Printable View
Slazem se sa tobom u potpunosti.Savrsenstvo u koje je utkano vekovno majstorstvo prenoseno skolena na koleno,istancan osecaj za lepo,beskonacno strpljenje i ljubav.To su stvari koje prave razliku izmedju Grand Seika i skoro spominjanog,izvikanog i bezobrazno skupog,Rolexa u koji je utkana samo reklama.Doduse i jedni i drugi su majstori, samo ne u istom poslu.
Dobar špatulat. :)
Pitao sam se kako se to zove a nije španski zid :D
Sent from my Nokia 6.1 using Tapatalk
Molim te Dušane, da nas malo podučiš, pa da nam objasniš po čemu je to Grand Seiko toliko bolji od Rolexa, kada to tako vehementno tvrdiš?
Ja obožavam oba ali nikako da nađem te velike razlike, koje spominješ. Kažeš "u koje je utkano vekovno majstorstvo prenoseno skolena na koleno". Pa Grand Seiko se proizvodi od 1960 godine, a Seiko je svoji prvi In House mehanizam predstavio tek 1956 godine. Do tada ih je kupovao uglavnom od švajcarskog Adolph Schilda. Ja ovde nikako ne vidim te vekove o kojima pričaš. Znam samo, da je Rolex tri godine, pre nego što je KIntaro Hattori napravio prvi ručni sat Laurel, kao prvi u istoriji dobio COSC certfikat za svoj ručni sat.
Tačno 30 godina pre nego što je Seiko predstavio svoj prvi pravi ručni sat (1956), Rolex je prvi u istoriji napravio vodotesno kućište (Oyster), prvi u istoriji lansira autoamtik mehanizam sa pokretljivim rotorom (perpetual) koji se isto tako prvi u istoriji navija u oba smera (1931 i 1933). Dok si još morao, da skidaš svaki Seiko prilikom pranja ruka, Rolexovo oyster kućište je bez problema preživelo spust na dubinu od 3132 metara (1953), da ne govorim o modelima kao što su Date Just (prvi hronometar sat sa prozor datumom u istoriji i jubillee narukvicom 1945), Day Date (1956), prvi ručni sat sa nazivom celog dana u nedelji, Pepsiju GMT 1955, Exploreru (1953) i Submarineru (1954). Ne znam, ali istorija je svakako na strani Rolexa.
Da nisi možda mislio na sekundu dnevnog odstupanja, koja ide na stranu Grand Seikovog Spring Drive u odnosu na sve Rolexove modele (-1/+1s vs. -2s/+2s). Samo, što je to Seiko uradio pomoću elektronike a Rolex pomoću čiste mehanike.
Jedino ako zaista veruješ, da su tih navodnih 20 japanaca, koji rade u Seikoshi labaratorijama i koji prave Grand Seiko modele sposobni, da naprave toliko satova na godišnjem nivou i da su čak samo 4 od njih zaduženi za ručno poliranje svih tih kućišta. Ne znam, ja baš u to ne verujem. Više verujem Rolexu, koji ne prodaje foru tave kućne radinosti već, da se radi više-manje o industrijskoj proizvodnji, iako su svi Rolexovi mehanizmi napravljeni na ruke. Kao i Grand Seikovi.
Ne znam, da li si lično probao neki Grand Seiko ili Rolex Day Date, Sky Dweller. Ja jesam i oduševljen sam sa jednim i drugim. I nikako ne bih dao prednost jednog nad drugim. Osim, da se Grand Seiko možda više (ne znam pravi izraz) sljašti, sija a to za mene nije nikakva prednost.
Nemoj, da me naopako razumeš. Ja zaista obožavam Grand Seiko i isto tako obožavam Rolex. Ali ne jedan na ručun drugoga.
Potpuno razumem pripadnost nekoj firmi, brendu, klubu....i to odobravam. Ali ne znam zašto omaložavanje drugih.
Znam samo to, da mogu svakog dana, da se prošetam do Tromostovja i kupim Grand Seiko a samo nekoliko metara napred mogu Malalanu, da se isplačem na ramenu i da mi to neće pomoći, da se domognem pepsija, batmena, hulka a da ne pominjem daytonu ili sky dwellera.
Citat:
dusan51 kaže:
Nisam ljubitelj ni Rolexa ni Seika ali ih poštujem. Zbog istorije, zbog onoga što su doneli horologiji. Takođe poštujem njihov marketing, profit koji ostvaruju, masovnost (Seiko), eksluzivnost ili vrednost / utrživost koju čuvaju. Shvatam i odbojnost koju ljudi imaju prema Rolexu i to:
- Zbog toga što neću moći verovatno nikada da ga kupim čak i ako ga jako poželim
- Zato što Rolex nije ništa doneo svetu horologije u poslednjih 50 godina- ne postoji neki tehnološki doprinos / čudo koje je stavio na raspolaganju ljubiteljima horologije te mu je cena skočila sa cca 200 USD pedesetih na preko cca 9,000 USD (izuzev 101 verzija u svim bojama submarinera). Pa i iz Haifischovog navođenja doprinosa horologiji, vidi se da poslednjih decenija samo recikliraju prezentuju iznova i iznova svoju izuzetnu istoriju. Ako i nešto novo pokrenu, prođe im ko Cellini linija npr.
- način prodaje Rolexa je takođe odbojan - lista čekanja od par godina za pojedine modele - ne mislim da je sve to posledica male ponude i velike tražnje (naravno potražnja u Kini sigurno utiče delimično na to). Siguran sam da vešti Roleksovi marketing magovi dobro paze da pare nikako ne budu dovoljne za kupovinu jednog Rolexa na način da uđeš u radnju i kupiš to što želiš. Ako želiš odmah Rolex dragi budući kupče ajde ti na sivu berzu pa rizikuj sa replikama, prevarantima, preprodavcima .......
- 99% ljudi koji poseduju Roleks , kupuju ga radi prestiža i pokazivanja bogatstva. Znam da Hailfish nije jedan od njih, on je pravi istinski zaljubljenik u horologiju / istoriju, hodajuća enciklopedija, ali ostalih 99 koji stoje pored njega i nose Rolex to rade zbog prestiža.To nije moj stil i kada bih imao veliki novac, ja bih lično želeo da ostanem "ispod radara" a to znači bez bleštavih stvari (kola, odeće, satova) koji vrište vidi koliko imam para i koliki sam baja.Skoncentrisao bih se na nešto super kvalitetno što mi se dopada, sviđa, zadovoljava moje potrebe a za koji samo mali broj ljudi zna
- Rolex je dosadan brand posebno je dosadno njihovo recikliranje submarinera. Pa imaš na hiljade različitih brendova koji liče na njega. I jako mnogo njih koji ne samo da liče na Rolex nego su kvalitetno odrađeni sa najboljim materijalima, pouzdani, tehnološki na istom nivou itd a kupuju se za mnogo, mnogo manje para i to na normalan način. Ja sigurno neću odrešiti kesu novca (koju i nemam, priznajem) i dati pare za nešto što manje više svi oko mene nose (naravno, sa većim ili manjim stepenom „mutacije“ Submarinera). Explorer, Datejust se takođe recikliraju do besvesti a i oni mi ne izgledaju nešto specijalno (to je samo moja lična preferenca)
- Što se tiče Seika, ne volim ni njih (tek da se zamerim celom portalu - Sdbiba izvini), ali njihovi zastareli 4r mehanizmi sa +-30 odstupanjem, hardlexi, krivi aluminijumski bezeli/lunete, narukvice očajnog kvaliteta itd. Kod nas ima izraz na koji uvek pomislim kada čujem Seiko - „prodaju .... za bubrege“. Grand Seiko mi je već pravi Seiko, onako kako sam zamišljao da je svaki Seiko kada sam bio mali. Kada bih mogao da biram između Rolexa i Grand Seika, uvek bih izabrao GS – duplo jeftiniji, fantastična završna obrada, moderni i veoma tačni mehanizmi, udobni itd.
Ono što ja volim kod oba ova brenda i kod svih ostalih brendova je posvećenost i ljubav ljubitelja horologije koji osećaju prema svojim satovima. Bio to Seiko, Rolex, Orient ili kolega Zagor sa svojim spašavanjima odbačenih i polusahranjenih satova. I ono što poštujem je istorijat i doprinos svih tih manufaktura koje su imale tokom svog postojanja (ako su imale doprinos). Ali ja samo poštujem istoriju i volim da čitam o njoj a kupovinu striktno baziram na bazi sadašnosti - kvalitet, pouzdanost, cena, servis/dostupnost delova.
Pretpostavljam da kolega Dušan prihvata neka od mojih objašnjenja ali sam siguran da će i on sam napisati nešto.
P.S. Čekamo svi uporedni review Submarinera i Davose Ternosa - ne istorijat, znamo ko bi tu izdominirao nego čista sadašnjost - odnos kvalitet / cena, pouzdanost, udobnost itd
Prvo što bih napisao je da sam imao veliku čast da upoznam lično i kolegu Dušana kao i Hailfisha, i da mi je razgovor sa obojicom predstavljao veliko zadovoljstvo. Poznanstva sa svim članovin Foruma su me veoma obogatila i zaista uživam kada nađemo vremena da se okupimo.
Tema GS vs. Rolex je već pisana na Forumu, i tu uvek bude i diskusija ali i rasprave, a predložio bih da se i ovi prethodni i možda sledeći postovi na ovu temu postave zasebno, kako se ne bi izgubili među mnoštvom poruka u ovoj temi. Očekivano je da će svako držati svoju stranu prilikom diskusije, jer je kod nas sve po principu Zvezda Partizan, pa je za očekivati da tako bude i kada su u pitanju satovi.
Kada je u pitanju imidž ove dve marke, mislim da je Seiko svaku trku izgubio još na startu, jer Rolex nikada nije prodavao satove po ceni para patika, pa samim tim nije bio dostupan najširim grupama kupaca. Mislim da prvenstveno zbog toga, i GS se ne doživljava, od strane ljudi koji nisu upućeni, kao skup, prestižan i preterano poželjan sat. Opet, ni Rolex mi ne izgleda, posebno Sub, kao sat koji bi koštao toliko koliko košta, odnosno, izgleda jednostavno, nekako obično, svaki modni sat izgleda upečatljivije od njega. A ipak, liste čekanja na njega su sve duže i on je svoju slavu svakako zaslužio.
Mislim da je baš Nešoni ranije dobro konstatovao, (izvinjavam se ako je neko drugi to rekao), da drugi ljudi ne gledaju vaš sat, tj. da 99% ljudi ne primećuju koji sat nosite. Skup sat se kupuje kada neko želi da nagradi sebe za ono što je u životu dobro uradio, a druge njime svakako neće impresionirati, jer neće ni znati o kom satu je reč. Kada neko kupi Rolex, on ga, tj. većina kupuje zato što i ne zna za drugo, pa neće valjda da kupi Breguet Blancpain ili JLC, kad nije ni čuo za njih niti zna kako im se izgovara ime. Zato kada kupuje Rolex smatra da je taj sat dostojan njegovog truda i uspeha u životu. I najskuplji GS će ga podsećati na period kada je nosio običnu peticu, zato je očigledno što neće njega birati, tj. i na ovaj način će želeti da napravi otklon od svog ne tako uspešnog perioda. Meni su ljudi obično primećivali sat ako je veliki, narandžastu i plavu gumu, hrono sa velikim pušerima i sl., a prepoznali jedino crveni G shock.
Kad smo utvrdili da ti niko neće prepoznati sat koji nosiš, sledi zaključak da je totalna glupost trošenja velikog novca na nešto, što niko ne primećuje, osim, ako to ne radiš iz ličnog zadovoljstva, tj. sebe radi. Ako ljudima mašeš Roleksom ispred nosa, pokazujući se kakav si frajer, dokazuješ da si ober džiber.
Ako bi me neko naterao da procenim skupoću nečijeg outfita, a obzirom da su i odeća kao i satovi puni fejkova koje se ne mogu razlikovati na pogled od originala, uvek bih gledao u cipele, tu obično nema greške, skupa cipela se prepozna iz aviona.
A Seiko će, po mom mišljenju, uvek biti vladar u kategoriji do 200 evra, svoj SNZG15 smatram najboljom mogućom kupovinom, ima sve što treba a izgleda skuplje nego što je plaćen.
Na kraju mislim da bi GS i Rolex mogli da se porede po poželjnosti i popularnosti u slučaju da smo rođeni pod srećnom zvezdom, odnosno da smo od detinjstva mogli da biramo bilo koji od ova dva, pa da u tom slučaju preovlađuju nijanse i lični afiniteti.
Volim ovakve teme, jer tu učestvuje više ljudi sa različitim mišljenjima, pa svašta čovek zanimljivo može da pročita. Što se mog mišljenja tiče, ja ne bih da se upuštam u ovu priču ko je bolji, plavuša ili crnokosa, jer tu nema kraja. Ja bih samo napisao jedan lep komentar, koji sam pre izvesnog vremena pročitao na netu, koji glasi:"Rolex odavno nije sat, već statusni simbol!!!"
Haifisch,vekovi su u pristupu,nacinu obrade(cetkanju,zaratsu poliranju,urushi lakiranju...),posvecenosti i iskrenoj ljubavi utkanoj u ono sto radis a ne moranju.Uz sve navedene godine slavne proslosti Roleksa ispustio si da u njegoc CV ubacis i prve promotere,goste i posetioce Alkatraza,Sing-Singa i drugih "hotela" sa 7 zvedica.Promoteri su i danas iz istih hotela u najvecem broju.Cast izuzecima.Iskreno,nigde nisam video vise dizajnerskog kica nego kod Roleksa.Valjda je to zbog promotera,ko zna.Nerazumem cemu toliko agresivna i vec odurna reklama kada je to tako pozeljno,posebo,jedinstveno i dovodi do uzdaha i suza stose ne poseduje?
Kinezi naprave kopiju te jedinstvenosti 1:1 tako da moras da otvaras sat da bi video jeli fake ili nije.GS je besmisleno kopirati jer bi se iz aviona videlo da je kopija.
Na kraju nisam posebo niciji fan pa ni Seika, iako je quartz 9f moja zelja.
Nesoni:potpuno se slazem sa tobom o oba brenda,takodje delim tvoje misljenje o kolegi Haifisch_u.Vec sam gore naveo:samo GS quartz sa 9f,zasto ne drugi GS_ovi objasnio si u svom tekstu.
Piksi:zadovoljstvo je i sa moje strane!
Elem,upravo zbog te agresivne,moram priznati i vrlo uspesne,kampanje koja, kako si rekao,navodi neupucene na krivi put da za svoj novac, stecen svojim znanjem i radom, dobiju neadekvatnu vrednost,je i moja reakcija ovakva kakva jeste.Uz to takva praksa se podrzava i opravdava.
Nemam konja u ovoj trci, kao što sam više puta pisao - jedina dva sata za koje bih bio spreman da izdvojim (Pod uslovom da to ne osetim finanisjski) preko 8k eura jesu Aqualung Grande Date (Yellow gold) i Breguet 3130. Sportski satovi (Da, znam originalnu namenu Aqualunga!) me nikada nisu zanimali (Par impulsivnih kupovina me je uverilo u to).
Kao što mnogima smeta Rolexova reklama, meni koji gledam objektivno, takođe smeta to konstantno upiranje prsta od fanova različitih brendova ka Rolexu i konstanto objašnjavanje da to ne vredi toliko, da je reklama, da su kupci prevareni nekim shady potezima firme i slično. Rolex je korporacija, nije humanitarna ustanova. Poenta korporacije je da donese profit vlasnicima, ne da zadovolji široke narodne mase svojom poslovnom etikom. Glupo je reći da nešto ne vredi, ako taj isti predmet posle 3 godine nošenja možeš da prodaš za iste pare.
Glupo je osporavati Rolexu manjak inventivnosti, kada je ta ista inventivnost dovela nemali broj proizvođača na rub egzistencije. Šta vredi Ulysse Nardin-u to što su napravili Freaka kad je kompanija bušna sa svih strana, i finansijski i marketinški?
Kad bih morao da biram između ova dva proizvođača, izabrao bih Rolex. Kada bih imao Rolex, onda bih razmišljao o eventualnoj kupovini GS-a.
Kolega Nešoni je napisao:
- Zato što Rolex nije ništa doneo svetu horologije u poslednjih 50 godina- ne postoji neki tehnološki doprinos / čudo koje je stavio na raspolaganju ljubiteljima horologije.
Prilikom pisanja sam se ograničio na istoriju do prvog pojavljivanja Grand Seiko modela, t.j. 1960 godine.
Osim plasiranja prvog ručnog pilotskog sata (Cartier Santos) skoro sve najvažnije stvari su se desile (što se riče ručnih satova) u nardnih 4 decenije. Od 1960 do danas najviše istupa pronalazak automatskog kronografa i kvarc tehnologije. Ali najbolje, da pogledamo u činjenicama, šta i ko je doprineo svetu horologije u poslednjih 50 i nekoliko godina.
Rolex:
1969 Razvoj helijumovog ventila kod divera. Patent nije koristio na svojim modelima do 1972 godine, kada lansira Sea Dweller. Do tada ga je proizvodio za specijalne diver organizacije, kao što je bio Comex. Prvi ručni sat, koji je upotrebio Rolexov pronalazak je bio Doxa Conqusitador 300T.
1985 Rolex je prvi proizvođač u istoriji, koji počinje da koristi hirurški čelik 904, koji dostiže najviše antikorozivne standarde
2005 Rolex je prvi u istoriji, koji koristi Cerachrom bazel, koji je naprvaljen iz izuzetno tvrde keramike, koja je odporna na ogrebotine i čuva sjaj decenijama
2007 Rolex lansira model Yachtmaster II, prvi mehanički kronograf u istoriji, koji je programiran za mehanično odbrojavanje vremena
2012 Rolex ravzije prototip Deep Sea Challenge, čija namera su eksperimenti u najvećim dubinama. Vodoodpornost 12.000 metara, što je apsolutni svetski rekord
Ni ostali High End proizvođači u poslednjih 50 i nešto godina nisu baš briljirali.
Omega:
1969 - 20. juli. Moonwatch na Mesecu
1974 Omega lansira model Marine Chronometer, koji je sa dnevnim odstupanjem 0.002 sekunde najtačniji ručni sat u istoriji
1999 Omega prva u istoriji lansira Co-Axial mehanički mehanizam, koji bazira na rotaciji i ne na međusobnom trenju elemenata. Pronalazač ovog mehanizma je engleski horologičar George Daniels, od kojeg je Omega otkupila patent
2013 Omega lansira model Seamaster Aqua Terra 15000, koji ima najveću antimagnetnu odpornost. 15.000 Gausa, što je za 15 puta više od većine sličnih modela
IWC
1980 IWC lansira prvi hronograf u istoriji sa kućištem iz Titanijuma. Dizajner Ferdinand Porsche
1985 IWC lansira model Da Vinci Chronograph, što je prvi sat u istoriji, koji ima mehaničko postavljen kalendar za sledećih 500 godina
Zenith
1969 Zenith prvi u istoriji predstavi hronograf sa automatskim navijanjem El Primero 3019 PHC (datum) i 3019 PHF (datum, dan, mesec, mesečeve faze) 3.1.1969
1971 Zenith lansira model Espada. prvi automatski kronograf u istoriji sa full kalendarom i moonphase komplikacijom
Breitling
1995 Breitling lansira model Emergency. Prvi sat sa odašiljavačem, koji se upotrebljava u hitnim slučajevima. Prva verzija je bila predstavljena 1988 godine ali je radila na sistemu klasične antene
2005 Breitling lansira Superquartz mehanizam, koji omogućuje 10 puta veću preciznost od standardnog kvarc mehanizma
Blancpain
1960 Blancpain lansira sitem za jednosmerno vrtenje bezela na modelu Fifty Fathoms
1984 Blancpain lansira kaliber 6395 (baza Frederic Piguet kalibar 950), koji je najmanji mehanizam u dotašnjoj istoriji sa indikatorem moonphase, te komplikacijami dan, datum, mesec: 20,3 mm x 4,98 mm
1986 Blancpain lansira najtanji mehanizam u istoriji sa rezervom snage od 8 dana. Radi se o Tourbillonu, kojega je kreirao slavni Vincent Calabrese
1991 Blancpain lansira ručni sat sa najviše komplikacija u dotadašnjoj istoriji. 1735 Grande Complication. Do 2009 godine napravljeno samo 30 primeraka
Officine Panerai
potpuno ništa
Tag Heuer
1965 Heuer ažurira model Carrera na takav način, da postane prvi sat u istoriji sa digitalnim datumom, koji je naprintan na disku. Nalazi se na poziciji 12.
1969 Heuer lansira legendarni model Monaco, prvi automatski hronograf sa rectangular (pravougaonim) kućištem.
2005 Tag Heuer lansira kalibar 360. Prvi mehanički sat u istoriji, sa štoparicom, koja ima preciznost 1/100 sekunde.
2010 Tag Heuer lansira model Pendulum, koji predstavlja potpuno novi koncept mehaničkih satova, jer deluje uz odsutnost glavnog federa (Hairspringa).
Longines
1977 Longines lansira najtanji automatski mehanizam u dotadašnjoj istoriji. L990 je bio visok samo 2,95 mm. To je ujedno poslednji In House mehanizam ovog brenda
1979 Longines lansira model Feuille D'Or (Zlatan list) - ultra tanak kvarc sat, sa kojim se prvi u istoriji spusti ispod magične granice 2,00 mm. Model je merio 1,98 mm.
Oris
2004 Oris prvi u istoriji razvije sistem jedinstvenog privijanja glavne krunice, kod koje je potreban samo jedan 120 stepenski zavrtaj odnosno 1/3 kruga, da se potpuno privije
2008 Oris lansira model BC4 Flight Timer. Odlikuje ga display 3 vremenske zone i vertikalnca krunica na poziciji 2, koja je prva te vrste u istoriji. Upotrebljava se za upravljanje GMT sistema.
2013 Oris lansira model Prodiver Pointer Moon, prvi ručni sat u istoriji koji pokazuje mesečeve faze i skalu plimovanja. Oris je na baznom kalibru Sellita 200 sam razvio ovu komplikaciju.
Hublot
1980 Model Hublot je prvi sat u istoriji, koga nosi narukvica iz prirodne gume. Carlo Crocco je materijal razvijao tri godine.
Girard Perregaux
1965 Girard Perregaux prvi u istoriji lansira model ručnog sata sa frekvencijom 36.000 b/h. Gyromatic HF. U sledećih pet godina, 70 % svih izdanih COSC certifikata sa strane opservatorija u Neuchatelu se odnosi na ovaj model.
1970 Girard Perregaux u jesen 1970 godine lansira svoj drugi model kvarčnog sata. Sat je kucao sa frekvencijom 32.768 HZ, koja postane standard za sve kvarc satove. Prvi Seiko Astron 35SQ, lansiran 10 meseci pre toga je imao frekvenciju od 8192 HZ, što je predstavljalo 1/4 Girard Perregaux modela.
2013 Girard Perregaux lansira model Constant Escapement LM i sa time predstavlja rešenje, koje je vekovima okupiralo horologe - neprestano pokretanje mehanizma. Silikonsko sečivo, koje je smešteno u srce mehanizma akumulira opadujuću energiju iz bubnjeva i šalje je nazad, što omogućuje neprestan rad kalibra.
Franck Muller
1993 Franck Muller razvije kalibar 93. Prvi ručni sat u istoriji, koji udružuje komplikacije hronograf ratraparrante, minutni repetitor, večiti kalendar, izravnavanje retrogradnih meseci sa prestupnim godinama, 24 časovni display i prikaz temeparuture vazduha. Naredne godine sa kalibrom 94 svemu ovome pridoda Tourbillon.
2009 Franck Muller lansira model Grande Complication Aternitas Mega 4. Sat sa 36 komplikacija predstavlja novi rekord u horologiji. Jedna od tih je kalendar za narednih 1000 godina. Sat je napravljen po želji naručioca iz SAD. Razvoj je trajao 5 godina. Cena 2,7 Mil USD.
Audemars Piguet
1986 - Audemars Piguet lansira do tada najtanji sat sa Tourbillonom. Kalibar 2870.
1989 Audemars Piguet prvi u istoriji lansira sat kod koje se druga vremenska zona upravlja sa vlastitim mehanizmom. Kalibri, koji pokreću sat su AP 2229 i 2845.
A. Lange & Sohne
1997 A. Lange & Sohne lansira Sax-0-Mat mehanizam sa ugrađenim Zero Reset sistemom, koji u trenutku postavi kazaljku za sekunde na nultu poziciju i time omogućuje maksimalno usklađivanje tačnog vremena.
2007 A. Lange & Sohen predstavi takozvani sistem prekidanja veze, koji omogućava aktiviranje funkcije hronografa bez pada amplitude. Sistem anulira svako najmanje trenje na nulu, prilikom aktiviranja stopiranja vremena.
2008 A. Lange & Sohne prvi u istoriji nudi rešenje zaustavljanja oscilirajuće ravnoteže unutar tourbillona i tako omogučuje potpuno precizno podešavanje vremena kod satova sa ovom komplikacijom.
Breguet
1993 Breguet patentira takozvani Perpetual Equation of Time. Ručni sat sa samopodešavajućim sistemom tačnog vremena.
2003 Breguet patentira na Column Wheel sistemu otvaranje i zatvaranje funkcije alarma, te podešavanje vremena sa lokalnim vremenom (gmt alarm samopdešavajući alarm sistem)
Ulysse Nardin
2001 Ulysse Nardin lansira model Freak. Takozvani 7 Days Tourbillon Carousel je prvi u istoriji. Bez krunice i kazaljki. Mehanizam usmerava samog sebe prilikom prikazivanja vremena. Freak je proglašen satom godine u gotovo svim važnijim izborima.
Jaeger - LeCoultre
1962 JLC lansira kalibar 838, koji je sa 1,85 mm najtanji u dotadašnjoj istoriji. Ujedno je sadržavao i anti šok zaštitu. Danas ga zamenuje JLC 849
1968 JLC lansira model Diving Alarm Watch. Pri tome patentira troslojni poklopac kućišta, koji zvuk u vodi dovodi do optimalnog stanja.
2004 JLC prvi u istoriji razvije Gyrotourbillon 1.
Vacheron Constantin
1992 Vacheron Constantin lansira najtanji minutni repetitor u istoriji. Kalibar 1755, visina 3,28 mm.
2015 Vacheron Constantin predstavi sat sa najviše komplikacija u dosadašnjoj istoriji. Džepni sat, Referenca 57260 sadržava 57 komplikacija. Tri najbolja časovničara ovog brenda su model razvijali 8 godina.
Patek Philippe
1986 Patek Philippe lansira prvi ručni sat u istoriji sa sekuranim kalendarom i retrogradnim kazaljkama
1989 Patek Philippe u čast 150 godišnjice postojanja lansira sat sa najviše komplikacija u dotadašnjoj istoriji. Džepni sat sa 33 funkcija. Pokreće ga kalibar 89.
2005 Patek Philippe prvi u istoriji lansira sat sa silikonskim Escape Wheel-om.
Universal Geneve
1966 Universal Geneve lansira modele Golden Shadow i White Shadow. Radi se o najtanjim satovima na automatski pogon u dotadašnjoj istoriji sa 2,5 mm visine. Dizajner Gerald Genta. Pokretači In House kalibri 66 i 67.
1975 Universal Geneve lansira najtanji kvarčni sat sa analognim displayom. Calibre 74 je merio u visinu samo 3,45 mm.
1994 Universal Geneve lansira model Janus. Prvi ručni sat u istoriji, koji preko jednog mehanizma omogućuje očitavanje vremena na dva brojčanika, od kojih je jedna takozvani Jumping Hour. Pokreće ga In House kalibar UG 42-83/4.
Piaget
1960 Piaget se upisuje u Guinnessovu Knjigu Rekorda sa ultratankim mehanizmom na automatsko navijanje 12P. Visina: 2,3 mm.
2002 Piaget lansira najtanji Tourbillon mehanizam u istoriji. 600P meri u visinu 3,5 mm.
2010 Piaget postavlja svetski rekord. Najtanji sat sa automatskim mehanizmom. Model Altplano meri 3,65 mm.
Chrstiaan Van Der Klaauw
1999 CVDK lansira model Planetarium, koji na poziciji 12 prikazuje trenutni položaj planeta u odnosu na Sunce. Radi se o najmanjem planetarijumu u istoriji, pošto mu je prečnik samo 12 mm.
2000 CVDK lansira model Millenium, prvi hronograf u istoriji sa komplikacijom displaya međusobnog položaja Sunca i Meseca.
2014 CVDK lansira model Real Moon Journe, koji sadrži grešku prikaza mesečevih faza od svega 24 sata u sledećih 11.000 godina, što predstavlja najprecizniji mehanički sat u istoriji sa Moonphase komplikacijom.
Eberhard
1997 Eberhard lansira čuveni model 8 Jours, za kojeg je patentirao poseban Spring Drive sistem sa rezervom snage od 8 dana.
2001 Eberhard patentira model Chrono 4, koji predstvalja prvi sat u istoriji sa 4 hronografska polja u jednom redu.
Edox
1961 Edox lansira model Delfin, kod kojeg patentira takozvani britva sistem zatvaranja kućišta kod glavne krunice. Radi se o prvom satu u istoriji sa duplim zatvaračem kućišta za zaštitu od prodiranja vlage u kućište
1965 Edox lansira model Hydro Sub, koji sadržava prsten oko glavne krunice (Tension Ring) i britva sistemom za zaštitu kućišta. Vodoodpornost 50 ATM.
1970 Edox lansira model Geoscope, prvi sat u istoriji, koji pokriva svih 24 vremenskih zona i prkazuje lokalno vreme, te vreme u 50 različitih gradova u svetu.
1998 Edox lansira liniju Les Belmonts, kvarčne satove sa najtanjim kućištem u istoriji - 1,4 mm.
Chronoswiss
1995 Chronoswiss lansira model Opus, koji je prvi u istoriji serijsko proizvođen skeleton hronograf
1996 Chronoswiss lansira model Delphis, koji predstavlja prvi mehanički hronograf u istoriji sa analognim, digitalnim i retrogradnim displayem.
Maurice Lacroix
2007 Maurice Lacroix lansira model Memoire 1, kojeg pokreće In House kalibar ML128. Radi se o revolucionarnom modelu, koji se sastoji sa dve kazaljke, koje mogu preuzeti funkciju hronografa i koje se pomoću mehaničke memorije posle završetka merenja vremena, vraćaju na tačno prikazivanje trenutnog vremena
Nivada
1964 Nivada lansira model Depthomatic, koji je prvi mehanički sat u istoriji sa dubinometrom (Bathymetrom). Pod staklom se nalazi cev u koju ponire voda. Pritisak vode pokreće marker do određene pozicije na metarskoj skali, koja pokazuje trenutnu dubinu vode.
Orfina
1973 Orfina za godinu dana ranije ustanovljeni Porche Studio, napravi model Porsche Design Number One (PD 01), prvi ručni sat u istoriji sa PVD premazom. Model je pokretao sveže razvijeni Valjoux 7750 i baš model PD01 predstavlja prvi sat, koji je pokretao ovaj legendarni mehanizam. Orfina je satove za Porsche Design pravila do 1978 godine, nasledio ga je IWC do 1997 a kasnije nastavila Eterna.
1978 Orfina lansira model Fire Master Chronograph, prvi sat u istoriji, koji je namenjen vatrogasnim jedinicama i spasilačkim službama. Sadržava skalu preko koje je moguće meriti puls, koja se zaustavlja posle 30 sekundi merenja i skalu preko koje je moguće izračunati broj potrebnih udisaja prilikom spasilačke aktivnosti. Sat pokreće Lemania 5100.
Aquastar
1963 Aquastar lansira model Seatime, prvi sat u istoriji kod kojeg se unutrašnji bezel upravlja preko glavne krunice
1965 Aquastar lansira model Deepstar, prvi sat sa ručnim kronografom, kojeg je moguće upravljati u vodi. Pokreće ga legendarni Valjoux 23 a veliku pomoć kod njegovog razvoja je pružio istraživačka morska ikona, Jack Custeau, koji je isto tako bio važan faktor prilikom nastanka Blancpain Fifty Fathoms, Rolex Submarinera i Doxe Sub 300.
1968 Aquastar lansira model Regate, prvi ručni sat u istoriji namenjen trkama sa vodnim plovilima. Na pozciji 12 se nalazi 5 krugova. Prilikom aktiviranja odbrojavanja vremena, boja svakog kruga se menja iz srebrne u narandžastu posle svakog proteklog minuta.
Atlantic
1960 Atlantic predstavlja izuzetno važnu inovaciju, kod koje se datum na satu promeni za samo pet minuta, što je 52 puta brže, nego što je to bila do tada. Patent je dobio naziv Speedswitch.
Bell & Ross
1993 Bell & Ross lansira model Hydromax, ručni mehanički sat sa najvišom vodoodpornošću u istoriji: 11.100 metara
Bulova
1960 Bulova lansira model Accutron, kojeg je Bulovin inžinjer Max Hetzel razvio u švajcarskoj fabriki ovog proizvođača u Bielu, još 1953 godine. Trajalo je 7 godina, kako pronaći način, da se Tunning Fork sistem stavi u ručni sat. Ovaj sistem je uz pomoć baterije vibrirao sa 360 oscilacija u sekundi, što je omogućilo najveću preciznost ručnog sata u dotadašnjoj istoriji: +- 2 sekunde na dnevnoj bazi.
Certina
1976 Certina lansira model Diamaster, prvi sat u istoriji sa kućištem napravljenim iz turgsten karbida, koji je izuzetno odporan na ogrebotine.
Choppard
1993 Choppard lansira model Happy Sports, prve satove u istoriji kod kojih su kućišta napravljena iz kombinacije čelik / diamanti.
Corum
1980 Corum lansira legendarni model Golden Bridge, prvi sat u istoriji sa linearnim mehanizmom, koji lebdi u kućištu. Pritvrđen je samo sa tankom zlatnom trakom. Sat je sa sve 4 strane okružen sa safirnim staklom, koji omogućuje pogled u remek delo. Autor ovog modela je Vincent Calbrese.
Doxa
1967 Doxa lansira legendarni diver Sub 300T, prvi sat u istoriji sa orange dialom, koji omogućava lakše očitavanje vremena u dubini i priv sat u istoriji sa dekompresijskom skalom.
Favre Leuba
1962 Favre Leuba lansira model Bivouac, prvi mehanički sat u istoriji, koji meri nadmorsku visinu i vazdušni pritisak.
1962 Favre Leuba lansira svoj prvi In House kompletan mehanizam, ultratanki FL 251 (2,95 mm). Prvi mehanizam u istoriji sa dva bubnja.
Fortis
1968 Fortis puno rizikuje, kada lansira model Flipper, prvi sat u istoriji sa plastičnim kućištem, koje je bilo vodoodporno do 20 ATM. Flipper je izlazio u različitim bojama i predstavljao je potpuni komercijalni uspeh.
Hamilton
1972 Hamilton lansira model Pulsar, prvi elektronski sat u istoriji sa digitalnim displayem.
Hanhart
2008 Hanhart lansira model Tachymaster, prvi hronograf u istoriji, koji omogućava merenje postavljenog (želljenog) vremena u pojedinoj etapi.
Ollech & Vajs
1964 Ollech & Vajs lansira model Caribbean 1000, koji je prvi sat u istoriji sa vodoodpornošču 1000 metara (100 ATM). Zapravo za Ollech & Vajs je taj model pravilo preduzeće Jenny iz Lengnaua, koje je bilo poznato po tome, da je pravilo satove za mnoga poznatija imena. Naprimer, sve Doxe od ponovog oživljavanja brenda 1997 se prave u Jenny pogonima, koji se sada nalaze u Bileu.
Parmigiani
2005 Parmigiani Fleurier prvi u istoriji lansira model, čije je kućište napravlejno iz paladijuma 950, koje je dragoceniji od platine.
Pierce
1967 Manufaktura Pierce iz Biela, koja se je u svetu horologije proslavila 1935 godine sa mehanizmom - Calibre 134, koji je bio prvi mehanizam u istoriji sa takozvanim vertikalnim kvačilom (Vertical Friction Clutch) donosi kobnu odluku i prva u istoriji počinje sa izradom glavnog točka u mehanizmu iz plastike. Razlog je bila ušteda na troškovima proizvodnje. Potez je toliko oslabio pozicije preduzeća, da se vrlo brzo našao u negativnim brojevima i nestao sa tržišta.
Piguet
1987 Jacques Piguet, sin slavnog Frederica Pigueta i nećak još slavnijeg Alberta Pigueta (autor Omega 321 kalibara i mnogih drugih za Lemaniu) i suvlasnik Blancpaina razvije mehanizam Frederic Piguet 1185, koji je najtanji avtomatski hronografski kalibar u istoriji sa visinom 5,55 mm. Osim Blancpaina, ovaj mehanizam su upotrebljavali Audemars Piguet, Vacheron Constantin i Breguet.
Richard Mille
2010 Richard Mille lansira model RM 027 Tourbillon, koji važi za najlakši mehanički sat u istoriji. 19 grama. Ta težina joj omogućava izuzetnu odpornost na udarce. Poznat je pod nadimkom Rafael Nadal.
2012 Richard Mille lansira model RM 056, koji je prvi sat u istoriji u celini napravljen iz safirnog stakla.
Sinn
2001 Sinn razvije Diapal tehnološki sistem, kod kojeg je u mehanzmu uključena takva kombinacija materijala, koji nema potrebu za lubrikacijom i tako omogućava dužu upotrebu. Sistem predstavi u modelu Frankfurt Financial District Watch.
2003 Sinn u saradnji sa koncernom SUG razvije Tegiment tehnologiju, kod kojeg je čelik toliko ojačan, da omogućava maksimalnu odpornost na ogrebotine. Ova tehnologija je lansirana sa modelom 756.
2005 Sinn započinje upotrebu nemačkog Submarine čelika u svojoj diver liniji.
Timex
1986 Timex lansira kvarc model Ironman Triathlon, koja u sledećoj deceniji postaje najprodoavaniji sportski sat na svetu.
Tissot
1965 Tissot lansira čuveni model PR516, prvi sat u istoriji sa perforiranom narukvicom, danas poznatijom kao relly narukvica.
1971 Tissot lansira model Astrolon, koji je prvi mehanički sat u istoriji sa plastičnim mehanizmom.
1985 Tissot lansira model Rockwatch, koji je prvi sat u istoriji sa kućištem od kamena - tačnije švajcarskog granita iz Jura Alpi.
1986 Tissot lansira model Two Timer, prvi sat u istoriji sa analognim i digitalnim displayom, koji se upravlja preko glavne krunice.
1989 Tissot lansira model Woodwatch, prvi sat u istoriji, kod kojeg je kućište napravljeno od drveta.
1999 Tissot lansira model Tissot Touch. Prvi sat u istoriji, koji se upravlja sa pritiskom pristiju.
Vulcain
1960 Vulcain lansira model Nautical, koji je prvi sat u istoriji sa alarmom, koji je delovao i čuo se pod vodnom površinom.
Yema
1963 Yema predstavi čuveni diver Superman, prvi sat u istoriji, koji je sadržavao bezel, koji se mogao zaključati pomoću posebne kopče na pozciji 3.
Junghan
1990 Junghans lansira model Mega 1. To je bio prvi Radio Controlled ručni sat u istoriji.
Rado
1962 Rado lansira model Diastar 1, prvi sat u istoriji, koji sadrži safirno staklo a kućište iz hard metala. Isto tako radi se o prvom satu u istoriji, koje je odporan na ogrebotine.
1986 Rado lansira model Integral, prvi sat u istoriji iz bezela sa Hi Tech keramičkim bezelom.
1990 Rado lansira kolekciju Ceramica, koja sadržava modele čija su kućišta i narukvice prva u istoriji napravljena iz Hi Tech keramike.
1993 Rado lansira model Sinatra, prvi sat u istoriji, koji je iz Cermeta. To je materijal, koji predstavlja smesu keramike, titanijuma i čelika.
2002 Rado razvije materijal za kućište pod nazivom V10K. Radi se o takozvanom Hi Tech Diamondu, koji predstavlja tranformaciju karbona u nanokristalni umetni dijamant, koji je najtvrđi materijal na svetu (10.000 Vickers, što je 8 puta više od Sinn-ovog tegiment čelika - 1200 Vickers).
Citizen
1970 Citizen lansira prvi ručni sat sa kućištem iz titanijuma. Model X8 Chronometer.
1975 Citizen lansira model Crystron Mega Quartz, koji je sa frekvencijom 419.434 Hz još i danas jedan od najpreciznijih satova u istoriji. Pokretao ga je kaliber 8650. U vremenu lansiranja, to je bio najprecizniji sat na svetu sa godišnjim pomakom od 3 sekunde. Cena modela je bila današnjih 115.000 €.
1976 Citizen lansira modele Citizen Quartz Crystron Alarm (prvi lcd sat sa alarmom u istoriji) i Citizen Quartz Crystron Cell, prvi kvarc analogno model, koji se napaja sa solarnom energijom.
1978 Citizen lansira ultratanki kvarčni mehanizam 790, ki je prvi kalibar u istoriji, koji probije granicu 1 mm.
1981 Citizen lansira model 1300 m Professional Diver Watch, koji je bio prvi komercijalni sat u istoriji sa takvom vodoodpornošču.
1985 Citizen lansira model Aqualand, koji je predstavljao prvi sat u istoriji sa elektronskim načinom merenja dubine
1993 Citizen lansira prvi Radio Controlled sat sa GMT funkcijom
1995 Citizen prvi u istoriji predstavi Eco Drive modele
Seiko
1969 Seiko prvi u istoriji počinje sa serijskom proizvodnjom satova sa automatskim hronografom. Prema nekim podacija, proizvodnja je počela krajem februara 1969, nepuna dva meseca nakon predstavljana Zenithovog El Primera.
1969 Seiko prvi u istoriji lansira ručni sat sa kvarc pogonom. Model Astron 3500.
1975 Seiko prvi u istoriji lansira diver sa kućištem iz titanijuma. Model 6159-022, takozvani Grandfather Tuna. Model predstavlaj početak Prospex linije.
1978 Seiko lansira prvi profesionalni diver sat sa kvarc pogonom u istoriji. Model 7549-7010. Popularna Tuna.
1988 Seiko prvi u istoriji lansira kvarc ručni sat, koji se puni putem mehaničkog pokretanja. Model A.G.S, koji je kasnije preimenovan u Kinetic.
1990 Seiko prvi u istoriji lansira kompjuteriziran ronilački sat - Scuba Master. Sadržavao je display za prikaz vremena i dubine zarona.
1999 Grand Seiko lansira Spring Drive modele. Sat na autmatski pogon sa elektronskom regulacijom tačnosti.
2012 Seiko lansira model Astron GPS, prvi solarni sat u istoriji sa GPS sistemom.
Evo, to bi bilo to. Dešavalo se i nije se dešavalo. Verovatno bi bilo sve drugačije, da svet mehaničkih satova nije skoro uništila kvarc revolucija. Ovako se najviše energije i sredstava potrošilo na obnovu proizvodnje a istina je, da je skoro sve u horologiji bilo napravljeno pre dolaska kvarca.
Mišlenja sam da Rolex nije nimalo spavao i da u poređenju sa ostalima nije nimalo dosadan. Lepo se vidi razpodela, po kojoj su japanci uvodili struju a švajcarci i dalje drže čvrsto tradiciju u svojim rukama.
Zakoni tržišta imaju svoja pravila i jedino ono sme, da presuđuje, da li je Rolex manipulator, prevarant i ne znam više, šta sam sve čitao u poslednje vreme.
I čestitke svakom, ko je sve ovo pročitao.
Čestitike na skupljanju i pisanju ovih informacija :). Iskreno, svašta zanimljivo sam saznao.
Sent from my Nokia 6.1 using Tapatalk
Svaka čast! Ovo je samo potvrda da je ovaj forum pravo mesto gde ljubitelji satova i entuzijasti mogu puno toga naučiti, razmeniti ideje, dobiti koristan savet, i na kraju krajeva debatovati o različitim stavovima.
:thumbup:
Čitajući neke od komentara, mogu konstatovati, da mi je zaista žao i da se nadam, da ovde neka navedena ramišljanja ne odražavaju opšti pogled na Rolex. Ali bojim se, da grešim.
Dušane, zaista ne znam kakve veze ima Rolex sa nekim promoterima iz Sing Singa ili Alcatraza ali sam siguran, da Rolex nije unajmio Al Caponea i neke druge mafijaše, da im za vreme pljačkanja banaka usput pravei reklamu. Ali je istina, da Rolex ima direktnu vezu sa zatvorima ili preciznije rečeno, logorima. Naime, za vreme drugog svetskog rata, britanskim pilotima, koji su bili oboreni tokom vojnih akcija i potom zarobljeni u nemačkim logorima i kojima su bili satovi ovog proizvođača (poznato je, da su piloti Royal Air Force masovno kupovali Rolex satove, da bi njima zamenili svoje lošije službene modele i da bi lakše prošli u eventualnom zarobljeništvu) konfiskovani sa strane komandira Rajha. Rolex je svim tim pilotima besplatno nadoknađivao oduzete satove i ceo projekat je lično nadzirao vlasnik Hans Wilsdorf. Dovoljno je bilo, da oštećeni vojnik napiše pismo u kojem je objasnio sve okolnosti i pošalje na Rolex. Novi sat, ga je čekao u matičnoj komandi u Velikoj Britaniji.
Ne znam, da li je neko od Yakuza nosio Seiko satove, jer i Seiko kao i Rolex nije imalo kontrolu, ko kupuje njihove proizvode i ne znam, da li je veliki vođa Hirohito prilikom slanja svojih ratnih zapovednika na potpisivanje kapitulacije nosio jedan od Seiko satova, koje je lično dobio na poklon od Kintoro Haittorija ali to uopšte nije važno,.jer bi vođeno tom logikom, 95 % ljudi na svetu ne bi kupovalo A. Lange & Sohne, Stowu, Tutimu, Laco, Wempe, IWC, Panerai, Poljot, Pobedu......
Isto mi tako nije jasno, koja firma rađe vidi, da kupac izađe iz trgovine praznih ruku i da se sam snalazi na sivom tržištu.
Kažete, da je Rolex dosadan jer ništa nije promenio na Submarineru i da samo reciklira taj sat, koji ujedno uopšte ne izgleda zanimljivo i da je sličan mnoštvu drugih satova na tržištu. On je samo sličan svome savremeniku Blancpainu Fifty Fathoms i nemojte sada i vi, da skočite kako je ovaj poslednji bio lansiran pola godine pre Suba i da ga je Rolex prekopirao i tako ukrao slavu. To je znao samo istraživač Jack Cousteau, koji je lično i aktivno sudelovao u razvijanju oba modela i ko je kome uzimao, nećemo nikad saznati. Zvanično su bila oba predstavljena na Baselworldu u proleće 1954, s time što je Blancpain sa Fifty Fathoms opskrbio ronioce francuske mornarice nekoliko meseci pre toga. Ali to uopšte nije poanta svega toga. Rolex se nije takmičio, ko će napraviti prvi ronilački sat, jer tu bitku je izgubio još 1932 sa Omegom (model Marine), Paneraiom 1936 (Radiomir) i Hamiltonom (Frogman 1942).
Sva genijalnost Rolexa se nalazi u činjenici, da je direktor operacija firme Renne Pual Jeanneret, svojim podređenim izrazio želju, da naprave ronilački sat, koji će istovremeno biti nosiv i upotrebljiv u svakodnevnim okolnostima i aktivnostima. I dok je Oemegin Marine bio povučen iz prodaje samo dve godine nakon lanisranja, jer ga niko nije želeo kupiti (dvojno kućište, premasivan), Radiomir je bio napravljen u nekih 10 komada, Frogman je bio upotrebiljiv isključivo za ratne akcije a Fifty Fathoms se prvih nekoliko godina prodavao samo u specijaliziranim trgovinama za ronilačku opremu, Submariner se je odlično podjednako snalazio što u desk, što u pravom divingu.
Da i on je, kao što sam gore napisao donekle bio sličan savremeniku Fifty Fathoms a svi drugi su nakon toga bili slični njemu i ne on durigima i zato nema nikakve potrebe, da bi se preterano menjao. Uostalom i Cartier Santos je već 108 godina skoro isti, Cartier Tank je već 101 godinu takoreći isti, Jager LeCoultre Riverso je već 88 godina takoreći isti, Zenith El Primero je već 51 godinu takoreći isti, Audemars Piguet Royal Oak je već 48 godina takoreći isti, Patek Philippe Nuatilus je već 44 godina skoro isti. I nigde nisam još naišao na kukanje, da su zato dosadni i da samo recikliraju svoju staru slavu. To su prekretnice vodećih brandova u horologiji i one se ne menjaju. Baš zato veliki ostaju veliki.
Uostalom i Omega Speedmaster je već 63 godine takoreći ista i niko još nije javno skakao, da je njegov vanvremenski izgled očigledno pozajmljen od Rodania modela 5621H, koji se na tržištu pojavio tri godine (1954) pre prvog Speedmastera.
Očito, da je samo Rolex alergično pandemičan brend. U pozitivnom i negativnom smislu.
Daću primer još jedne, po meni, genijalne odluke Hansa Wildorfa. Dok su drugi proizvođači otvarali entry linije u koje su svrstali satove "manjeg kvaliteta", on je stvorio potpuno novu firmu: Tudor. Napravljena je, da kupci koji ne mogu dostupiti do Rolexa, od istog proizvođača kupuju kvalitetne i jeftinije satove, koje u 99 % posta slučajeva pokreću mehanizmi široke potrošnje, nabavljeni od proizvođača, koji se time bave. Isto kao i kod drugih npr. IWC, Omega, Breitling.
Ali ne smemo zaboraviti,da su satovi i snobizam tesno povezani jedni sa drugim. Ne samo u širokoj, običnoj populaciji nego i kod ljubitelja satova, koji se druže slično, kao što se mi družimo na ovom forumu. Hvala bogu, ovaj forum nema temu Slike satova sa rukom na volanu ali ima ih na drugima. I tamo se vidi, da ima strastvenih "ljubitelja" satova, kod kojih ne znaš, šta je želeo više da pokaže, Rolex ili logotip BMW, Mercedesa, Porschea na volanu. Ali poruka je jasna. Turbohorologija je prisutna svuda.
I takvim ljudima kao i drugim običnim kupcima, kada donose odluku za eventualnu kupovinu Omege, Breitlinga, IWC obično zasmeta, kada za model sa In House mehanizmom moraju, da daju duplu sumu novca, a želeli bi sebe, da nagrade sa vrhunskim satom ili možda, čak i da se pokažu pred drugima, nego oni koji mogu isti brend kupiti sa generičnim mehanizmom. Kod Rolexa toga nema. Entry model je In House, kao i onaj koji je 10 puta skuplji. Onaj, ko ne može do Rolexa, ima mogućnost kupiti odličan sat brenda Tudor. Tako su zadovoljni i snobovi i obični kupci. Rolex je već od samog početka čvrsto stajao uz Tudor. U svakoj reklami je bilo više nego jasno, da za Tudorom stoji Rolex. Npr. iste godine, kad je izšao Sub, lansiran je i model Tudor Oyster Prince Submariner 7922 sa jednakom 10 ATM vodoodpornošću, samo što je umesto Rolexovog, sat pokretao kalibar Tudor 390, derivat kalibre Fabrique Ebauches Fleurier FEF 380.
I današnji Tudor nije više Poor Men Rolex, nego odličan brend za kojim posežu i oni, koji već imaju Rolex.
Ima još puno genijalnih odluka ove firme ali da, ne davim više. Rolex pre svega razumeti, pa će mnoge stvari biti jasnije. I pre svega ne treba mrzeti firmu zbog profila večinskog dela kupaca, koji od nje kupuju.
Moja druga želja već od samog početka ove bolesti, kao što mi volimo, da kažemo je Daytona. Ali znam, ako jednog dana dođem do nje, da će mi biti neugodno, da je nosim. Ionako satove ne nosim zbog drugih ali tada se neću moći oteti osećaju, da će većina, koji primete sat sigurno pomisliti: vidi seljaka, stavio je fake na ruku.
Ne brini Hailfish, ubeđen sam da ljudi koji nisu zaluđeni za satove neće prepoznati šta nosiš na ruci. A što se nošenja fejkova tiče pisao sam u jednoj prethodnoj temi:
"Kada mi neko pokaže dobar sat, uvek mi bude drago i pohvalim ga; ako mislim da je falš, kažem da je super ako je pravi, pa ako jeste onom ko ga nosi ne bude nikada neprijatno, jer zna da jeste, a ako nije onda vlasnik uvek oseti potrebu da se pravda".
Odličan tekst kolega Haifish23. Samo bih dodao, zar nije Fortis imao još neke inovacije? Samonavijahljući sistem, alarm dodat na 7750? Timex indiglo? Zatim nisam toliko stručan ali ne pomenu IWC i Longines, nemoguće da takve manufakture nemaju doprinosa?
Sent from my F5321 using Tapatalk
Sjajno pisanje kolega Haifisch, fascinantno horološko znanje i svo moje oduševljenje.
@Petar012 spomenuo je i IWC i Longines, ko je pažljivo čitao mogao je videti da se radilo o mehanizmu L990, a kad je IWC o kalendaru za 500 godina i titanijumskom kućištu
Želim takođe da dodam svoje viđenje koje je nastalo kao rezultat velikog interesovanja za pomenute brendove, što ću verifikovati i fotografijama kao dokaznim materijalom za iznete tvrdnje.
Grand Seiko se nije mogao nikada porediti sa Rolexom, ako govorimo o vintage modelima, Grand Seiko je sat klase Poljota de Luxe ili izuzetnog Vostoka precision, Darwila Flat de Luxe ili prostijih Doxa modela, u prilog par fotografija rasturenih mehanizama Grand Seiko 4500 serije mehanizama. Na fotografijama možete videti jako grubu i neurednu završnu obradu, koja je u rangu Vostoka Precision mehanizma. Mislim da su FHF mehanizmi ipak klasu iznad, a ETA i Peseux klasu i po, Felsa dve klase iznad.
Prilog 146321Prilog 146322Prilog 146323Prilog 146324Prilog 146325
Kao poređenje prilažem Longines mehanizam iz istog perioda, gde se jasno može videti veoma velika razlika.
Prilog 146326Prilog 146327Prilog 146328Prilog 146329
Kao poređenje uzimam Rolex sa kraja pedesetih godina koji je još i stariji, naravno hronometar, klasa mehanizama 1570, gde možete videti fascinantan kvalitet obrade. Takođe pogledajte jedan neverovatan detalj, a to je anglage na ivicama ankera koji je oštar poput žileta, dok je srednji deo poliran verovali ili ne, ovakav detalj se ne može videti kod Patek Philippe satova!!!
Prilog 146330Prilog 146331Prilog 146332Prilog 146333
Kad su noviji modeli u pitanju, danas je Grand Seiko napredovao i klasa je Hamilton i Mido satova, u prilogu mehanizam najnovijeg Credora i najnovijeg Grand Seika. Svakako se može videti da mehanizmi Credor satova nisu dostigli nivo starih Longinesa.
Prilog 146334Prilog 146335Prilog 146336Prilog 146337
A ovde je najnoviji Grand Seiko 9S55
Prilog 146338Prilog 146339Prilog 146340
Dodao bih i kako danas izgleda mehanizam Rolex satova, u pitanju je serija 3135 koja verovali li ne ima 40 rubina, desetak više nego što su deklarisali, dakle vi kod Rolexa uvek dobijate mnogo više nego što izgleda na papiru, dok kod Grand Seika imate samo ukrašen prvi most i rotor.
Prilog 146341Prilog 146342Prilog 146343Prilog 146344
Ovde se može videti neverovatna razlika u posvećenosti detaljima.
Ne vide se neke fotografije, ako bi mogli modelatori da izmene moju poruku
Ovo je Grand Seiko 4500 koji je osvojio najbolja mesta za Seiko ikada u takmičenju tačnosti u Švajcarskoj
Prilog 146346Prilog 146347Prilog 146348Prilog 146349Prilog 146350
A ovo je Longines
Prilog 146345Prilog 146351Prilog 146352Prilog 146353
Inače pozdrav svima novi sam član, ljubitelj i poznavalac materije.
Kolega Tito Puente,posto je uvazeni kolega Haifisch opisao kako je to setati po Mesecu,zamolio bih te da nam opises kakav je osecaj kada zaronis na 11000 metara.
Kolega Tito Puente, hvala na ispravci, guzvan na poslu, prevideo sam, i svaka čast na horološkom znanju, mogli biste malo više da pišete na forumu.
Sent from my F5321 using Tapatalk
Dušane,
Vi ste rekli da je u jedan Grand Seiko utkano nekoliko vekova tradicije, sva filozofija i dostignuća japanske nacije, beskonačno strpljenje i ljubav, a da je u Rolex utkana SAMO reklama.
Ja sam Vam ovih fotografijama dokazao, da je u samo jedan Rolex mehanizam utkano beskonačno više rada, truda i pažnje nego u jedan Grand Seiko i ne samo njega, već i jedan Credor.
Da li je potrebno da pređem sa mehanizma na dokazivanje superiornosti kućišta (mikroskopske i makro fotografije), pa u trećoj iteraciji narukvice i kopče (mikroskopske i makro fotografije), u četvrtoj iteraciji kutije i petoj iteraciji postprodaje.
Druze Tito samo pisi,
gradicemo I po kisi!
Ako pise I Jovanka,
gradicemo bez prestanka!
Malo je ljudi sa velikim znanjem i zanimanjem za satove sa naših prostora, a da već nisu ostavili trag na ovom forumu.
Znanje, stil i 'ebiga nipodištavanje SEIKO kompanije (što baš i nje ok) kod našeg Tita umnogome posećaju na kolegu Tigra - Bubamaru - Milana
Voleo bih da odbanujete kolegu Milanovića sa kojim se nikad nisam slagao, ali uvek sam voleo da čujem i druga mišljenja naravno dok to ne preraste u vređanje .....
Što se tiče usporedbe ove dve kompanije (koje uzgred baš i nisu za usporedbu) ja kao prosečni ljubitelj satova u Srbiji sa prosečnim primanjima ne volim da pišem i razmišljam o "kiselom grožđu" - znam samo da su za svu moju ljubav prema satovima zaslužni moj deka i njegova fama oko "petice" koju je nosio i SEIKO koji je učinio da mi postanu dostupni satovi o kojima sam mogao samo da maštam .... Tu je sva veličina malog seika i to mi nikakve činjenice ne mogu promeniti uz svo poštovanje dostignuća i doprinosa Švajcarskih kompanija i ponovo napominjem nisu mi za usporedbu.
I naravno naklon do zemlje kolegi Haifish-u :adore: čiji su trud znaje i ljubav prema satovima neosporni - da se sećam kako, podigao bih kolegi reputaciju za sve ovo što nam je prezentovao ...:) kako ovde tako i kroz brojne tekstove i opise gorepomenutog "kiselog grojza"
Hvala Petre!
Kada sam pisao tekst, bio je kasan sat....dosta umoran, jednim okom na TV (AO Open), drugim na tastaturi.
Da, u pravu si. Video sam naredni dan, kada sam čitao za sobom ali je bilo kasno za popravak. Šteta, što nisam odmah čitao za sobom, pa da ispravim sve one pravopisne greške.
2012 godine je Fortis lansirao model Daybreker, koji je bio prvi automatski hronograf u istorji sa alramom i GMT komplikacijom
Inače Fortis je voleo, da radi na komplikaciji alarma, pa je sa modelom Manager, 1956 godine predstavio prvi mehanički sat u iistoriji, koji je dostigao stepen hronometra sa funkcijom alarma
Ipak, Fortis će zauvek biti upisan u istoriji, pošto je iz njegovih pogona 1926 izašao prvi automatski sat u istoriji. Model Harwood, koji je dobio naziv po engleskom pronalazaču Johnu Harwoodu, koji je na baznom kalibru Adolpha Schilda uspeo, do tada nezamislivo. Inače, John Harwood je za Fortis napravio još jedno čudo, kada je 1931 godine sa modelom Autorist predstavio automatski sat, koji energiju crpi iz krajnjih (vrnjih) delova satnog kaiša, koji su direktno integrirani v mehanizam
Timex Indiglo nisam namerno spominjao, jer je švajcarska manufaktura Tourist iz Welschenrohra (Grenchen) već 1957 sa modelom Ever Light predstavila prvi sat u istoriji sa integriranim osvetlenjem. Adolf Allemann je to uradio, jer su švajcarci spremali zakon, sa kojim su zbog radioaktivnosti zabranili upotrebu tritijuma za premazivanje satnih markera. Iako je Ever Light u šest godina, koliko je bio proizvođen prodan u fascinantnih 100.000 primeraka, to nije ništa u usporedbi sa Timex Indiglo, koji je bio predstavljen decembra 1992 a samo tri meseca kasnije doživeo svetsku slavu, kada je jedan od zaposlenih u World Trade Centru (New York) ovaj sat upotrebio za osvetljavanje stepeništa, po kojem su se radnici uspeli evakuirati iz oštećene zgrade prouzrokovane terorističkim napadom (26.2.1993).
Citat:
Petar012 kaže:
Moderacija je svesna te činjenice.Citat:
popovac 76 kaže:
Razmotrićemo.
Hvala kolega Tito Puente i dobrodašo na forumu!
Nadam se, da će biti još tekstova, koji se tiču tehnološkog osvrta na ovaj hobi jer mi se čini, da smo na forumu tu malo tanki. Zato bih te i ja zamolio za što više osvrta na unutrašnjost ovih malih stvorenja, koje svi ovde obožovamo.
Što se tiče Rolexa, koji se ovde dosta pljuje, jer se neopravdano naduvava i samoreklamira, čuo sam za te unutrašnje fascinantne obrade ali ih nikada u živo nisam video. Bilo je više časovničara, koji su mi pričali, čemu sve Rolex posvećuje ogromnu pozornost. A najveća ironija kod svega toga je to, što ih ne pokazuje kroz transparentni poklopac, dok drugi proizvođači veoma rado prikazuju šta se krije ispod brojčanika.
To je još jedna činjenica, zbog koje poštujem Rolex.
Ali isto tako poštujem i Seiko, kao i Grand Seiko. Znam da je izvikana ta priča o 20 skoro neljudskih časovničara, koji čine sva ta čuda u Seikoshi labaratoriju. Ali kao što sam napisao...na kraju krajeva oni su tu +- 1 sekundu postigli pomoću elektronike, a Rolex +-2 sa čistom mehanikom.
Još me više iritira, ta fama oko servisiranja Spring Drive-a. Većinu modela sa tim mehanizmom je na redovno servisiranje potrebno slati u Japan, jer samo tih 20 ljudskih čudovišta zna to da uradi a nijedan od 6 servisa u Evropi to nije sposoban. Nemoguće je, da za ovih 20 godina nisu uspeli, da nauče nekoliko ljudi, da to radi.
Sada, kada dođe vreme servisirianja, odneseš sat zvaničnom retaileru i on ga šalje u Japan. Pri tom mora, da sredi papire, jer se radi o privremenom izvozu, kojem sledi novi uvoz popravljenog sata. Znam, da to sve rade retaileri ali sve to produžava vreme, da dobiješ sat nazad a i nekako ti ide malo na nerve, da ti sat putuje gore dole po svetu. Na kraju sve to plaća vlasnik sata a nadam se, da se carina ne meša u cenu servisiranja i da ti na kraju još i na to ne udare neke takse.
Ne znam, kada će vodeći u Seiku shvatiti, da im ovakve male stvari odvuku po kojeg kupca.
Na kraju, nisam želeo da se sve ovo pretvori u ono što je kolega Piksi napisao Zvezda - Partizan, samo mi smeta omalovažavanje nečega na bazi nekih insinuacija.
Ja ću i dalje tiho želeti, da se jednog dana domognem Grand Seika a pošto sam malo zločest, kolegi Dušanu bih zaželo, da Večernje Novosti malo odreše kesu i da sledeća nagradu Pjer, koju bude dobio, bude zapakirana u onoj maloj zelenoj kutiji na kojoj piše Rolex i da ga unutra čeka jedan ružan, po njegovim rečima primerak dizajnerskog kiča, Oyster Perpetual.;)
Naravno da podseća po više elemenata jer to je upravo Milan Milanović.Citat:
popovac 76 kaže:
I doviđenja.Citat:
Haifisch23 kaže:
Kolega Haifisch23,dobra je to ideja sa Pjerom,ja dobijem Rolex ti kupis Grand Seiko pa se dzoramo:D
Salu na stranu,Kao iskreni ljubitelj i poznavalac horologije,koji pise sjajne tekstove i poseduje impresivnu,pazljivo i sa puno ukusa biranu,kolekciju satova, imas moje iskreno postovanje.Mislim da ne gresim dusu ako kazem da ovo postovanje deli vecina foruma.
Zelim jos tvojih tekstova koje cu, kao i prethodne, sa zadovoljstvom procitati.
I da,nemoj da zaboravis da se dzoramo:yes4:
Kolega Tito Puente,ocigledno Vam nije bio poznat podatak,kada ste pisali o beskonacnosti truda,rada i paznje Rolexa, da se na kvarcu(istog oblika i velicine), odvojenom za Grand Seiko, izvrsi preko 300 merenja svakog dana i tako nekoliko meseci!!!!Citat:
Tito Puente kaže:
Citat:
dusan51 kaže:
Ne odgovaram na ovu poruku direktno, već samo da obavestim sve koji ovo čitaju da je Tito Puente banovan i da više nema pristupa forumu. U pitanju je bivši član koji je već pravio probleme ali se opet registrovao pod novim imenom.
Mislim da je za ovu temu, kao i za sve ostale, bolje da čitamo mišljenja uvaženih članova foruma od kojih zaista ima šta da se nauči.
Gledam komentare i opet ista prica (Grand) Seiko vs Swiss.
Zaista mi nije jasno sta jos treba da se kaze i da se konacno ta diskusija zatvori.
Grand Seiko je odlicna serija satova,imao sam prilike sa vidim GS GMT sa crnim ciferom na celiku.Obrada je odlicna,velicina je dobra,lepo lezi na ruci,narukvica bi mogla biti malo bolja u smislu dizajna i u smislu povezanosti sa kucistem.Mehanizam je melem za oci,ali ne znam kako je obradjen i ukrasen kada se rastavi.
Sa druge strane
Rolex...Omrazen od strane mnogih iz ovih i onih razloga,ali pozeljan od strane svih i to je neoboriva cinjenica.Ko god kaze:"Ja ne zelim ni jedan Rolex",taj je slagao za medalju,tu svaka prica staje.
Gledajuci Rolex Hulk(svi znamo koji je to model) video sam da je sat veoma dobro uradjen sa svih strana,uglova,detalja itd.Savrseno lezi na ruci,kuciste je odlicnog oblika,mehanizam je pouzdan i ukrasen do najsitnijeg dela,narukvica,kopca,lume,sve je na svom mestu.
Zasto glas(tako da kazem) dajem Rolexu.Zato sto je Rolex izgradio svoje ime svuda,svi su culi za njega i svi znaju za njega,a za Grand Seiko ne znaju.Kvalitet je u oba slucaja prisutan u velikoj meri,ali mi Rolex deluje luksuznije,skladnije,cistije...deluje bolje.Takodje,znamo da Rolex drzi cenu,cak kako godine idu,vredi vise,a za GS se to ne moze reci,bar gledajuci berzu satova.
Sto se tehnologija tice,niko nije trazio od Seika da napravi Kinetik(koji mi nije nesto i nije se najbolje pokazao),Spring drive je uvreda za mehaniku i nocna mora za servis.Meni,a i vecini je dovoljno -2/+2 na cistoj mehanici,ne treba mi neka izmisljotina da mi zakomplikuje zivot,isprazni novcanik i pokida zivce,jer svi znamo gde mora da se servisira takav sat.
Rolex je tokom celog veka radio i radi vise na mehanici i drzi se proverenog recepta.Zato vec duzi period nije izbacio nista specijalno novo,ali je marketingom uspeo da ono sto je stvorio,vine u visine i zadrzi poziciju i prestiz na trzistu.
Rolex takodje prave ljudi koji su ponosni na svoje dostignuce i prave ga sa velikom ljubavlju,ne znam otkud to da se samo Grand Seiko pravi kroz krv,znoj,suze i sa velikom ljubavlju.
Sto se tice satova koji lice na Submariner-a,a taj dizajn se najvise kopira,kao i celokupan sat,Rolex jeste kriv sto je pozeljan,ali nije kriv sto ljudi hoce da nose i repliku,samo da bi izgledali bogato i prepoznatljivo.
Za kraj bih zamolio da mi se objasni,zasto se vrse tolika merenja na GS quartz modelima i po cemu se oni toliko i po ceni opravdano ili ne,razlikuju od nekog drugog modela sa quartz mehanizmom(naravno,ne mislim na najjeftinije modele,vec na skuplje).
Sent from my SM-G973F using Tapatalk
Eh, šta da ti kažem, dokle ima zainteresovanih, biće i diskusije ;)Citat:
Nenad Arandjelovic kaže:
Uhhh... Ne bih da me častiš medaljama, ali moram priznati da ga nikada nisam poželeo iz prostog razloga što nisam toliko bogat niti mislim da ću postati vlasnik banke, fabrike, nekog bitnog patenta, mafijaš, ili daleko bilo, političar. Jeste da ne brojim pare za sutrašnji doručak i da mogu sebi da platim neka zadovoljstva, ali znam da neću zarađivati toliko da bih mogao da kupim neki Rolexov sat. Ne razmišljam ni o tome kako bi bilo lepo posedovati privatni avion, limuzinu sa šoferom, vilu na Beverli Hilsu ili multinacionalnu korporaciju jer otprilike znam za šta mogu da zaradim.Citat:
Rolex...Omrazen od strane mnogih iz ovih i onih razloga,ali pozeljan od strane svih i to je neoboriva cinjenica.Ko god kaze:"Ja ne zelim ni jedan Rolex",taj je slagao za medalju,tu svaka prica staje.
Da se razumemo, da mi s neba padne neki sat, bilo da košta 10.000 evra ili 1000 dinara, ne bih imao ništa protiv toga, ali ipak živim u realnosti.
Imenjace,mislio sam na sat kao sat,ako izuzmemo faktor cene,nasih primanja,bitnijih stvari itd.Citat:
Neša kaže:
Da li postoji Rolex koji ti se svidja,bez obzira na sve.[emoji16][emoji16][emoji16]
Sent from my SM-G973F using Tapatalk
Da, postoji, i to više modela. Ipak, nikada ih nisam poželeo jer znam da ne mogu da ih kupim, baš kao što ima lepih vila na obali mora ili okeana, lepih automobila ili aviona, za koje takođe znam da ne mogu da ih kupim. Naprosto, znam da mi finansije neće toliko porasti da mogu da ih nabavim i zato o njima ne razmišljam.Citat:
Nenad Arandjelovic kaže:
Dobro,znaci ipak ne dobijas medalju.[emoji16][emoji16][emoji16]Citat:
Neša kaže:
Sent from my SM-G973F using Tapatalk
Bilo bi jako fino čuti iskustva nekog ko je imao obadva sata ili još bolje radio na njima. Pitanje da li postoji takva osoba na našim prostorima. Ja jedino mogu izmjeri moja iskustva kad sam kupovao sat u vrijednosti 1500e. Naručio sam Seiko Presage Automatic i Maurice Lacroix Pantos.
Obadva sata su sa kožnim kaisem. Kad sam ih dobio i uporedio mogu reci da je razočarenje u seiko bilo ogromno. ML je za klasu izgledao bolje. Kao da nisu istog cijenovnog ranga. Sto se tiče mehanizma nisam stručan da ocjenim tako da se tu ogradjujem.
Od tada vise seiko i ne gledam. Vjerovatno griješim ali je pao u mojim ocima.
Pozdrav svim učesnicima diskusije.
