Strana 1 od 4 1234 PoslednjaPoslednja
Prikaz rezultata 1 do 10 od ukupno 35
Like Tree96Likes

tema: Rolex vs. Grand Seiko i ostali dvoboji titana

  1. #1
    Stariji član Avatar korisnika dusan51
    Član od
    4.2.2012.
    Lokacija
    BG
    Poruke
    799
    Lajkovi
    5915
    Reputacioni uticaj
    20

    Određen forumom Rolex vs. Grand Seiko i ostali dvoboji titana

    Slazem se sa tobom u potpunosti.Savrsenstvo u koje je utkano vekovno majstorstvo prenoseno skolena na koleno,istancan osecaj za lepo,beskonacno strpljenje i ljubav.To su stvari koje prave razliku izmedju Grand Seika i skoro spominjanog,izvikanog i bezobrazno skupog,Rolexa u koji je utkana samo reklama.Doduse i jedni i drugi su majstori, samo ne u istom poslu.
    stanis likes this.
    Vas Rolex impresionira druge,vas Grand Seiko impresionira vas.

  2. #2
    Član Avatar korisnika aviator
    Član od
    1.12.2009.
    Lokacija
    Zrenjanin
    Poruke
    310
    Lajkovi
    1096
    Reputacioni uticaj
    13

    Određen forumom Re: Slike satova koji mi se sviđaju

    Dobar špatulat.

  3. #3
    eee
    eee je offline
    Istaknuti član Avatar korisnika eee
    Član od
    27.1.2009.
    Lokacija
    privremeno u Beogradu :)
    Poruke
    2.708
    Lajkovi
    6160
    Reputacioni uticaj
    153

    Određen forumom Re: Slike satova koji mi se sviđaju

    Pitao sam se kako se to zove a nije španski zid

    Sent from my Nokia 6.1 using Tapatalk

  4. #4
    Stariji član
    Član od
    8.5.2017.
    Poruke
    1.394
    Lajkovi
    11285
    Reputacioni uticaj
    341

    Određen forumom Re: Slike satova koji mi se sviđaju

    Molim te Dušane, da nas malo podučiš, pa da nam objasniš po čemu je to Grand Seiko toliko bolji od Rolexa, kada to tako vehementno tvrdiš?

    Ja obožavam oba ali nikako da nađem te velike razlike, koje spominješ. Kažeš "u koje je utkano vekovno majstorstvo prenoseno skolena na koleno". Pa Grand Seiko se proizvodi od 1960 godine, a Seiko je svoji prvi In House mehanizam predstavio tek 1956 godine. Do tada ih je kupovao uglavnom od švajcarskog Adolph Schilda. Ja ovde nikako ne vidim te vekove o kojima pričaš. Znam samo, da je Rolex tri godine, pre nego što je KIntaro Hattori napravio prvi ručni sat Laurel, kao prvi u istoriji dobio COSC certfikat za svoj ručni sat.
    Tačno 30 godina pre nego što je Seiko predstavio svoj prvi pravi ručni sat (1956), Rolex je prvi u istoriji napravio vodotesno kućište (Oyster), prvi u istoriji lansira autoamtik mehanizam sa pokretljivim rotorom (perpetual) koji se isto tako prvi u istoriji navija u oba smera (1931 i 1933). Dok si još morao, da skidaš svaki Seiko prilikom pranja ruka, Rolexovo oyster kućište je bez problema preživelo spust na dubinu od 3132 metara (1953), da ne govorim o modelima kao što su Date Just (prvi hronometar sat sa prozor datumom u istoriji i jubillee narukvicom 1945), Day Date (1956), prvi ručni sat sa nazivom celog dana u nedelji, Pepsiju GMT 1955, Exploreru (1953) i Submarineru (1954). Ne znam, ali istorija je svakako na strani Rolexa.

    Da nisi možda mislio na sekundu dnevnog odstupanja, koja ide na stranu Grand Seikovog Spring Drive u odnosu na sve Rolexove modele (-1/+1s vs. -2s/+2s). Samo, što je to Seiko uradio pomoću elektronike a Rolex pomoću čiste mehanike.

    Jedino ako zaista veruješ, da su tih navodnih 20 japanaca, koji rade u Seikoshi labaratorijama i koji prave Grand Seiko modele sposobni, da naprave toliko satova na godišnjem nivou i da su čak samo 4 od njih zaduženi za ručno poliranje svih tih kućišta. Ne znam, ja baš u to ne verujem. Više verujem Rolexu, koji ne prodaje foru tave kućne radinosti već, da se radi više-manje o industrijskoj proizvodnji, iako su svi Rolexovi mehanizmi napravljeni na ruke. Kao i Grand Seikovi.

    Ne znam, da li si lično probao neki Grand Seiko ili Rolex Day Date, Sky Dweller. Ja jesam i oduševljen sam sa jednim i drugim. I nikako ne bih dao prednost jednog nad drugim. Osim, da se Grand Seiko možda više (ne znam pravi izraz) sljašti, sija a to za mene nije nikakva prednost.

    Nemoj, da me naopako razumeš. Ja zaista obožavam Grand Seiko i isto tako obožavam Rolex. Ali ne jedan na ručun drugoga.
    Potpuno razumem pripadnost nekoj firmi, brendu, klubu....i to odobravam. Ali ne znam zašto omaložavanje drugih.

    Znam samo to, da mogu svakog dana, da se prošetam do Tromostovja i kupim Grand Seiko a samo nekoliko metara napred mogu Malalanu, da se isplačem na ramenu i da mi to neće pomoći, da se domognem pepsija, batmena, hulka a da ne pominjem daytonu ili sky dwellera.



    Citat dusan51 kaže: Pregled poruke
    Slazem se sa tobom u potpunosti.Savrsenstvo u koje je utkano vekovno majstorstvo prenoseno skolena na koleno,istancan osecaj za lepo,beskonacno strpljenje i ljubav.To su stvari koje prave razliku izmedju Grand Seika i skoro spominjanog,izvikanog i bezobrazno skupog,Rolexa u koji je utkana samo reklama.Doduse i jedni i drugi su majstori, samo ne u istom poslu.
    Poslednja ispravka: Haifisch23 (21.1.2020. u 10:00)
    Vladimir Pejakovic likes this.

  5. #5
    Stariji član Avatar korisnika Nešoni
    Član od
    26.9.2017.
    Poruke
    538
    Lajkovi
    3755
    Reputacioni uticaj
    44

    Određen forumom Re: Slike satova koji mi se sviđaju

    Nisam ljubitelj ni Rolexa ni Seika ali ih poštujem. Zbog istorije, zbog onoga što su doneli horologiji. Takođe poštujem njihov marketing, profit koji ostvaruju, masovnost (Seiko), eksluzivnost ili vrednost / utrživost koju čuvaju. Shvatam i odbojnost koju ljudi imaju prema Rolexu i to:
    - Zbog toga što neću moći verovatno nikada da ga kupim čak i ako ga jako poželim
    - Zato što Rolex nije ništa doneo svetu horologije u poslednjih 50 godina- ne postoji neki tehnološki doprinos / čudo koje je stavio na raspolaganju ljubiteljima horologije te mu je cena skočila sa cca 200 USD pedesetih na preko cca 9,000 USD (izuzev 101 verzija u svim bojama submarinera). Pa i iz Haifischovog navođenja doprinosa horologiji, vidi se da poslednjih decenija samo recikliraju prezentuju iznova i iznova svoju izuzetnu istoriju. Ako i nešto novo pokrenu, prođe im ko Cellini linija npr.
    - način prodaje Rolexa je takođe odbojan - lista čekanja od par godina za pojedine modele - ne mislim da je sve to posledica male ponude i velike tražnje (naravno potražnja u Kini sigurno utiče delimično na to). Siguran sam da vešti Roleksovi marketing magovi dobro paze da pare nikako ne budu dovoljne za kupovinu jednog Rolexa na način da uđeš u radnju i kupiš to što želiš. Ako želiš odmah Rolex dragi budući kupče ajde ti na sivu berzu pa rizikuj sa replikama, prevarantima, preprodavcima .......
    - 99% ljudi koji poseduju Roleks , kupuju ga radi prestiža i pokazivanja bogatstva. Znam da Hailfish nije jedan od njih, on je pravi istinski zaljubljenik u horologiju / istoriju, hodajuća enciklopedija, ali ostalih 99 koji stoje pored njega i nose Rolex to rade zbog prestiža.To nije moj stil i kada bih imao veliki novac, ja bih lično želeo da ostanem "ispod radara" a to znači bez bleštavih stvari (kola, odeće, satova) koji vrište vidi koliko imam para i koliki sam baja.Skoncentrisao bih se na nešto super kvalitetno što mi se dopada, sviđa, zadovoljava moje potrebe a za koji samo mali broj ljudi zna
    - Rolex je dosadan brand posebno je dosadno njihovo recikliranje submarinera. Pa imaš na hiljade različitih brendova koji liče na njega. I jako mnogo njih koji ne samo da liče na Rolex nego su kvalitetno odrađeni sa najboljim materijalima, pouzdani, tehnološki na istom nivou itd a kupuju se za mnogo, mnogo manje para i to na normalan način. Ja sigurno neću odrešiti kesu novca (koju i nemam, priznajem) i dati pare za nešto što manje više svi oko mene nose (naravno, sa većim ili manjim stepenom „mutacije“ Submarinera). Explorer, Datejust se takođe recikliraju do besvesti a i oni mi ne izgledaju nešto specijalno (to je samo moja lična preferenca)
    - Što se tiče Seika, ne volim ni njih (tek da se zamerim celom portalu - Sdbiba izvini), ali njihovi zastareli 4r mehanizmi sa +-30 odstupanjem, hardlexi, krivi aluminijumski bezeli/lunete, narukvice očajnog kvaliteta itd. Kod nas ima izraz na koji uvek pomislim kada čujem Seiko - „prodaju .... za bubrege“. Grand Seiko mi je već pravi Seiko, onako kako sam zamišljao da je svaki Seiko kada sam bio mali. Kada bih mogao da biram između Rolexa i Grand Seika, uvek bih izabrao GS – duplo jeftiniji, fantastična završna obrada, moderni i veoma tačni mehanizmi, udobni itd.

    Ono što ja volim kod oba ova brenda i kod svih ostalih brendova je posvećenost i ljubav ljubitelja horologije koji osećaju prema svojim satovima. Bio to Seiko, Rolex, Orient ili kolega Zagor sa svojim spašavanjima odbačenih i polusahranjenih satova. I ono što poštujem je istorijat i doprinos svih tih manufaktura koje su imale tokom svog postojanja (ako su imale doprinos). Ali ja samo poštujem istoriju i volim da čitam o njoj a kupovinu striktno baziram na bazi sadašnosti - kvalitet, pouzdanost, cena, servis/dostupnost delova.
    Pretpostavljam da kolega Dušan prihvata neka od mojih objašnjenja ali sam siguran da će i on sam napisati nešto.

    P.S. Čekamo svi uporedni review Submarinera i Davose Ternosa - ne istorijat, znamo ko bi tu izdominirao nego čista sadašnjost - odnos kvalitet / cena, pouzdanost, udobnost itd
    dusan51 and Haifisch23 like this.

  6. #6
    Istaknuti član Avatar korisnika piksi
    Član od
    9.7.2014.
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    2.081
    Lajkovi
    27588
    Reputacioni uticaj
    679

    Određen forumom Re: Slike satova koji mi se sviđaju

    Prvo što bih napisao je da sam imao veliku čast da upoznam lično i kolegu Dušana kao i Hailfisha, i da mi je razgovor sa obojicom predstavljao veliko zadovoljstvo. Poznanstva sa svim članovin Foruma su me veoma obogatila i zaista uživam kada nađemo vremena da se okupimo.

    Tema GS vs. Rolex je već pisana na Forumu, i tu uvek bude i diskusija ali i rasprave, a predložio bih da se i ovi prethodni i možda sledeći postovi na ovu temu postave zasebno, kako se ne bi izgubili među mnoštvom poruka u ovoj temi. Očekivano je da će svako držati svoju stranu prilikom diskusije, jer je kod nas sve po principu Zvezda Partizan, pa je za očekivati da tako bude i kada su u pitanju satovi.

    Kada je u pitanju imidž ove dve marke, mislim da je Seiko svaku trku izgubio još na startu, jer Rolex nikada nije prodavao satove po ceni para patika, pa samim tim nije bio dostupan najširim grupama kupaca. Mislim da prvenstveno zbog toga, i GS se ne doživljava, od strane ljudi koji nisu upućeni, kao skup, prestižan i preterano poželjan sat. Opet, ni Rolex mi ne izgleda, posebno Sub, kao sat koji bi koštao toliko koliko košta, odnosno, izgleda jednostavno, nekako obično, svaki modni sat izgleda upečatljivije od njega. A ipak, liste čekanja na njega su sve duže i on je svoju slavu svakako zaslužio.

    Mislim da je baš Nešoni ranije dobro konstatovao, (izvinjavam se ako je neko drugi to rekao), da drugi ljudi ne gledaju vaš sat, tj. da 99% ljudi ne primećuju koji sat nosite. Skup sat se kupuje kada neko želi da nagradi sebe za ono što je u životu dobro uradio, a druge njime svakako neće impresionirati, jer neće ni znati o kom satu je reč. Kada neko kupi Rolex, on ga, tj. većina kupuje zato što i ne zna za drugo, pa neće valjda da kupi Breguet Blancpain ili JLC, kad nije ni čuo za njih niti zna kako im se izgovara ime. Zato kada kupuje Rolex smatra da je taj sat dostojan njegovog truda i uspeha u životu. I najskuplji GS će ga podsećati na period kada je nosio običnu peticu, zato je očigledno što neće njega birati, tj. i na ovaj način će želeti da napravi otklon od svog ne tako uspešnog perioda. Meni su ljudi obično primećivali sat ako je veliki, narandžastu i plavu gumu, hrono sa velikim pušerima i sl., a prepoznali jedino crveni G shock.

    Kad smo utvrdili da ti niko neće prepoznati sat koji nosiš, sledi zaključak da je totalna glupost trošenja velikog novca na nešto, što niko ne primećuje, osim, ako to ne radiš iz ličnog zadovoljstva, tj. sebe radi. Ako ljudima mašeš Roleksom ispred nosa, pokazujući se kakav si frajer, dokazuješ da si ober džiber.

    Ako bi me neko naterao da procenim skupoću nečijeg outfita, a obzirom da su i odeća kao i satovi puni fejkova koje se ne mogu razlikovati na pogled od originala, uvek bih gledao u cipele, tu obično nema greške, skupa cipela se prepozna iz aviona.

    A Seiko će, po mom mišljenju, uvek biti vladar u kategoriji do 200 evra, svoj SNZG15 smatram najboljom mogućom kupovinom, ima sve što treba a izgleda skuplje nego što je plaćen.

    Na kraju mislim da bi GS i Rolex mogli da se porede po poželjnosti i popularnosti u slučaju da smo rođeni pod srećnom zvezdom, odnosno da smo od detinjstva mogli da biramo bilo koji od ova dva, pa da u tom slučaju preovlađuju nijanse i lični afiniteti.
    Poslednja ispravka: piksi (21.1.2020. u 20:11)
    vladas, VLADAN P, dusan51 and 4 others like this.

  7. #7
    Istaknuti član Avatar korisnika don Alberto
    Član od
    14.12.2012.
    Poruke
    3.152
    Lajkovi
    17092
    Reputacioni uticaj
    28

    Određen forumom Re: Slike satova koji mi se sviđaju

    Volim ovakve teme, jer tu učestvuje više ljudi sa različitim mišljenjima, pa svašta čovek zanimljivo može da pročita. Što se mog mišljenja tiče, ja ne bih da se upuštam u ovu priču ko je bolji, plavuša ili crnokosa, jer tu nema kraja. Ja bih samo napisao jedan lep komentar, koji sam pre izvesnog vremena pročitao na netu, koji glasi:"Rolex odavno nije sat, već statusni simbol!!!"
    Poslednja ispravka: don Alberto (21.1.2020. u 20:42)
    Haifisch23 likes this.
    Omega rules !!!

  8. #8
    Stariji član Avatar korisnika dusan51
    Član od
    4.2.2012.
    Lokacija
    BG
    Poruke
    799
    Lajkovi
    5915
    Reputacioni uticaj
    20

    Određen forumom Re: Slike satova koji mi se sviđaju

    Haifisch,vekovi su u pristupu,nacinu obrade(cetkanju,zaratsu poliranju,urushi lakiranju...),posvecenosti i iskrenoj ljubavi utkanoj u ono sto radis a ne moranju.Uz sve navedene godine slavne proslosti Roleksa ispustio si da u njegoc CV ubacis i prve promotere,goste i posetioce Alkatraza,Sing-Singa i drugih "hotela" sa 7 zvedica.Promoteri su i danas iz istih hotela u najvecem broju.Cast izuzecima.Iskreno,nigde nisam video vise dizajnerskog kica nego kod Roleksa.Valjda je to zbog promotera,ko zna.Nerazumem cemu toliko agresivna i vec odurna reklama kada je to tako pozeljno,posebo,jedinstveno i dovodi do uzdaha i suza stose ne poseduje?
    Kinezi naprave kopiju te jedinstvenosti 1:1 tako da moras da otvaras sat da bi video jeli fake ili nije.GS je besmisleno kopirati jer bi se iz aviona videlo da je kopija.
    Na kraju nisam posebo niciji fan pa ni Seika, iako je quartz 9f moja zelja.
    Nesoni:potpuno se slazem sa tobom o oba brenda,takodje delim tvoje misljenje o kolegi Haifisch_u.Vec sam gore naveo:samo GS quartz sa 9f,zasto ne drugi GS_ovi objasnio si u svom tekstu.
    Piksi:zadovoljstvo je i sa moje strane!
    Elem,upravo zbog te agresivne,moram priznati i vrlo uspesne,kampanje koja, kako si rekao,navodi neupucene na krivi put da za svoj novac, stecen svojim znanjem i radom, dobiju neadekvatnu vrednost,je i moja reakcija ovakva kakva jeste.Uz to takva praksa se podrzava i opravdava.
    stanis and Nešoni like this.
    Vas Rolex impresionira druge,vas Grand Seiko impresionira vas.

  9. #9
    Član Avatar korisnika Oyster Prince
    Član od
    9.8.2018.
    Lokacija
    Belgrade, born&bred
    Poruke
    152
    Lajkovi
    626
    Reputacioni uticaj
    3

    Određen forumom Re: Slike satova koji mi se sviđaju

    Nemam konja u ovoj trci, kao što sam više puta pisao - jedina dva sata za koje bih bio spreman da izdvojim (Pod uslovom da to ne osetim finanisjski) preko 8k eura jesu Aqualung Grande Date (Yellow gold) i Breguet 3130. Sportski satovi (Da, znam originalnu namenu Aqualunga!) me nikada nisu zanimali (Par impulsivnih kupovina me je uverilo u to).

    Kao što mnogima smeta Rolexova reklama, meni koji gledam objektivno, takođe smeta to konstantno upiranje prsta od fanova različitih brendova ka Rolexu i konstanto objašnjavanje da to ne vredi toliko, da je reklama, da su kupci prevareni nekim shady potezima firme i slično. Rolex je korporacija, nije humanitarna ustanova. Poenta korporacije je da donese profit vlasnicima, ne da zadovolji široke narodne mase svojom poslovnom etikom. Glupo je reći da nešto ne vredi, ako taj isti predmet posle 3 godine nošenja možeš da prodaš za iste pare.

    Glupo je osporavati Rolexu manjak inventivnosti, kada je ta ista inventivnost dovela nemali broj proizvođača na rub egzistencije. Šta vredi Ulysse Nardin-u to što su napravili Freaka kad je kompanija bušna sa svih strana, i finansijski i marketinški?

    Kad bih morao da biram između ova dva proizvođača, izabrao bih Rolex. Kada bih imao Rolex, onda bih razmišljao o eventualnoj kupovini GS-a.
    Poslednja ispravka: Oyster Prince (22.1.2020. u 1:13)

  10. #10
    Stariji član
    Član od
    8.5.2017.
    Poruke
    1.394
    Lajkovi
    11285
    Reputacioni uticaj
    341

    Određen forumom Re: Slike satova koji mi se sviđaju

    Kolega Nešoni je napisao:
    - Zato što Rolex nije ništa doneo svetu horologije u poslednjih 50 godina- ne postoji neki tehnološki doprinos / čudo koje je stavio na raspolaganju ljubiteljima horologije.

    Prilikom pisanja sam se ograničio na istoriju do prvog pojavljivanja Grand Seiko modela, t.j. 1960 godine.

    Osim plasiranja prvog ručnog pilotskog sata (Cartier Santos) skoro sve najvažnije stvari su se desile (što se riče ručnih satova) u nardnih 4 decenije. Od 1960 do danas najviše istupa pronalazak automatskog kronografa i kvarc tehnologije. Ali najbolje, da pogledamo u činjenicama, šta i ko je doprineo svetu horologije u poslednjih 50 i nekoliko godina.

    Rolex:

    1969 Razvoj helijumovog ventila kod divera. Patent nije koristio na svojim modelima do 1972 godine, kada lansira Sea Dweller. Do tada ga je proizvodio za specijalne diver organizacije, kao što je bio Comex. Prvi ručni sat, koji je upotrebio Rolexov pronalazak je bio Doxa Conqusitador 300T.

    1985 Rolex je prvi proizvođač u istoriji, koji počinje da koristi hirurški čelik 904, koji dostiže najviše antikorozivne standarde

    2005 Rolex je prvi u istoriji, koji koristi Cerachrom bazel, koji je naprvaljen iz izuzetno tvrde keramike, koja je odporna na ogrebotine i čuva sjaj decenijama

    2007 Rolex lansira model Yachtmaster II, prvi mehanički kronograf u istoriji, koji je programiran za mehanično odbrojavanje vremena

    2012 Rolex ravzije prototip Deep Sea Challenge, čija namera su eksperimenti u najvećim dubinama. Vodoodpornost 12.000 metara, što je apsolutni svetski rekord

    Ni ostali High End proizvođači u poslednjih 50 i nešto godina nisu baš briljirali.

    Omega:

    1969 - 20. juli. Moonwatch na Mesecu

    1974 Omega lansira model Marine Chronometer, koji je sa dnevnim odstupanjem 0.002 sekunde najtačniji ručni sat u istoriji

    1999 Omega prva u istoriji lansira Co-Axial mehanički mehanizam, koji bazira na rotaciji i ne na međusobnom trenju elemenata. Pronalazač ovog mehanizma je engleski horologičar George Daniels, od kojeg je Omega otkupila patent

    2013 Omega lansira model Seamaster Aqua Terra 15000, koji ima najveću antimagnetnu odpornost. 15.000 Gausa, što je za 15 puta više od većine sličnih modela


    IWC

    1980 IWC lansira prvi hronograf u istoriji sa kućištem iz Titanijuma. Dizajner Ferdinand Porsche

    1985 IWC lansira model Da Vinci Chronograph, što je prvi sat u istoriji, koji ima mehaničko postavljen kalendar za sledećih 500 godina

    Zenith

    1969 Zenith prvi u istoriji predstavi hronograf sa automatskim navijanjem El Primero 3019 PHC (datum) i 3019 PHF (datum, dan, mesec, mesečeve faze) 3.1.1969

    1971 Zenith lansira model Espada. prvi automatski kronograf u istoriji sa full kalendarom i moonphase komplikacijom


    Breitling

    1995 Breitling lansira model Emergency. Prvi sat sa odašiljavačem, koji se upotrebljava u hitnim slučajevima. Prva verzija je bila predstavljena 1988 godine ali je radila na sistemu klasične antene

    2005 Breitling lansira Superquartz mehanizam, koji omogućuje 10 puta veću preciznost od standardnog kvarc mehanizma


    Blancpain

    1960 Blancpain lansira sitem za jednosmerno vrtenje bezela na modelu Fifty Fathoms

    1984 Blancpain lansira kaliber 6395 (baza Frederic Piguet kalibar 950), koji je najmanji mehanizam u dotašnjoj istoriji sa indikatorem moonphase, te komplikacijami dan, datum, mesec: 20,3 mm x 4,98 mm

    1986 Blancpain lansira najtanji mehanizam u istoriji sa rezervom snage od 8 dana. Radi se o Tourbillonu, kojega je kreirao slavni Vincent Calabrese

    1991 Blancpain lansira ručni sat sa najviše komplikacija u dotadašnjoj istoriji. 1735 Grande Complication. Do 2009 godine napravljeno samo 30 primeraka

    Officine Panerai

    potpuno ništa


    Tag Heuer

    1965 Heuer ažurira model Carrera na takav način, da postane prvi sat u istoriji sa digitalnim datumom, koji je naprintan na disku. Nalazi se na poziciji 12.

    1969 Heuer lansira legendarni model Monaco, prvi automatski hronograf sa rectangular (pravougaonim) kućištem.

    2005 Tag Heuer lansira kalibar 360. Prvi mehanički sat u istoriji, sa štoparicom, koja ima preciznost 1/100 sekunde.

    2010 Tag Heuer lansira model Pendulum, koji predstavlja potpuno novi koncept mehaničkih satova, jer deluje uz odsutnost glavnog federa (Hairspringa).


    Longines


    1977 Longines lansira najtanji automatski mehanizam u dotadašnjoj istoriji. L990 je bio visok samo 2,95 mm. To je ujedno poslednji In House mehanizam ovog brenda

    1979 Longines lansira model Feuille D'Or (Zlatan list) - ultra tanak kvarc sat, sa kojim se prvi u istoriji spusti ispod magične granice 2,00 mm. Model je merio 1,98 mm.



    Oris


    2004 Oris prvi u istoriji razvije sistem jedinstvenog privijanja glavne krunice, kod koje je potreban samo jedan 120 stepenski zavrtaj odnosno 1/3 kruga, da se potpuno privije

    2008 Oris lansira model BC4 Flight Timer. Odlikuje ga display 3 vremenske zone i vertikalnca krunica na poziciji 2, koja je prva te vrste u istoriji. Upotrebljava se za upravljanje GMT sistema.

    2013 Oris lansira model Prodiver Pointer Moon, prvi ručni sat u istoriji koji pokazuje mesečeve faze i skalu plimovanja. Oris je na baznom kalibru Sellita 200 sam razvio ovu komplikaciju.

    Hublot

    1980 Model Hublot je prvi sat u istoriji, koga nosi narukvica iz prirodne gume. Carlo Crocco je materijal razvijao tri godine.



    Girard Perregaux


    1965 Girard Perregaux prvi u istoriji lansira model ručnog sata sa frekvencijom 36.000 b/h. Gyromatic HF. U sledećih pet godina, 70 % svih izdanih COSC certifikata sa strane opservatorija u Neuchatelu se odnosi na ovaj model.

    1970 Girard Perregaux u jesen 1970 godine lansira svoj drugi model kvarčnog sata. Sat je kucao sa frekvencijom 32.768 HZ, koja postane standard za sve kvarc satove. Prvi Seiko Astron 35SQ, lansiran 10 meseci pre toga je imao frekvenciju od 8192 HZ, što je predstavljalo 1/4 Girard Perregaux modela.

    2013 Girard Perregaux lansira model Constant Escapement LM i sa time predstavlja rešenje, koje je vekovima okupiralo horologe - neprestano pokretanje mehanizma. Silikonsko sečivo, koje je smešteno u srce mehanizma akumulira opadujuću energiju iz bubnjeva i šalje je nazad, što omogućuje neprestan rad kalibra.

    Franck Muller

    1993 Franck Muller razvije kalibar 93. Prvi ručni sat u istoriji, koji udružuje komplikacije hronograf ratraparrante, minutni repetitor, večiti kalendar, izravnavanje retrogradnih meseci sa prestupnim godinama, 24 časovni display i prikaz temeparuture vazduha. Naredne godine sa kalibrom 94 svemu ovome pridoda Tourbillon.

    2009 Franck Muller lansira model Grande Complication Aternitas Mega 4. Sat sa 36 komplikacija predstavlja novi rekord u horologiji. Jedna od tih je kalendar za narednih 1000 godina. Sat je napravljen po želji naručioca iz SAD. Razvoj je trajao 5 godina. Cena 2,7 Mil USD.

    Audemars Piguet

    1986 - Audemars Piguet lansira do tada najtanji sat sa Tourbillonom. Kalibar 2870.

    1989 Audemars Piguet prvi u istoriji lansira sat kod koje se druga vremenska zona upravlja sa vlastitim mehanizmom. Kalibri, koji pokreću sat su AP 2229 i 2845.

    A. Lange & Sohne

    1997 A. Lange & Sohne lansira Sax-0-Mat mehanizam sa ugrađenim Zero Reset sistemom, koji u trenutku postavi kazaljku za sekunde na nultu poziciju i time omogućuje maksimalno usklađivanje tačnog vremena.

    2007 A. Lange & Sohen predstavi takozvani sistem prekidanja veze, koji omogućava aktiviranje funkcije hronografa bez pada amplitude. Sistem anulira svako najmanje trenje na nulu, prilikom aktiviranja stopiranja vremena.

    2008 A. Lange & Sohne prvi u istoriji nudi rešenje zaustavljanja oscilirajuće ravnoteže unutar tourbillona i tako omogučuje potpuno precizno podešavanje vremena kod satova sa ovom komplikacijom.

    Breguet

    1993 Breguet patentira takozvani Perpetual Equation of Time. Ručni sat sa samopodešavajućim sistemom tačnog vremena.

    2003 Breguet patentira na Column Wheel sistemu otvaranje i zatvaranje funkcije alarma, te podešavanje vremena sa lokalnim vremenom (gmt alarm samopdešavajući alarm sistem)

    Ulysse Nardin

    2001 Ulysse Nardin lansira model Freak. Takozvani 7 Days Tourbillon Carousel je prvi u istoriji. Bez krunice i kazaljki. Mehanizam usmerava samog sebe prilikom prikazivanja vremena. Freak je proglašen satom godine u gotovo svim važnijim izborima.


    Jaeger - LeCoultre

    1962 JLC lansira kalibar 838, koji je sa 1,85 mm najtanji u dotadašnjoj istoriji. Ujedno je sadržavao i anti šok zaštitu. Danas ga zamenuje JLC 849

    1968 JLC lansira model Diving Alarm Watch. Pri tome patentira troslojni poklopac kućišta, koji zvuk u vodi dovodi do optimalnog stanja.

    2004 JLC prvi u istoriji razvije Gyrotourbillon 1.


    Vacheron Constantin

    1992 Vacheron Constantin lansira najtanji minutni repetitor u istoriji. Kalibar 1755, visina 3,28 mm.

    2015 Vacheron Constantin predstavi sat sa najviše komplikacija u dosadašnjoj istoriji. Džepni sat, Referenca 57260 sadržava 57 komplikacija. Tri najbolja časovničara ovog brenda su model razvijali 8 godina.


    Patek Philippe

    1986 Patek Philippe lansira prvi ručni sat u istoriji sa sekuranim kalendarom i retrogradnim kazaljkama

    1989 Patek Philippe u čast 150 godišnjice postojanja lansira sat sa najviše komplikacija u dotadašnjoj istoriji. Džepni sat sa 33 funkcija. Pokreće ga kalibar 89.

    2005 Patek Philippe prvi u istoriji lansira sat sa silikonskim Escape Wheel-om.


    Universal Geneve

    1966 Universal Geneve lansira modele Golden Shadow i White Shadow. Radi se o najtanjim satovima na automatski pogon u dotadašnjoj istoriji sa 2,5 mm visine. Dizajner Gerald Genta. Pokretači In House kalibri 66 i 67.

    1975 Universal Geneve lansira najtanji kvarčni sat sa analognim displayom. Calibre 74 je merio u visinu samo 3,45 mm.

    1994 Universal Geneve lansira model Janus. Prvi ručni sat u istoriji, koji preko jednog mehanizma omogućuje očitavanje vremena na dva brojčanika, od kojih je jedna takozvani Jumping Hour. Pokreće ga In House kalibar UG 42-83/4.


    Piaget

    1960 Piaget se upisuje u Guinnessovu Knjigu Rekorda sa ultratankim mehanizmom na automatsko navijanje 12P. Visina: 2,3 mm.

    2002 Piaget lansira najtanji Tourbillon mehanizam u istoriji. 600P meri u visinu 3,5 mm.

    2010 Piaget postavlja svetski rekord. Najtanji sat sa automatskim mehanizmom. Model Altplano meri 3,65 mm.


    Chrstiaan Van Der Klaauw

    1999 CVDK lansira model Planetarium, koji na poziciji 12 prikazuje trenutni položaj planeta u odnosu na Sunce. Radi se o najmanjem planetarijumu u istoriji, pošto mu je prečnik samo 12 mm.

    2000 CVDK lansira model Millenium, prvi hronograf u istoriji sa komplikacijom displaya međusobnog položaja Sunca i Meseca.

    2014 CVDK lansira model Real Moon Journe, koji sadrži grešku prikaza mesečevih faza od svega 24 sata u sledećih 11.000 godina, što predstavlja najprecizniji mehanički sat u istoriji sa Moonphase komplikacijom.


    Eberhard

    1997 Eberhard lansira čuveni model 8 Jours, za kojeg je patentirao poseban Spring Drive sistem sa rezervom snage od 8 dana.

    2001 Eberhard patentira model Chrono 4, koji predstvalja prvi sat u istoriji sa 4 hronografska polja u jednom redu.

    Edox

    1961 Edox lansira model Delfin, kod kojeg patentira takozvani britva sistem zatvaranja kućišta kod glavne krunice. Radi se o prvom satu u istoriji sa duplim zatvaračem kućišta za zaštitu od prodiranja vlage u kućište

    1965 Edox lansira model Hydro Sub, koji sadržava prsten oko glavne krunice (Tension Ring) i britva sistemom za zaštitu kućišta. Vodoodpornost 50 ATM.

    1970 Edox lansira model Geoscope, prvi sat u istoriji, koji pokriva svih 24 vremenskih zona i prkazuje lokalno vreme, te vreme u 50 različitih gradova u svetu.

    1998 Edox lansira liniju Les Belmonts, kvarčne satove sa najtanjim kućištem u istoriji - 1,4 mm.


    Chronoswiss

    1995 Chronoswiss lansira model Opus, koji je prvi u istoriji serijsko proizvođen skeleton hronograf

    1996 Chronoswiss lansira model Delphis, koji predstavlja prvi mehanički hronograf u istoriji sa analognim, digitalnim i retrogradnim displayem.


    Maurice Lacroix

    2007 Maurice Lacroix lansira model Memoire 1, kojeg pokreće In House kalibar ML128. Radi se o revolucionarnom modelu, koji se sastoji sa dve kazaljke, koje mogu preuzeti funkciju hronografa i koje se pomoću mehaničke memorije posle završetka merenja vremena, vraćaju na tačno prikazivanje trenutnog vremena


    Nivada

    1964 Nivada lansira model Depthomatic, koji je prvi mehanički sat u istoriji sa dubinometrom (Bathymetrom). Pod staklom se nalazi cev u koju ponire voda. Pritisak vode pokreće marker do određene pozicije na metarskoj skali, koja pokazuje trenutnu dubinu vode.


    Orfina

    1973 Orfina za godinu dana ranije ustanovljeni Porche Studio, napravi model Porsche Design Number One (PD 01), prvi ručni sat u istoriji sa PVD premazom. Model je pokretao sveže razvijeni Valjoux 7750 i baš model PD01 predstavlja prvi sat, koji je pokretao ovaj legendarni mehanizam. Orfina je satove za Porsche Design pravila do 1978 godine, nasledio ga je IWC do 1997 a kasnije nastavila Eterna.

    1978 Orfina lansira model Fire Master Chronograph, prvi sat u istoriji, koji je namenjen vatrogasnim jedinicama i spasilačkim službama. Sadržava skalu preko koje je moguće meriti puls, koja se zaustavlja posle 30 sekundi merenja i skalu preko koje je moguće izračunati broj potrebnih udisaja prilikom spasilačke aktivnosti. Sat pokreće Lemania 5100.


    Aquastar

    1963 Aquastar lansira model Seatime, prvi sat u istoriji kod kojeg se unutrašnji bezel upravlja preko glavne krunice

    1965 Aquastar lansira model Deepstar, prvi sat sa ručnim kronografom, kojeg je moguće upravljati u vodi. Pokreće ga legendarni Valjoux 23 a veliku pomoć kod njegovog razvoja je pružio istraživačka morska ikona, Jack Custeau, koji je isto tako bio važan faktor prilikom nastanka Blancpain Fifty Fathoms, Rolex Submarinera i Doxe Sub 300.

    1968 Aquastar lansira model Regate, prvi ručni sat u istoriji namenjen trkama sa vodnim plovilima. Na pozciji 12 se nalazi 5 krugova. Prilikom aktiviranja odbrojavanja vremena, boja svakog kruga se menja iz srebrne u narandžastu posle svakog proteklog minuta.


    Atlantic

    1960 Atlantic predstavlja izuzetno važnu inovaciju, kod koje se datum na satu promeni za samo pet minuta, što je 52 puta brže, nego što je to bila do tada. Patent je dobio naziv Speedswitch.


    Bell & Ross

    1993 Bell & Ross lansira model Hydromax, ručni mehanički sat sa najvišom vodoodpornošću u istoriji: 11.100 metara


    Bulova

    1960 Bulova lansira model Accutron, kojeg je Bulovin inžinjer Max Hetzel razvio u švajcarskoj fabriki ovog proizvođača u Bielu, još 1953 godine. Trajalo je 7 godina, kako pronaći način, da se Tunning Fork sistem stavi u ručni sat. Ovaj sistem je uz pomoć baterije vibrirao sa 360 oscilacija u sekundi, što je omogućilo najveću preciznost ručnog sata u dotadašnjoj istoriji: +- 2 sekunde na dnevnoj bazi.


    Certina

    1976 Certina lansira model Diamaster, prvi sat u istoriji sa kućištem napravljenim iz turgsten karbida, koji je izuzetno odporan na ogrebotine.


    Choppard

    1993 Choppard lansira model Happy Sports, prve satove u istoriji kod kojih su kućišta napravljena iz kombinacije čelik / diamanti.



    Corum

    1980 Corum lansira legendarni model Golden Bridge, prvi sat u istoriji sa linearnim mehanizmom, koji lebdi u kućištu. Pritvrđen je samo sa tankom zlatnom trakom. Sat je sa sve 4 strane okružen sa safirnim staklom, koji omogućuje pogled u remek delo. Autor ovog modela je Vincent Calbrese.


    Doxa

    1967 Doxa lansira legendarni diver Sub 300T, prvi sat u istoriji sa orange dialom, koji omogućava lakše očitavanje vremena u dubini i priv sat u istoriji sa dekompresijskom skalom.


    Favre Leuba

    1962 Favre Leuba lansira model Bivouac, prvi mehanički sat u istoriji, koji meri nadmorsku visinu i vazdušni pritisak.

    1962 Favre Leuba lansira svoj prvi In House kompletan mehanizam, ultratanki FL 251 (2,95 mm). Prvi mehanizam u istoriji sa dva bubnja.


    Fortis

    1968 Fortis puno rizikuje, kada lansira model Flipper, prvi sat u istoriji sa plastičnim kućištem, koje je bilo vodoodporno do 20 ATM. Flipper je izlazio u različitim bojama i predstavljao je potpuni komercijalni uspeh.


    Hamilton

    1972 Hamilton lansira model Pulsar, prvi elektronski sat u istoriji sa digitalnim displayem.


    Hanhart

    2008 Hanhart lansira model Tachymaster, prvi hronograf u istoriji, koji omogućava merenje postavljenog (želljenog) vremena u pojedinoj etapi.


    Ollech & Vajs

    1964 Ollech & Vajs lansira model Caribbean 1000, koji je prvi sat u istoriji sa vodoodpornošču 1000 metara (100 ATM). Zapravo za Ollech & Vajs je taj model pravilo preduzeće Jenny iz Lengnaua, koje je bilo poznato po tome, da je pravilo satove za mnoga poznatija imena. Naprimer, sve Doxe od ponovog oživljavanja brenda 1997 se prave u Jenny pogonima, koji se sada nalaze u Bileu.



    Parmigiani

    2005 Parmigiani Fleurier prvi u istoriji lansira model, čije je kućište napravlejno iz paladijuma 950, koje je dragoceniji od platine.



    Pierce

    1967 Manufaktura Pierce iz Biela, koja se je u svetu horologije proslavila 1935 godine sa mehanizmom - Calibre 134, koji je bio prvi mehanizam u istoriji sa takozvanim vertikalnim kvačilom (Vertical Friction Clutch) donosi kobnu odluku i prva u istoriji počinje sa izradom glavnog točka u mehanizmu iz plastike. Razlog je bila ušteda na troškovima proizvodnje. Potez je toliko oslabio pozicije preduzeća, da se vrlo brzo našao u negativnim brojevima i nestao sa tržišta.

    Piguet

    1987 Jacques Piguet, sin slavnog Frederica Pigueta i nećak još slavnijeg Alberta Pigueta (autor Omega 321 kalibara i mnogih drugih za Lemaniu) i suvlasnik Blancpaina razvije mehanizam Frederic Piguet 1185, koji je najtanji avtomatski hronografski kalibar u istoriji sa visinom 5,55 mm. Osim Blancpaina, ovaj mehanizam su upotrebljavali Audemars Piguet, Vacheron Constantin i Breguet.


    Richard Mille

    2010 Richard Mille lansira model RM 027 Tourbillon, koji važi za najlakši mehanički sat u istoriji. 19 grama. Ta težina joj omogućava izuzetnu odpornost na udarce. Poznat je pod nadimkom Rafael Nadal.

    2012 Richard Mille lansira model RM 056, koji je prvi sat u istoriji u celini napravljen iz safirnog stakla.



    Sinn

    2001 Sinn razvije Diapal tehnološki sistem, kod kojeg je u mehanzmu uključena takva kombinacija materijala, koji nema potrebu za lubrikacijom i tako omogućava dužu upotrebu. Sistem predstavi u modelu Frankfurt Financial District Watch.

    2003 Sinn u saradnji sa koncernom SUG razvije Tegiment tehnologiju, kod kojeg je čelik toliko ojačan, da omogućava maksimalnu odpornost na ogrebotine. Ova tehnologija je lansirana sa modelom 756.

    2005 Sinn započinje upotrebu nemačkog Submarine čelika u svojoj diver liniji.


    Timex

    1986 Timex lansira kvarc model Ironman Triathlon, koja u sledećoj deceniji postaje najprodoavaniji sportski sat na svetu.



    Tissot

    1965 Tissot lansira čuveni model PR516, prvi sat u istoriji sa perforiranom narukvicom, danas poznatijom kao relly narukvica.

    1971 Tissot lansira model Astrolon, koji je prvi mehanički sat u istoriji sa plastičnim mehanizmom.

    1985 Tissot lansira model Rockwatch, koji je prvi sat u istoriji sa kućištem od kamena - tačnije švajcarskog granita iz Jura Alpi.

    1986 Tissot lansira model Two Timer, prvi sat u istoriji sa analognim i digitalnim displayom, koji se upravlja preko glavne krunice.

    1989 Tissot lansira model Woodwatch, prvi sat u istoriji, kod kojeg je kućište napravljeno od drveta.

    1999 Tissot lansira model Tissot Touch. Prvi sat u istoriji, koji se upravlja sa pritiskom pristiju.



    Vulcain

    1960 Vulcain lansira model Nautical, koji je prvi sat u istoriji sa alarmom, koji je delovao i čuo se pod vodnom površinom.


    Yema

    1963 Yema predstavi čuveni diver Superman, prvi sat u istoriji, koji je sadržavao bezel, koji se mogao zaključati pomoću posebne kopče na pozciji 3.



    Junghan

    1990 Junghans lansira model Mega 1. To je bio prvi Radio Controlled ručni sat u istoriji.


    Rado

    1962 Rado lansira model Diastar 1, prvi sat u istoriji, koji sadrži safirno staklo a kućište iz hard metala. Isto tako radi se o prvom satu u istoriji, koje je odporan na ogrebotine.

    1986 Rado lansira model Integral, prvi sat u istoriji iz bezela sa Hi Tech keramičkim bezelom.

    1990 Rado lansira kolekciju Ceramica, koja sadržava modele čija su kućišta i narukvice prva u istoriji napravljena iz Hi Tech keramike.

    1993 Rado lansira model Sinatra, prvi sat u istoriji, koji je iz Cermeta. To je materijal, koji predstavlja smesu keramike, titanijuma i čelika.

    2002 Rado razvije materijal za kućište pod nazivom V10K. Radi se o takozvanom Hi Tech Diamondu, koji predstavlja tranformaciju karbona u nanokristalni umetni dijamant, koji je najtvrđi materijal na svetu (10.000 Vickers, što je 8 puta više od Sinn-ovog tegiment čelika - 1200 Vickers).


    Citizen

    1970 Citizen lansira prvi ručni sat sa kućištem iz titanijuma. Model X8 Chronometer.

    1975 Citizen lansira model Crystron Mega Quartz, koji je sa frekvencijom 419.434 Hz još i danas jedan od najpreciznijih satova u istoriji. Pokretao ga je kaliber 8650. U vremenu lansiranja, to je bio najprecizniji sat na svetu sa godišnjim pomakom od 3 sekunde. Cena modela je bila današnjih 115.000 €.

    1976 Citizen lansira modele Citizen Quartz Crystron Alarm (prvi lcd sat sa alarmom u istoriji) i Citizen Quartz Crystron Cell, prvi kvarc analogno model, koji se napaja sa solarnom energijom.

    1978 Citizen lansira ultratanki kvarčni mehanizam 790, ki je prvi kalibar u istoriji, koji probije granicu 1 mm.

    1981 Citizen lansira model 1300 m Professional Diver Watch, koji je bio prvi komercijalni sat u istoriji sa takvom vodoodpornošču.

    1985 Citizen lansira model Aqualand, koji je predstavljao prvi sat u istoriji sa elektronskim načinom merenja dubine

    1993 Citizen lansira prvi Radio Controlled sat sa GMT funkcijom

    1995 Citizen prvi u istoriji predstavi Eco Drive modele


    Seiko

    1969 Seiko prvi u istoriji počinje sa serijskom proizvodnjom satova sa automatskim hronografom. Prema nekim podacija, proizvodnja je počela krajem februara 1969, nepuna dva meseca nakon predstavljana Zenithovog El Primera.

    1969 Seiko prvi u istoriji lansira ručni sat sa kvarc pogonom. Model Astron 3500.

    1975 Seiko prvi u istoriji lansira diver sa kućištem iz titanijuma. Model 6159-022, takozvani Grandfather Tuna. Model predstavlaj početak Prospex linije.

    1978 Seiko lansira prvi profesionalni diver sat sa kvarc pogonom u istoriji. Model 7549-7010. Popularna Tuna.

    1988 Seiko prvi u istoriji lansira kvarc ručni sat, koji se puni putem mehaničkog pokretanja. Model A.G.S, koji je kasnije preimenovan u Kinetic.

    1990 Seiko prvi u istoriji lansira kompjuteriziran ronilački sat - Scuba Master. Sadržavao je display za prikaz vremena i dubine zarona.

    1999 Grand Seiko lansira Spring Drive modele. Sat na autmatski pogon sa elektronskom regulacijom tačnosti.

    2012 Seiko lansira model Astron GPS, prvi solarni sat u istoriji sa GPS sistemom.


    Evo, to bi bilo to. Dešavalo se i nije se dešavalo. Verovatno bi bilo sve drugačije, da svet mehaničkih satova nije skoro uništila kvarc revolucija. Ovako se najviše energije i sredstava potrošilo na obnovu proizvodnje a istina je, da je skoro sve u horologiji bilo napravljeno pre dolaska kvarca.

    Mišlenja sam da Rolex nije nimalo spavao i da u poređenju sa ostalima nije nimalo dosadan. Lepo se vidi razpodela, po kojoj su japanci uvodili struju a švajcarci i dalje drže čvrsto tradiciju u svojim rukama.
    Zakoni tržišta imaju svoja pravila i jedino ono sme, da presuđuje, da li je Rolex manipulator, prevarant i ne znam više, šta sam sve čitao u poslednje vreme.

    I čestitke svakom, ko je sve ovo pročitao.

    popovac 76, eee, rasa and 20 others like this.

Strana 1 od 4 1234 PoslednjaPoslednja

Bookmarks sajtovi

Vaš status

  • Ne možete postavljati teme
  • Ne možete odgovarati na poruke
  • Ne možete slati priloge uz poruke
  • Ne možete prepravljati svoje poruke
  •