Gdje je počela vaša ljubav prema satovima?

Kod mene je ljubav prema džepnim satovima počela onoga trena kada sam prvi put kao mali s djedom posjetio znamenitu Pustinju Blaca na Braču u kojoj su obitavali svećenici prebjegli pred turcima.
Njihovo utočište prekrasno je smješteno i skriveno od svakog pogleda,ali prilikom svakog posjeta Beču kupovali su satove kojima je to mjesto obilovalo i dio satova ostao je do danas.Danas je to muzej u koji preporučam svima da otiđu (mislim da su neki i bili) ako se nađu na Braču.Doista ima se šta vidjet,pojest i uživat u mnoštvu satova,što džepnih što zidnih.

Ja sam zavoleo satove jos kao mali, voleo sam da slusam dedine mehanicke satove .... Kasnije sam bas bio zavoleo loptu tako da su satovi dugo bili podcenjeni....Jednom prilikom sam bratu kupio casia , i zajedno sa dedom sam napisao posvetu , ja sam imao 15 godina, i tada sam se setio koliko u stvari obozavam satove... inace taj sat je posle par godina danas pronadjen i posle kacim fotke:) Dugo vremena sam samo voleo satove i jako sam se nervirao sto nisam mogao da nadjem razne tekstove koji su me zanimali (priznajem bio sam i lenj), ali kad sam pronasao forum, poceo sam da ih obozavam. Mislim da moja ljubav prema satovima je sazrevala kako sam ja sam sazrevao. Neverovatno koliko mi se ukus za satove promeni , za ovo relatvno kratko vreme na forumu...i svakim danom se menja:)

Moja je lubav prema satovima (kao i svaka ostala) pocela znatno manje romanticno. Zanjic, porodicna vikendica, gomila mrtvo pijane rodbine i prijatelja i ja musavi klinjo od nekih 6 ili 7 zablenut u sat na ruci rodjaka (tazbinskog... CG, predugo da sad objasnjavam) iz Minhena. Covjek izmedju dva spricera primjetio da mi se sat svidja, skinuo ga sa ruke i poklonio mi ga. Ah radosti! Ana/digi Casio (ljubav koja i dalje traje), plasticni, crni sa backlite iluminacijom, stoperricom, alarmom, imao je neke strasne dzize-bidze na ciferu i bio sam glavna faca tog ljeta medj' drugarima. Sat sam nosio godinama dok se u njega od silnog kupanja i ronjaze nije uvukla voda sto mu je bio bio kraj. Kasnije sam (nakon jedno dva ona digitron sata koje smo svi nosali) negdje u prvom srednje dobio na poklon prvu 5-icu (stari je i dalje koristi) i od tad je sve otislo do djavola...
Kazu da svako ljudsko bice na planeti ima jedan pravi porok i jedan pravi talenat. Ja i dalje cekam da se taj talenat pojavi.

Ukratko - ovde na forumu. Iako sam i ranije voleo svoje satove, ovde sam shvatio šta znači istinski voleti sat. Kada vidim kako neko sa mnogo ljubavi sređuje sat koji košta samo nekoliko evra ili koliko energije i novca uloži u restauraciju nekog starog sata, pisanje nekog teksta ili slično, odmah me podstakne svojim primerom da uradim nešto slično. Naravno, sve ovo ne shvatam kao takmičenje, već kao neku vrstu ljubavi u koji ulažemo prvenstveno sebe, dok je novac manje bitan.

Kod mene je stvar čudna.
Godinama (decenijama) sam uvek zastajao ispred svake prodavnice satova bez meni (a i mojoj okolini) jasnih razloga.
Nešto me je tu privlačilo ali nisam znao tačno šta.
Uvek sam voleo tehniku i mehaniku.Pretpostavljam da ljubav prema satovima vuče korene odatle.
U svakom slučaju,ta ljubav je pravu artikulaciju dobila dolaskom na ovaj forum.
Sada mi je sve jasno-i kako i zašto...Ali o tome neću pisati jer je to jasno i vama(inače bi radili nešto drugo,a ne čitali ovaj tekst :))

SATITIS je kod mene poceo da se razvija,kada sam imao 7god. Tada sam dobio prvi sat(digitalac sa alarmom)ne secam se marke. Jos uvek imam taj osecaj i tu ispunjenost kad god nabavim novog ljubimca.OPAKA JE TO BOLEST

Sad , kada ste otvorili ovu temu, ja se setih reči mog kuma...

"...ono što si kao dete voleo, vratiće ti se sigurno iz podsvesti u kasnijim godinama " . E, meni se upravo to desilo. Meni je kao detetu sat bio praaava čarolija. Burazer od strica je mnogo voleo satove a bio nekako imućniji, pa mu se dalo da kupuje skupocene, blještave i lepe satove. Od njega sam dobio prvi sat (rusku raketu) sa malom sekundarom, za koji me srce boli što ga nisam sačuvao. Posle toga, Casio od ujaka koji je radio u Kairu.
Kasnije se ta ljubav izgubila, zbog kola i novije tehnologije u koju spadaju i mobilni telefoni. Posle X godina, drugar je kupio neki Esprit mnogo lep. Zbog tog njegovog sata, meni je iz podsvesti krenuo nagon da silno želim sebi da kupim neki dobar sat.
To me je dovelo do foruma (vožnjom po net-u) , gde mi se stara ljubav toliko razbuktala i povratila, da sam na sve drugo (pa i mob telefone) skroz batalio.
Dakle, od malih nogu sam bio fasciniran satovima, gde se pored veće pauze, ta ljubav vratila.

Na mene je bolest preneo deda, koji je gajio ljubav prema interesantnim ruskim satovima ali ravnopravno i prema svajcarcima a pamtim kupovine automatika po inostranstvu jos od svoje 7.-8. godine. Od njega mi je i ostao Buler koji je u stvari bio povod da se ljubav prema satovima razbukta i zbog kog sam i "nabasao" na nas forum :).

Naime, na letovanju u Grckoj sam naleteo na par prelepih primeraka satova Buler i srce mi je zaigralo a secanja navrla. Nisam mogao da izbacim satove iz glave! Cim sam se vratio sa odmora, krenuo sam da trazim po netu da li jos uvek postoji firma Buler. Avaj - nasao sam da firma postoji, da je u vlasnistvu bogatih Kineza i na zalost, nisu odgovarali na moje mailove. S druge strane - grupa pravih entuzijasta sa Sveta satova jeste odgovarala i tako je ljubav (ponovo) rodjena...

Citat:

---

Zagor kaže:

SATITIS je kod mene poceo da se razvija,kada sam imao 7god. Tada sam dobio prvi sat(digitalac sa alarmom)ne secam se marke. Jos uvek imam taj osecaj i tu ispunjenost kad god nabavim novog ljubimca.OPAKA JE TO BOLEST

---

Svratite u ponedeljak do moje ordinacije dok jos nije kasno...



Dr Predrag Zumbalo

:lol:

2.MAJ 1973. Na derbiju.
post br.2
http://www.svetsatova.com/forum/f121...tovi-4055.html