Gdje je počela vaša ljubav prema satovima?

Kod mene je ljubav prema džepnim satovima počela onoga trena kada sam prvi put kao mali s djedom posjetio znamenitu Pustinju Blaca na Braču u kojoj su obitavali svećenici prebjegli pred turcima.
Njihovo utočište prekrasno je smješteno i skriveno od svakog pogleda,ali prilikom svakog posjeta Beču kupovali su satove kojima je to mjesto obilovalo i dio satova ostao je do danas.Danas je to muzej u koji preporučam svima da otiđu (mislim da su neki i bili) ako se nađu na Braču.Doista ima se šta vidjet,pojest i uživat u mnoštvu satova,što džepnih što zidnih.

Ja sam zavoleo satove jos kao mali, voleo sam da slusam dedine mehanicke satove .... Kasnije sam bas bio zavoleo loptu tako da su satovi dugo bili podcenjeni....Jednom prilikom sam bratu kupio casia , i zajedno sa dedom sam napisao posvetu , ja sam imao 15 godina, i tada sam se setio koliko u stvari obozavam satove... inace taj sat je posle par godina danas pronadjen i posle kacim fotke:) Dugo vremena sam samo voleo satove i jako sam se nervirao sto nisam mogao da nadjem razne tekstove koji su me zanimali (priznajem bio sam i lenj), ali kad sam pronasao forum, poceo sam da ih obozavam. Mislim da moja ljubav prema satovima je sazrevala kako sam ja sam sazrevao. Neverovatno koliko mi se ukus za satove promeni , za ovo relatvno kratko vreme na forumu...i svakim danom se menja:)

Moja je lubav prema satovima (kao i svaka ostala) pocela znatno manje romanticno. Zanjic, porodicna vikendica, gomila mrtvo pijane rodbine i prijatelja i ja musavi klinjo od nekih 6 ili 7 zablenut u sat na ruci rodjaka (tazbinskog... CG, predugo da sad objasnjavam) iz Minhena. Covjek izmedju dva spricera primjetio da mi se sat svidja, skinuo ga sa ruke i poklonio mi ga. Ah radosti! Ana/digi Casio (ljubav koja i dalje traje), plasticni, crni sa backlite iluminacijom, stoperricom, alarmom, imao je neke strasne dzize-bidze na ciferu i bio sam glavna faca tog ljeta medj' drugarima. Sat sam nosio godinama dok se u njega od silnog kupanja i ronjaze nije uvukla voda sto mu je bio bio kraj. Kasnije sam (nakon jedno dva ona digitron sata koje smo svi nosali) negdje u prvom srednje dobio na poklon prvu 5-icu (stari je i dalje koristi) i od tad je sve otislo do djavola...
Kazu da svako ljudsko bice na planeti ima jedan pravi porok i jedan pravi talenat. Ja i dalje cekam da se taj talenat pojavi.

Ukratko - ovde na forumu. Iako sam i ranije voleo svoje satove, ovde sam shvatio šta znači istinski voleti sat. Kada vidim kako neko sa mnogo ljubavi sređuje sat koji košta samo nekoliko evra ili koliko energije i novca uloži u restauraciju nekog starog sata, pisanje nekog teksta ili slično, odmah me podstakne svojim primerom da uradim nešto slično. Naravno, sve ovo ne shvatam kao takmičenje, već kao neku vrstu ljubavi u koji ulažemo prvenstveno sebe, dok je novac manje bitan.

Kod mene je stvar čudna.
Godinama (decenijama) sam uvek zastajao ispred svake prodavnice satova bez meni (a i mojoj okolini) jasnih razloga.
Nešto me je tu privlačilo ali nisam znao tačno šta.
Uvek sam voleo tehniku i mehaniku.Pretpostavljam da ljubav prema satovima vuče korene odatle.
U svakom slučaju,ta ljubav je pravu artikulaciju dobila dolaskom na ovaj forum.
Sada mi je sve jasno-i kako i zašto...Ali o tome neću pisati jer je to jasno i vama(inače bi radili nešto drugo,a ne čitali ovaj tekst :))

SATITIS je kod mene poceo da se razvija,kada sam imao 7god. Tada sam dobio prvi sat(digitalac sa alarmom)ne secam se marke. Jos uvek imam taj osecaj i tu ispunjenost kad god nabavim novog ljubimca.OPAKA JE TO BOLEST

Sad , kada ste otvorili ovu temu, ja se setih reči mog kuma...

"...ono što si kao dete voleo, vratiće ti se sigurno iz podsvesti u kasnijim godinama " . E, meni se upravo to desilo. Meni je kao detetu sat bio praaava čarolija. Burazer od strica je mnogo voleo satove a bio nekako imućniji, pa mu se dalo da kupuje skupocene, blještave i lepe satove. Od njega sam dobio prvi sat (rusku raketu) sa malom sekundarom, za koji me srce boli što ga nisam sačuvao. Posle toga, Casio od ujaka koji je radio u Kairu.
Kasnije se ta ljubav izgubila, zbog kola i novije tehnologije u koju spadaju i mobilni telefoni. Posle X godina, drugar je kupio neki Esprit mnogo lep. Zbog tog njegovog sata, meni je iz podsvesti krenuo nagon da silno želim sebi da kupim neki dobar sat.
To me je dovelo do foruma (vožnjom po net-u) , gde mi se stara ljubav toliko razbuktala i povratila, da sam na sve drugo (pa i mob telefone) skroz batalio.
Dakle, od malih nogu sam bio fasciniran satovima, gde se pored veće pauze, ta ljubav vratila.

Na mene je bolest preneo deda, koji je gajio ljubav prema interesantnim ruskim satovima ali ravnopravno i prema svajcarcima a pamtim kupovine automatika po inostranstvu jos od svoje 7.-8. godine. Od njega mi je i ostao Buler koji je u stvari bio povod da se ljubav prema satovima razbukta i zbog kog sam i "nabasao" na nas forum :).

Naime, na letovanju u Grckoj sam naleteo na par prelepih primeraka satova Buler i srce mi je zaigralo a secanja navrla. Nisam mogao da izbacim satove iz glave! Cim sam se vratio sa odmora, krenuo sam da trazim po netu da li jos uvek postoji firma Buler. Avaj - nasao sam da firma postoji, da je u vlasnistvu bogatih Kineza i na zalost, nisu odgovarali na moje mailove. S druge strane - grupa pravih entuzijasta sa Sveta satova jeste odgovarala i tako je ljubav (ponovo) rodjena...

Citat:

---

Zagor kaže:

SATITIS je kod mene poceo da se razvija,kada sam imao 7god. Tada sam dobio prvi sat(digitalac sa alarmom)ne secam se marke. Jos uvek imam taj osecaj i tu ispunjenost kad god nabavim novog ljubimca.OPAKA JE TO BOLEST

---

Svratite u ponedeljak do moje ordinacije dok jos nije kasno...



Dr Predrag Zumbalo

:lol:

2.MAJ 1973. Na derbiju.
post br.2
http://www.svetsatova.com/forum/f121...tovi-4055.html

Covjek je sat kao spravu smislio da bi dao neku smislenost protoku vremena. Mozda zvuci malo :wacko::wacko: ali u tome ima velike istine. Svaki put kad pogledam na sat osjetim se nekako mirniji i lakse mi da nadjem svoje mjesto u svom haosu i entropiji koja nas okruzuje. Mislim da je i to, u skupu sa svim ostalim detaljima (mehanomanija, posvecenost detaljima, nerdizam i sl.) doprinijelo ovoj mojoj, vasoj, kao i rasprostranjenosti ljubavi prema satovima uopste.

Osim toga, te spravice su prokleto privlacne.... :)

I u vremenu postoji nesto misticno, covek je mnogo stvari spoznao i resio, samo je vreme nedodirljivo...mnogo sam emisija naucnih o vremenu sam gledao, i o5 mi nista nije jasno, mislim da ni onim naucnicima isto nije:laugh: Mislim da ce vreme coveku uvek biti nepremostiva prepreka , tako da nam satovi ostaju bar da probaju da mere vreme, kad vec ne mogu da ga pomeraju:)

A i pravljenje samog sata , ljudi moji mi nismo ni svesni koliko je tu rada, zivaca, mirnoce , predanosti ulozeno:)

Citajuci ove topice do sad mogu da primetim da vecina nas, vuce tu ljubav iz mladjih dana, a da je ovaj forum doprineo da obozavamo satove, tako da slobodno mogu da kazem da je forum jedan veliki pozitivni fenomen i unikat koji trebamo da cuvamo.:)

O vremenu i vaznosti satova uopste, u muzickoj formi:

Hans Zimmer - Time - YouTube

:D

I ja sam ručne satove zavoleo još za vreme ranih školskih dana... I ako tada nisam imao para, kupovao sam neke pijačne modele, koji su u odnosu na cenu iskreno bili veoma precizni. I znam da sam voleo satove koji su pored klasičnog analognog mehanizma u donjem delu imali i digitalni displey. I obavezno sam se mučio da u sekund doteram sekundaru sa digitalnim satom... Trebao bih i sad potražiti neki takav model, ha, h... Pošto je na njima pisalo da su (kao) vodootporni leti bih sa njima posetio reku i popodne bi već primetio kondenzaciju na staklu sa unutrašnje strane... Rasturanje sušenje fenom, itd... Par puta i to više nije bilo to...
Prvi ozbiljniji poduhvat jeste Q&Q i to automatic, verovali ili ne, sa Miyotom unutra (21 rubin)... Još uvek ga posedujem mada je izdahnuo... Ostalo je istorija...
Jedino što je tužno jeste to da svakim sledećim pogledom u sat mi smo stariji...
Pogledajte početak i poslušajte celu pesmu (tekst) ovog velikog benda... Pozdrav svima...

http://www.youtube.com/watch?v=ntm1YfehK7U

Pink Floyd - Time

"Ticking away the moments
That make up a dull day
Fritter and waste the hours
In an off-hand way

Kicking around on a piece of ground
In your home town
Waiting for someone or something
To show you the way

Tired of lying in the sunshine
Staying home to watch the rain
You are young and life is long
And there is time to kill today

And then the one day you find
Ten years have got behind you
No one told you when to run
You missed the starting gun

(Solo)

And you run and you run
To catch up with the sun
But it's sinking

Racing around
To come up behind you again
[ Lyrics from: Time Lyrics - Pink Floyd ]
The sun is the same
In a relative way
But you're older

Shorter of breath
And one day closer to death

Every year is getting shorter
Never seem to find the time

Plans that either come to naught
Or half a page of scribbled lines

Hanging on in quiet desperation
Is the English way

The time is gone
The song is over
Thought I'd something more to say

Home
Home again
I like to be here
When I can

When I come home
Cold and tired
It's good to warm my bones
Beside the fire

Far away
Across the field
Tolling on the iron bell
Calls the faithful to their knees
To hear the softly spoken magic spell..."

Pozz!Prvi radni dan ove nedelje:dance3:,no dobro,na pitanje kada sam zavoleo satove:adore:reci cu jos kao vrlo mlad,deckic u razvoju,ne znam kako ali kao da sam se rodio sa tim da obozavam cuke,svi su mi kupovali a i ja sam one cuvene digitalce sa 7-10 melodija kao npr.Avitron, po pijaci pa QiQ,a imao sam srecu da mi je pok.otac putovao po Evropi(istocnoj) i donosio mi je dosta Ruskih satova kao npr.luc i cajku,dok rodjaci koji su ziveli na zapadu su mi donosili razne satove sto dig.sto analog ne secam se vise marki ali se secam od oca jednog prelepog Continetala-swiss made,bio je crn,analogni i celicni,da sam sve cuvao imao bih bar 100 cuka ali ne,jer sam morao da ih otvaram i kao popravljam iako su lepo radili,jer i dan danas zalim sto nisam postao sajdzija,secam se i dok sam ziv cu se secati dogadjaja iz voza,bio sam IV razred OS,i putujemo otac,sestra i ja za Vel.Planu a u kupeu sa nama jedan stariji covek vrlo prijatan i dobar,svasta nas je propitivao i pricao sa nama ali uopste nije bilo reci o satovima,na kraju on kaze mojoj sestri sta da bude kad poraste a mene onako gleda i kaze ti si nezne kradje i mislim tj,tvrdim da je za tebe najbolje da ti budes sajdzija:confused:a mi u soku jer su moji znali koliko ja to volim,po izlasku iz voza on nam kaze da je decji psiholog i da radi u nekoj skolskoj ustanovi,a ja sam i dan danas jos uvek pod utiskom tog dogadjaja,na zalost ne postadoh sajdzija ali svako ko me zna,zna da su satovi deo mene i mog zivota i tako ce biti do kraja...i tako,vel pozz svima!

Evo i mene... Kao što napisah http://www.svetsatova.com/forum/f121...arci-5064.html "satitis" je i mene spopao poodavno...
Na žalost taj prvi ručno-džepni satić nisam sačuvao, a Molnija zaostavština od dede je još kod majstora zaturena negde u fijokama...
Kako mi majstor u N.Sadu (gde je sad Syst.Glashütte na rehabilitaciji) reče da ti satovi nisu ni predvidjeni da se nose u džepiću od farmerki (doduše malo kasno :crying:) prestao sam da ih nosim. Ali makar vikendom ih vadim iz vitrine, rasprostrem po stolu i razgledam.

Moji prvi počeci sežu u moje najranije detinjstvo. Ne sećam se tačno kad je sve počelo znam da sam još kao mali šetajući sa roditeljima voleo da zastanem pored jedne sajdžiske radnje, tj. radionice, u Pobedinoj ulici u Nišu. U izlogu je uvek bilo raznoraznih satova ali i rasturenih satnih mehanizama, praznik za radoznale dečije oči. Onda je usledio prvi digitalac, pijačar naravno. Sećam da je imao nekih 7 melodija. Naravno stradao je čim sam ruku potopio u vodu. Od tad sam traži da mi kupe neki vodootporan sat. Znam da sam dobio posle neki koji je ima teniske rekete na kućištu i nakaiševima kupljen je u Robnoj kući Beograd. Za njim sam dobio neku Raketu sa nekom letilicom na cifraniku, nju još čuvam i ona još radi. Dolazak rusa na naše buvlje pijace početkom '90ih meni je doneo kupovinu Vostoka koji ima nečto manji cifranik nego amfibija ali je takođe potpuno zatvoren i vodootporan jedino na mene nije bio otporan jer sa mnogo voleo da znam šta ima unutra. Na svu sreću sma našo majstora koji ga je popravio posle ali ni to nije bilo lako jer za njih nije imalo delova. Pošto mi je to uspomena od majke hteo sam da ostavim u kolekciji koja je tada imala već jedan Cortebert. Onda je usledio tu i očev Seiko5 koji i danas nosim ali u nekim finijim prilikama. Nekoliko QQ je bilo u međuvremenu o nekima sam i pisao jer me oni nikada nisu razočarali. Tako ja postadoh ljubitelj satova.

Ljubav je pocela kada mi je deda poklonio njegovu Certinu DS SPEL, ali ona prava kakva treba biti ondosno ljubav prema mehanici je pocela kada sam prvi put usao na ovaj sajt i shvatio :)

Počela je kada sam imao 14 godina.Pre toga nisam imao ni jedan sat.Kupio sam neki džepni sat i od tada nikada nisam imao ručni sat.Samo džepni.

Evo zanimljive teme
Madam se pa da cujemo ko kao i Koja su iskustva o vasim utiscima o ljubavi prema Satovima. Posto Sam otvorio temu da pocnem otkako znam za sebe volim satove Jos ko klinja Sam od Caleta uzimao Sat i stavljao na ruku kad ga on odlozi i krene u kupatilo moj deda je takodjer uvek nosio Sat jeden stari Darwil i Jos ga uvek ima nadam se da cu ga naslediti i servisirati i naravno podelicu sa vama to , u dane kad je nosio odelo Kacio je deda Soju Doxu pa snjom u dzep , i to se nadam da ce mi pripasti jednog Dana . Moj pokojni stric je takodjer nosio uvek Sat Seiko 5 a ja se pitam zasto volim satove .:rolleyes: Kad bi me pitali sta Ces za rodjendan ja Sam uvek govorio Sat , Eto to Sam ja . Moja okolina me smatra ludim neki mi zavide a neki me smatraju Majstorom to su oni StO su dobili svoje satove izglancane i popravljene za Male pare a ja sebe smatram samo covekom koji radi Ono StO voli . Bogu hvala moja divna zenica me podrzava i ima razumevanje kad Sam Po nekoliko sati u radionici . Ako ima vec ovakva tema izvinjavam se i molim Moderatore da je onda probacu na pravo mesto. Molim Moderatore da Isprave Gore Tekst u ljubav hvala

Posto vec postoji ista tema, teme su spojene radi lakse orijentacije.

Zahvaljujem Jos jedamput na pomoci

Nema na cemu.:)

pa, citajuci sve ove ispovesti o ljubavi prema satovima nalazim i sebe u tim okvirima. takodje jos kao mali sam obozavao satove,a i moj otac takodje.... secam se da je moj deda nosio raketu duuuuuuugo,duuuugooooo godina pa sam cudio kako jedna takva malo stvar moze tako dugo da radi bez prestanka. posto sam bio naravno mladji obozavao sam digitalne satove sto je i islo za to vreme ,jer su bas bili u velikoj ekpanziji kod nas. secam se da sam na svakoj ekskurziji kupovao po neki digitalni sat,onaj sa 7 melodija,onaj sa digitronom i njuima slicne satove. kasnije sam zavoleo i mehanicke satove koje i dan danas preferiram..... deda je primetio te sklonosti kod mene i hte je da kad odrastem odem da ucim casovnicarski zanat,ali na moju veliku zalost stvari su nekako otisle drugim tokovima....

Kao da je juce bilo, leto 78-me, mesec jul, uhvatih prvi jutarnji autobus za Ulcinj da malo plaknem noge i odmorim svoj mozak prezauzet raznijem brigama ovoga ali i onoga svijeta. Ukrcah se laganim hodom u autobus, sedoh na predzadnje sediste i nedugo zatim pridje mi jedno devojche crne kose, crne ko iz one pesme Hanke Paldum, i pita je li slobodno, ja reknem ko iz topa jeste naravno, sedite slobodno! I tako ona sede, malo spava pa se kao slucajno nasloni na me, pa se probudi i kaze izvini, a ja odgovorim sto se mene tice mozes spavat do sutra, samo nemo da hrchesh to me strasno nervira, a zivci mi popustili ko da sam veteran onog poslednjeg rata iz 41-ve, sto naravno nisam jer da jesam danas bi mi nadimak bio freska iz Sopocana zbog starosti ili dinosaurus sto i ne zvuci tako lose, nekako deluje moderno. Prodjose 2 sata voznje, ona se malo oslobodi i tako zapocesmo pricu i ja da ne bidnem isuvishe napadan, ne mogoh reci prelepa si, neg uochih sat na njenoj ruci i vidno odusevljen kazem joj, jao sto ti lep sat, a ona kez od uveta do uveta i kaze to je Raketa, ja kazem nije raketa nego sat i tu ona usplahireno pocne objasnjavat mi istoriju Raketa kompanije od samoga pocetka a ja se pravih da slusam..... ali sam ubrzo poceo da se pravim da spavam jer u to vreme i nisam bas bio zainteresovan za casovnike a ona je blago receno pocela malo da davi, te raketa, te cartier, pa seiko pa ovo ono auuuu, kad ce pauza ?! Prodje mnogo sahata i konacno stigosmo u Ulcinj, a ona lijepa kao kraljica Budve te ne mogoh se odupret svojoj zelji da je pozovem na kafu i kolu u neki kafic koji tada bejashe na samoj plazi, skoro do vode koja je neprestano zapljuskivala..... Ispijajuci lagano kafu zapoche ona opet, cartier, rolex, omega i neizostavna raketa te se nesto razmisljah ako hocu da joj privucem paznju moram se pravit da sam zainteresovan za satove, i tako i bude, s tim sto vise pricah s njom o satovima, to mi je vise prenosila onu zaraznu bolest od koje lijeka nema, bolest zvanu satitis, tip A, pocetni stadijum. I tako je pocela moja ljubav prema satovima a i prema njoj..... Tada mi je kupila prvi sat i poklonila da me podseca na nju, sat bejashe zlatni Marvin, na njemu beshe izgravirano od Danijele s ljubavlju..... vreme prodje, nema vise toga sata, a nema ni nje.....

Prolaznik
Znam da zbog takvih stvari ljudi počinju da sviraju gitaru ili da se bave glumom...
Zanimljiv motiv za ljubav prema satovima ;)

Auh, sjajna prica, makar bila i fikcija ;). Bas me je odusevila!

Odlicna prica , inace kako se provede u Ulcinju ?

Ljubav prema satovima vuče od bebećih dana.Deda i tata su furali ruske i japanske satove.Deda me je čuvao i zapamtio sam sat po imenu Raketa,Slava.Masivan,četvrtast,sa staklom debelim kao piksle-naočare.Kožni kaiševi,bio je tu i neki Seiko5.Ćale je furao Rakete i Slave,to su takođe bili pokloni od dede.Deda je imao i šafhauzen koji je otišao za 2 džaka brašna i svinjče u zimu 1993.Teško vreme bilo.Sa dedinom smrću i čitanjem testamenta satovi su misteriozno nestali iz njegove kuće i spavaće sobe...Tužna priča.
Ja sam dobio prvi (i jedini sat) od brata od strica koji se 1990. odselio i oženio u Malme,Švedska,To je bio sportski sat sa WR200M,Alarmom sa 7 melodija,štopericom,tajmerom.Skroz u fazonu G-Schock,ali da me ubijete ne zanam kako se zvao.Nisam ni na guglu mogao da nađem sličan.Sećama se kako sam jedva čekao septembar da se šepuri po školi sa ovim tadašnjim čudom tehnike 1994.I bio sam glavni,učiteljica je non-stop gledala sa moje ruke koliko ima sati. :) Onda je došla luda 1999. ćale je morao da brani zemlju,poneo je sat,ali ga nije vratio. :(
I eto do pre 3 meseca je ljubav tinjala,do ovog mog Citizena kojiom sam sebe častio.Nadam se da ću napraviti svoju mini kolekciju.