Printable View
Nije to sto su lizale vrhove cetkica - na to su ih terali i sefovi... ali to sto su mazale premaz na nokte i zube mi deluje kao Alan Ford stos...
"tko ne svijetli, ne vrijedi" :)
"koristite vise uranija, a manje paste" ,
"Halo Bing, kako brat? U zatvoru zbog 300 teglica rabljenog uranijskog ljepila? Taj momak nikad nije imao stila..."
Na Portalu Satova kolega je mjerio svoj pilot sat iz 30-ih i začudo zračenje je bilo vrlo malo i nezamjetno.Pošto imam i pilot i džepnih vojnih doista sam sumnjiv,ali vjerujem da ni moji satovi nisu preopasni (pošto nijedan od njih kao ni kolegov više ne svijetli.).
Što se tiče radium djevojaka baš sam si htio jednu nabavit da mi svijetli u mraku.Pa one su si smjesom premazivale kosu i zube da im svijetle u mraku.Na žalost neznanje su platili u teškim mukama i bolesti.Ne ponovilo se!
Treba se paziti prasine koja nastaje krunjenjem luminacije. Ako je kolekcija velika, nije zgoreg izmeriti gajgerovim brojacem... te spravice polovne kostaju reda velicine 100 evra...Citat:
fotopetar kaže:
Evo jednog videa sa Jutjuba. Ženska testira altimetar sa Spitfajera i jedan sat... Altimetar ne svetli - većina nanosa je spala, što mu ne smeta da nabije preko 1mSv/času - ili max dozvoljena količina za godinu dana po World Health Organization za samo 1 sat... Ja ovome ne bih prilazio.
Treba biti oprezan. Videćete na kraju videa kada izdvaja jednu tačkicu koja daje cca 35uSv/h - kao ceo Panerai. Uzas...
radioactive spitfire warbird altimeter - doped with radium - YouTube
Najopasnija vrsta zračenja je gama zračenje. Vrlo ga je teško zaustaviti. Kod satova sa radioaktivnim premazima takav vid zračenja nije najopasniji.
Alfa i beta zračenje imaju kratak domet, čak i list hartije može višestruko da ublaži efekat(staklo od sata takođe). Problem sa alfa i beta radioaktivnim materijalom je što postaje izrazito opasan kada se proguta ili udahne. Onda se zadržava u telu i zrači stalno. Osiromašeni uranijum ima takav efekat.(projektil pogodi tenk npr. deo materijala sublimira zbog naglog povećanja temperature, deo se rasprsne po okolini - onda dune vetrić i eto radosti za slučajne prolaznike) :(
Dragod do koje godine su koristili ovu vrstu rdioaktivnog premaza? Da znam do kog godista da kupujem?:)
Uzmi ovo sa rezervom, ali cini mi se da sam negde procitao da se koristio negde do 60-ih, u zavisnosti od proizvodjaca(neki su prekinuli ranije, a neki kasnije da ga koriste).
Hvala Rus:) Vidim ja da satove pre 60-te tesko da cu da kupujem:D
Ruku na srce, šalu na stranu: kod većine satova za civilnu upotrebu količina radioaktivnosti nije "strašna"(cca 10uSv/h).
Kod vojnih satova je već problem jer se tu nije štedelo na materijalu :) (cca od 30uSv/h - 1mSv/h pa i više)
Do sredine šezdesetih godina je korišćeno u civilnom sektoru, kako kod koga i kako gde, lepo reče Rus_PA... Koristi se i dalje u vojne svrhe na optičkim nišanima i instrumentima...
Atomski sat kao pojam dobija sasvim novo značenje posle ove teme :P
A tricijum, doktore? On ima znatno manji period poluraspada, i beta raspad, zar ne? Da li je on toliko bezazlen, koliko u prvi mah izgleda?
(sad' ce Fortisi samo da iskaču na berzu) :lol: Šala naravno :)
Osvetljavanje satova - principi :)
Postoje 2 osnovna tipa luminscencije koji se koriste kod mehaničkih satova(kod električnih ima još svašta nešto :P):
1. Radioluminiscencija
2. Fosforescencija
Napomena: fosforescencija, ne daje svetlost na isti način kao i jedinjenja belog fosfora. Fosfor daje svetlost na principu hemioluminiscencije.
1. Radioluminscencija - prilikom alfa i beta raspada čestice udaraju u molekule cink sulfida(ili neke druge materije, cink sulfid je prvi korišćen) koji pri sudaru emituju foton.
Radijum se meša sa cink sulfidom dopiranim bakrom ili magnezijumom.(bakar daje zelenu boju, magnezijum daje narandžastu). Alfa i beta čestice oslobođene prilikom raspada udaraju u molekule cink sulfida koji emituju svetlost. Cink sulfid se mnogo brže razgrađuje od radijuma te treba biti oprezan. Čak i kada luminacija nestane, radijum ostaje - i to je problem opasan po zdravlje.
Prednosti: jako dug period osvetljaja, jak osvetljaj
Mane: radioaktivnost
I kod tricijuma i kod radijuma je isti princip osvetljavanja - tzv radioluminiscencija. Tricijum je kudikamo bezbedniji - pogotovo kada se zatvori u cevčicu. Takođe tricijum ima mnogo kraće vreme poluraspada(cca 12 godina, radijum cca 1600 godina) te se izbegava efekat iznenađenja :)
2. Fosforescencija - "upijanje" svetlosne energije. Osvetljena supstanca zadržava energiju koju joj predaju fotoni da bi tu energiju, takođe u vidu svetlosti samo druge talasne dužine reemitovala neki duži vremenski period.
Superluminova premazi su bazirani na fosforescenciji.
Prednosti: bezbedni, daju solidan osvetljaj, niska cena
Mane: relativno kratak vek trajanja usled oksidacije materijala(uglavnom)
Prilog 55885
