5 Priloženi(h) fajl(ova)
Raymond Weil - kratak istorijski osvrt
Mnoga horološka imena se vezuju za sportska takmičenja, rekorde u letenju, ronjenju, osvajanju nedostupnih tačaka na Zemlji, itd., međutim samo jedan proizvođač satova je direktna i neraskidiva asocijacija sa svetom muzike.
Od 1976. Raymond Weil je nezavisna švajcarska porodična firma, čiji članovi pored velike ljubavi prema časovničarskom zanatu gaje jednako poštovanje prema muzici. Kolekcije Raymond Weil satova dobijale su nazive po kompozitorima, delima klasične muzike, izvođačima moderne muzike, partneri su mnogobrojnih muzičkih događaja, i institucija vezanih za muziku.
Raymond Weil osnovao je istoimenu kompaniju u sred kvarcne krize, najrazornijeg trenutka za švajcarsku časovničarsku industriju. Od 1982. kada mu se pridružuje zet i budući vlasnik firme Olivier Benrheim započinje izgradnja jednog čvrstog brenda koji inspiraciju nedvosmisleno crpi iz sveta muzike. 1983. izbacuju seriju satova sa imenom slavnog kompozitora. Zanimljivo je da se kolekcija nije zvala Mocart, već Amadeus, baš kao i veliki film Miloša Formana iz 1984. godine.
Nakon Amadeusa slede Fidelio, Tokata, Traviata, a na desetogodišnjicu firma lansira čuvenu kolekciju Otelo, kvarcnih ultra-tankih satova ispod 1.5mm, medju kojima se našla i komplikacija mesečevih mena. O značaju određene kolekcije svedoči i njeno rezidanje, koje se u slučaju Otela desilo 15 godina kasnije.
Iako su na početku Raymond Weil satovi odlučno pripadali kvarcnoj niši, sa razvojem firma sve više uvodi mehaničkih primeraka u svoju proizvodnu liniju. Ono što ih svrstava u luksuzniji domen časovničarske produkcije jeste i upotreba plemenitih metala poput zlatnih i dijamantima optočenih kućišta Parsifal kolekcije.
Koliko je nekada delimično modnom brendu bilo zahtevnije da se izbori sa svoje mesto pod suncem i zavredi poštovanje kupaca svedoče i ozbiljno osmišljavane marketinške kampanje. Umesto jeftinih donacija influenserima i napornih pop-up banera po društvenim mrežama, Raymond Weil je 1994 još jednom pokazao sposobnost bliskog koketiranja sa umetnošću i napravio jednu od najspektakularnijih reklama za satove ikada.
1996. Olivier Benrheim je postavljen na čelo Raymond Weil-a i vodiće ga sve do, kada ga 2014. po pravilima porodične firme nasleđuje njegov sin Elie Bernheim. Iste godine preminuće i osnivač firme Raymond Weil.
Pored klasične muzike, Raymond Weil se vezuje i za moderne izvođače i događaje. Tu su kolekcije inspirisane Beatles-ima, Bowie-jem, Sinatrom, Hendrix-om, ali i Gibson-om ili Sennheiser-om.
Od 2008. zvanični su partner BRIT Awards-a, 2010 bili su pokrovitelj američkog Talenta, a 2013 partner Royal Albert Hall-a i učestvuju na digitalnim muzičkim platformama.
Kao i svaka ozbiljna firma, koja drži do sebe, na početku XXI veka Raymond Weil osniva razvojno odeljenje i uvodi nekoliko karakterističnih inovacija, poput sata sa duplim mehanizmom za očitavanje dve vremenske zone, ili karakterističnog načina zamene narukvice. Razvojni put ovekovečen je serijom Don Giovanni Cosi Grande sa jumping hour mehanizmom i nekoliko godina kasnije Nabbuco serijom split-second hronografa u karbonskom kućištu.
Tu je konačno i nova serija Freelance modela sa „in-house“ RW1212 automatskim mehanizmom kojim je obeležena 40-godišnjica firme. Nije u pitanju potpuni in-house mehanizam, već se za Raymond Weil proizvodnja odvija u Sellitinim postrojenjima. Sa nimalo dramatičnih 28000 otkucaja i 38 sati rezerve snage, ovaj mehanizam ipak uspeva da privuče pažnju svojim dizajnom, sa open-heart dizajnom i zaprečnim točkom koji se oslanja na cifer u stilu turbijona. Ono što je posebno lepo i zanimljivo kod ovog mehanizma jeste što su se u Raymond Weil-u odlučili da uskrate korisniku kazaljku sekundare i zadrže samo satnu i minutnu. Na taj način sveden je izraz mehaničkog sata, ali se lepota njegovih otkucaja vrlo jasno uočava u prozoru na srce mehanizma-oprugu koja se neprestano navija i odvija i pokreće ceo mehanizam.
Ono što Raymond Weil donekle izdvaja (kako na dobar tako i na loš način) jeste velika posvećenost ženskoj kolekciji satova. Mnogi modeli su dizajnerski vrlo inovativni, sveži, gotovo svaka kolekcija ima u ponudi nekoliko modela za oba pola, itd. Zašto je to onda delimično i loše? Mišljenja sam da ih ovo umnogome svrstava u kategoriju modnog brenda mnogo više nego neka uvaženija imena horologije. Upareno sa mnogim generičkim kvarcnim mehanizmima teško je svrstati Raymond Weil u kategoriju renomiranog švajcarskog proizvođača satova.
