Omiljena knjiga/citat

Evo da se opet vratimo na temu...

Rabindranat Tagore
BEGUNICA
Dođi, proleće,
smeh ljubavnice zemljin,
neka zakuca sreće šuma,
nestrpljivo da se izrazi!
Dođi u naletima nemira usred lišća
i cveća koje hita da se razvije.
Kao sjajna pobuna, baci se u noć,
u tamu vode, iznad zemlje,
oglasi slobodu zarobljenih klica!
Kao smeh munje, urlik oluje,
odjekni u bučnom gradu,
oslobodi reč ugušenu,
napor koji je pao u letargiju,
osnaži našu borbu malaksalu,
budi pobednik smrti!

Secam se toga dana.
Pljusak je besneo, pa se smirio,
i ponovo počeo, ćudljiv, s duvanjem vetra.
Uzeh svoju spravu za sviranje.
Nemarno sam dodirivao žice;
nehotice muzika je pratila
ritam naleta vetra i kiše.
Ona je bila krišom ostavila svoj posao,
zastala kod mojih vrata,
pobegla, dvoumeći se.
Vratila se, ostala trenutak naslonjena na zid;
najzad je tiho ušla u sobu i sela.
Pognute glave hitro okreće iglu u tišini.
Uskoro zaostaje, i ide da pogleda kroz prozor
drvored taman od kiše.
Jedan čas kišnog popodneva,
punog senki, pesme i tišine.
Ništa drugo.
Te noći ispevao sam
jednu pesmu,
ali ti nisi bila tu.
Pronašao sam reči
koje sam uzalud tražio vazdan.
Jest, iz nedara noćne tišine
one su se slile u svirku,
dok su se zvezde palile
jedna za drugom
Ali ti nisi bila tu.
Hteo sam jutros
da ti pevam pesmu svoju:
ali iako nisam zaboravio melodiju,
buntovne reči mi izmiču
sada kraj si kad mene.
Zadrhtaću bez sumnje
ako se ikad budemo sreli
u drugome životu,
u svetlosti udaljenog sveta.
Zaustavljajući se,
prepoznaću tvoje oči,
tamne kao jutarnje zvezde,
i znaću da su pripadale
zaboravljenom sumraku
pređašnjeg života.
Reći ću:
car tvoj lica nije samo u njemu,
u nju se utkala žarka svetlost
moga pogleda pri susretu
koji se ne pamti,
i moja ljubav joj je dala
tajnu koja se izgubila.
Uvećala si me
svojom ljubavlju,
mene koji sam samo
jedan čovek izmeću drugih,
koji plovi običnim tokom,
pokretan voljom
promenljive milosti sveta.
Dala si mi mesto
tamo gde pesnici svih vremena
donose svoje darove,
gde ljubavnici u ime večnog
pozdravljaju jedan drugoga kroz stoleća.
Ljudi žurno prolaze ispred mene na trgu -
ne opažajući kako je moje telo postalo
dragoceno od tvog milovanja,
ne znajući da u sebi nosim tvoj poljubac
kao što sunce nosi u svojoj lopti
vatru božanskog dodira,
kojom sija večito.
Gazeći travu na stazi, začuh:
''Poznaješ li me?''
Osvrnuh se, pogledah je i rekoh:
''Ne mogu vezati ni jedno ime za tvoje lice''
Ona odgovori:
''Ja sam prva velika tuga tvoje mladosti''.
Njene oči su blistale kao rosno jutro.
Poćutah trenutak, a zatim zapitah:
''Jesi li iscrpla sav teret suza?''
Osmehnu se i ne odgovori.
Razumeh da je njen plač
imao vremena da nauči govor osmeha.
''Nekada'',
prošapta ona,
''govorio si da ćeš uvek voleti svoju tugu''.
Zbunjen, rekoh:
''Istina je, ali prošle su godine, i došao je zaborav''.
I uzimajući njenu ruku u svoju,
dodadoh:
'' I ti si se promenila.
Nekadašnji bol postao je vedrina''.
Srećan sam što me ne gledaš
više sažaljivo.
Zlokobna čar noći
i odjek mojih reči
koje kazuju zbogom,
prestrašene od očajnog naglaska,
dovele su me do ivice plača.
Ali dan će se roditi,
moje srce će biti opet tvrdo,
i neće biti više vremena za suze.
Ko kaže da je zaborav nemoguć?
Samilosna smrt buja
u samom srcu života,
obuzdavajući njegovu ludu
želju za trajanjem.
Burno more na kraju otpočine
u svojoj pokretnoj kolevci;
šumski požar zaspi
u postelji od pepela.
Ti i ja se rastajemo,
i raskid će pokriti
živa trava i cveće nasmejano
na suncu.

Obozavam izdavaca Lagunu i sad verovali ili ne skoro svake druge nedelje procitam po neku knjugu...razbririga...
ali ova knjiga na koju sam zaboravio da sam je procitao je za skor dva dana na moru i posle toga dugo nisam mogao da spavam naterala me i da ovde to napisem ma da sam vise pristalica pisanja nesto o satovima ali ajde..

Prilog 12750

O knjizi

Dobitnik nagrade Ijan Fleming

Kada strah ućutka naciju, jedan čovek mora reći istinu.

U Staljinovom Sovjetskom Savezu zločin ne postoji. Ali ipak milioni žive u strahu. Najmanja sumnja u nelojalnost ili pogrešna reč u pogrešno vreme nevinu osobu može osuditi na smrt. Oficir Državne bezbednosti Lav Demidov, ratni heroj i idealista, veruje da pomaže u stvaranju savršenog društva. Nakon što prisustvuje propitivanju jednog nevinog čoveka, Lav počinje da se koleba, i pošto dobije naređenje da sprovede istragu o svojoj ženi Raisi, primoran je da odluči kome je zaista odan.

A onda se dešava nemoguće. Ubica koji ne bira žrtve ostavlja svoj krvavi trag širom zemlje. Sve u šta je Lav ikada verovao ruši se. Iako su ga neprijatelji prokazali, a on i Raisa su proterani, Lav rizikuje sve kako bi pronašao kriminalca čije samo postojanje država ne priznaje. U bekstvu Lav otkriva da pravu opasnost ne predstavlja ubica koga pokušava da uhvati, već zemlja koju pokušava da zaštiti.

„Zaista neverovatan roman. Retka mešavina izuzetne pronicljivosti, izvrsnog pisanja i veoma originalne priče.“
Nelson de Mil

inace sve knjige ovog pisca koja mi se cini pored pisanja kao jednog stripa,moze da se nesto inauci o raznim lulturama Maja,Spanskih osvjaca,Aleksandra Makedonskog...pise i o globalnim zagadjenjima...Afrika i desavanja u Africi ali skorz kroz glavni lik koji je obozavalac starih automobila,sve zna...kao supermen je ali prave knjige da posle teskog dana ...da se zavali fotelju i cita u jednom dahu..inace i sam pisac je istrazivac pomorski .Snimljen je inace i film po njegovoj knjizi ali ne moze ni da pridje "Sahara" Penelepa"...spanska lepotica
Klajv Kasler

http://www.laguna.rs/_img/pisci/38.jpgKlajv Kasler je osoba koji ima 19 uzastopnih bestselera na listama Njujork tajmsa, čije knjige su prodate u preko 125 miliona primeraka, koji je pronašao veliki broj nestalih brodova i podmornica, koji ima doktorat Njujorškog državnog univerziteta i koji je kolekcionar starih automobila sa 85 modela u kolekciji, ali pre svega međunarodno priznati velemajstor akciono-avanturističkog žanra, objavljivan na više od 40 jezika u preko 100 zemalja.

Iza svih ovih zavidnih brojki stoji trideset godina duga karijera, otpočeta serijalom avantura u kojima je glavnu ulogu imao Kaslerov prvi junak Dirk Pit, čije će doživljaje čitaoci širom sveta imati prilike da prate u narednih 14 romana.

Pored literarnih dostignuća, Kasler je međunarodno priznat autoritet za pitanje potonulih i nestalih brodova i osnivač Nacionalne podvodne i morske agencije, organizacije posvećene zaštiti i očuvanju morskih površina. Kasler i njegova ekipa podvodnih stručnjaka otkrili su preko 60 potopljenih brodova, uključujući i prvu potopljenu podmornicu u II svetskom ratu. Ogranci agencije razvijeni su i u Australiji i Južnoj Africi.

Godine 1996. Kasler je napisao studiju o podvodnom istraživanju pod naslovom Morski lovci, koja je u naučnim krugovima doživela značajna priznanja, među kojima i prestižnu Lowell Thomas nagradu za podvodna istraživanja. I to nije sve. Pre nego što će se proslaviti avanturama Dirka Pita, Kasler je radio kao autor radio i TV reklama, koje su osvojile veliki broj nagrada, uključujući i najznačajniju nagradu u oblasti reklamne produkcije – nagradu na Kanskom filmskom festivalu.

Kasler trenutno razvija nekoliko filmskih scenarija po svojim romanima, piše i producira devetnaestodelni dokumentarni serijal nastao na osnovu Morskih lovaca i još uvek sakuplja stare automobile. Živi u planinama Kolorada.
izvor
Laguna - Knjige o kojima se priča - Knjige o kojima se priča

Jens Kristijan Grendal, Luka
IK “Okean”
http://i270.photobucket.com/albums/j...-3050-luka.jpg

Pisac nam već na prvoj strani direktno, telegrafskim jezikom primerenim novinskoj crnoj hronici saopštava da je mlada žena doživela saobraćajnu nesreću u kojoj je uz teške povrede izgubila i vid. Njeno ime je Luka. Odmah srećemo i drugog aktera ovog romana, lekara Roberta, koji je te noći bio na dežurstvu.
Uporedo sa Lukinim oporavkom, pisac nam otkriva detalje iz njenog i Robertovog života, počevši od detinjstva i života njihovih roditelja, veza i brakova koji se nisu održali.
Priča ima dva toka, koji se stalno prepliću, jedan se odvija u bolnici i zatim u doktorovoj kući, drugi nas vraća u prošlost. Luka i Robert postaju prijatelji koji jedno drugom pričaju detalje iz svojih života, mogu da budu otvoreni jedno prema drugom, baš zbog njenog slepila.

Citat:

---

Čudno je, rekla je, da znam toliko stvari o nekom, koga nikada nisam videla. On je odgovorio da joj je baš zbog toga toliko stvari ispričao o sebi, jer ga ne vidi. Klimnula je glavom. Upravo zbog toga i ona se usudila da ispriča toliko o sebi. Zato što nije mogla da ga vidi i samim tim nije imala uvid u utisak koje su njene reči ostavile na njega.

---

Knjiga se završava putovanjem u mesto Luka u Italiji, iz koga je Lukin otac i po kome je dobila ime. Tako se krug zatvara, akteri, oslobođeni i pročišćeni iznutra mogu da počnu sa novim životom, da li kao prijatelji ili partneri ne znamo. Roman se ovde završava.
Ovo nije knjiga koju bih sa ushićenjem preporučila, nisam je sa nekim ushićenjem ni čitala. Pisac je za glavne likove odabrao doktora i pacijentkinju, da ne bi skliznuo u patetiku herc romana, mora da ih drži na odstojanju, nema emocija, pripovedanje je ravno, beskrvno, bilo da se radi o odnosu doktora i Luke, bilo da se radi o drugim likovima. Možete je slobodno zaobići, sigurno negde ima 380 strana boljeg štiva koje čeka na vas.

Citat:

---

Clarissa kaže:

Možete je slobodno zaobići, sigurno negde ima 380 strana boljeg štiva koje čeka na vas.

---

Dobro. :)

Džon Fante Upitaj prah
IK „LOM”

http://i270.photobucket.com/albums/j...ovic/fante.jpg

Sinoć sam odgledala petnaestak minuta filma koji bi trebalo da bude ekrenizcija romana Džona Fantea „Upitaj prah”:rolleyes::wacko:. U glavnim ulogama su Selma Hajek i Kolin Farel - jedina sličnost sa knjigom je što se likovi zovu isto kao u njoj. Film je potvrdio da je knjigu nemoguće ekranizovati, a da to ispadne dobro. Roman jednostavno obara, toliko je nabijen emocijama, da ne verujem da se mogu naći reditelj i glumci koji bi to „izneli” na filmsko platno. Dakle :

Čitajte Fantea !
Pre svega trilogiju
Upitaj prah
Put za LA
Čekaj do proleća Bandini.
Arturo Bandini je piščev alter ego, sam Fante zbog nesrećnog spleta okolnosti nije mogao da živi od književnosti, tako da se izdržavao pisanjem scenarija za Holivud. To mu je donosilo novac, ili „plaćalo račune”, kako je sam govorio, ali ga nije činilo srećnim, naprotiv. Književna slava je stigla prekasno, kuriozitet je da ga je otkrio niko drugi nego, ovde pominjani Čarls Bukovski, koji je pročitavši baš ovu knjigu uzviknuo : Fante je moj Bog !

Citat:

---

Jednog dana, našao sam neku knjigu, otvorio je, i to je bilo to. Stajao sam i čitao. Poneo sam knjigu do stola. Redovi su glatko klizili stranicama, kao plima. Svaka rečenica imala je sopstvenu energiju. Ta stvarnost svake rečenice davala je stranici život, kao da je nešto urezano u nju. Najzad sam otkrio čoveka koji se ne boji emocije. Humor i patnja bili su pomešani sa izuzetnom jednostavnošću.

Knjiga se zvala Upitaj prah, a pisac Džon Fante. Da. Fante je snažno delovao na mene. Nedugo nakon čitanja njegovih knjiga počeo sam da živim sa ženom. Ona je bila veći pijanac od mene i žestoko smo se svađali, a ja bih često vikao na nju: „Ne govori mi da sam kurvin sin! Ja sam Bandini, Arturo Bandini!“

Čarls Bukovski

---

Preporuka i za one koji vole Bukovskog i za sve druge, osim ove tri knjige Lom je izdao još nekoliko Fanteovih dela.

Svetlana Velmar - Janković
„Kapija Balkana”

http://i270.photobucket.com/albums/j...anovic/svj.jpg

Radi se o obimnom delu u kojem nam Svetlana Velmar - Janković, koja se stavila u ulogu vodiča, priča istoriju Beograda kroz vekove, od prvih keltskih naseobina koje su nastale oko 300-te godine p.n.e., pa sve do polovine druge decenije prošlog veka. Interes autorke za istoriju i istorijske ličnosti nije nam nov, pisala je o Karađorđu u romanu „Vostanije”, o Knezu Mihailu Obrenoviću u romanu „Bezdno”, u Dorćolu su glavni junaci ličnosti po kojima su ulice u tom kraju dobile ime, o Vračaru u istoimenom delu. Ovde se radi o knjizi iz oblasti istorije, pisanoj specifičnim stilom – istorijski podaci kombinovani sa imaginacijom autorke, naravno u zadatim okvirima. Pojedini istorijski periodi nisu jednako zastupljeni, na prvih 300-tinjak stranica sažet je period od keltskih naseobina, pa do Berlinskog kongresa 1878. Druga polovina knjige, sledećih 300 stanica, govori o transformaciji Beograda iz turske varoši u moderan grad koji se ugleda na evropske metropole. Ovde ima znatno više građe, fotografija, citiraju se odlomci iz pojedinih knjiga koji govore, naglom uzdizanju Beograda, novim i drugačijim navikama stanovništva, monumentalnim objaktima koji su izgrađeni u to vreme, a i danas su simboli grada. Svi događaji koji se tiču istorije Beograda su smešteni u širi istorijski kontekst (Balkan, Evropa), bez kojeg čitaocu koji slabije poznaje istoriju mnoge stvari ostaju nejasne. U poslednjem delu knjige podjednaka pažnja se posvećuje i istoriji Beograda i istoriji Srbije. Priča se završava 1914., a sama autorka ostavlja nekom drugom da piše hronike 20. veka.

Rad na knjizi trajao je, sa prekidima zbog bolesti, punih 7 godina, bibliografija broji oko 150 knjiga, tu si i indeks imena i indeks toponima. Svetlana Velmar – Janković, u pogovoru, kaže da je svesna nedostataka svog dela, sigurno da ih ima, autorka nije istoričarka, priznaje da se u pisanju na nekim mestima grčevito držala istorijskih činjenica, a negde puštala inuticiji i imaginaciji na volju. Kao rezultat dobijamo knjigu koja nije „ispeglana” kao što to istorijske knjige jesu. Pojedinim periodima nije data je jednaka pažnja, autorka je sama procenila koji su manje značajni, a koji značajniji. Sa druge strane u knjigu je uložen ogroman, trud, napor, vreme, a i pored toga rezulet ne bi bio ovakav bez ljubavi prema Beogradu u kome je rođena ( rođena na Vračaru, odrasla na Dorćolu) i provela svoj život i da nije književnica. Ako budete čitali knjigu neki delovi će vam privući pažnju više od drugih, sve zavisi od afiniteta, meni je najzanimljiviji bio upravo deo o velikom uzletu Beograda posle oslobađanja od Turaka, energiji Beograđana u mladoj srpskoj državi, koja je za samo nekoliko decenija donela sasvim novu sliku grada.
Kao i svaka istorijska knjiga i ova nam pokazuje gde smo bili i gde smo sada, potiče na razmišljanje i čini nas malo pametnijim ;).

Ako vam je previše da čitate 600 strana, ovakvog teksta, pročitajte neki od romana, za početak pomenute „Dorćol” , „Vračar”, ako vas zanima istorija ili „Lagum”, koji takođe govori o istoriji, ali onoj novijoj, Drugom svetskom ratu i perodu posle njega i iz perspektive onih koji su iz rata izašli na strani poraženih.

Knjiga o kojoj sam pisala je izašla ove godine, izdali su je „Stubovi kulture”.

http://www.youtube.com/watch?feature...;v=ljzHVlKKliQ

http://www.youtube.com/watch?v=tlhVdPKwupY&feature=related

Dodje tako vreme, kad' budale progovore, pametni zaćute a fukara se obogati.

Ivo Andrić