Lemania 321, a kasnije 861 i 1861, svakako je jedna od najčuvenijih serija hronograf mehanizama. Možda sa najzapaženijom ulogom u Omega Speedmaster Professional modelu (čuveni Moonwatch), ali svoje mesto uz manje ili veće izmene našla je i kod proizvođača kao što su Patek Philippe, Audemars Piguet, Breguet, Heuer, Breitling. Ovaj mehanizam je iz tih razloga zaslužio posebno predstavljanje na našem jeziku, sa osvrtom na razvoj i tehničke karakteristike.
U kompaniji Lemania se na razvoju kalibra CH27 počelo raditi ranih 1940-ih, predstavljen je 1942. godine, a poznat je i pod oznakom 320. 1946. godine predstavljen je mehanizam sa oznakom „27 CHRO C12“. „27“ odnosi se na prečnik mehanizma od 27mm, „CHRO“ je skraćenica za hronograf, a pod „C12“ se misli na mogućnost merenja perioda od 12 časova. Ovaj ručno navijani kalibar poznatiji je kao 321. Razlike između ova dva mehanizma nisu velike, a glavne je u tome što kalibar 321 ima 12-časovni brojač.
Omega je u to vreme upotrebljavala tri hronograf mehanizma većih dimenzija, a za ugradnju isključivo u ručne satove bio im je potreban mehanizam manjih dimenzija. To je bio glavni povod za zajednički razvoj kalibra 321 sa Lemania-om. Albert Piguet bio je glavni zadužen za razvoj novog hronograf mehanizma, tako da važi za tvorca kalibra 321, ali je važnu ulogu imao i Jaques Reymond.
Lemania 321 proizvodila se preko 25 godina i za to vreme napravljeno je 40.800 primeraka. U čuveni sat Omega Speedmaster ugrađivala se od 1957. godine, do sredine oktobra 1968. godine. Pod neke osnovne karakteristike ovog kalibra treba navesti 17 rubina, frekvenciju od 18000 o/č i rezervu snage od 44 časa. Još jedna karakteristika kalibra 321 je „column wheel“ sistem, koji je napušten kod kasnijih varijacija ovog mehanizma.
Definitivno najtraženiji modeli Omega-e Speedmaster-a su upravo oni sa kalibrom 321. Pre svega jer se ovaj mehanizam nalazio u satu koji je bio na Mesecu, ali i iz razloga što ih je proizveden najmanji broj.
Krajem 1968. godine kao zamena za 321 stiže kalibar 861 (1873). Promene se odnose na:
1. Pojednostavljena hronograf funkcija. Umesto „column wheel“ sistema koristi se jednostavnije rešenje. Glavni razlog za ovu izmenu su jeftiniji troškovi proizvodnje. Jednostavnije rešenje ne znači nužno i lošije. Može se reći da je jedina prednost „column wheel“ sistema tečnije startovanje hronografa.
2. Umesto balansnog točka sa zavrtnjima koristi se obični balansni točak. Ovo je omogućilo povećanje frekvencije na 21,600 o/č.
3. Promenjen je oblik mosta iz lučnog u trapezoidni.
Dakle kalibar 861 je do neke mere pojednostavljen za proizvodnju i kasnije servisiranje. To ne znači da je u praksi po bilo čemu lošiji od kalibra 321.
Ovaj mehanizam proizvodio se sve do 1996. godine kada je zamenjen sa kalibrom 1861. Najočiglednija promena je to što je mehanizam koji je do tada bio presvučen sa bakrom, sada presvučen rodijumom, koji ima vrhunsku otpornost na koroziju. Dodat je i još jedan rubin, tako da kalibar 1861 ima ukupno 18 rubina. Još jedna izmena je kočnica hronografa koja je izrađena od sintetičkog materijala (moglo bi se reći plastike). Razlog naravno nije bila ušteda, već to što je trošenje materijala smanjeno i to što se novi deo samostalno podmazuje.
U Speedmaster model sa providnom poleđinom kućišta ugrađuje se kalibar 1863. Jedina razlika je u tome što je ovde ipak zadržana metalna kočnica hronografa, iz estetskih razloga. Rezerva snage kod mehanizama 861 i 1861(3) iznosi 48 časova. U praksi često i nešto duže.
Radi se o jednom od najizdržljivijih mehaničkih hronograf mehanizama. Zanimljivo je i da ovaj mehanizam ne zahteva previše česte servise zbog svoje dobre konstrukcije. Kakve je sve testove uspešno izdržao možete pročitati u jednom od prethodnih tekstova. Najbolji pokazatelj o kakvom se mehanizmu radi je to što se uz izmene proizvodi od ranih 1940-ih godina, a kraj proizvodnje se ne nazire.
