Bulova 214 ( Accutron ) - Kada je viljuška zamenila točak

Bulova 214 ( Accutron )
Kada je viljuška zamenila točak

Uvod

Tekst koji sledi nastao je kao rezultat velikog ličnog interesovanja za istoriju, satove i u ovom slučaju satove sa vibrirajućom viljuškom. Za pisanje teksta korišten je velik broj izvora iz kojih su tekstovi prevedeni i u izvesnoj meri izmenjeni, dopunjeni, dodatno prokomentarisani i obogaćeni velikim brojem fotografija. Cilj teksta jeste da predstavi mehanizam Bulova 214 koji je označio prekretnicu u časovničarstvu, razloge zbog kojih je nastao, zatim da predstavi čoveka koji je izumeo pomenuti mehanizam kao i da predstavi satove u koje je ugrađivana čuvena 214-ca.

Mehanizam o kome će biti reči u ovom tekst nosi oznaku 214. Zašto je taj mehanizam bitan za časovničarstvo i šta ga to čini interesantnim ? To je prvi mehanizam namenjen ručnom satu koji je koristio vibrirajuću viljušku ( tuning fork ) i prvi serijski proizvođen mehanizam namenjen ručnom satu koji je imao tranzistor ( misli se na tranzistor kao deo elektronike ne na radio prijemnik ). Tvorac ovog mehanizma je Max Hetzel koji je u to vreme radio za Bulovu kasnije je radio i za neke druge kompanije. Pojednostavljeno objašnjeno, princip rada mehaničkog sata podrazumeva prenos energije od glavne opruge putem zupčanika i zaprečnog sklopa ( anker i zupčanik ankera ) do balansne opruge koja svojim osciliranjem daje ritam satnom mehanizmu. Kod mehanizma 214 toga nema. Postoje tri elementa. Baterija kao izvor energije ( kod mehaničkog sata to bi bila glavna opruga ), oscilirajuća viljuška ( kod mehaničkog sata to bi bio balansni točak sa svojom oprugom, naravno ) i ono što izaziva i kontroliše osciliranje viljuške a to je elektronika koju čine elektromagnet, tranzistor, otpornik i kondenzator ( kod mehaničkog sata to bi bio splet zupčanika i zaprečni sklop ). Dakle ovde nema kvarca koji bi oscilirao i ovo nije kvarcni mehanizam. Prvi sat koji je imao ovaj mehanizam jeste Bulova Accutron (accuracy and electronics ) . Sat je predstavljen 25. oktobra 1960. godine . Mehanizam u ovom satu , kao što je rečeno, nosio je oznaku 214 i imao je 27 delova od toga 12 pokretnih. Bulova Accutron je prvi sat bez balansnog točka i s obzirom da je imao tranzistor to je prvi pravi elektronski sat ( electronic sat ) u serijskoj proizvodnji.

Tehničke karakteristike mehanizma 214
· Proizvođač: Bulova Watch Company Inc.
· Godina proizvodnje: 1960.
· Dimenzije: 28,7 x 5,5 mm
· Frekvencija oscilacije viljuške: 360 Hz
· Index Wheel: 300 zubaca
· Odstupanja mehanizma: +,- 2 sekunde, dnevno
· Mehanizam je karakterističan po brujanju koje potiče iz vibrirajuće viljuške. Dakle nema tik-tak zvuka karakterističnog za kvarcne satove.
Grupa slika 1
Prilog 67397Prilog 67398

Na sledećoj fotografiji nabrojani su neki od najbitnijih delova mehanizma ( sve je na engleskom ali je poprilično lako za razumeti ). Razlika između mehanizma 214 u grupi slika 1 i mehanizma 214 u grupi slika 2 jeste opruga za zaustavljanje sekundare. O tome nešto kasnije.
Grupa slika 2
Prilog 67399

Pojednostavljeno objašnjeno viljuška oscilira tako što električni signal transformisan od strane tranzistora aktivira elektomagnetni kalem što dalje dovodi do vibriranja oscilirajuće viljuške ( The electric signal transformed by the transistor activates an electromagnetic coil that puts a metal tuning fork into vibration ). Postavlja se pitanje kako se osciliranje viljuške ( čije osciliranje reguliše elektronika ) prenosi na zupčanike i dalje na kazaljke? Jedna od genijalnosti mehanizma leži u načinu kako je to regulisano a regulisano je pomoću tri elementa, jednog zupčanika ( index wheel ) i dve žičice ili šipkice. Jedna žica zove se „index finger“ a druga „pawl finger“ ( nisam siguran kako se ovi tehnički termini prevode na srpski i da li je uopšte moguć prevod). Obe žice imaju na krajevima rubine. „Index finger“ je žičica ili šipkica koja se nalazi na vibrirajućoj viljušci i ona prenosi energiju tj pokreće ili još bolje rečeno gura „index wheel“ . Druga žica ( „pawl finger“ ) ne nalazi se na vibrirajućoj viljušci nego na mostu ( pawl bridge) i ima ulogu kočnice tj ona sprečava da se „index wheel“ okreće unazad. Praktično jedna šipkica je pogonska a druga ima kočionu funkciju. „Index wheel“ koji ima 300 zubaca visine 1/100 mm, dalje prenosi energiju preko sklopa zupčanika ( tzv gear train koji čine prvi, drugi, treći i četvrti zupčanik ) sve do kazaljki. Inače taj sklop koji čine pogonska i kočiona žičica sa rubinima i zupčanik ( index wheel ) je toliko sitan da se golim okom teško vidi tako da su sve fotografije koje pokazuju pomenuti sklop uvećane nekoliko desetina puta . Čak i na tim uvećanim fotografijama praktično se ne vide zupci na tzv index wheel-u.
Kako taj ceo sistem izgleda može se videti na sledećim fotografijama.
Grupa slika 3
Prilog 67400Prilog 67401Prilog 67402Prilog 67403

Kako to izgleda uživo može se videti na sledećih nekoliko fotografija. Prvo što treba uočiti jeste da je jedna od fotografija uvećana 200 puta kako bi se jasno mogla videti pogonska žičica, kočiona žičica i indeks zupčanik ( index wheel ). Drugo što se odmah može primetiti jeste koliko su sitni rubini na žičicama u odnosu na rubinski ležaj indeks zupčanika. To ilustruje koliko je preciznosti bilo potrebno pri izradi. Tako nešto možda ni danas nije lako postići a kamoli krajem 50-tih kada je ovaj mehanizam nastajao.
Grupa slika 4
Prilog 67404Prilog 67405Prilog 67406Prilog 67407

Na sledećim fotografijama može se videti na koji način indeks zupčanik prenosi energiju tj pokreće ceo splet zupčanika ( gear train ) koji na kraju pokreću kazaljke.
Grupa slika 5
Prilog 67408Prilog 67409

Sledi šema rada elektronike (potreban je određen stepen poznavanja elektronike da bi se šema razumela).
Grupa slika 6
Prilog 67410Prilog 67411Prilog 67412

Animacija koja pokazuje šta radi „index finger“ – roze boje a šta „pawl finger“-ljubičaste boje.

http://www.accutune.eu/web-content/G...o_video5_1.gif

Mehanizam 214 ima odstupanja od +, - 2 sekunde dnevno, sekundara klizi a satovi sa ovim mehanizmom nemaju krunicu , bar ne onu uobičajnu. Naime podešavanje vremena vrši se preko krunice koja se nalazi na poklopcu sata. Mehanizam 214 imao je i svoje podvarijante ( derived calibers ) , oznake tih mehanizama su 214H, 214HN, 2141, 2142, 2143 . Ni jedan od mehanizama iz 214 serije nema datum što zajedno sa nedostatkom klasične krunice čini satove sa ovim mehanizmom lako prepoznatljivim. Prva verzija ovog mehanizma , dakle „čista“ 214-ca nema mogućnost zaustavljanja sekundare. To je omogućeno u verziji 214H dodavanjem tzv hack spring tj opruge za zaustavljanje sekundare. Pomenutu oprugu moguće je ugraditi i u 214 mehanizam koji nema opciju hakovanja s obzirom da su identični mehanizmi. Treba samo pronaći taj deo ( hack spring ) i raspoloženog časovničara.
Na sledećim fotografijama prikazana su dva mehanizma 214, jedan bez i jedan sa pomenutom oprugom.
Grupa slika 7
Prilog 67414Prilog 67415

Mehanizam koji je nasledio 214-cu nosi oznaku Bulova 218 ( grupa slika 8 ) i pojavio se 1965. godine. Mehanizam 218 imao je „normalnu“ krunicu , prikaz datuma, bio je tanji ( 4,4 mm naspram 5,5 mm kolika je visina 214-ce ). Mehanizam 218 ima nekoliko podvarijanti. Bulova je kasnije proizvela još nekoliko mehanizama koji su imali vibrirajuću viljušku . Svi su oni zapravo unapređene verzije 214-ce. Godine 1977. Bulova prestaje da proizvodi mehanizme sa vibrirajućom viljuškom. Kvarc je dobio bitku. Procena je da je Bulova proizvela između četri i pet miliona mehanizama sa vibrirajućom viljuškom.
Grupa slika 8
Prilog 67416Prilog 67417

U ovom delu teksta vraćamo se na sam početak kako bi videli šta je to dovelo do razvoja mehanizma 214 .
Kompanije Elgin i Lip sarađivale su na izradi prvog elektromehaničkog mehanizma. Kao posledica toga, devetnaestog marta 1952. godine Fred Lip u Parizu i John Shennan (presednik Elgin Watch Company ) u Čikagu oblavljuju da su proizveli ( svaka kompanija za sebe ) prve protutipove električnog mehanizma ( ovaj termin se često sreće na Internetu ali bolje je reći elektromehanički mehanizam ) . To su u stvari mehanizmi kod kojih se osciliranje balansnog točka ( eng. balance ) postiže elektromagnetima. Elgin-ov protutip mehanizma nosio je oznaku 722 ( grupa slika 9, možemo videti i patentni dokument za mehanizam 722 ). Nisam siguran koja je bila oznaka za Lip-ov protutip mehanizma ( moguće je da je bila R27 ). Ovi mehanizmi su bili do tada nešto neviđeno i predstavljali su revoluciju u časovničarstvu. S obzirom da je njihov dizajn bio pionirski, mehanizmi su bili daleko od savršenstva i serijske proizvodnje. Baterije koje je proizveo Lip ( bile su oblika pasulja ) bile su nestabilne i dešavalo se da eksplodiraju . Mehanizmi su trošili dosta energije ( struje ), postojao je problem sa kontaktima, bili su skupi za proizvodnju ...
Grupa slika 9 ( Elgin 722 )
Prilog 67418Prilog 67419Prilog 67420Prilog 67421

Januara 1957. godine Hamilton predstavlja sat sa mehanizmom koji je nosio oznaku 500. To je bio prvi serijski proizvođen sat sa elektromehaničkim mehanizmom tj balansom koju pokreću elektromagneti.
Grupa slika 10 (Hamilton 500)
Prilog 67422

Sedmog decembra 1958. godine Lip na tržište izbacuje sat sa elektromehaničkim mehanizmom R27.
Grupa slika 11 (LIP R27)
Prilog 67423Prilog 67424Prilog 67425Prilog 67426Prilog 67427Prilog 67428Prilog 67430Prilog 67431Prilog 67432Prilog 67433

Na znam tačno kada ( mislim da je u pitanju 1962. godina ) Elgin predstavlja mehanizam 725 ali ono što znam jeste da je Elgin svoj prvi sat sa elektromehaničkim mehanizmom predstavio 1962. godine i u njemu je bio mehanizam oznake 725. Elgin je kasnije predstavio još jednu , ujedno i poslednju, verziju elektromehaničkog mehanizma oznake 910.
Grupa slika 12 ( ELGIN 725)
Prilog 67434Prilog 67435Prilog 67436Prilog 67437Prilog 67438Prilog 67439Prilog 67440

Bulova nije htela da sedi skrštenih ruku dok se zahuktava trka u inovacijama između Lip-a, Elgin-a i Hamilton-a te je krenula svojim putem, putem koji će joj doneti slavu. Međutim jedan čovek je tu presudan , njegovo ime je Max Hetzel. Hetzel je rođen 1921. u Bazelu , diplomirao je 1946. godine na Federalnoj ( državnoj ) politehničkoj školi u Cirihu postavši inžinjer elektronike ( electronic engineer ).
Grupa slika 13
Prilog 67441

Gospodin Arde Bulova , predsednik kompanije Bulova , ne želeći da izgubi trku sa konkurencijom angažuje Max Hetzel-a sa zadatkom da istraži te nove mehanizme koje pokreće baterija. Vrlo brzo ( aprila 1952. godine , dakle iste godine kada su se pojavili ti novi mehanizmi pogonjeni baterijom ) Hetzel obaveštava menadžment Bulove da s obzirom da ti novi konkurentski mehanizmi pogonjeni baterijom i dalje imaju balansni točak , nema napretka po pitanju tačnosti .Hetzel se odlučuje za drugačiji pristup . Odlučuje se za vibrirajuću viljušku. Radeći za Bulovu, Hetzel 1953. godine dobija tranzistore oznake CK722 proizvođača Raytheon USA . Tada je napravio prvi protutip mehanizma u kojem je vibrirajuća viljuška bila dugačka 5 cm. Ovaj patent je zaštićen 19. juna 1953. godine u Švajcarskoj pod brojem 312290. Vlasnik patenta je Bulova.
Grupa slika 14
Prilog 67442

Tada je Hetzel radio u Švajcarskoj u Bulova fabrici . Godine 1955. proizveden je protutip mehanizma koji je po veličini odgovarao ručnim satovima.
Grupa slika 15
Prilog 67443

Godine 1959. Hetzel se sa porodicom seli u Njujork i postaje glavni fizičar u sedištu Bulove u Njujorku. Nastavljeni su završni radovi na mehanizmu . Dvadeset petog oktobra 1960. godine predsednik Bulova Watch Co., penzionisani general sa pet zvezdica Omar N. Bradley ,koji je Drugom svetskom ratu bio šef štaba generala Ajzenhauera, predstavlja sat Bulova Accutron sa mehanizmom 214. Zvezda je rođena.
Na sledećim fotografijama predstavljeno je nekoliko različiti Accutron satova.
Grupa slika 16
Prilog 67444Prilog 67445Prilog 67446Prilog 67447Prilog 67448Prilog 67449Prilog 67450Prilog 67451Prilog 67452Prilog 67453Prilog 67454Prilog 67455Prilog 67456

Godine 1966. Max Hetzel vraća se u iz SAD u Švajcarsku i počinje da radi za ESA ( Ebauches S.A. ) u Laboratoire Suisse de Recherches Horlogère' ( LSRH ) i u Centre électronique horlogèr e' ( CEH ) . Radio je na razvoju mehanizma Mosaba ( montre sans balancier - u prevodu sat bez balansnog točka) odnosno mehanizmu koji je imao vibrirajuću viljušku. Prvi rezultati tih istraživanja došli su 1967. godine kada je na sajmu u Bazelu CEH predstavio mehanizam Swissonic 100. Bulova je blokirala proizvodnju mehanizma zbog patentnog prava. Međutim 11. novembra 1968. godine Bulova potpisuje ugovor sa ESA kojim dozvoljava da ESA koristi Bulova –Accutron patent tj mehanizme sa vibrirajućom viljuškom. Godine 1969. prodaju se prvi satovi sa ESA 9162 mehanizmom. Naravno taj mehanizam razvio je Max Hetzel. Razvijen je još jedan mehanizam oznake 9164 . Koliko mi je poznato jedina ( bitna ) razlika je u tome što 9164 ima i prikaz dana u nedelji dok 9162 ima samo prikaz datuma .
Tehničke karakteristike mehanizma 9162
· Proizvođač : ESA
· Dimenzije: 29 mm x 4,85 mm
· Frekvencija : 300 Hz ( dakle manja frekvencija u odnosu na Bulova 214 )
· Broj rubina : 12
· Prikaz datuma i mogućnost zaustavljanja sekundare
Napomena: U grupi slika 17 možemo videti mehanizam ESA 9162 ( potpis je ispod vibrirajuće viljuške ) a Omegina oznaka za taj mehainzam je 1250.
Grupa slika 17
Prilog 67457Prilog 67458

Postoji dugačka lista proizvođača koji su u svoje satove ugrađivali mehanizme ESA 9162, 9164 .
· Tronosonic - Beaume et Mercier (cal. 19162; 19164; 19210),
· Certronic - Certina (cal.29.151, 29.152 ; 59-351)
· Mosaba of Derby,
· Eternasonic - Eterna (cal.1550 740 ; 1551 742),
· Ultronic , Titronic - Longines (cal.6312 ; 6332),
· XL-tronic - Movado and Zenith (cal. 50.0 ; 50.5),
· Tissonic - Tissot (cal.2010 and 2020),
· Electronic f300 Hz - Omega (cal.1250) ,
· Electrosonic - Rado (cal.740 and 742)
· itd.


Godine 1970. ESA i Dubois Depraz počinju proizvodnju hronograf mehanizma koji se zasniva na mehanizmu 9162. Dubois Depraz pravi hronograf modul za ESA 9162 i rezultat toga jeste jedini hronograf mehanizam sa oscilirajućom viljuškom. Oznaka tog mehanizma je ESA 9210 .
Tehničke karakteristike mehanizma ESA 9210
· Proizvođač : ESA
· Dimenzije: 30,4 mm x 7,95 mm
· Frekvencija : 300Hz
· Broj rubina : 12
· Index wheel: 300 zubaca
Napomena : U grupi slika 18 možemo videti mehanizam ESA 9210 a Omegina oznaka za taj mehanizam je 1255 .
Grupa slika 18
Prilog 67459Prilog 67461Prilog 67462Prilog 67463Prilog 67464Prilog 67465Prilog 67466Prilog 67459

Jedno kratko objašnjenje. Prema prikupljenim podacima ESA 9162, 9164 i 9210 su takođe poznati kao „Swissonic 100“ linija mehanizama ili Mosaba ( Montres Sans Balanciers ) iako su potpisani imenima raznih proizvođača satova svi su proizvođeni od strane Ebauches S.A. prema Bulova licenci. Takođe prema mišljenju poznavalaca ovih mehanizama postoji mogućnost da je Bulova proizvodila za ESA „index wheel“ kao i „index finger“ , i „pawl finger“ koji regulišu kretanje pomenutog zupčanika.

Da se vratimo nazad na mehanizam Bulova 214 kojem je posvećen ovaj tekst. Postoji nekoliko bitnih i interesantnih činjenica u vezi sa mehanizmom 214 i Accutron satovima. Accutron je Bulovin naziv za liniju satova koje pokreće mehanizam sa vibrirajućom viljuškom. Accutron liniju čine tri vrste satova. Prvu vrstu ili grupu satova čine satovi na kojima piše samo Accutron. To su elegantni satovi a dizajn je raznovrstan ( jastučasta, okrugla, kockasta, asimetrična itd kućišta ). Drugu grupu čine Accutron Astronaut satovi koji su više pilotsko-vojnog dizajna ( postoji podatak da su ove satove koristili američki piloti tokom Vijetnamskog rata takođe su ih koristili i NASA astronauti ali o tome nešto kasnije). Treću grupu čine Accutron Spaceview satovi a to su modeli bez brojčanika tj sa prednje strane im se vidi mehanizam. Neki od Accutron Spaceview satova imaju minutni prsten ( chapter ring ) a kod nekih je minutna skala iscrtana na staklu. Interesantno je kako je uopšte nastao Accutron Spaceview model. Naime u marketing odeljenju Bulove su odlučili da naprave tzv „Display Model“ tj model bez brojčanika kako bi potencijalnim kupcima omogućili da vide kako izgleda taj novi i revolucionarni mehanizam tj Accutron tehnologija. Ti modeli nisu bili namenjeni prodaji , plan je bio da se isporuče dilerima širom sveta i da ti modeli stoje u izlogu. Prvi modeli bez brojčanika imali su kućište od četrnaestokaratnog zlata i kao što je rečno imali su reklamnu funkciju. Međutim kupcima se dopao izgled novih satova i tražili su da kupe baš model iz izloga. Velika tražnja za modelima bez brojčanika ( tzv Display model ) dovodi do toga da Bulova uvede Spaceview model u Accutron liniju satova.
Na sledećim fotografijama možemo videti jedan od Accutron ( elegantnih ) satova. Trenutna cena ovog konkretnog modela je 1095 dolara.
Grupa slika 19
Prilog 67561Prilog 67562Prilog 67563Prilog 67564

U nastavku možemo videti tri modela Accutron Astronaut satova . Danas im se cene kreću između 1000 i 2000 dolara.
Grupa slika 20
Prilog 67565Prilog 67566Prilog 67567Prilog 67568Prilog 67569Prilog 67570Prilog 67571Prilog 67572Prilog 67573Prilog 67574Prilog 67575Prilog 67576Prilog 67577Prilog 67578Prilog 67579

Sat koji je sledeći prikazan jeste model Accutron Spaceview. Ovo je model od četrnaestokaratnog zlata. Model je iz 1961 godine. To je prvi ili jedan od prvih Spaceview modela. Trenutna cena konkretanog modela je 2095 dolara.
Grupa slika 21
Prilog 67580Prilog 67581Prilog 67582Prilog 67583Prilog 67584Prilog 67585

Godine 1962. Accutron 214 postaje prvi sat sertifikovan za upotrebu od strane železničkog osoblja , do tada su korišteni džepni satovi. Ne navodi u kojim zemljama je Bulova Accutron bio sertifikovan železnički sat ali prema prikupljenim podacima sigurno je korišten u SAD i Kanadi. Prikazano je nekoliko modela.
Grupa slika 22
Prilog 67586Prilog 67587Prilog 67588Prilog 67589Prilog 67590Prilog 67591Prilog 67592Prilog 67593

Koliko su Amerikanci bili ponosni na ovaj mehanizam ( mada je mehanizam napravio švajcarac Max Hetzel i najveći deo istraživanja je obavljen u Švajcarskoj doduše u pogonima Bulove ) govori i podatak da je predsednik Lindon Džonson poklanjao Bulova Accutron sat svojim gostima ( svetskim liderima ) kao zvanični državni poklon ( „Gift of State“).
Grupa slika 23
Prilog 67594Prilog 67595Prilog 67596Prilog 67597Prilog 67598Prilog 67599

Danas neke časovničarske kompanije u velikoj meri u marketinške svrhe koriste svoje učešće u svemirskim misijama ( u tome posebno prednjači jedna ) međutim manje je poznat ogroman doprinos Bulove kada su u pitanju svemirski letovi. NASA je imala ogromno poverenje u Accutron sat tako da su ovi satovi bili deo 46 NASA svemirskih programa. Satovi su korišteni na raznim NASA mernim uređajima i kao kokpit satovi. Nosili su ih i astronauti. Takođe ovi satovi su u velikom broju ugrađivani i u američke vojne brodove i avione. Postoji podatak da je 1967. godine Bulova Accutron bio jedini sat koji je ugrađivan u Air Force One ( avion američkog predsednika ).
Na sledećim fotografijama možemo videti američkog astronauta Gordon Cooper-a koji nosi sat Accutron Astronaut kao deo opreme u okviru misije Faith 7. Na poslednjoj fotografiji vidimo astronauta Scott Carpenter-a koji takođe nosi isti sat.
Grupa slika 24
Prilog 67600Prilog 67601Prilog 67602

Nekoliko Bulova Accutron kokpit satova
Grupa slika 25
Prilog 67603Prilog 67604Prilog 67605Prilog 67606

Ovde možemo videti jedan NASA merni istrument koji je korišten za prikupljanje podataka u svemirskim misijama . Naravno u njega je ugrađen Bulova Accutron sat.
Grupa slika 26
Prilog 67607

Sat sa vibrirajućom viljuškom bio je interesantan i sovjetima tako da su i oni napravili svoju verziju ( koliko sam pročitao radili su to bez licence ). Postoji i priča čiju tačnost niko nije potvrdio tako da ima status legende . Naime legenda kaže da je Nikita Hruščov pri povratku iz SAD doneo sat Bulova Accutron 214 i da je naložio sovjetskim inžinjerima da naprave takav sat kako bi se pokazalo da to nije izazov za sovjetske inžinjere i nauku. Da li je Hruščov zaista izdao takvu naredbu, pitanje je , ali pomenuti sat je definitivno nekome zapao za oko te su sovjeti ,tačnije Druga moskovska fabrika satova, napravili ne više od 1000 komada ovih satova. Satovi su deljeni državnom i vojnom vrhu. Danas su to retki satovi i veoma traženi među kolekcionarima. Postoji i verzija Slave sa prikazom dana i datuma .
Grupa slika 27
Prilog 67608Prilog 67609Prilog 67610Prilog 67611Prilog 67612Prilog 67613Prilog 67614Prilog 67615Prilog 67616Prilog 67617Prilog 67618Prilog 67619

Prema prikupljenim podacima i češki proizvođač Prim napravio je protutip Elton koji se zasnivao, bolje rečeno bio je kopija, mehanizma Bulova 214. Proizvedeno je svega 10 komada. Kineski proizvođač Tianjin takođe je kopirao mehanizam 214. Međutim njihova kopija imala je krunicu sa stane a ne na poklopcu kućišta.
Grupa slika 28
Prilog 67620Prilog 67621


Dodatak

U ovom delu teksta biće prikazane fotografije koje se nisu našle u tekstu kao i još neki interesantni podaci.
Na sledećim fotografijama prikazani su reklamni članci o Accutron satovima koji su objavljivani u raznim časopisima. Na jednom od njih može se videti da su cene Accutron satova išle od 150 dolara pa nadalje.
Grupa slika 29
Prilog 67622Prilog 67623Prilog 67624Prilog 67625Prilog 67626Prilog 67627Prilog 67628Prilog 67629Prilog 67540Prilog 67541Prilog 67542Prilog 67543
Sledeća dva članka su takođe interesantna. Članci su iz decembra 1960. god. , dakle dva meseca nakon pojavljivanja Accutron sata. Na prvom se može pročitati da je baterija koja je korištena u satovima preuzeta iz slušnih aparata i adaptirana da staje u sat. Baterija je trajala jednu godinu a zamena je koštala 1,5 dolara. Takođe piše da satove ne treba čistiti i podmazivati ( Međutim kolekcionari i časovničari preporučuju čišćenje i podmazivanje, nisam naišao na podatak koliki je servisni interval ali pošto ima pokretnih delova, ležajeva i delova koji se habaju a mogu i zarđati sasvim je logično da je sevis potreban . Uostalom vremenom ulje gubi viskozitet samim tim i osnovnu funkciju. Kada je već reč o servisu treba reći da su najranjiviji delovi mehanizma 214 i njegovih naslednika kalemi, indeks zupčanik, kočiona i pogonska žičica ( tzv pawl i index finger). Da se ne stekne pogrešan utisak ti delovi nisu toliko skloni kvaru ipak su ovi mehanizmi proizvedeni u milionima komada ali kada se nešto pokvari obično je u pitanju nešto od navedenog ) . Decenije su ipak pokazale da je servis potreban. Interesantno je i da su cene satova na samom početku bile u rasponu od 175 do 2500 dolara za modele od platine ( prvi članak u grupi slika 30) . Drugi članak objašnjava princip rada vibrirajuće viljuške.
Grupa slika 30
Prilog 67544Prilog 67545

Na sledećim fotografijama možemo videti, verovatno, većinu Bulova Accutron Spaceview modela.
Grupa slika 31
Prilog 67546Prilog 67547Prilog 67548Prilog 67549Prilog 67550Prilog 67551Prilog 67552Prilog 67553Prilog 67554Prilog 67555Prilog 67556Prilog 67557

Bulova je na pedesetu godišnjicu predstavila i limitirano reizdanje Spaceview modela. Pokreće ga mehanizam 214.
Grupa slika 32
Prilog 67558Prilog 67559Prilog 67560


Zaključak

Bio je ovo tekst o trci u inovacijama. Tekst o čoveku koji je imao ideju i smelost da je realizuje. Tekst o mehanizmu koji je pokrenuo lavinu, o mehanizmu čija genijalnost leži u inovativnosti, kvalitet u dugovečnosti i preciznosti a šmek u zvuku. Mehanizam koji je nažalost isčezao pod naletom kvarcnih mehanizama. Bio je ovo tekst o vremenu kada je viljuška zamenila točak. Tekst o čuvenom mehanizmu Bulova 214.

Napomena:
· Sve fotografije korištene u tekstu su preuzete.
· Nekoliko istaknutih cena su informativnog karaktera . Formiranje cene samo po sebi zavisi od mnogo faktora.

Kraj

Nekoliko fotografija Bulova Accutron satova i mehanizama.

http://http://i44.tinypic.com/2zf7w55.jpg

http://http://i44.tinypic.com/21dnadc.jpg

http://http://i39.tinypic.com/313pvsl.jpg

http://http://i40.tinypic.com/33u8unb.jpg

http://http://i39.tinypic.com/24zha2h.jpg

http://http://i39.tinypic.com/cmdcn.jpg

http://http://i44.tinypic.com/2hg74g0.jpg

http://http://i42.tinypic.com/73ozkx.jpg

Prilog 67630Prilog 67631Prilog 67632Prilog 67633Prilog 67634Prilog 67635Prilog 67636Prilog 67637

Sky, odlican tekst o odlicnim satovima i znacajnoj inovaciji.:adore:
Svaka cast.:congrats:

Hvala Rus i hvala što si poslagao fotke !

Stvarno odlican i vrlo poucan tekst sa zaista puno lijepih fotografija

svaka cast za ovoliki trud pa cu sutra odmoran natenane da sve procitam.ovo bi bilo steta nesto preskociti.

Bravo majstore...da te nema trebalo bi te izmisliti :congrats::adore:

Današnji dan sam započeo čitajući forum, a ovaj tekst mi je ulepšao jutro.

Sky, prijatelju, više ne mogu da kažem ni da ti je tekst odličan, već samo da je savršen. :beer:

Profesore :adore:

Svaka cast:congrats:

Vanzemaljac...
Prilog 67646

Treba otvoriti jedan podforum samo sa Nikolinim tekstovima :D

Kao i uvek , bravo:congrats:

Sve pohvale za tekst, i bas si podsetio da islikam i ja jednu Bulovu Accutron, dugo je nosila sestra i odlicno je sluzila. Lepo je setiti se takvih satova koji su imali jedinstvena resenja bez obzira sto nije zazivela masovnija prozvodnja, ali mozda i u tome ima neke draži. Odlicne su i fotke.

Hvala svima, zadovoljstvo je moje !

Često se na Internetu može pronaći podatak da je Bulova Accutron „first watch with tuning fork“ ( prvi sat sa vibrirajućom viljuškom). To je tačno ali u engleskom postoji razlika između „watch“ , gde se misli na ručni sat i „clock“ gde se misli na zidni, stoni, kaminski sat. U srpskom ne postoji takva podela i ukoliko ne naglasite kakv sat ( ruči, zidni, kaminski... ) može doći do zabune. E sad zašto to kažem ? Zato što Bulova Accutron nije prvi sat sa vibrirajućom viljuškom i nije prvi sat sa tranzistorom ( sada će neko reći pa što napisa onoliki tekst ako nije ) . Sve je rečeno u jednoj od prvih rečenica teksta koja glasi: „ To je prvi mehanizam namenjen ručnom satu koji je koristio vibrirajuću viljušku ( tuning fork ) i prvi serijski proizvođen mehanizam namenjen ručnom satu koji je imao tranzistor ( misli se na tranzistor kao deo elektronike ne na radio prijemnik )” i ova rečenica je tačna. Ključ je u podebljanim rečima jer je prvi sat sa vibrirajućom viljuškom izrađen je 1866. godine. Sat je napravio Louis Francois Clement Breguet. Sat je koristio vibrirajuću viljušku dugačku 25 cm koja je pokretala zupčanik ankera ( escape wheel ). Naravno da njen dizajn i način funkcionisanja nema nikakve veze sa onim što se može videti u mehanizmu Bulova 214.
Prilog 67677Prilog 67678

Link za prikaz animacije:
http://www.electric-clocks.nl/clocks/animations/AnimationT-Breguet.htm


Godine 1954. pojavljuje se stoni ili zidni sat sa klatnom koji je unutar mehanizma imao tranzistor. Proizvođač sata je kompanija ATO i sat je predstavljen u Parizu. Na linku možete saznati nešto više o toj kompaniji. ATO - clocks /


Sve ovo nikako ne umanjuje genijalnost mehanizma Bulova 214 koji je potpuno orginalan ali treba napomenuti kada su prvi put korišteni vibrirajuća viljuška i tranzistor.

Na sledećim fotografijama možemo videti Bulova Accutron kokpit sat .
Prilog 67680Prilog 67681Prilog 67682Prilog 67683Prilog 67684Prilog 67685

Ako je kralju valjao sat ( Accutron Astronaut ) valja i ostalima :) .

Prilog 67686Prilog 67687

Jedna reklama na kojoj se vidi i Slava sat sa vibrirajućom viljuškom.
Prilog 67688

Ovde su prikazani svi Accutron Astronaut satovi. Razlika je u detaljima.
Prilog 67689Prilog 67690Prilog 67691Prilog 67692Prilog 67693Prilog 67694Prilog 67695

Još nekoliko interesantnih fotografija.


http://http://i44.tinypic.com/2zhmbsn.jpg

http://http://i40.tinypic.com/f3yug.jpg

http://http://i41.tinypic.com/2z9e5gg.jpg

http://http://i44.tinypic.com/34e2uzq.jpg

http://http://i39.tinypic.com/96ffns.jpg

http://http://i39.tinypic.com/vsgr9e.jpg

http://http://i44.tinypic.com/29o25xt.jpg

http://http://i39.tinypic.com/3325x5z.jpg

Prilog 67696Prilog 67697Prilog 67698Prilog 67699Prilog 67700Prilog 67701Prilog 67702Prilog 67703Prilog 67704Prilog 67705

Toliko od mene na ovu temu.

E svaka ti čast! Ako se jos necega setis ti slobodno napisi :)

profesore:congrats::congrats:

Nekoliko odličnih snimaka ovog revolucionarnog mehanizma:

vibrirajuća viljuška
http://www.youtube.com/watch?v=ZkNxk...2FAEB77AFF2044

"index finger" i „pawl finger" u slobodnom prevodu pogonska i kočiona žičica
http://www.youtube.com/watch?v=iw5KfnMRjLw&list=PLDC2FAEB77AFF2044

Jedan snimak Bulova Accutron Spaceview modela:
http://www.youtube.com/watch?v=S3pjL_a38xc

Ovde se mogu videti dva interesantna elektromehanička sata . Jedan je Bulova Accutron ( vibrirajuća viljuška ) a drugi sat jeste elektromehanički ali nema vibrirajuću viljušku nego balansni točak koji se pokreće zahvaljujući elektronskom sklopu ( elektromagnet, tranzistor ... ). Ovakvi mehanizmi poznati su pod imenom "transistorised movements with balance" . Dakle ovi mehanizmi imaju elektronski kontrolisan balansni točak. Prvi takav mehanizam pojavio se 1967. godine ( 7 godina posle Accutron-a 214 ) i nosio je oznaku ESA 9150 Dynotron. Zašto je sve ovo bitno? Zato što ljudi ponekad brkaju ove dve vrste mehanizama , koji jesu elektromehanički ali princip rada je potpuno različit.

http://www.youtube.com/watch?v=cenXU0p3B_U

Jedna interesantna reklama Accutron-a :
http://www.youtube.com/watch?v=S-yAi7O9xt8

Kako bi mi legla jedna ovakva bulova..... :)

http://www.youtube.com/watch?v=T9ZgkpSzlOU

Jedna fotografija koja pokazuje kako i gde se podešava tačnost mehanizma sa vibrirajućom viljuškom.
Prilog 93760

Još nekoliko interesantnih satova.
Prilog 93762
Prilog 93763
Prilog 93764
Prilog 93766
Prilog 93767
Prilog 93768
Prilog 93769
Prilog 93770
Prilog 93771
Prilog 93772
Prilog 93773

Sve fotografije su preuzete sa interneta.