Ženevski žig i COSC - dve oznake koje će nestati

Ženevski žig i COSC – dve oznake koje će nestati


Ženevski žig (Poinçon de Genève) i COSC (Contrôle Officiel Suisse des Chronomètres) jesu dva sertifikata koja se koriste u industriji satova, a koja se danas pokazuju kao zastarela.

Počnimo sa najpoznatijim i najčešće korišćenim: COSC.

Test podrazumeva merenja performansi mehanizma tokom 16 dana (po drugim izvorima 15, prim. prev.), u 5 različitih položaja. Testiranje obuhvata praćenje tačnosti mehanizma, pri čemu je dozvoljena tolerancija od -4 do +6 sec. dnevno. Može se diskutovati o tome da li su ta odstupanja velika, prevelika, normalna ili beznačajna, ali su to obično beskrajne i uzaludne diskusije.

Već čujem kako pitate: „Zašto bi, do đavola, COSC sertifikat sada bio zastareo?“ Pa, mnogo je razloga. Prvo, niko, zapravo, ne kupuje mehanički sat zbog preciznosti, naročito u cenovnom rangu gde se COSC pojavljuje. Podsetimo, COSC godišnje dodeli oko milion sertifikata, što je, ugrubo, samo 3% od ukupnog broja proizvedenih satova u Švajcarskoj. Prvi klijenti COSC-a bili su Rolex, a zatim Omega i Breitling – zanimljivo, jer svaki od ovih brendova ima po jednog predstavnika u Direktorskom kolegijumu COSC-a (ukupno ih je 8) – a kladim se u Grčki nacionalni dug da niko ne kupuje ove satove isključivo zbog njihove navodne tačnosti.

Drugo, COSC je, praktično, naslednik mnogih privatnih laboratorija koje postoje još od 19. veka (sam COSC je osnovan 1973), a kao baštinik njihove tradicije nasledio je i slabosti svojih predaka. Pre svega, to je činjenica da COSC testira mehanizme, a ne satove, i da mehanizam mora imati sekundaru da bi se testiranje sprovelo.

Razmotrimo prvu stavku (onu glavnu): COSC testira mehanizme van kućišta. Nekoliko primedbi:

- Šta će se desiti sa mehanizmom kada se stavi u kućište, ne uzima se u obzir. Smeštanje mehanizma u kućište je osetljiva operacija koja zahteva pritisak na mehanizam kako bi on dobro „legao“ u kućište, koje je i napravljeno da spreči mehanizam da „mrda“. Jasno, smeštanje mehanizma u kućište menja funkcionalnost mehanizma.

- COSC sertifikat sadrži redni broj, ali ne i datum (zapravo, datum je zapisan na drugom papiru, na kome se nalaze i rezultati testova, a koje brižljivo čuva – proizvodjač). Ko vam garantuje da vaš mehanizam nije proveo možda i nekoliko meseci ili godina čekajući na svoj brojčanik ili kućište...?
- Budući da mehanizam nije zaštićen kućištem, izložen je spoljnjim uticajima (prašina, vlaga), što svakako ne doprinosi njegovom dobrom radu. To znači da se mehanizam, kada bude vraćen sa testa proizvođaču, mora očistiti. A da bi se očistio, mora se rastaviti, što čini COSC sertifikat beznačajnim!

Mislim da naslućujete poentu. Zastareo! Beskoristan! Običan marketinški trik!

Sekundara, koja je neophodna za sprovođenje testova, diskvalifikuje one satove koji je nemaju. AP Royal Oak Jumbo, na primer, nema sekundaru i zato ne može biti podvrgnut testiranju.

Sva ova pitanja bila su razlog da neki od velikih brendova ne priznaju COSC i da naprave sopstvene testove. To su uradili Patek Philippe, Audemars Piguet, VC, JLC... Ove manufakture ne koriste COSC, a njihovi satovi nisu manje tačni od satova drugih proizvođača koji ga koriste.

Kao zaključak, mogli bismo reći da je tačnost ono što je gotovo uništilo industriju satova u Švajcarskoj sedamdesetih godina prošlog veka, kada je pojava kvarcnih satova dovela švajcarsko viđenje tačnosti u nezavidnu situaciju. Izgleda da su Švajcarci naučili lekciju, pa danas više niko ne govori o tačnosti. Shvatili su da tome niko ne pridaje važnost, a onaj ko to čini, sigurno neće razmišljati o kupovini mehaničkog sata. Mehanički sat je pitanje emocija, a ne tačnosti. Ovo je razlog koji će dovesti do nestajanja COSC-a u sadašnjem obliku, osim ako proizvođači i dalje budu želeli da plaćaju oko 10 CHF ni za šta (1).


Pogledajmo sada drugu ugroženu vrstu: Ženevski žig (Poinçon de Genève)

Ovaj žig je osmišljen 1886. godine, u vidu zakona koji su donele ženevske vlasti. Njegova svrha bila je definisanje standarda visokog časovničarstva u Švajcarskoj. A, zapravo, njegov pravi cilj bio je da zaštiti ženevske brendove od konkurencije iz Vauda ili Neuchatela. Zašto, pitate se? Surova istina glasi da su mnogi mali proizvođači i prodavci satova krajem 19. veka naručivali satove iz Vauda i Neuchatela i na brojčanike stavljali svoja imena jer su kupci konstatovali da su ti satovi često bili kvalitetniji od onih proizvedenih u Ženevi.

Dakle, ova oznaka je više zakon koji je štitio lokalne proizvođače nego vid standardizacije u časovničarskoj industriji. Tako gledajući, tačno je da su uslovi propisani za dobijanje Ženevskg žiga bili reper za visoko časovničarstvo, ali ga prvi uslov – da priznaje samo proizvođače registrovane u Ženevskom kantonu – čini prevaziđenim.

Druga važna stavka jeste činjenica da je Žig sve, samo ne kontrola preciznosti, budući da procedura izgleda ovako: proizvođač predaje JEDAN mehanizam da bi se overili svi slični mehanizmi, dok na proizvođaču ostaje odgovornost da kontroliše primenu pravila. Wow! Kao da ste svakom fudbaleru dopustili da tokom utakmice bude sam sebi sudija!

Činjenicu da je Ženeva želela da 1886. godine zaštiti svoje proizvođače satova teško je komentarisati iz današnje perspektive. Ovaj zakon promenjen je 2009. godine (2), ali je geografsko ograničenje još aktuelno. Ono je uzrokovalo da, npr., Patek Philippe uvede sopstveni žig, nešto što se zaista retko viđa u bilo kojoj industrijskoj grani. Ali, na ovo ćemo se vratiti kasnije.
Oznaka kvaliteta je ubedljiva ako je dodeljuje nezavisan autoritet svim potencijalnim kandidatima, i bez obzira na njihovo poreklo. I, takođe, ako je kontroliše isti taj autoritet, a ne onaj koji bi trebalo da bude kontrolisan!

Pogledajmo sada situaciju izbliza. Patek Philippe je morao da prestane da koristi Ženevski žig zato što ima dve radionice u kantonima Vaud i Neuchatel, u Le Brassusu i La Chaux-de-Fondsu, budući da se u ovim gradićima mogu naći najbolje obučeni majstori, kojih, opet, nema tako mnogo u Ženevi. Istini za volju, mnoge komplikacije, poput turbijona i/ili minutnog ponavljača ženevskih brendova proizvode se u njihovim radionicama izvan Ženeve!

Ovde je, na primer, Patek imao dvostruki problem: prvi problem je bio uslov da mehanizam mora biti sklopljen i smesten u kućište u Ženevi; drugi problem se ticao ponosa njegovih najboljih časovničara: da bi se ispoštovali uslovi za dobijanje Žiga, potpuno beskorisnog u Vaudu i Neuchatelu, njihov naporan rad trebalo je da završi neko drugi u Ženevi, a to je bilo, pa, najblaže rečeno, vrlo loše primljeno. Tako je Patek morao da odustane od Ženevskog žiga.

Ali, poći, a nemati odredište nije moguće; nije bilo moguće ni prihvatiti uslove Fleurier Quality Foundation, budući da je i to još jedna geografski uslovljena etiketa (3). Jedino rešenje bilo je, dakle, stvoriti sopstveni žig, Patek Philippe žig. Prilično arogantno, ali je uspelo! Naravno, bilo je nemoguće kopirati Ženevski žig, pa je Patek izmislio sopstveni. Dodali su uslugu servisa i tzv. „habillage“ (kriterijum koji se odnosi na sve „spoljašnje“, vidljive delove sata: kućište, brojčanik, kazaljke, krunicu, kaiš, koji treba da prate i odslikavaju savršenstvo izrade unutrašnjosti sata, tj. mehanizma) na listu standarda koji se odnose na sam mehanizam, a koji su vrlo slični onima propisanim Ženevskim žigom. Drugim rečima, Patek je nastupio vrlo ozbiljno, naglasivši da njegov žig ide korak dalje od standarda Ženevskog žiga, budući da se ne ograničava samo na mehanizam. Ne želimo da kritikujemo Patek, ostavljen je bez izbora. Istina, mogli su i odustati od bilo kakvog žiga, poput AP ili Bregueta (da ne pominjemo Greubel Forsey, Philippe Dufour, Romain Gauthier, DeBethune, Haldimann...), ali bi to verovatno izazvalo više pitanja nego kreiranje sopstvene oznake kvaliteta.

Ova pitanja jasno pokazuju ograničenja Ženevskog žiga, a na švajcarskim vlastima ili FHS (Fédération de l’industrie Horlogère Suisse) je da hitno predlože žig koji se ne bi služio ovakvim trikovima; švajcarskoj časovničarskoj industriji potrebna su jasna pravila kako bi se zaštitla od najvećeg neprijatelja – sebe same.



Izvor: TWE, Geneva Seal and COSC, two labels that will disappear. | TWE's blog
Preuzeto, prevedno i objavljeno uz saglasnost i dozvolu autora.
___


Komentari, tj. prim. prev.:

(1) Sudeći po raznim dostupnim izvorima, ova cifra je sigurno znatno veća, a zavisi od vrste mehanizma i količine koja se testira.

(2) Istina, neki važni kriterijumi su ponovo revidirani 2011. godine. (prema http://www.svetsatova.com/forum/f116...alja-6485.html)

(3) Ovo i jeste i nije tačno, jer je FQF sertifikat i zamišljen tako da (bar delimično) prevaziđe nedostatke i ograničenja Ženevskog žiga. Ovaj sertifikat je ocena kvaliteta ukupnih tehničkih i estetskih kvaliteta sata i može ga dobiti bilo koji proizvođač iz Švajcarske, ali i Evrope. S druge strane, međutim, on se definiše i doživljava kao naslednik časovničarske tradicije iz regije Val-de-Travers, a za njegovo dobijanje potreban je i COSC sertifikat.

Simo, hvala što si jedan ovako kvalitetan tekst podelio sa nama... :beer:

Odličan tekst, a sve pohvale za prevod :beer:

Bravo Simo:congrats:
Zanimljiv tekst.

Svaka čast, obožavam ovakve tekstove:)

Hvala, drago mi je ako je tekst i vama bio zanimljiv.

Cesto se ovi sertifikati potezu kao argument pri nasim malim forumskim raspravama :D (i ne samo nasim), pa sam mislio da nije lose dopuniti arhivu i jednim ovako lepo srocenim pogledom iz druge perspektive, sa kojim tesko da cemo se upoznati na sajtovima proizvodjaca ;)

Dobar tekst simo , hvala na tekstu:congrats:

Zanimljiv i dobar text.
Da li je COSC preteran ili ne ja i dalje stojim pri recima da njena najbolja klijentela (dakle,Rolex,Omega,Breitling) prodaje satove samo jer predstavljaju brend i stil i da 90% kupaca Rolexa nema blage veze sta je unutra vec samo znaju da sa njim ne mogu da omase.
Ali status je cudo kod smrtnika.Mnogi ljudi bi prodali i bubreg za tako nesto.
Hvala za text,jos jednom.

Ahh, što je popularno pljuvati na najveće brendove, da ti ponudim jedan Omegu PO ili Rolex sub pretpostavljam da bi ga sa gnušanjem odbio :D jer ne podnosiš statusne simbole? ;)

Kako bi se izbegle svađe, molimo forumaše da ovde govore o tehničkim aspektima ili o validnosti argumenata datih u tekstu.

Molimo Vas da izbegavate lične stavove i sasvim dobronamerne šale koje mogu stvoriti nesuglasice.

Hvala na razumevanju.

Ovo je bila samo dobronamerna opaska, ne vidim čemu toliki strah od sukoba? :angel:Inače, mene su u tekstu više frapirali određeni tehnički detalji i proceduralne rupe (koje nikad ne bih očekivao od pedantnih i vazda uređenih Švajcaraca) nego činjenica da su članovi direktorskog kolegijuma iz velikih brendova. Sama činjenica da se o tome otvoreno govori i zna, te da ni sami proizvođači nisu monolitni (primer PP) meni ipak govori da sistem kontrole funkcioniše, gde nema informacija ili se mistifikuju kod mene mnogo više izaziva podozrenje.

Vlajo, niko ne sumnja u tvoje ili Zenithove dobre namere i vedar ton prethodnog posta, ali znaš šta se dešava kada ljudi nešto pogrešno protumače. Dovoljno je da neko isključi smajlije i eto belaja. ;)

bata-simo , šta reći osim .......... BIG LIKE ! Prilog 52243 ....to je ono što sam već "malkice" dotakao u drugim temama, ali ovakve argumente i vrhunski preveden tekst, nisam imao (a ni video) . Svaka ti se dala ! :congrats: "morate oceniti...bla....bla" - šteta :(

Ma opusteno,ljudi.Sta vam je? :D ne pada mi na pamet da nesto pogresno protumacim i kvarim novogodisnje raspolozenje...
vlajo je ok lik.Imao sam nekoliko devojaka iz Cacka,tako da je temperament tih ljudi malo drugaciji i specifican jer reaguju burno na prvu loptu nicim izazvani,ali su generalno skroz ok ljudi.
vlajo,ne znam samo odakle ti zakljucak da bih odbio te satove. :) taman posla da se gadim statusnih simbola...Cak suprotno.Ko ima i ko je stekao na valjan nacin slobodno neka pokazuje moc.
Onaj ko bi odbio Omegu PO ili Rolex Sub koji je vec godinama suvereno prvi najprodavaniji sat na svetu,taj nema blage veze o satovima....Uvek bih pre nosio Sub ili PO nego neki Hublot ili cak Lange koji je necitljiv...Omega mi posle Zenitha i Tissota omiljeni brend,tako da...
Svi smo mi robovi statusnih simbola,pa verujem i ja.
To sto mnogi ljudi to nece da priznaju nije moj problem.

Citat:

---

Zenith kaže:

Svi smo mi robovi statusnih simbola,pa verujem i ja.
To sto mnogi ljudi to nece da priznaju nije moj problem.

---

Evo,ja bih priznao i bez stavljanja na muke ali to ,jednostavno, nije istina.

Citat:

---

Zenith kaže:

Ma opusteno,ljudi.Sta vam je? :D ne pada mi na pamet da nesto pogresno protumacim i kvarim novogodisnje raspolozenje...
vlajo je ok lik.Imao sam nekoliko devojaka iz Cacka,tako da je temperament tih ljudi malo drugaciji i specifican jer reaguju burno na prvu loptu nicim izazvani,ali su generalno skroz ok ljudi.
...

---

Ma opušteno, ja sam i rekao da niko ne sumnja u dobre namere vas dvojice, jer se iz aviona vidi da postovi nisu zlonamerni.

Uzgred, znam vrlo dobro kakvi su Čačan. Ja sam ti Čačanin 50% (po ocu), imam tamo nešto malo rodbine, pa imam i genetski potencijal da ih/tj. nas dobro razumem ;)

Odličan tekst Simo !!! Samo jedna reč mi pada napamet- demistifikacija. Još jednom BRAVO!

Postovanje,

mislim da u ovom tekstu ima dosta neistina i uvreda na racun sertifikata COSC i narocito Zenevskog ziga. Obzirom da ne zelim da se upustam u debatu niti pojedinacno osporavam recenicu po recenicu, predlazem svima koji procitaju tekst koji je napisao (vecim delom preveo ) moderator Sima, da potraze i druge izvore ukoliko se zele informisati o satovima koji imaju sertifikat COSC ili ukoliko zele da saznaju nesto vise o satovima tj. mehanizmima koji na sebi imaju Zenevski zig.
Ja podrzavam slobodu izrazavanja i nisam za cenzurisanje nicijih licnih stavova, misli ili tekstova.
Ne zameram moderatoru Simi sto je napisao ovaj tekst, niti zameram autorima tekstova koje je preveo Sima. Ja samo imam pravo da pozovem sve one koji procitaju ovaj tekst da, ukoliko zele pravu istinu, moraju procitati i druge informacije iz drugih izvora i sami prosude da li ima smisla uzeti gornji tekst zdravo za gotovo.
Svako ima pravo da iznosi proizvoljno misljenje i prenosi nepotpune informacije pa i cinjenice...to je valjda dozvoljeno na forumima.
Moje pravo je da iznesem sledece misljenje i to cu pravo sada iskoristiti...

Svaki sat koji ima mehanizam na kome se nalazi Zenevski zig je umetnicko delo ogromne vrednosti.
Mehanizmi sa pravom da na sebi imaju Zenevski zig nisu iz serijske proizvodnje vec je svakom mehanizmu pristupljeno sa najvecom paznjom i ljubavlju. Svaki deo sata i svaki detalj mora biti malo umetnicko delo da bi na kraju sklopljen mehanizam bio veliko umetnicko delo, velike vrednosti.
Na jednom mehanizmu najcesce radi ( radio je )tim vrhunskih casovnicara - umetnika koji su i dusom i telom posveceni svom zanatu.
Tako je bilo od 1886 i bice zauvek. Ta cinjenica po meni nikada nece nestati. Ovo ce potvrditi svaki bolji casovnicar u Srbiji , pasionirani ljubitelj satova, kolekcionar skupih manufakturnih satova ili vlasnik ili radnik bilo koje velike i jake manufakture u Svajcarskoj, Nemackoj....
Ja sam pitao mnoge i proverio. Od svih sam dobio sam potvrdan odgovor.
Tacno je i da danas u mnogim jakim firmama ima zaposljenih mladih "menadzera" koji se za trziste bore i prljavim metodama. Takvi "klinci" , koji nemaju nikakvih dodirnih tacaka sa casovnicarstvom, niti znaju razlikovati sat na navijanje od kvarcnog sata mogu prosipati lazi i neistine bez pardona i od takvih se ogradjujem...ali ne treba biti previse mudar i prepoznati mladog i navalentnog menadzera koji lupa gluposti samo zato sto je Pi -Ar, tamo neki. Ljubiteljima je lako prepoznati i njihove hvalospeve o kvarcnim i ne tako vrednim satovima u modnim casopisima ili reklamnim spotovima. Neko ko je naivan i ne zeli da udje dublje u tematiku moze pomisliti na osnovu slika i tekstova da su Festina satovi vredniji od Vacherona.
Pogrdno pricati o satovima sa Zenevskim zigom i omalovazavati ih, mi deluje kao prica-tekst iz nekog jeftinijeg modnog casopisa cija je glavna tematika: hrana i dijete, pa se slucajno provuce prica o Zenevskom zigu. Ako listate dalje bice i golotinje.

Mislite o tome...
Kao sto rekoh, ne zelim osporavati recenicu po recenicu uz duzno postovanje prema Simi koji svakako nije imao losu , vec dobru nameru. Treba cuti razna misljenja ali ja , ovo ne mogu usvojiti.

Pozdrav,
Milan

Citat:

---

milanb71 kaže:

. Ja samo imam pravo da pozovem sve one koji procitaju ovaj tekst da, ukoliko zele pravu istinu, moraju procitati i druge informacije iz drugih izvora i sami prosude da li ima smisla uzeti gornji tekst zdravo za gotovo.

---

Forumi na internetu postoje dovoljno dugo da svi koji na neki način učestvujemo u njima smo svesni činjenice da nijedan tekst ne uzimamo ''zdravo za gotovo''.
Svako mišljenje je dobrodošlo.
Svaki član će u okviru sopstvenih mogućnosti doći do onoga što će smatrati istinom.