Zabrana ručnih satova

http://www.bug.hr/_cache/78a8e296698...c56250d19d.jpg

Mnoge obrazovne ustanove u svijetu suočene su s problemom uporabe modernih tehnologija kao što su pametni telefoni i pametni satovi za varanje na ispitima, što je dovelo do zabrane uporabe takvih uređaja u prostorijama gdje se ispiti održavaju.



Sveučilište iz japanskog grada Kyota otišlo je korak dalje te je osim pametnih satova i telefona kao posebnu mjeru opreza odlučilo zabraniti uporabu svih vrsta ručnih satova na prijamnim ispitima.


Razlog za takav potez, čini se, leži u činjenici da pametni satovi sve više nalikuju na obične ručne satove, zbog čega djelatnici sveučilišta teško mogu raspoznati razlike među njima. Time se otvara mogućnost da pojedinci na prijamnim ispitima neopaženo koriste pametne satove unatoč postojećoj zabrani uporabe takvih uređaja.


Na istom Sveučilištu 2011. godine zabilježen je slučaj 19-godišnjaka koji je prilikom prijamnog ispita koristio svoj pametni telefon kako bi potražio odgovore na ispitna pitanja na jednom internetskom forumu. Nakon te epizode Sveučilište je zabranilo korištenje pametnih telefona i tableta za vrijeme prijamnih ispita.

Koliko načina za prepisivanje na ispitu ima, mi sa druge strane katedre treba da se dobro pripremimo. Da samo toliko vremena potroše na učenje umesto na pravljenje puškica, ne bi im ni trebale puškice.
A to sa telefonima i satovima je toliko providno, da ne znam kako im uopšte pada na pamet da ih koriste za prepisivanje.

Mali off, izlazim neki dan da posla, a na parkingu u kolima sedi lik sa slušalicama i mikrofonom na glavi i antenom od cca 1m na krovu i čita odgovore nekom sa više poslovne. Prvo sam malo stajao pored vrata i čitao to što je i on čitao, a onda sam mu pokucao na prozor jer se parkirao tako da ne mogu da uđem u auto. Kako se samo prepao, mislim da je izgubio bar 5 godina života.

nikad nisam prepisivao na fakultetu i u školi, čak sam i krajnje besmisleno gradivo koje mi nikad neće trebati učio

Idući korak je pregled ušiju jer ima tako malih špijun buba da treba dobro pogledati.

Ne može čovek ni staru Doksu da nosi. Eeee kuda ide ovaj svet...:)

Citat:

---

croarcher kaže:

Idući korak je pregled ušiju jer ima tako malih špijun buba da treba dobro pogledati.

---

Hvatali smo ih i sa bubicama, na usmenom, doduše. Na pismenom im ne vrede, ometamo im signal.
Mada, za ovih 8 godin sam postao "profajler", znam ko planira da prepiše i pre nego što izvadi puškice.
Ne znam šta bih rekao, za neke fakultete ne mogu da shvatim kako studenti mogu sebi da dozvole da prepisuju. Pa kako će lečiti ljude ili projektovati zgrade ako ne nauče šta treba?
Po meni, samo drakonske kazne mogu da iskorene prepisivanje.

Najbolje upisati neki privatni faks,tipa Nejsmit ili onaj gde je ToNi diplomir'o.Tu svi svaki ispit iz prvog polože.
:D

Citat:

---

2 Busy kaže:

Najbolje upisati neki privatni faks,tipa Nejsmit ili onaj gde je ToNi diplomir'o.Tu svi svaki ispit iz prvog polože.
:D

---

...ako se iscimaju da došetaju do faksa i izađu na ispit. :)

Jedan moj poznanik je na BK obnovio par godina za redom, na pitanje kako mu je to pošlo za rukom, odgovorio je da se par godina nije ni pojavljivao na faksu. :laugh: Onda mu je iskrsla neka varijanta za Novi Zeland, i "spržio" je tri godine za četiri meseca. :thumbsup:

Znam ja i za primere na državnim fakultetuma gde se u jednom danu polagala po četiri ispita :)

Inače, ja sam počeo da pregledam i flaše sa vodom ili nekim drugim pićem. Dosetili su se da štampaju nalepnice koje izgledaju kao originalne, a umesto sastava pišu puškice.uskoro ću im oduzimati i čokoladice, ako tako nastave.

Citat:

---

lookic kaže:

Ne znam šta bih rekao, za neke fakultete ne mogu da shvatim kako studenti mogu sebi da dozvole da prepisuju. Pa kako će lečiti ljude ili projektovati zgrade ako ne nauče šta treba?
Po meni, samo drakonske kazne mogu da iskorene prepisivanje.

---

Ja mislim da su to floskule. Zašto? Pa ne rade se "puškice" (šalabahteri) za matematiku, statiku i mehaniku, nego za imbecilne stvari koje je pun školski program. Kao što su, npr, povijest i nabrajanje godina. Koje je godine Stevan Sinđelić uskočio u rov pun Turaka ili koje je godine Mila Gojsalić uletila u šator sa turskim zapovjenicima (jbt, sve diverzanti u ratovima protiv Turaka, ko da su u Pančevu bili u JNA :) ).
[emoji2] [emoji2]

Zato sam i rekao da mi nije jasno kako na nekim fakultetima to mogu sebi da dozvole. Sve to kreće iz osnovne i srednje škole.
Niko neće stradati ako student istorije prepiše na ispitu, ali ako student medicine položi na prevaru, hoće.
A iz statike,mehanike i sl. se i te kako prepisuje.
Ne kažem da su svi studenti loši, naprotiv, ali onih par koji se provlače će kad tad nešto da zaj...u.

Na mom fakultetu koji je iz grupe zdravstvenih je to postala praksa, i to do te mere da ispred fakulteta na stajalistu autobusa studenti pricaju kako i koga da zovu za bubicu i... a pritom im je ova Bolonjeza olaksala taj isti fakultet do besmisla pa sam cesto dobijao spustanje salona na ocima kada bi iza mene pricali kako tezak ispit uce 3 dana pa poniste 9 i tako redom...
Inace pre godinu i nesto su neki nasi mladi ljudi napravili ometac signala koji ometa sve radio uredjaje i na taj nacin cini prepisivanje preko bubica mobilnog i svega nemogucim, cak su i ponudili to Beogradskom Univerzitetu koji j to odbio :D Meni je zao sto nisam imao ja para pa da ih unajmim pa da svaki ispitni rok na mom fakultetu lepo se parkiraju na parking ( tu negde medju ove sto pricaju odgovore ) pa lepo blokiraju sve pa da vidim to spremanje farmaceutske tehnologije, kinetike, farmakologije za 3-10 dana...
:D

@bluesky
Jel to pricas o farmaceutskom fakultetu?
Drugar studirao to, kaze prepisivanja nikad vise, a bolonja izdelila sve ispite na par delova, sad je postalo smesno u odnosu na pre..

Meni je pala na pamet jedna anegdota koju sam čuo od kolege, a vezana je za prepisivanje. Pričao mi je da je u nkoj vazduhoplovnoj školi ili aero-klubu na kursu padobranstva bio jedan instruktor koji je bez problema izlazio sa ispita, tako da su polaznici bili bez nadzora. Pre nego što bi izašao, obraćao bi im se sledećim rečima:

- Ja odoh da popijem kafu. Knjige stoje u ormaru, tamo gde su oduvek i bile. Što se mene tiče, vi možete da prepisujete koliko hoćete, ali ako niste naučili gradivo i razbijete se kao lubenica, ja nisam odgovoran, a to potvrđuje vaš test. Ako hoćete da završite kao krvava palačinka, eventualno u kolicima tako da vas do kraja života hrane na slamčicu, samo izvolite.

Ja sam jedan ispit tako polagao.
Dobili pitanja i profesor izašao. Nisam prepisivao, za razliku od ostalih, a kad su izašli rezultati, i svi dobili 10 bilo je vrlo veselo kad nas je profesor sve pozvao tog momenta da usmeno odgovaramo. Posle toga nije nikad dežurao, a studenti nisu prepisivali.
Sad se ja nosim mišlju da slično probam.

Ja imam sreće što predajem predmet gde mogu dosta da improvizujem kada postavljam pitanja, a u pitanju je metodika nastave engleskog jezika. Na primer, ukoliko neko izvuče pitanje koje se odnosi na nastavu vokabulara, odmah dajem potpitanje kao npr. imate reči X, Y i Z, učenici su odrasli, nivoa A1 (početnici), kako ćete ih objasniti? Tu uvek tražim i demonstraciju, pri čemu mogu da ih lako šetam kroz gradivo i tražim da praktično pokažu još nešto od onoga što znaju. Čak i kada bi neko koristio bubice, bio bi mu potreban ceo tim koji će brzo da razmišlja, što je praktično nemoguće izvesti.

Drugi predmet koji predajem se odnosi na prevođenje, ali nije u pitanju klasično davanje teksta koji treba prevesti, već je u pitanju teorija. Jedan tip pitanja jeste da prepoznaju upotrebljene tehnike, a ako ih nisu savladali, mogu da drže i knjige na stolu što se mene tiče, jer im je uzalud. Ako baš moram da postavim i neko teorijsko pitanje, formulišem ga npr. šta ne valja u toj i toj teoriji. Opet, mogu da pred sobom imaju i enciklopediju, ali ako nisu shvatili o čemu se radi, uzalud im je. Definicije ionako nešto i ne pitam, jer njih može da nauči i papagaj, dok suštinu može da pogodi samo onaj koji ih je temeljno čitao.

Lookic, ako sam dobro shvatio iz poslednje rečenice, mi smo kolege?

Kod nas na fakultetu su zabranjena sva elektronska pomagala, osim najjednostavnih kalkulatora. Medjutim, daleko od toga da vesti studenti ne iskoriste po nekada mogucnosti moderne tehnologije. A tu im kreativnosti nikada ne manjka. Uh moglo bi se o tome puno toga napisati. Ali meni su uvek bili najinteresantniji ljudi sa tzv bubicama. Za one koji ne znaju, to je klasicna radio veza izmedju onoga ko odgovara i njegovog pomagaca. Nikada necu zaboraviti situaciju sa pocetka karijere, kada je student koristio bubice dok je polagao ispit kod naseg starog profesora. Ispit je usmeni, i kada god je profesor postavio pitanje, student je prvo ponovio pitanje pa onda uz malu zadrsku nastavljao sa odgovorom. Naravno mi ostali nista nismo posebno primetili, ali stari iskusni profesor je samo u jednom trenutku uzeo prazan papir i napisao pitanje. Dodao je papir studentu i rekao: Molim vas kolega, odogovorite na ovo pitanje ali nemojte da ga citate naglas!

@Neša
U principu jesmo, ako gledaš poslodavca, ali po zvanju nismo. Ja sam inženjer, a ti filolog ako se ne varam.

Citat:

---

lookic kaže:

Zato sam i rekao da mi nije jasno kako na nekim fakultetima to mogu sebi da dozvole. Sve to kreće iz osnovne i srednje škole.
Niko neće stradati ako student istorije prepiše na ispitu, ali ako student medicine položi na prevaru, hoće.
A iz statike,mehanike i sl. se i te kako prepisuje.
Ne kažem da su svi studenti loši, naprotiv, ali onih par koji se provlače će kad tad nešto da zaj...u.

---

Kao neko ko je završio Građevinski fakultet u Beogradu konstruktivni smer kod profesora Đorđa Vuksanovića, ne znam šta može da prepisuje na statici? Pre Bolonje na 200 ljudi koji izađe na ispit prođe 2 % sa celokupnim znanjem/neznanjem jer i kad ne znaš treba znati šta da prepišeš. Zadaci su uvek i iznova novi, nema ponavljanja zadataka IKAD tako da prepisivanje nema nikakvog smisla. Potrebno je 10 minuta osmisliti odakle početi da se rešava zadatak. Onaj ko je doneo puškice na kojima može da nacifra beskonačne primere zadataka ili formula nema nikakve šanse da prođe ispit, jer je prosto nemoguće stići da se sve odmah razume i odradi za 2x po 2 sata, 2 zadatka sa pauzom 10 minuta između, za prolaz treba po 50 % od oba zadatka (ne možeš da radiš jedan zadatak 4 sata, posle 2 sata predaješ prvi zadatak i dobijaš drugi).
Generacije su napuštale ovaj fakultet jer nisu mogle da daju statiku. Ja sam izgubio par godine zbog iste ali nisam odustao dok je nisam shvatio. Jer nije dovoljno proći pismeni, ostaje susret oči u oči sa profesorom na usmenom koji je bio strah i trepet i obarao na sumenom ljude sa čak i 90 % urađenog pismenog. Po Bolonji se studenti preko kolokvijuma mogu osloboditi usmenog (nama je kolokvijum bio za potpis u indeks) tako da nove generacije prođu statiku bez da vide profesora Vuksanovića uživo, da ne pominjem da je gradivo smanjeno za 30 % na nivou celog nastavnog programa.
Dalje, ko onda više vredi, onaj ko je prepisao jer je znao šta prepisuje jer je i gradivo sveobuhvatno ili nove generacije koje nisu ni obrađivale 30 % gradiva na fakultetu?

vrlo zanimljive stvari i iskustva napisaste, nisam znao da ima na forumu ovoliko profesora/asistenata, svaka vam čast

Mene je užasnulo kada sam shvatio da je više od trećine moje generacije na stomatološkom koristilo kamerice u olovkama radeći testove, makar jednom u toku studija. Najviše je bilo u oktobru na anatomiji, nekoliko parkiranih kombija ispred fakulteta. Kada su shvatili, profesori su organizovali dodatno usmereno ispitivanje, koje su prošli dvoje. Svi ti bubičari su imali imali stav "šta će mi anatomija celog tela" ali mene bi opet bilo sramota.

Punisher, ne znam kako je u BG, ali u NS na FTN-u otkako su uveli bolonju i otkako se neko genijalno setio da na ulazu u studentsku službu napiše "student je car" mi imamo 14 termina za polaganje ispita (kad sam ja polagao statiku bilo je 7) u toku jedne godine , pa studenti ako ne razumeju gradivo idu na zamor profesora jer kad tad izgubimo konce i ponovimo rok, a oni onda prepišu (ne bukvalno, ali nije ni daleko).
Mi smo kažnjavali prepisavanje zabranom polaganja ispita u dva roka, a jedom studentu kog smo uhvatili sa bubicom na usmenom smo poništili ispit i predispitne obaveze i morao je ponovo da sluša ceo predmet. Ali ni to ne pomaže jer fakultet neće da se bakće sa dosijeima i našim prijavama prepisivanja jer im nije u cilju da gube studente.

U moje vreme je bilo 5 termina i to je to. Diploma je obezvređena.

Na našem faksu ima izreka "kad položiš Statiku znaš da ćeš da završiš fakultet a kad daš Teoriju površinskih nosača onda znaš i kada"

Eto, a kod nas je to važilo za statiku, betonske i čelične konstrukcije :)

Nije diploma obezvređena već poslodavci ne čitaju dodatak diplomi. Tamo lepo piše da neko ko je dobio 6 je u stvari samo delimično mogao da reprodukuje gradivo, što znači da u stvari nema pojma. A posle nama prebacuju što novopečeni inženjer ne može da mu odradi posao.
Generalno, nivo obrazovanja nam opada, što i ne čudi kakav je trend u društvu i to sve kreće iz osnovne škole. Ja imam dva brata, starijeg 4 godine i mlađeg 8 godina. Svoj trojci su u gimnaziji predavali isti profesori. Kad je stariji išao u gomnaziju, bio je jedan-dva odlična i 4-5 vrlo dobrih po generaciji (120 đaka). Kad sam ja išao, 3-4 odlična i 10-ak vrlo dobrih po odeljenju (4 odeljenja) i tada je važilo da ko ima 3 iz matematike bez problema upisuje ETF u BG-u gde je prijemni važio za jedan od najtežih, a kad je mlađi išao (sad je na fakultetu) bilo je 10-ak odličnih i 20 vrlo dobrih po odeljenju ( od 30-35). Nemoguće je da su sada deca pametnija, a po studentima kojima predajem u prvoj godini vidim da imaju strašne rupe u znanju (ima ih redovno koji ne znaju da izračunaju površinu kruga ili da bez digitrona izračunaju 3/2). A da ne pričam kako na računske vežbe dolaze bez sveske.

Citat:

---

Милан Милановић kaže:

vrlo zanimljive stvari i iskustva napisaste, nisam znao da ima na forumu ovoliko profesora/asistenata, svaka vam čast

---

Namnožilo se od usvajanja bolonje :)

Ja ipak mislim da diploma jeste obezvređena, jer po starom sistemu, nepisano pravilo je bilo da se šestica dobija ukoliko student zna 2/3 gradiva, dok je sada to 51%, dakle polovina i neki sitniš.

Problem sa obrazovanjem ne postoji samo kod nas. Nedavno sam razgovarao sa italijanskim kolegama koji su mi rekli da je štancovanje diploma i kod njih postalo problem, a da paradoks bude veći, neki od njih rade u Bolonji, gde je i doneta pomenuta deklaracija. S druge strane, ima i primera gde to zaista i funkcioniše. Imao sam prilike da idem u Grac, gde postoji master iz usmenog prevođenja, ali tamo imaju načina da odvoje žito od kukolja. Oni su dužni da prime svakoga, jer je po austrijskom ustavu pristup obrazovanju jednak za sve, ali pošto nigde ne piše da svako mora da dobije 'artiju sa cenjenim imenom i prezimenom koja svedoči da je mali Perica (u njihovom slučaju mali Hans), ispiti su tako koncipirani da od oko 120 upisanih na kraju prođe samo petoro, što je neki prosek.

Ove naše budale se drže neke navodne EU 'artije sa procentom fakultetski obrazovanog stanovništva, tj. drže se samo forme, ali ne i suštine. Lepo je to kad imaš X % populacije koja ima diplomu u džepu, ali postavlja se pitanje da li je bolje imati deset stručnjaka koji nešto znaju, ili sto kretena koji ne znaju ništa ili samo nabadaju osnove struke.

Uzgred, pre nekoliko dana sam razgovarao sa koleginicom koja želi da uporedi obnrazovni nivo populacije koja se školovala tokom Drugog svetskog rata i godinama neposredno pre i posle ovog užasnog događaja. Prema nekom pilot-istraživanju koje je uradila, rezultati bi vrlo lako mogli da pokažu da su o ovdašnjem obrazovanju veću brigu vodili nemački okupatori od 'demokratskih' vlasti.

Jeste da ne smatram da je moja struka najbitnija, ali nedavno sam čuo i da je moguće da će drugi strani jezik imati još gori status nego sada, tj. da će biti izborni predmet u rangu sa sportom po želji, veronaukom ili građanskim vaspitanjem. Hajde što će se konkurencija za čišćenje klozeta u Frankfurtu ili pranje sudova u Minhenu smanjiti, ali zbog kojekakvih psihološko-pedagoških budalaština obrazovanje ne bi trebalo baciti u zapećak. Nije čak ni pitanje novca, već je u pitanju skup propisa koje donose idioti koji u životu nisu kročili u učionicu. Da se ja pitam, tzv. pedagozima i psiholozima koji kroje kapu našeg obrazovanja bi trebalo zakonom zabraniti da priđu školi ili fakultetu na 10 km, a pošto ova zemlja vapi za obrađivanjem, eto njima korisnijeg i pametnijeg posla.

Pričao mi je asistent sa katedre za betonske konstrukcije, kad su krenule da diplomiraju prve generacije po Bolonji, građevinske firme se obično prvo jave fakultetu za preporuku studenata. Kaže mi da su firme tražile one stare diplomirane inženjere jer ovi novi nemaju blage veze sa životom. Bukvalno se pretrćava kroz fakultet bez nekog usvojenog znanja. Tačno je da imate diplomiranog inženjera sa 25 godina ali taj samo ima titulu i ništa više. Studiranje je test inteligencije takođe, svako može da nauči par hiljada strana materije, kako je nauči, tako će je i zaboraviti. Često se ne vidi veza između teoretskog znanja i praktične primene. Tačno je da branim stari program, jer sam ja u istom košu kad konkurišem za posao sa tim Bolonjcima kod kojih se ne vidi koliko u stvari ne znaju.

I ja mogu da potvrdim da mnogi iz moje branše traže nekoga ko je diplomirao po starom sistemu, mada je takav kadar bez posla, a da nešto vredi relativno teško naći. Zbog instant diploma i otvaranja doktorskih studija za široke narodne mase ćemo uskoro imati i inflaciju doktora nauka, mada je to već počelo. Ovde čak i ne ubrajam sega-mega doktore i kupce diploma, već one koji doktoriraju po novom sistemu. Pošto su kvote relativno visoke, svaka budala koja ima prosek (mada prosek i nije toliko bitan, jer sve može za novac) misli da mu je potrebno da ispred imena okači DR. Bar jednom mesečno mi se u kancelariji pojavi neko od takvih bisera, a najbolji su pacijenti koji pokucaju i još sa vrata pitaju: „Jel mogu kod vas da pišem doktorat?” ili „Na kojoj temi bih mogao/mogla da doktoriram?” Što se tiče prvog pitanja, svakako da može, ali tek kada mi se pojavi sa nekom konkretnom idejom koja je razrađena, obrazložena i za koju se vidi da od nje ima 'leba, a što se tiče drugog, obično odgovaram da nisam vidovit i da ne znam. Najbolja mi je jedna pacijentkinja koja je nedavno došla i tražila da joj smislim temu kako bi zadržala posao u nekoj višoj školi za koju nisam ni čuo. Iz čistog zezanja sam je prvo pitao šta je najviše zanima, na šta je odgovorila da je u pitanju engleska književnost, ne navodeći ni epohu, niti pisca koji je zanima. Jedva sam joj objasnio da se ne bavim književnošću, na šta je samo pitala čime se bavim i da li bi mogla da piše doktorat iz moje struke. Uspeo sam da joj kulturno pokažem vrata, iako kada se osvrnem na celu priču, imam jaku želju da u kancelariju stavim neku bejzbol palicu kojom bih dočekivao ovakve wannabe doktore.

Ne znam stvarno sto se cudite sto ljudi izlaze sa fakulteta bez znanja, pa u vrhu vlasti vam sede razni predsednici, ministri, a da ne pominjem razne direktore javnih preduzeca, koji ne da su izasli sa fakulteta bez znanja, vec nisu ni isli na isti, a do diploma su dosli...zaobilaznim putem.

Zapravo bolje da ne krecemo u ovom smeru, posto cemo otici debelo u off i politiku.

moja najveća životna greška je studiranje, nekad su deca bogatih studirala, sada svako može da studira ali samo deca bogatih nalaze poslove

mislim da profesori nisu ni svesni koliko su dalekosežne njihove odluke, zamislite da svake godine kreirate novih 10 hiljada propalih sudbina, stvarno jezivo

mogao sam da budem časovničar na primer, jako prosperitetno zanimanje danas, zato se kajem

Život je skup pogrešnih odluka. Da te utešim, nisi jedini koji tako razmišlja, gledajući šta prolazi kod nas.

Mislim da nije baš sve tako crno-belo. Kada bi sada pitao većinu zaposlenih na univerzitetima, mislim da bi procenat onih koji su protiv nakaradnog sistema studiranja bio izuzetno visok. Da se ne lažemo, ne tvrdim da delim zaposlenje sa intelektualnom elitom, jer tu ima mnogo šljama, ali i najgorem šljamu bi bilo u interesu da se jedan ispit polaže bar po deset puta. Ukoliko se ispit posle nekoliko padanja plaća, eto i jednostavne lopovske računice – duže, pa čak i ozbiljnije studiranje = više $$$.

Zakone i propise u vezi sa obrazovanjem formalno donose oni koji su na vlasti, ali ih pišu sasvim druge osobe, dok oni u Skupštini samo dižu ruke. U donošenju svih nakaradnih propisa koji su unakazili celokupno obrazovanje učestvovao je ceo tim štetočina koji nema veze sa time ko je na vlasti, već parazitira u obrazovnim strukturama i odrađuje tehničke poslove. Naravno, u timu štetočina ima i onih koji predaju na univerzitetu, ali ima i mnoštvo psihologa, pedagoga, pravnika, ekonomista i ljudi iz drugih struka. O čemu se onda radi? Odgovor je relativno jednostavan – kopira se sistem koji već postoji u mnogim zemljama, ali se primenjuje nakaradno i uz nedovoljno sredstava, dok se sve struke stavljaju u nekakav propisani kalup, a da nisu u dovoljnoj meri konsultovani stručnjaci koji se njima bave. Rezultat toga je traljavo odrađen posao – otprilike kao kada bismo se dogovarali sa Nemcima, Francuzima i Japancima da idemo na put automobilom oko sveta, ali uz ograničenje da svako vozi nacionalni auto. Nama bi zapao Yugo, koji bi morao da se takmiči sa VW, Audijem, Renaultom, Peugeotom, Toyotom, Hodom itd. Naši propisi koji regulišu ocenjivanje i nivo znanja su manje-više prepisani od EU i SAD, ali i oni imaju apsolutno isti problem po tom pitanju. Ovo će potvrditi gotovo svako ko tamo radi u obrazovanju, ali i EU i SAD se razlikuju po tome što mogu da plate dobrog stručnjaka iz neke druge zemlje, tj. da ga uvezu. Zemlje trećeg sveta, u koje spadamo i mi, to ne mogu.

Što se tiče dostupnosti obrazovanja za sve, takva politika ovde postoji oko 60 godina, tj. od završetka II svetskog rata, a slično je i u EU. Bitne razlike su u tome što se u nekim zemljama proračunava koliko je potrebno ljudi iz ove ili one struke na godišnjem nivou ili u toku jedne decenije, a kod nas ne, i u tome što imamo nerazvijenu privredu koja ne može da ostvati dovoljno novih radnih mesta. Jedine obrazovne ustanove koje koliko-toliko imaju dobru kalkulaciju su Vojna i Policijska akademija. Uostalom, svi znamo da ima mnoštvo nezaposlenih lekara, inženjera, nastavnika, farmaceuta i slično, ali ko je još čuo da postoje nezaposleni potporučnici kopnene vojske? Jaka privreda uspešno amortizuje plus ili minus od nekoliko hiljada nastavnika, ekonomista ili lekara, ali kod slabe privrede to nije slučaj.

Osim problema sa privredom, kod nas postoji i problem što ima mnogo onih koji upisuju fakultet tek da bi se reklo da imaju diplomu, što ne znaju šta žele, a imaju i priglupe roditelje koji ne umeju da ih usmere ili im je svejedno. Danas je veoma izvesno da će naši lekari biti traženi u više zemalja EU, pa je sve više dece koja se upisuju u medicinske škole, a od nekoliko koleginica koje tamo predaju sam čuo da nikada nisu imale bolje učenike, jer je konkurencija veoma jaka. S druge strane, pošto predajem na fakultetu koji ima dosta neisplativih i nepotrebnih smerova, još kada sam počeo da radim sam shvatio da su mnogi debelo promašili izbor struke. Prvi predmet koji sam predavao bio je engleski kao izborni jezik, a jedno od prvih pitanja na časovima mi je bilo čime ćete se baviti kada diplomirate. Pošto su mi u učionici bili i studenti koji su upisali slovački, japanski, turski, češki, holandski, mađarski, poljski, rumunski, bugarski i mnoge druge jezike koji ne spadaju u svetske, ne pamtim kada sam od njih dobijao konkretnije odgovore, osim eventualno da to vole, da bi hteli da rade u nekom predstavništvu, da zbog porekla ili boravka u inostranstvu znaju taj jezik i slično. Hajde da razumem da je neko upisao npr. holandski iz entuzijazma, jer i mi skupljamo satove iz istog razloga, ali postavlja se pitanje šta onaj koji je upisao ove jezike želi da radi u životu za novac i zbog čega bi nekome država plaćala da studira japanski ili rumunski ukoliko za time nema potrebe. Nemam ja ništa protiv toga da neko drži u malom prstu ovaj ili onaj strani jezik, ali zašto bi poreski obveznici plaćali njegov hobi? Uostalom, satove koje posedujem sam platio od novca koji sam pošteno zaradio, jer svakako da ne mogu da tražim da mi neko ministarstvo finansira hobi. Isto važi i za bilo koju drugu struku koja ima malu zapošljivost. Sasvim je moguće da će stručnjak za japanski biti potreban npr. nekome u Italiji, Nemačkoj ili Švajcarskoj, ali zašto onda taj stručnjak ne bi platio studije iz sopstvenog džepa? Ukratko, problem nije to što je zakonski gledano svakome omogućeno da studira, već u tome što se novac nepotrebno baca na nezapošljiv kadar.

Hajde da završim i o onome što ćemo dobiti sa ovakvim obrazovanjem – jedno veliko ništa. Mislim da će bar kao kakva-takva korist biti i to da će onaj koji zaista nešto zna uskoro biti sasvim pristojno plaćen. Kada u državi bude nestalo npr. pedijatara, oftalmologa ili kardiologa, jednom će morati da im daju i mnogo veće plate da ne bi otišli u Nemačku ili Norvešku. Ovo se već dešava sa programerima, tj. bar sa onima koji poznaju određene platforme, kao i sa civilnim pilotima. Ne znam kako će biti za ostale struke, ali ako ništa drugo, i oni koji imaju mogo novca će morati negde da se leče, da školuju decu ili će neko morati da im projektuje kuću.

Nešo, bojim se samo da to uskoro neće skoro doći. Ovo se tek zaleće.
Ne znam zašto, ali me budući doktori nauka jako asociraju na Babi Pupušku :)

Malo šale na račun same teme :)
http://uploads.tapatalk-cdn.com/2016...5e472ef9fe.jpg



EDIT moderatora-
Propratni lik je (sa žaljenjem) izbrisan zbog internih pravila Foruma vezanih za politiku.

Izvinjavam se, nije bilo loše namere, vec se nekako uklopila prva slika sa drugom :)

@nemanja198 Tako je farmacija beograd je u pitanju


Citam ovo bodovanje i razmisljam, na svakom usmenom delu ispita sam imao 3-6 pitanja i na pola sestog nesto zastanes i profa ti kaze ma more mars pojma nemas, a onih 5 pre puj pike nikom nista, realno sve odgovaras i dobijes od 6-10 ocene ako polozis. Ono sto je problem kod nasih fakultete ( prirodnih posto sam takv studirao) je to sto imate nekog profana ko nikad nije radio 2 dana u struci i zna samo teoriju i on vas edukuje o vasem poslu u toj oblasti sutra, pa nije potrebno biti baba Vanga da bi pogodio da je to cist promasaj... ima tu stvarno svega, ekipa koja je bila puna kesa na studijama i prepisivala je ista ekipa sada u mojoj bransi koja sedi na menadzerskim pozicijama stranih firmi i zivi zivot, resto naroda kako se snadje, zadnje vreme doslo....
E sada da nije da ja samo mracim evo jedan klip da se malo i nasmejemo muci svi zajedno :)

https://www.youtube.com/watch?v=mf01m9w-VmY

Ne znam gde da napišem a ova tema izgleda zgodna. Kako poslodavci nipodaštavaju diplome:

Preduzeću Active Design d.o.o. iz Sremčice potreban

Radnik za tehničku razradu nameštaja - konstruktor

Uslovi:

• Završen mašinski fakultet

Posao: Konstruktor

Ovo će verovatno stići do novina vrlo brzo kopirajući se od foruma do forumapa za slučaj da ne nestane u originalnom obliku evo screenshot

http://s23.postimg.org/86jt25ffv/Untitled.jpg