prilog 116926Prilog 116927Prilog 116928Prilog 116929Prilog 116930Prilog 116931Prilog 116932Prilog 116933

Verovatno jedan od najpoznatijih Squale satova je model 101 Atmos koji se pojavio 70-tih godina i imao je vodootpornost od 1000 m. Rotirajući prsten se okretao tako što je bilo potrebno prvo pritisnuti prsten na dole pa ga onda okrenuti. Na ovaj način postignuta je veća bezbednost u odnosu na „klasičan“ rotirajući prsten.
Grupa slika 39
Prilog 116934Prilog 116935Prilog 116936Prilog 116937Prilog 116938


Kvarcna kriza nije zaobišla ni Squle, te je kompanija lagano padala u zaborav. Međutim pre par godina kompaniju kupuje porodica Maggi koja je distribuirala starovremenske Squale satove. Tako je Squale započeo novi život.


Zaključak

Bio je ovo tekst o satovima koji su krčili put nečemu što je danas uobičajeno. Tekst o pionirima svog vremena a to je vreme kada je trebalo imati mnogo hrabrosti, volje i inžinjerske lucidnosti da bi se granice pomerile. Nažalost neki od tih pionira prepušteni su zaboravu dok su drugi unovčili svoju slavu, neki možda i preko svake mere. Tekst o satovima koji su bili stvar potrebe a ne prestiža. Tekst o istoriji ronilačkih satova.

Napomena
Sve fotografije korištene u tekstu su preuzete.

👏👏👏👏👏👏👏

A sta reci na ovo osim veliko hvala i moj

Prilog 116939

Bravo sky!Navadio si nas da iscekujemo tvoje tekstove.Hvala na trudu,vremenu i ovakvom tekstu.:congrats:

Hvala Sky,ovakve stvari uvek je lepo citati!!!!

Nema šta! Kapa do poda :congrats:

Hvala na trudu odličan tekst.Pozz

Prije svega iskrene čestitke za trud i znanje koje posjeduješ kolega. Mene lično fascinira kako su proizvođači stvarali ovako komplikovane satove u vrijeme kada tehnika nije bila razvijena ni blizu kao sada. Možda je zato ova oblast koju svi volimo i koju istražujemo toliko zanimljiva.

Sky
No comment
:congrats:

1. Svaka čast Nikola! Ti to tako lepo i korektno znaš napisati, šta da kažem? Samo još da ti napomenem, možda i znaš, moraš na svojim plećima nositi odgovornost zbog toga što ja dangubim na ovom forumu! Eto ... i hvala ti!

2. @Dukin: ma šta tehnika nije bila razvijena? šta ni blizu kao sada? Gledajući tvoj avatar, i ako si to ti na njemu, onda si mladji od mene. I znaj da smo u vreme moje mladosti (davno je to bilo) sve znali što se sada zna. Sve! Druga je stvar što tada još nije bilo mogućnosti. Tehnologija jeste puno napredovala, zahvaljujuči pre svega japancima, švabama i amerikancima. Ali znanost? Aman ništa! Da bude još gore, zadnje deceniju-dve kako je ušlo u modu da ekonomisti zapovedaju inžinjerima, stvari su značajno pošle na gore. Ovo što se dogadja me podsećna na strip Alan Ford. Kada Broj Jedan da Grunfu 1! dolar da napravi avion. I da stvari budu gore, ovaj ga i napravi. E tako sada... Nekada je onaj ko je posedovao znanje zapovedao. sada zapoveda ovaj što drži kesu.
(hebem ti liberalni kapitalizam, a i onog što ga donese u naše krajeve!!)

Sky svaka cast.Sa uzivanjem sam citao,Bravo:adore:

Brateeee...svaka ti dala [emoji6]
I hvala sto si podelio ovo sa nama...

Hvala svima na lepim rečima. Zadovoljstvo je moje.

Prilog 116997
Prilog 116998

Hvala i svaka cast na jos jednom vrhunskom tekstu.

Tekst je toliko dobar da sam ga pročitao u jednom dahu.

Hvala na trudu i svaka čast! :beer:

Ovakve tekstove je uživanje čitati.

Ali ocemo jos...nekako je forum izgubio takve kvalitetne tekstove. Znam da tu treba puno vremena ali....nadje se

Još jednom hvala svima na lepim rečima.

Nekoliko fotki starovremenskih lepotana.
Prilog 117032
Prilog 117033
Prilog 117034
Prilog 117035
Prilog 117036
Prilog 117037
Prilog 117038
Prilog 117039
Prilog 117040
Prilog 117041
Prilog 117042
Prilog 117043
Prilog 117044

samo me u mozak bodeš ... :laugh:

ne mogu se odlučiti koji mi je ljepši... u pm...

Citat:

---

jedan kaže:

samo me u mozak bodeš ... :laugh:

---

http://http://i67.tinypic.com/25ptpc2.gif http://http://i64.tinypic.com/wstg1f.gif :D:D:D

enicar sherpa glide, pa droz, pa ...... :adore::crying:

--- morao sam ić suknut malo šljive ...

Sky, hvala!!!

Prilog 117278

Sačekao sam da natenane i sa uživanjem pročitam tekst i pregledam fotke.
Sky, svaka ti čast i na upornosti i volji i znanju. Fenomenalno, kao i uvek!

Hvala Vladas.
Kada sam pisao prvi tekst, a to je bilo relativno brzo nakon učlanjenja na forum, imao si volju da pregledaš završnu verziju,daš sugestije i na taj način daš vetar u leđa. Posle toga napisao sam dosta tekstova ali tvoja volja da posavetuješ imala je uticaj na sve što je kasnije napisano, tako da hvala tebi.

Bravo care!

Još nekoliko fotki satova koji su krčili put.

Prilog 117865
Prilog 117866
Prilog 117867
Prilog 117868
Prilog 117869

Sve fotke su preuzete.