Red bi bio da konačno otkrijem svoj identitet, ja sam doktor Predrag Zumbalo, psihijatar pri ustanovi Laza Lazarević i prvi sam uspešno potpuno istražio i dokumentovao bolest koja predstavlja maniju sakupljanja satova, ali i malo više od toga. Pošto svaka bolest mora imati nekakvo unikatno ime, a prvi sam je jelte potpuno istražio, ovu bolest sam nazvao veoma jednostavno, Satitis i pod tim imenom uvrstio u medicinsku dokumentaciju pre pola godine,a od naredne godine ovu bolest će izučavati i studenti na svim medicinskim fakultetima u Srbiji, a nadam se i šire.
Sve je počelo jedno hladnog februarskog dana kada su mi doveli pacijenta koji je neprekidno tresao levu ruku u smeru levo desno, desno levo uz povremene neartikulisane reči tika-taka, tika-taka i na kraju je završavao sa tak, tak, tak, čekao jedno 5 minuta pa opet ispočetka. Isprva sam mislio da je jedan od standardnih slučajeva, klasičan nervni bolesnik kome su popustili živci u glavi usred prevelikog stresa, tako i napisah u njegov karton, ali kako je vreme prolazilo, sve sam više osećao da on nije kao drugi slučajevi, pogotovu što sam nakon 2 nedelje morao da ga prebacim u izolaciju na drugo odeljenje jer je ono njegovo tika-taka, počelo strašno da iritira ostale pacijente kojima malo treba da.....
I tako reših da se malo raspitam o njegovoj prošlosti ne bih li pronašao uzroke njegovog stanja i što sam više čeprkao po njegovoj prošlosti, to mi je sve teže bilo da pronađem "okidač" koji je prouzrokovao slom njegovog mentalno-psihičkog sistema. Bio je veoma situiran, oženjen, poslovan čovek, srećan brak, žena, deca, sve kako treba i jedne noći sine mi lampica pa pozvah kolege iz hitne pomoći da mi kažu gde su ga "pokupili", odgovor me je potpuno iznenadio, našli su ga ni manje ni više nego kako stoji ispred jedne prodavnice satova, trese se, bulji u izlog i balavi, nakon što čuh to od kolega, shvatih da su se moje sumnje obistinile, on ipak nije bio "standardni" pacijent naše ustanove.
Naredno jutro pođoh sa medicinskom sestrom u vizitu, svratih do njegove sobe da vidim kako je i ima li znakova oporavka nakon terapije lekovima. Sve je proteklo u najboljem redu, do momenta kad je on ugledao sat na ruci med. sestre, a onda, katastrofa, skočio je na nju, počevši da joj uvrće ruku i na kraju joj skide sat sa ruke, pobeže u ćošak i poče da miluje onaj sat ponavljajući reči "Vid ba Rolex, tika-taka, tak".
Istog momenta sam shvatio da su satovi glavni uzrok njegovog stanja, te sam utvrdio i tačnu dijagnozu, depresivno-manijakalna opsesija satovima s blagom dozom šizofrenije, ili ukratko Satitis i to po mojoj proceni najgori mogući oblik oboljenja. Pacijenta sam tretirao raznim lekovima počevši od bensedina, trodona, elektrošokovi bez ikakvih rezultata, te sam došao na ideju da počnem da ga tretiram satovima i narednog jutra sam otišao i kupio nekakav QQ sat za 2000 dinara, doneo mu u sobu da mu poklonim, a on je uzevši sat u ruke rekao samo, "Djubre tika-taka-tak" i zavrljačio sat kroz prozor. Sreća pa se setih da je spominjao Rolex, te odlučih na svoju odgovornost da pozajmim od prijatelja malo skuplji sat, tada meni još nepoznate marke Brejtling i na moje opšte čuđenje, samo nakon pola sata gledanja u Brejtling, stanje pacijenta se poboljšalo za jedno 20%, čak je počeo i da povremeno izgovara sasvim normalne rečenice. Odlučih da odem korak dalje, pa sam pacijenta lečio raznim satovima od Seika, IWC-a, Longinesa, Casia, svim mogućim satovima do kojih sam uspeo da dođem, tačnije da pozajmim od prijatelja i poznanika, i tokom trajanja terapije, moram priznati, najpozitivnije je na njega delovao Rolex, posle svake terapije Rolexom, taj dan mu lekovi nisu bili potrebni, a već sutradan stanje bi mu se pogoršavalo ako ne vidi barem 3 sata skuplja od 500 evra, začuđujuće sve ovo zvuči, ali imajte u vidu da je ljudski mozak nedovoljno istražen horizont.
Nakon par meseci konačno saznam mogući uzrok njegovog psihičkog sloma, bio je strastveni kolekcionar satova, a satove su mu odneli lopovi te je on upao u tešku krizu koju očito nije uspeo da prebrodi.
Zaboravio sam da pomenem jednu veoma bitnu stvar, čuvajte se, Satitis je prenosiva bolest, lečeći njega i ja sam se zarazio, i nemojte neko da vas laže, niko se ne može izlečiti potpuno, posledice ostaju celoga života, hvala Bogu te postoje ovi forumi, pa se manijakalni nagoni za satovima mogu donekle ublažiti gledanjem slika, što toplo preporučujem svakome ko oseća da ima simptome koje sam naveo.
