Američki železnički satovi

Američki železnički satovi

Prilog 70181

Uvod

Tekst koj sledi nastao je kao razultat velikog ličnog interesovanja za istoriju, mehaničke satove i u ovom slučaju američke železničke satove. Za pisanje teksta korišten je velik broj izvora. Tekstovi su prevedeni u određenoj meri izmenjeni, dopunjeni, dodatno prokomentarisani, obogaćeni velikim brojem fotografija i uklopljeni u celinu. Sama materija je vrlo obimna , napisano je nekoliko odličnih knjiga enciklopedijskog karaktera tako da nije bilo moguće napisati sve o američkim železničkim satovima. Cilj teksta je da pruži uvid u nastanak , razvoj i zanimljivu istoriju koju su ovi satovi gradili i da ukaže na raznovrsnost i kvalitet američkih železničkih satova koji su na vrhuncu slave bili sinonim za vanrednu tačnost.

Nagli razvoj železnice koji se odvijao u SAD u drugoj polovini 19. veka doveo je i do velike potrebe za železničkim ( džepnim ) satovima. U to vreme u SAD pruge su se gradile velikom brzinom , železnička infrastruktura se razvijala duž cele zemlje a iza svega toga stajale su privatne železničke kompanije i ta činjenica da je postojalo više železničkih kompanija otežavala je standardizaciju kvaliteta merača vremena ali o tome nešto kasnije .
Pruge koje su se u to vreme gradile bile su jednokolosečne tj imale su samo jedan kolosek što je značilo da između dva nadolazeća voza , jedan mora da skrene na sporedni kolosek i propusti drugi voz. Da bi se sa preciznošću moglo odrediti gde se koji voz nalazi i kada se očekuje njegovo prispeće, mašinovođe, otpravnici vozova, skretničari, upravnici stanica itd. morali su imati precizne merače vremena. Treba naglasiti da u početku nije postojao opšte prihvaćeni standard kada je u pitanju kvalitet samim tim i tačnost satova. Svaka železnička kompanija imala je svoje standarde kojih se pridržavala . Takođe svaka železnička kompanija imala je svoje „time inspectors“ odnosno inspektore koji su bili zaduženi za preciznost merenja vremena tj kontrolu i održavanje satova. Obično su ti inspektori bili časovničari i oni su odlučivali koji su satovi podesni za upotrebu u železnici.
Grupa slika 1
Prilog 70165

Godine 1887. Američka železnička asocijacija ( American Railway Asociation ) održala je sastanak na kome su određeni standardi ali nisu ih prihvatile sve železnie kompanije. Jedan od interesantnih i bitnih standarda je pravilo 16 koje glasi da : Svi otpravnici vozova i mašinovođe moraju imati pouzdan sat koji je pregledan od strane odgovornog časovničara, a koji je za njega i izdao sertifikat u priloženom formularu. Otpravnici vozova i mašinovođe moraju priložiti sertifikat prilikom preuzimanja smene i tek tada im može biti dozvoljeno upravljanje vozovima. Takođe svakih šest meseci treba ispitivati sat i zanavljati sertifikat.
“Each conductor and engineman must have a reliable watch, which has been examined and certified to on the form attached hereto, by a responsible watchmaker. Conductors and engineman entering service must file such a certificate before they are allowed to take charge of trains or engines, and watches must be examined and certificates renewed , every six months.”

Zbog nedostatka opšte prihvaćenih standarda po pitanju kvaliteta satova nesreće su se dešavale. Uzroci železničkih nesreća mogu biti razni kako nekada tako i sada. Za ovaj tekst bitne su one nesreće koje su se desile zbog netačnosti satova. Takvih nesreća bilo je nekoliko.

• 9. avgust 1853. god. ; Camden & Amboy ; Old Bridge , New Jersey ; četvoro poginulih ; razlog: sat mašinovođe je kasnio 2,5 minute
• 12. avgust 1853. god ; Providence & Worcester ; Valley Falls, Rhode Island ; četrnaestoro poginulih ; razlog : sat otpravnika voza ( „conductor“ ) je kasnio 2 minute
• avgust 1878. god ; Panhandle ; Mingo Junction, Ohio ; osamnaestoro poginulih ; razlog: sat otpravnika voza ( „ conductor“ ) je kasnio 20 minuta
• novembar 1882. god ; Illinois & St. Louis ; Belleville, Illinois ; dvoje poginulih ; razlog: sat ( ne navodi se čiji) je kasnio 54 minute
• novembar 1893. god ; Hocking Valley ; Bradner, Ohio ; četvoro poginulih, razlog: mašinovođin sat je kasnio 17 minuta

Napomena: engleska reč „conductor“ predvedena je kao otpravnik vozova. Na srpskom reč kondukter označava osobu koja pregleda karte i brine o opštoj bezbednosti i redu unutar voza itd. Otpravnik vozova je neko ko brine da li su se svi putnici i roba ukrcali u voz, daje znak mašinovođi da krene , proverava točkove, brine o opštoj bezbednosti na pruzi unutar stanice, praktično predstavlja sponu između posade voza i uprave stanice.itd. , tako da mislim da je za reč „conducter“ adekvatan prevod otpravnik voza a ne kondukter ili sprovodnik voza. Mada „conducter“ je osoba koja putuje sa vozom dok otpravnik ( sprovodnik ) voza to ne čini. U principu dilemu između ostalog pravi podatak da su ljudi ginuli u železničkim nesrećama između ostalog zbog kašnjenja kondukterovog sata. Kako je to moguće? Problem može biti ako kasni ili žuri mašinovođin sat, otpravnikov sat ili skretničarev sat itd a ne kondukterov sat jer on ne utiče na saobraćaj-polaske,dolaske itd. Ja sam se odlučio da „conductor“ prevedem kao otpravnik voza ako je greška onda je pravi prevod kondukter tj sprovodnik voza.

Posle jedne nesreće odlučeno je da se nešto mora preduzeti, odlučeno je da se javašluku mora stati na put. Nesreća se desila u mestašcu Kipton u državi Ohajo 1891. godine . Putnički voz „Toledo Ekspress“ pristajao je u stanicu i trebao je da propusti brzi poštanski voz br.14 koji je dolazio u susret. Dakle putnički voz trebao je da skrene na sporedni kolosek . To se nije desilo , došlo je do sudara u kome je devet ljudi poginulo a od siline udara čak je i železička kućica-stanica koja se nalazila u blizini pruge u potpunosti uništena. Postavlja se pitanje : Šta se desilo? .
Grupa slika 2
Prilog 70166Prilog 70167Prilog 70168Prilog 70169Prilog 70170

Sat mašinovođe putničkog voza zastao je na četri minuta i ponovo je krenuo, dakle kasnio je, tako da je mašinovođa mislio da ima više vremena za prispeće u stanicu i propuštanje poštanskog voza nego što je zapravo imao . Nesreće su obično splet istih takvih okolnosti pa se tog dana desilo da otpravnik vozova ( moguće je i da se misli na upravnika stanice ) koji takođe ima sat nije pogledao na svoj sat a isto tako pogled mu je bio zaklonjen parkiranim transportnim kolima tako da nije mogao u daljini da vidi nadolazeći poštanski voz. Iznenađenje je bilo potpuno a posledice tragične. Interesantno je da je posle te nesreće u kojoj je od 9 poginulih bilo šestoro poštanskih službenika , pošta tražila od železničkih kompanija da zamene drvene poštanske vagone metalnim.

Glavni nadzornik trase na kojoj se desila nesreća a koji je radio za železničku kompaniju „The Lake Shore and Michigan Southern Railroad“ odredio je juvelira iz Klivlenda po imenu Vebster Bol ( Webster Ball ) da istraži probleme koji se odnose na merenje vremena i koji su bili uzrok nesreće.
Grupa slika 3
Prilog 70171

Njegov posao je bio da za pomenutu kompaniju poboljša standarde merenja vremena. Koliko je njegov rad cenjen govori i činjenica da je vremenom postao „time inspector“ tj inspektor za nadzor kvaliteta merenja vremena u više od polovine železničkih kompanija u SAD. Vebster Bolovi strogi standardi su 1893. godine doveli do stvaranja „The General Railroad Timepiece Standards“ odnosno do Opšteg standarda za železničke merače vremena. Sat koji je ispunjavao ove standarde mogao se smatrati podesnim za upotrebu u železnici. Standardi su sledeći:

• Samo američki ( American made watches ) satovi mogu biti korišteni
• Samo satovi bez prednjeg poklopca ( open-faced dials ) i sa krunicama na poziciji 12 mogu biti korišteni
• Najmanje 17 rubina
• Maksimalno dozvoljeno odstupanje iznosi 30 sekundi ( oko četri sekunde dnevno )
• Veličina 16 i 18 ( 16 or 18 size only ) , 16 = 43,18 mm; 18 = 44,86 mm . U pitanju je „Lanchester gauge“ tj Lančester merna skala koja se koristi u časovničarstvu i to za džepne satove. Ovu skalu su uglavnom ( ako ne i isključivo ) koristile američke časovničarske kompanije a korištena je i za evropske satove koji su uvoženi u Ameriku.
• Satovi- mehanizmi moraju biti podešeni u pet pozicija ( brojčanik gore, brojčanik dole, krunica levo, desno, gore ) a ponekad je podešavanje vršeno i na šestu poziciju- krunica dole.
• Mehanizam podešen na temperaturne oscilacije ( 34°F do 100°F tj od 1°C do 38°C)
• Čitak brojčanik sa podebljanim arapskim brojevima, masivnim kazaljkama, minutnom skalom
• „Lever used to set the time“ - suština ove rečenice jeste da se podešavanje vremena obavlja na specifičan način. Prvo treba skinuti staklo zajedno sa ramom ( „bezel“ ) , zatim na poziciji broja jedan treba uočiti malu šipkicu, da je tako nazovem. To je tzv „lever“. Izvlačenjem šipkice krunica prelazi sa režima navijanja mehanizma na režim podešavanja vremena. Dakle kada izvučemo šipkicu onda okretanjem krunice pomeramo kazaljke i podešavamo vreme. Kada namestimo kazaljke na željeno vreme lagano gurnemo šipkicu u prvobitini položaj i krunica je opet u režimu navijanja. Zatim vratimo staklo nazad. Svrha ovog sistema jeste da spreči slučajno okretanje krunice i samim tim pomeranje kazaljki . Praktično ovo je jedna bezbednosna mera.

Grupa slika 4
Prilog 70172Prilog 70173Prilog 70174Prilog 70175Prilog 70176Prilog 70177Prilog 70178Prilog 70179

• Breguet balansna opruga
• Mogućnost finog podešavanja mehanizma pomoću regulatora na balansnom točku
• „double roller escapement“
• Metalni zupčanik ankera ( steel escape wheel )
• Antimagnetna zaštita ( ovo pravilo je doneto tek 1940-tih kada su se pojavile dizel lokomotive )

Standardi koji su navedeni su sa protokom vremena i napretkom tehnologije pooštravani ( recimo broj rubina je kasnije povećan na 23 itd ).

Predstavljeni standardi doveli su do stvaranja praktično nove klase satova poznatih pod imenom železnički hronometri ili standardni železnički satovi ( Railroad Standard Watches ). Ovi satovi smatraju se najfinijim proizvodima koje je iznedrila američka časovničarska industrija.
Pored ovih standarda Vebster Bol je zahtevao da železničari redovno daju svoje satove na kontrolu pri tom bi im se izdavao sertifikat koji garantuje pouzdanost sata.Ako bi im se sat pokvario popravku bi sami plaćali a dok je sat na popravci pozajmljivali bi sat od juvelira tj časovničara . Zaposleni koji su morali nositi železnički sat a prilikom kontrole je utvrđeno da uz sebe nemaju železnički sat bili su oštro sankcionisani.
Vebster Bol razvio je i organizovao sistem za nadzor i kontrolu satova koji je prerastao u „Ball Railroad Time Service“ . U toj službi radili su „ time inspectors“ koji su zapravo bili juveliri preko kojih je Ball Watch Co. odnosno gospodin Bol distribuirao satove i nakit. Gospodin Bol je preko svoje službe (Ball Railroad Time Service ) i svojih juvelira-dilera kontrolisao pouzdanost satova u više od polovine železničkih kompanija. Bol je među prvim juvelirima koji su koristili „Standard Time“ . O tome šta je standardno vreme , nešto kasnije . Kao što je već rečeno standardi definisani od strane Webster Ball-a doveli su 1893. godine do stvaranja „The General Railroad Timepiece Standards“ .
Standardi koji su određivali tačnost tj kvalitet satova vremenom su menjani. Tako je na primer 1920. godine prestala proizvodnja satova veličine 18. Zatim išlo se na povećanje minimalnog zahtevanog broja rubina. Jedino što se nije menjalo jeste da sat ne sme odstupati više od 30 sekundi u periodu od 7 dana.


Par reči o početcima upotrebe železničkih satova u SAD.
S obzirom da je najstarija američka časovničarska kompanija „Waltham Watch Company“ osnovana 1851. godine jasno je da u početku nije bilo dovoljno domaćih satova za narastajuće potrebe železnice. To znači da je izvestan broj satova uvožen iz Evrope. Postoji podatak da je 1850. godine železnička kompanija „Boston and Providence Railroad“ naručila 45 engleskih satova ( proizvođača Barraud & Watches ) od kompanije Bond & Son iz Bostona ( negde se pominje Boyd & Son ). Moja pretpostavka je da su Bond & Son juveliri koji su iz Evrope naručivali mehanizme i ubacivali ih u svoja kućišta. To je inače bio čest slučaj u to vreme u SAD tako da mislim da je i ovde to u pitanju.
Prvi američki železnički sat , dakle sat sa mehanizmom koji nije uvežen , napravila je kompanija po imenu „ The American Watch Co.“. Ta kompanija poznata je i pod imenom „Waltham Watch Company“ ili „ American WalthamWatch Co.“ i radi se o modelu 1857 Appleton, Tracy&Co, veličina 18, 15 rubina, navijanje preko ključa ( key wound ) ne preko krunice, a sat se pojavio 1865.-1866. godine.
Grupa slika 5
Prilog 70180

Sledeći američki železnički ( ne uvozni ) sat koji se pojavio jeste Elgin „B.W.Raymond“ i to je bilo 1867. godine.Taj sat imao je 15 rubina, navijanje preko ključa što je standardom iz 1893. godine zabranjeno. Prema dostupnim podacima oba sata je koristila kompanija „Pennsylvania Railroad“ što ne isključuje mogućnost da su i druge železničke kompanije koristile pomenute satove. S obzirom da su standardom iz 1893. godine mnogi satovi proglašeni za neodgovarajuće javila se potreba za velikim brojem pouzdanih satova. Zbog toga je osnovana kompanija Hamilton 1892. godine , da zadovolji potrebe za visokokvalitetnim železničkim satovima. Prvi takav sat Hamilton je predstavio 1893. godine . Nažalost ti prvi američki satovi se ne nalaze tako lako pa su i njihove fotografije nešto ređe.
Neki od najčešćih modela američkih železničkih satova su:

• Waltham grade 1623 Vanguard
• Hamilton 992 B
• Ball 999 B
• Elgin grade 571 B.W. Raymond
• Itd.

U nastavku teksta biće predstavljeni neki od američkih železničkih satova. Nisu prikazani svi proizvođači niti svi modeli. Međutim pre toga treba reći koje su sve američke kompanije proizvodile železničke satove. Spisak uopšte nije tako kratak kako bi se dalo pomisliti. Prema prikupljenim podacima u pitanju su sledeće kompanije.

• Ball Watch CO: Cleveland Ohio - 1879 -1969
• Waltham Watch Company: Waltham, Massachusetts - 1851 - 1957
• Elgin Watch Company: Elgin, Ohio - 1864 -1964
• Hamilton Watch Company: Lancaster, Pennsylvania - 1892
• E.Howard & Co: Roxbury, Massachusetts - 1858 -1903
• Howard Watch Company (a.k.a. Keystone): Waltham, Massachusetts - 1902 -1930
• Hampden Watch Company: Springfield, Massachusetts and Canton, Ohio - 1877 - 1930
• Illinois Watch Company: Springfield, Illinois - 1869 - 1927
• Rockford - Rockford, Illinois: 1873 – 1915
• Seth Thomas - Thomaston, Connecticut: 1883 – 1915

Par napomena: na sajtu kompanije Ball stoji da su osnovani 1891. god a ne 1879. god. Sve kompanije sa spiska su bankrotirale ili su prestale da postoje iz nekog razloga. Sve osim kompanije Hamilton i Ball. Međutim to su sada kompanije sa sedištem u Švajcarskoj. Ono što se takođe može primetiti jeste da su skoro sve kompanije nastale u drugoj polovini 19.veka ( onda kada se zahuktavala izgradnja železnica u SAD što možda nije presudan podatak ali nije ni zanemarljiva činjenica) i sve su nestale mnogo pre kvarcne krize.


Hamilton
Hamilton 992 B, 21 rubin, veličina 16, otprilike iz 1948. godine
Grupa slika 6
Prilog 70182Prilog 70183Prilog 70184Prilog 70185Prilog 70186Prilog 70187Prilog 70188Prilog 70189Prilog 70190Prilog 70191Prilog 70192Prilog 70193Prilog 70194Prilog 70195

Hamilton 992 L, 21 rubin, veličina 16, otprilike iz 1926. godine, pozlaćeno kućište -14 karata ( 14K gold filled )
Grupa slika 7
Prilog 70196Prilog 70197Prilog 70198Prilog 70199Prilog 70200Prilog 70201Prilog 70202Prilog 70203Prilog 70204Prilog 70205Prilog 70206Prilog 70207Prilog 70208Prilog 70209Prilog 70210Prilog 70211Prilog 70212

Hamilton 950 B
Grupa slika 8
Prilog 70213Prilog 70214

Hamilton 946, 23 rubina, veličina 18, iz 1906. godine
Grupa slika 9
Prilog 70215Prilog 70216Prilog 70217Prilog 70218Prilog 70219Prilog 70220

Na sledećim fotografijama možemo videti proces rastavljanja jednog železničkog Hamiltona. Sat je iz 1948. godine ( to se lako utvrđuje po serijskom broju mehanizma ). Mehanizam je 992 B , koji se prema prikupljenim podacima pojavio kasnih 1930-tih i zamenio je mehanizam 992. Mehanizam 992 B proizvodio se i tokom 1960- tih, što praktično znači do samog kraja proizvodnje džepnih železničkih satova. Obratiti pažnju na fotografiju koja pokazuje dnevna odstupanja pritom imati u vidu da je sat star 65 godina.
Grupa slika 10
Prilog 70221Prilog 70222Prilog 70223Prilog 70224Prilog 70225Prilog 70226Prilog 70227Prilog 70228Prilog 70229Prilog 70230Prilog 70231Prilog 70232Prilog 70233Prilog 70234Prilog 70235Prilog 70236Prilog 70237Prilog 70238Prilog 70239Prilog 70240Prilog 70241Prilog 70242Prilog 70243


Illinois
Illinois, Bunn Special, 24 rubina, veličina 18, 1903. godina, gravirano kućište od 14k zlata ( highly engraved solid 14k gold triple-hinged case )
Grupa slika 11
Prilog 70244Prilog 70245Prilog 70246Prilog 70247

Još dva Illinois železnička sata
Grupa slika 12
Prilog 70248Prilog 70249Prilog 70250Prilog 70251

Prikaz nekoliko očuvanih Illinois železničkih satova. Praktično vredna mini kolekcija.
Grupa slika 13
Prilog 70252


Howard
Howard Serija 11
Grupa slika 14
Prilog 70253Prilog 70254Prilog 70255Prilog 70256Prilog 70257Prilog 70258Prilog 70259

Howard Serija 2, 17 rubina, veličina 16
Grupa slika 15
Prilog 70260Prilog 70261Prilog 70262


Hampden
Hampden, 23 rubina, veličina 18,1909. godina
Grupa slika 16
Prilog 70263Prilog 70264Prilog 70265Prilog 70266


Rockford
Rockford , model 545, 21 rubin, veličina 16, 1903. godina
Grupa slika 17
Prilog 70267Prilog 70268

Rockford 905, 21 rubin
Grupa slika 18
Prilog 70269Prilog 70270Prilog 70271

Ball – treba naglasiti da Ball nije proizvodio satove tj mehanizme. Mehanizme je kupovao od Hamilton-a, Elgin-a , Waltham-a, Illinois-a, Hampden-a. Ball je praktično ubacivao tuđe vrhunske mehanizme u svoja kućišta. Dakle sklapač ne proizvođač satova.

Ball Hamilton 999, 21 rubin, veličina 16, otprilike 1920. godina
Grupa slika 19
Prilog 70272Prilog 70273Prilog 70274Prilog 70275Prilog 70276Prilog 70277Prilog 70278Prilog 70279Prilog 70280Prilog 70281Prilog 70282Prilog 70283Prilog 70284

Ball Waltham, 19 rubina, veličina 16, iz 1908. godine, pozlaćeno kućište – 10 karata ( 10k gold filled screwback case)
Grupa slika 20
Prilog 70285Prilog 70286Prilog 70287Prilog 70288

Još nekoliko Ball satova
Grupa slika 21
Prilog 70289Prilog 70290Prilog 70291Prilog 70292Prilog 70293Prilog 70294Prilog 70295


Elgin
Elgin B.W. Raymond, model 472, 21 rubin, veličina 16, otprilike 1927. godina
Grupa slika 22
Prilog 70296Prilog 70297Prilog 70298Prilog 70299Prilog 70300Prilog 70301Prilog 70302Prilog 70303Prilog 70304Prilog 70305Prilog 70306Prilog 70307Prilog 70308

Elgin Veritas , 23 rubina, 1909. godina, pozlaćeno kućište -10 karata ( 10k gold filled case )
Grupa slika 23
Prilog 70309Prilog 70310Prilog 70311Prilog 70312Prilog 70313Prilog 70314Prilog 70315Prilog 70316Prilog 70317Prilog 70318

Elgin Father Time, 21 rubin, veličina 18, 1917. godina
Grupa slika 24
Prilog 70319Prilog 70320Prilog 70321Prilog 70322Prilog 70323

Elgin Veritas, 21 rubin, veličina 16, 1905. godina
Grupa slika 25
Prilog 70324Prilog 70325Prilog 70326Prilog 70327

Elgin Veritas , 23 rubina, veličina 18, 1901. godina, pozlaćeno kućište -14 karata (14k gold filled case)
Grupa slika 26
Prilog 70328Prilog 70329Prilog 70330


Waltham
Waltham Riverside , 21 rubin, 1936. godina
Grupa slika 27
Prilog 70331Prilog 70332Prilog 70333

Waltham Riverside, 19 rubina, 1919. godina
Grupa slika 28
Prilog 70334Prilog 70335Prilog 70336

Waltham Model 1899, 17 rubina, veličina 18, 1896. godina
Grupa slika 29
Prilog 70337Prilog 70338Prilog 70339Prilog 70340

Waltham Vanguard, 23 rubina, veličina 16
Grupa slika 30
Prilog 70341Prilog 70342Prilog 70343Prilog 70344Prilog 70345Prilog 70346Prilog 70347

Na osnovu fotografija prikazanih modela može se zaljkučiti kako treba da izgleda jedan američki železnički sat. Čitak brojčanik sa arapskom satnom skalom, masivne kazaljke, sat treba da je bez poklopca itd. To je sve predviđeno Bolovim standardom iz 1893. godine. Međutim kako to obično biva postoje i izuzetci.
Na sledećim fotografijama možemo videti jedan Waltham model 1883 koji je rađen za Santa Fe železničku kompaniju. Sat je iz 1896. godine tj proizveden je nakon donošenja standarda iz 1893. godine. Sat ima poklopac i rimske brojeve. Treba naglasiti da to nije jedini takav sat i da ima još takvih i sličnih izuzetaka.
Grupa slika 31
Prilog 70348Prilog 70349Prilog 70350Prilog 70351Prilog 70352Prilog 70353Prilog 70354Prilog 70355Prilog 70356

Treba reći da postoje železnički satovi koji na brojčaniku imaju pokazivač navijenosti oruge ( rezerva snage ). Ni jednim standardom to nije zahtevano ( bar koliko je meni poznato ). Takvi satovi su rezultat međusobne borbe za udeo na tržištu železničkih satova, stvar prestiža, dokazivanja. Otuda takvi satovi.

Kada se priča o američkim železničkim satovima treba napomenuti još jedno ime a to je R.D. Montgomery , čovek koji je bio glavni kotrolor satova ( General Watch Inspector ) u železničkoj kompaniji „Santa Fe Railway“ od 1896. godine do 1923. godine. Ta kompanija je jedna od najvećih železničkih kmpanija u SAD. Krajem 19. veka imala je oko 9000 milja pruga a do 1929. god. ta brojka se povećala do 13000 milja. Verovatno najpoznatija ruta ove kompanije je od Los Anđelesa do Čikaga. Naime gospodin Montgomeri je odredio standard za satove koji su korišteni u kompaniji od 1929. godine pa nadalje. Jedina bitna razlika u odnosu na Ball-ov standard je to što su traženi satovi veličine 16 i broj rubina nije mogao biti manji od 19.Sve ostalo je praktično isto ( Ono što meni nije jasno jeste zašto su pojedine kompanije kao npr Santa Fe Railroad imale svoje standarde ako je postojao Ball-ov Opšti standard za železničke merače vremena tj. „The General Railroad Timepiece Standards“ . Verovatno su mogli da imaju neke svoje standarde koji nisu mogli da idu ispod onoga što je određeno Opštim standardom za železničke merače vremena .). Međutim gospodin Montgomeri poznat je i po brojčaniku koji je dizajnirao tzv Montgomeri brojčanik ( „Montgomery dial“ ). Postoji pisani trag ( u jednom časopisu ) da su se prvi Montgomeri brojčanici počeli ugrađivati 1900. godine. Postoji dilema kada je brojčanik patentiran tj zaštićen patentnim pravom. Orginalni dokument je izgubljen pa se kao godine kada je brojčanik zaštićen pominju 1904., 1907., 1908. itd. Postoji jedan dokument na kojem se vidi da je brojčanik zaštićen tek 1920. godine ( moguće je da je to neki naknadno izdat patent jer je orginal zagubljen- uzeti sa rezervom ). Montgomeri brojčanik ima arapskim brojevima ispisanu minutnu skalu ( od 1 do 60 ) iznad satne skale. Za svaku petu minutu korišten je malo veći font tj svaka peta minuta je naglašena. Takođe za razliku od ostalih brojčanika na džepnim satovima Montgomerijev brojčanik ima ispisan broj 6 na satnoj skali. Kolekcionari ovaj brojčanik zovu i Montijev brojčanik ( „Monty Dial“ ).
Grupa slika 32
Prilog 70357Prilog 70358Prilog 70359Prilog 70360Prilog 70361Prilog 70362Prilog 70363Prilog 70364

Takođe postoje i satovi sa klatnom ( stajali su unutar železničke stanice ) koji su imali Montgomeri brojčanik.
Grupa slika 33
Prilog 70365Prilog 70366Prilog 70367Prilog 70368Prilog 70369

Pored Montgomerijevog brojčanika postoji još jedan veoma interesantan brojčanik korišten kod železničkih satova. U pitanju je Fergusonov brojčanik. Tvorac brojčanika je L. B. Ferguson. Brojčanik je patentiran 1908. godine. Sam brojčanik naglašava minute dak je satna skala ispisana manjim crvenim brojevima. Prema prikupljenim podacima u početku je ovaj brojanik proizvođen u SAD a kasnije u Švajcarskoj. Satovi sa orginalnim Ferguson brojčanikom su dosta retki, samim tim veoma traženi i skupi. Sam brojčanik neretko se prodaje za otprilike 200-300 dolara. Vebster Bol je bio veoma kritičan kada je u pitanju čitkost ovog brojčanika pa je verovatno i to jedan od razloga zašto Fergusonov brojčanik nije toliko masovno proizvođen.
Grupa slika 34
Prilog 70370Prilog 70371Prilog 70372Prilog 70373Prilog 70374Prilog 70375Prilog 70376Prilog 70377Prilog 70378Prilog 70379Prilog 70380


Iz dosadašnjeg teksta mogli smo videti kako je železnica uticala na poboljšanje kvaliteta satova ali ona je takođe uticala i na promenu načina merenja vremena. O tome u nastavku teksta.

Standardno vreme
Sve dok nije došlo do naglog razvoja železnice vreme se računalo po lokalnom vremenu ili sunčevom vremenu. To znači da su u svakom gradu satovi bili podešeni tačno u podne onda kada je Sunce bilo na svom vrhuncu tj kada je bilo na najvišoj tački na nebu. Međutim u tom slučaju lokalno vreme zavisi od geografske dužine (eng longitude ). Npr. kada je u Čikagu tačno podne u Indijanapolisu ( Indiana ) je 12:07 u Sent Luisu ( Misuri ) je 11:50 itd. Dakle razlike su velike ali one nisu bile važne kad se putovalo npr kočijom ili parobrodom. Međutim sa brzim železničkim transportom putnika i robe javio se problem tačnog računanja vremena.
Železničke kompanije rešile su da nešto preduzmu. Severna Amerika podeljena je u četri vremenske zone koje su zasnovane na 75. , 90. , 105. i 120. meridijanu. Jedanaestog oktobra 1883. godine u hotelu Pacifik u Čikagu američke železničke kompanije sazvale su „ General Time Convention „ na kojoj su delegati usvojili „The Standard Time System“ tj standardno vreme. Države, gradovi, federalna vlada ubrzo su počeli primenjivati standardno vreme iako je američki Kongres ozvaničio ili zvanično prepoznao „Standard Time System“ tek 19. marta 1918. godine.
Na fotografijama možemo videti dve mape jedne američke železničke kompanije. Jedna mapa je iz 1880. god. ( pre donošenje standardnog vremena ) a druga je iz 1885. god. i na njoj se vide vremenske zone.
Grupa slika 35
Prilog 70381Prilog 70382

Na sledećoj fotografiji možemo videti jedan interesantan sat. On pokazuje dva vremena , pritom je mala razlika između dva sata ( oko 5 minuta ). Sat pokazuje „city time“ tj lokano vreme ili sunčano vreme a takođe pokazuje i „railroad time“ tj standardno vreme ili železničko vreme.
Grupa slika 36
Prilog 70383

Početkom 1960-tih džepni satovi zamenjeni su ručnim. Prema prikupljenim podacima Ball je prvi predstavio ručni železnički sat „Trainmaster“ sa švajcarskim mehanizmom 1959. godine dok je Elgin svoj prvi ručni železnički sat predstavio 1960. god pri čemu je Elgin-ov sat imao američki mehanizam. Hamilton je poslednji prestao sa proizvodnjom železničkih džepnih satova. Poslednji Hamiltonov džepni železnički sat proizveden je 1969. godine.
Na sledećim fotografijama prikazani su Ball ručni železnički satovi. Mehanizam A. Schild1604, ručni navijač.
Grupa slika 37
Prilog 70384Prilog 70385Prilog 70386Prilog 70387Prilog 70388Prilog 70389Prilog 70390Prilog 70391Prilog 70392Prilog 70393Prilog 70394Prilog 70395

Proizvođena je i verzija sa automatskim mehanizmom.
Grupa slika 38
Prilog 70396Prilog 70397Prilog 70398Prilog 70399Prilog 70400Prilog 70401

Tu su još Elgin, Hamilton i Bulova Accutron.
Grupa slika 39
Prilog 70402Prilog 70403Prilog 70404Prilog 70405Prilog 70406Prilog 70407Prilog 70408Prilog 70409Prilog 70410


Dodatak

Ukoliko čitate tehničke karakteristike mehanizama američkih železničkih satova često ćete nailaziti na sledeće rečenice „ gold balance weights, gold jewel settings, gold center wheel and train ” ili “ The gears, the jewel settings and the balance screws are gold ” a takođe treba imati u vidu činjenicu da su sintetički rubini izmišljeni tek 1902. godine od strane francuskog hemičara Auguste Verneuil-a što znači da su do tada svi satovi koji su imali rubinske ležajeve ( bili oni železnički satovi ili ne ) imali prirodne rubine . Dakle prisustvo zlata, prirodnih rubina, ukrašenosti mehanizma uz vanrednu tačnost kao i kućišta koja su uglavnom bila pozlaćena ( „gold filled“ je pozlata koja podrazumeva mnogo deblju pozlatu od „gold plated“ a američki železnički satovi su uglavnom ako ne i isključivo bili „gold filled“ ) uticali su na to da američki železnički satovi nisu bili jeftini. Posebni satovi, posebna posvećenost , poseban kvalitet uticali su i na cenu. Cene ovih satova u prvim decenijama dvadesetog veka kretale su se najčešće od 60-tak dolara pa do 100 i više dolara. U to vreme to je otprilike bila jedna plata. Danas se cene očuvanih američkih železničkih satova kreću od 300-400 dolara do 600-700 dolara, pa čak i preko 1000 dolara . Sve zavisi od modela, godišta, stepena očuvanosti itd.

Postoji još dva izraza koja se česta kod ovih satova a to su „railroad grade“ tj železnički kvalitet i „railroad approved“ tj odobren za upotrebu u železnici. „Railroad grade“ je izraz koji su časovničarske kompanije koristile prilikom reklamiranja satova ali to ne znači da su ti satovi bili korišteni kao železnički nego znači da po pitanju pouzdanosti i tačnosti ne zaostaju za železničkim. „Railroad approved“ znači da je sat odobren od strane inspektora koji kontroliše merne uređaje u određenoj železničkoj kompaniji . Ti inspektori su tzv „time inspectors“. Svaka železnička kompanija imala je svoju listu odobrenih satova. Liste su se menjale s vremena na vreme. Drugim rečima „railroad grade“ sat ne mora biti „railroad approved“ ali „railroad approved“ mora biti „railroad grade“.

Nekoliko fotografija reklama i kataloga železničkih satova.
Grupa slika 40
Prilog 70411Prilog 70412Prilog 70413Prilog 70414Prilog 70415Prilog 70416Prilog 70417Prilog 70418Prilog 70419Prilog 70420Prilog 70421Prilog 70422Prilog 70423Prilog 70424Prilog 70425Prilog 70426Prilog 70427

Na sledećim fotografijama možemo videti tabele pomoću kojih se može utvrditi godište mehanizma na osnovu serijskog broja mehanizma. Takođe tu je i tabela koja pretvara Lančesterske mere u milimetre.
Grupa slika 41
Prilog 70428Prilog 70429Prilog 70430Prilog 70431Prilog 70432Prilog 70433Prilog 70434


Zaključak
Bio je ovo tekst o satovima koji su pravili razliku između katastrofe i ugodnog puta. Tekst o satovima koji su odskakali svojim kvalitetom . O satovima koji su neraskidivo vezani za razvoj američke železnice, satovima koji su ponos časovničarske industrije jedne zemlje i koji su više nego cenjeni kod kolekcionara. O satovima koji spadaju među najtačnije masovno proizvođene džepne satove, satovima koji su klasa za sebe.Tekst o satovim čiji su proizvođači danas većini potpuno nepoznati. Bio je ovo tekst o američkom najboljem, o američkim železničkim satovima.

Napomena: sve fotografije korištene u tekstu su pozajmljene.

Kraj

Hvala Neši na nekoliko korisnih sugestija​ oko prevođenja !

Sky super tema.Da imam malo više slobodnog vremena došao bih i ja do nje ovako si me preduhitrio i hvala ti na tome.Mislim da ovaj portal već ima zavidan materijal o džepnim satovima i to je lijepo za vidjet i znati.
Ujedno evo ti slika moga željezničarskog Hamiltona Elinvara kalibra 992 i Hamiltona kalibra 950.I jedan i drugi dio su moje skromne kolekcije i po mom spadaju u sam vrh Hamiltonovih džepnih satova!

Prilog 70435Prilog 70436Prilog 70443Prilog 70437Prilog 70438Prilog 70439Prilog 70440Prilog 70441Prilog 70442

Prilog 70444Prilog 70445Prilog 70446Prilog 70447Prilog 70448Prilog 70449

Sky , :thumbup::congrats::adore:

WoW, još jedan odličan i edukativan tekst!
Svaka čast!
Pozz!

:)

Profo ovo je za udzbenik :adore:.

Svaka čast!:thumbup:

Nisam očekivao da su mehanizmi ovih satova ovako dekorisani!:w00t:

Strašan tekst, ja sam ga, da budem iskren iz delova čitao. Mogu samo da kazem da su mi dzepni satovi bili skroz marginalizovani, ali zahvaljujuci ovakvim tekstovima, kao i onim fotopetrovim, počeo sam sve češće da razmisljam o nabavci džepnog sata...

fenomenalno, nema sta, ja cu ga kasnije procitati , samo nastavi sky:lol:

Hvala svima. Zadovoljstvo je moje!

Sky, kao i uvek, vrhunski.:adore:

Džepni satovi u početku su se upotrebljavali kao dekorativni predmet,sat je više bio simbol aristokracije i onih koji su ga mogli priuštit.Oduvijek je bilo skupljih primjeraka koji su i za današnje vrijeme super precizni ali i preskupi kako nekad tako i sad.U urarstvu revolucija se dogodila dolaskom željeznica (i to najviše u Americi koja se željeznicom povezivala ko paukova mreža).Tad su urari došli do egzibicijskog problema kako napravit ne preskup a dobar sat (jer vjerujem da su i željeznice kao i vojska imale stepenicu do koje može ić cijena za jedan sat)i točan po standardima koji udovoljavaju željeznici.I uspjeli su u tome,jer američki proizvođači imali su nekoliko vrsta džepnih satova:željezničarske,damske,muške dress satove i vojne.Svi oni bili su vrlo slični samo su ih sitnice dijelile.
U europskim krajevima događa se prekretnica koja me najviše fascinira a to su željezničarski satovi Kraljevine Yugoslavije,kasnije Yugoslavije.Satovi koje je ona naručila bili su u početku jednakih kućišta za sve proizvođače,vrlo precizni nekad a tako i danas.Uz švicarske željezničarske satove s vremenom su se rusi ubacili na tržište s svojim željezničarskim satovima koji baš kvalitetom nisu parirali ali jeftinoćom jesu.Turske željeznice su isto imale prekrasne satove prepoznatljive po logu na kućištu sata ali i po logu na ciferu (crveno kolo lokomotive ispod broja 12).
Jako sam tužan što su amerikanci skoro sasvim odustali od svoje urarske industrije jer su kroz povijest pokazali da itekako znaju napraviti lijep i kvalitetan sat.U ovom postu to se super može vidjet,napose ljepota mehanizma mog Hamiltona kalibra 950.Šteta što nemam kućište s staklenim poklopcem da mogu više puta pogledat tu ljepotu bez otvaranja sata.
Još jednom napominjem da je željeznica i preciznost potrebna za promet puno pomogla u razvoju džepnih satova.

Ma ok kod aristokratije al' željezničarima stvarno ne treba dekorisan mehanizam.
Ovaj Hami 950 mi je prvi privukao pažnju......valjda što liči na Unitas.

Kao i uvek Jodo, na visini zadatka:congrats:

Citat:

---

HADzI DALIBOR kaže:

Ma ok kod aristokratije al' željezničarima stvarno ne treba dekorisan mehanizam.
Ovaj Hami 950 mi je prvi privukao pažnju......valjda što liči na Unitas.

---

Zbog toga i volim džepne satove jer svaki je jedna mala umjetnost za sebe.Nije ni Elinvar 992 ništa puno manje izdekoriran al kalibar 950 je nešto posebno i zato mu ni cijena za ovakav primjerak nije ništa manja nego jednom zlatnom IWC-u što mnogi neće vjerovat a to je sve zbog toga što američki satovi nisu toliko izvikani (medijski praćeni) poput švicaraca,dok ljepotom i kvalitetom pariraju bez dvoumljenja.Na slikama još i nije skroz vidljivo koliko 950 jest doista remek djelo.
Navijam za nešto nemoguće a to je da amerikanci ponovno ožive svoje naj brendove poput Elgina,Walthama...za Hamilona se zna da živi al u švicarskoj (bolje i tako nego da je ugašena firma).

Odličan tekst koji opisuje ne samo železničke džepne satove, već daje i mnogo podataka o američkoj časovničarskoj industriji u celini :congrats:

Hvala i Petru na korisnim dopunama i slikama :beer: