Satovi Alexander Shorokhoff

Iako je ovaj proizvođač satova nemački, osnovao ga je Aleksandar Šorohov, koji je za rusku horologiju bitan u nekoliko aspekata. Naime, ukoliko tražimo „krivca” za nastanak brenda Poljot International – to je upravo on. Rođen je 1960. i završio je za arhitektu i inženjera građevine. Šorohov je počeo da distribuira satove Poljot još 1992. godine, a učestvuje u osnovanju kompanije Poljot International, koja postoji od 1995. kako bi olakšao distribuciju satova „običnog” Poljota na Zapadu, a pre svega u Nemačkoj. Pošto je uspeo da pokrene posao u Nemačkoj, rešava da se samostalno posveti proizvodnji satova 2002. godine. Osim što je osnovao ovu kompaniju, Šorohov je postao i njen izvršni direktor, ali i dizajner. Te godine je osnovao kompaniju pod svojim imenom, a kako je navedeno na zvaničnom sajtu, hteo je da stvori satove koji će se takmičiti sa švajcarskim brendovima i sa Glashütteom, ali tako da se satovi razlikuju od svih ostalih po „ruskoj duši”. Prva kolekcija koja se tada pojavila nazvana je Heritage i posvećena je ruskim umetnicima kao što su Čajkovski, Puškin, Tolstoj i Dostojevski. Sledeća bitna kolekcija koju Šokorov ističe naziva se Avantgarde, a predstavljena je 2011. godine. Ona se zasniva na ruskom suprematizmu, kao i na evropskim umetničkim pravcima 20. veka.

Sama fabrika se nalazi blizu Frankfurta u gradu koji se zove Alzenau. Fabrika je mala i porodičnog karaktera, kako naglašava vlasnik, a zapošljava majstore časovničarskog zanata koji sklapaju satove uz veliki obzir prema kontroli kvaliteta. Naime, koncepcija ovog proizvođača je takva da pravi skupe i luksuzne satove, da u dizajn unese nešto ruski gde god je to moguće, ali i da predstavi avangardni dizajn koji ruši klasične konvencije. Ukoliko pogledamo slike njegovih satova, zaista se može reći da dizajn često odudara od onoga na koji smo navikli. Uprkos klasičnijim modelima, u oči upada to što se Šokorov često igra bojama, a često voli da na mestu oznaka za sate stavlja minute, tako da više modela ima broj 60 tamo gde smo navikli da vidimo 12.

U trenutku pisanja ovog teksta Šorohov nudi tri kolekcije – Heritage, Avantgarde i Vintage. U nastavku teksta možete videti nekoliko satova iz svake od pomenutih, kao i mehanizme koji se nude uz svaku od njih.

Heritage

Prilog 133570Prilog 133571Prilog 133572Prilog 133573Prilog 133574Prilog 133575Prilog 133576
Prilog 133577

Avantgarde
Prilog 133579Prilog 133580Prilog 133581Prilog 133583Prilog 133584Prilog 133585Prilog 133586Prilog 133587
Prilog 133588

Vintage
Prilog 133589Prilog 133590Prilog 133591Prilog 133592Prilog 133593
Prilog 133594

Izvori:
Alexander Shorokhoff - Artful mechanical timepieces Alexander Shorokhoff
https://en.wikipedia.org/wiki/Alexander_Shorokhoff
Poljot Watches Interview
Alexander Shorokhoff – Russian soul, German watchmaking

Nešo hvala na predstavljanju. :thumbup:
Ima zanimljivih satova, vidi se da je posvećeno dosta pažnje detaljima-dovoljno je samo videti mehanizam sa fotke. Cene su im još "zanimljivije". :)
Biće interesantno videti u kom pravcu će ići ceo brend kada ponestane Poljotovih mehanizama.
Prilog 133596

Ne znam da li će mehanizmi ponestati, a svakako da bih voleo da se to ne desi, mada mislim da i ovde i kod Kampmanna vidim dve tendencije - da se na osnovu dizajna ostavi neka ruska komponenta, bar ona vizuelna, i da postoji želja da se takva komponenta skupo proda zapadnom tržištu. Koliko uspevam da vidim na internetu i na osnovu nekih tekstova koje sam prevodio, a odnose se na prodaju ruske robe uopšte, mislim da je potrebno raditi na marketingu da bi se taj cilj i ostvario. E sad, tržište je nepredvidivo i nestalno, a upravo od njega zavisi šta će se desiti. Na tržištu Rusije i okolnih zemalja postoji želja za nečim novim i drugačijim, tj. internacionalnim, ali uz dobru kampanju se mogu dobiti i tržište ex-SSSR i zapadno tržište. Potrebno je odigrati pametno kako bi se prodaja povećala.

Ono što je meni najžalosnije kod svega, da je ruska časovničarska umetnost cenjenija na zapadu nego u vlastitoj domovini. Kada samo čovek pomisli, da u jednoj tako velikoj državi sa nekada tako velikom produkcijom, dolazimo do situacije, da ponestaje Poljotovih mehanizama....nedopustivo.

Ne čudi me uopšte ako su Rusi ravnodušni prema svojoj časovničarskoj industriji i njenoj prošlosti. Još uvek su jake uspomene na vreme kada verovatno nisu imali pristup satovima drugih proizvođača a svakako ni mogućnost i sredstva da ih kupe. Pa njima je do 90. luksuz predstavljalo sve što je dolazilo iz Jugoslavije, a mi smo prema tim proizvodima bili skoro pa ravnodušni i sami žudeli za zapadnim proizvodima. S druge strane, mladi Rusi sigurno potpadaju pod uticaj marketinga i teško da će neki ruski proizvod moći da se izbori sa proizvodima globalnih kompanija, uključio bih tu i svetski priznate proizvođače satova.

Vozi me neki dan taksista novom Škodom Superb, autom koji je odličan, luksuzan, brat (91. godište) oduševljen autom, a mene Škoda uvek podseti na one modele od nekad kada su bile jeftinije I od Zastave. Znam ja da je to dobar auto, ali ga ja ne bih nikad kupio baš zbog tih sećanja na prošlost. Zamislite samo Wartburg ili Trabant u lux varijanti!? U markengu to nazivaju emocionalnom kupovinom, kada pamtimo period života naročito do svoje 30. godine, pa tako i volimo, odnosno ne volimo sve ono što nas podseća na mlade dane.

Vezano za Alexander Shorokhoff satove, imao sam priliku da ih vidim i probam u Sloveniji u Portorožu, čini mi se da se ide ka kupcima koji žele luksuzan sat po prihvatljivoj ceni, kitnjastija varijanta Frederique Constanta, mislim da će od ključnog značaja za njihov razvoj odigrati upravo marketing.

Ne znam koliko se može reći da je cenjenija jer zaista nemam podatke o tome, ali je evidentno da je prodaja slabija. Mogu da kažem na osnovu robe široke potrošnje, o čemu sam prevodio neki tekst pre 2-3 godine, da razloga za smanjenje prodaje ruske robe ima nekoliko.

Prvi je zasićenje, jer mnogi proizvodi postoje već decenijama i jednostavno su dosadili Rusima. Nekada im je izbor robe bio manji nego danas pa je sasvim moguće da neke od trajnih proizvoda i sami poseduju. Osim toga, dizajn im je uvek bio slaba tačka, a kada se kombinuje sa zasićenjem, onda se prodaja opet smanjuje. Zbog toga je npr. i Strela, koju smo ranije spominjali, zanimljivija zapadnom kupcu nego Rusu koji je možda čak i poseduje,

Ako uzmemo ono što nudi Vostok, dosta modela je već poznato ili su u startu namenjeni drugim tržištima. Rusi svakako neće kupiti onaj jeftin kič sa oznakama CCCP, KGB i sličnim glupostima, bar ne u nekom velikom broju, baš kao što ni ja neću kupiti šolju ili majicu sa natpisom Beograd pošto u Beogradu živim. Kod ovih satova se čak ni ne radi nešto mnogo na kvalitetu, jer imaju one loše narukvice, a verujem da i običnom potrošaču ključ deluje izgleda kao da će ispasti i da se jedva drži, iako je u pitanju samo konstrukcijsko rešenje.

Neki noviji modeli koji su se pojavili deluju preterano šljašteći, kao npr. oni kojima se mehanizma vidi kroz brojčanik, a takvi satovi nisu nigde popularni. Neki su iz želje da budu elegantni prešli i u kič, naročito kada se pretera sa zlatom, a kupcima se očigledno to ne sviđa, ili eleganciju vide u satovima nekih drugih proizvođača.

Naravno, tu je i faktor cene, jer je za neke modele koji su samo blago redizajnirani cena previsoka.

Konačno, teško da se od ruskog kupca može očekivati da se razume u domaću horologiju, jer svidelo se to nama ili ne, sat je obična roba široke potrošnje, baš kao i mobilni telefon, televizor, automobil ili CD plejer. Kao što je meni kao potrošaču savršeno svejedno da li ekran mog televizora proizvodi Samsung, LG ili neko deseti, ili to da li mi je sedište u autu japansko, kinesko ili tursko, tako je i običnom ruskom kupcu svejedno da li na mehanizmu piše 3133, Seiko ili nešto deseto. Potrošača zanima samo to da li je ono što je kupio funkcionalno, kvalitetno i da li radi svoj posao, a savršeno ga ne zanima sve ostalo.

Mislim da je za pad ruske časovničarske industrije velikim delom kriva i sama ta industrija. Bez dobrog marketinga i menadžmenta nema dobre prodaje, a mnogi koji u njoj odlučuju su uljuljkani činjenicom da imaju veliko tržište, ali smetnuli su sa uma da sa tim tržištem moraju da komuniciraju.

Meni se čini da ruska horlogija nije ni imala priliku da se prilagodi nekim novim vremenima, da prilagodi dizajn, usavrši neke mehanizme, otkrije nova tržišta a mislim da je tajkunizacija jedan od glavnih problema. Pa Slava je bankrotirala, zgrada je srušena a na njenom mestu su izgrađne neke nove građevine. Zvuči li to poznato? Bar nama ne treba objašnjavati kako je to kada neko kupi fabriku, uništi je sa namerom, sruši hale i na njenom zemljištu gradi poslovno-stambene komplekse zbog kojih je provobitno i kupio fabriku. Neću da tvrdim da se baš to desilo sa Slavom ali u najmanju ruku ne bih bio iznenađen. Danas posluju kineski proizvođači satova i mehanizama a u onolikoj Rusiji i bivšem SSSR-u nije bilo mesta za nekoliko ruskih proizvođača. Sumnjam.
Neke industrije moraju biti zaštićene (bar neko vreme) ne može se sve prepustiti tržištu jer uslove na tržištu diktiraju bogati, tako da fraze tržište će sve regulisati su za naivne. Švajcarska industrija satova je opstala između ostalog zbog mešanja države i zabrane da se osnivaju nove male radionice a sve sa ciljem ukrupnjavanja i sve to začinjeno bankarskim kreditima. Toliko o tome da država treba da stoji po strani i da se ne meša jer će tržište sve regulisati (da su čekali da tržište nešto reguliše, nestali bi). Ruske proizvođače satova nije imao ko da zaštiti, reorganizuje, finansira, nego su pušteni niz vodu. Ne može niko da me ubedi da mogu neke novonastale mikro internet kompanije mahom iz Kine da proizvode satove, mahom ronilačke, a da to nisu mogle ruske sa svim inžinjerima, mašinama, znanjem, mehanizmima... Smanjiti, broj zaposlenih, osavremeniti pogone (CNC mašine) radi smanjenja troškova poslovanja i poboljšanja obrade, uložiti u marketing, dizajn itd. to je trebalo uraditi i eto lepih, npr.roničakih satova za relativno mali novac. Ali za sve to je trebala podrška države a ona je izostala.


----------------------------------------
Možda smo previše skrenuli sa teme. :D

Ne znam da li je neko pravio analizu, ali mislim da je moguće i da je ruska časovničarska industrija bila i prevelika za tržište na kome može koliko-toliko nešto da proda, a jedan od problema koji muči rusku industriju i danas jeste dizajn. Evo nekoliko reklamnih postera za novije filmove:

Prilog 133619 Prilog 133620 Prilog 133622 Prilog 133623

Ne znam kakvi su posteri danas, ali pošto su u pitanju relativno novi filmovi, a sada je 21. vek, mislim da je jasno o čemu govorim.

Slično važi i za neke satove. Uzalud su mašine i tehničko znanje ukoliko dizajneru niko nije rekao da je počeo 21. vek, da ljudi mogu da kupe i nešto drugo, a ne verujem ni da je ruska valst prepoznala časovničarsku industriju kao nešto što vredi spašavati ili štititi, odnosno da su imali veće prioritete. Većinu izvoza čine sirovine (Russia’s Top 10 Exports) jer ih ionako imaju dosta, a što je postalo i prioritet. Osim toga, vidim da i postojeći ruski brendovi satova za koje mnogi nisu ni čuli, npr. Mihail Moskvin, Nika, Sokolov, nama poznata Čajka, odnosno Угличский часовой завод (Угличский Часовой Завод — наручные и настенные часы Михаил Москвин, Royal Crown) i slični rade jednostavno isto što i ostale zapadne firme - kupuju gotove mehanizme, odnosno vitalne delove, dok sami nemaju baš mnogo toga prepoznatljivog što bi ih izvuklo. Uprkos velikom tržištu na kome mogu da dominiraju, nedostaje strategija, pomenuti marketing, a zadovoljavaju se malim delom kolača, što je recept za neuspeh.

Ne mislim da su u Rusiji baš mnogo krivi zbog toga što je Kina uspela da postane glavni svetski proizvođač mnogih stvari. Naime, osim cene radne snage, Kina ima takvu industrijsku infrastrukturu da je mnoge proizvode moguće sklopiti na jednom emstu i relativno brzo, tako da se npr. telefon može sklopiti od komponenti iz Šangaja i okoline, dakle mogu stići za jedan dan, a u Rusiji jeste problem ukoliko se npr. kućište radi u Sibiru, mehanizam u Moskvi, a kaiš stiže iz Vladivostoka. Naravno, sve su ovo samo primeri za udaljenost i ne tvrdim da sve stiže iz pomenutih gradova.

Jednostavno, mislim da se ceo mozaik tako sklopio i ne verujem da je moglo nešto više da se postigne. Uostalom, mnogi proizvođači satova iz drugih zemalja su doživeli istu ili sličnu sudbinu, čak i uz prednosti koje su imali, kao što je npr. dostupnost velikog i bogatog tržišta. Ne moramo čak ni da se ograničimo na satove - poznato je šta se desilo sa britanskim Jaguarom ili švedskim Volvoom, gde su danas Grundig, Blaupunkt, Philips, TDK i slični.

Život je takav kakav jeste, a ko zna koji će sve brendovi satova propasti u budućnosti, ali i koji će se pojaviti.

Mislim da ruske kompanije jednostavno iz različitih razloga nisu usple da se prilagode i opstanu. Razlozi su od cepanja države, raspada političo-ekonomskog sistema, inflacije, tajkunizacije ... Interesantno je da neke kompanije koje su propale kao npr Poljot nisu propale 90-tih, nego 2004 (Poljot) kada je situacija sigurno bila bolja nego 1990-tih. Pritom Poljot je imao vrlo lepe satove, čak rekao bih, prilagođene i zapadnom ukusu. Svejedno propali su. Rekao bih...nezainteresovanost države. Tačno je i da su časovničarske kompanije u vreme SSSR-a zapošljavale velik broj radnika i da je gotovo sigurno taj broj radnih mesta bio neodrživ u novonastalim okolnostima. To samo znači da je trebalo restruktuirati prreduzeća. Najlakše je bilo srušiti zgradu Slave i napraviti recimo stanove, za to ne treba mnogo pameti. Jedna od opcija je bila ovo što je uradila Raketa koja i danas posluje. Sreća pa je Raketa pala u ruke nekome ko voli satove a ne nekome ko traži plac za zgradu. Nije to više Raketa za jednu crvenu, to su sada neki drugi satovi. Verujem da imaju tržište čim posluju već godinama sa takvom politikom. Druga opcija je ovo što radi Vostok. Treća opcija je npr. ono što radi Vostok Europe koji nije iz te priče sovjetskih proizvođača ali ponudio je tržištu satove modernog dizajna, u boljem pakovanju uz igranje na nostalgiju pa i ponos (otuda svi oni nazivi njihovih modela, pri tom su oni iz Litvanije koja ima male zasuge za sva vojno-kosmička dostignuća SSSR-a, ali to je druga priča). Ima još nekih mogućnosti koje su mogle biti u opticaju, kao na primer ovo što rade mikro kompanije koje čak i nemaju svoju proizvodnju. Ako može Kinez da napravi ronilački sat za 400-500 evra može i Rus. Sve je to moglo ali ...




PS- Plakati su :thumbup: :D

Naravno, to što si naveo ne dovodim u pitanje jer znam da iza svake rečenice stoje sati i sati proučavanja i prikupljanja podataka. Ja sam samo dodao i ostale razloge i okrenuo fokus na jedan aspekt propadanja. S druge strane, nešto ranije sam napisao da je sasvim moguće da neki i ožive ukoliko pametno odigraju ili ukoliko se desi da kooperant koji proizvodi neki deo propadne, a oni popune tu prazninu, ako propadne neki strani konkurent, ili ako se pojavi neka praznina u tržištu koju će popuniti.

Ne znam jedino da li je moguće govoriti o nezainteresovanosti države ili naprosto o nemogućnosti da nešto urade, osim što mogu da imaju carine na stranu robu, progledaju kroz prste oko dugova ili upotrebe neke slične mere. Naime, Rusija je nasledila veliki broj raznih fabrika, bilo da govorimo o satovima, bilo o nekom drugom proizvodu, pa je bilo teško pomoći baš svima. Zatim, sovjetska industrija je bila zamišljena tako da proizvede sve što može za svoje tržište i tržište zemalja u Istočnom bloku, tako da su imali širok dijapazon proizvoda, tj. što se kaže od igle do lokomotive. Proizvodili su automobile, avione, televizore, gramofone, fotoaparate, pegle, frižidere, telefone, olovke i još mnogo toga. S druge strane, zapadna industrija je već bila navikla na to da neki segmenti privrede propadaju, ali je zahvaljujući razvoju industrije to uspela da kompenzuje kroz nova radna mesta. Ne znam koliko je poznato da su npr. Holandija ili Grčka imale izlete u proizvodnju sopstvenih automobila, ali nisu imale uspeha. Znamo šta se desilo sa gigantom kao što je Nokia, neki evropski proizvođači aviona iz UK, Francuske ili Holandije su propali, dok su se pojavili brazilski Embraer, kanadski Bombardier ili čak ruski Sukhoi Superjet, koji se prodaje i na Zapadu.

Naprosto, ruska industrija robe široke potrošnje u celini gledano nije uspela da se snađe, pri čemu sve ovo što si napisao svakako ima velikog udela. Njima svakako ostaje privreda koja nije zanemarljiva, ali jednostavno ima druge prioritete, odnosno grane gde je uspela da se pristojno snađe.

Ipak, ja i dalje gajim optimizam, jer privredne tokove je teško predvideti, a svakako da dobra ideja može da pomogne u tome.

Na žalost, to je odraz dolazka rušilačkog imperijalizma i sa njime tajkunizacije u nekadašnje socialističke države. Mnoge od njih su ostale bez vlastite proizvodnje. Rusija je ostala bez časovničarske industrije, Slovenija je ostala bez vlastite prehrambene industrije i gotovo da nema države, koja se ne bi mogla naći sa sličnim problemima. Tu je podbacila politika. Sergei Pugachev je za jeftine pare kupio tadašnji Poljot odnosno PMČZ i onda je sva sudbina bila prepušena njemu. A pošto se radi o klasičnom tajkunu, koji ima otvorenih još desetak drugih biznisa, jednostavno mu nije bio interes, da nastavi, pa se onda drobilo v Volmax i Maktime....a biće im jednom žao. Ipak su to bile velike stvari, sa kojim se narod identificirao i u periodu tranizcije se na njih zaboravi a kada se stvari smire, onda počnu da lete kosturi iz ormana.
Možda grešim ali uveren sam, da će se u bliskoj budućnosti naći neko, ko će preuzeti "recepturu" i ponovo probuditi Poljot i početi sa reprodukcijom. Sigurno ne u primeru, kao A.Sohne & Lange, kada su uskočili IWC i JAEGER LECOULTRE ali neko će se naći. Ipak je to ogromno tržište i na takvom tržištu, da si i na 20. mestu po tržišnom udelu, rezultati su pozitivni. Kao što je sada za prosečnog ruskog kupca emotivna kupovina nekog stranog (švajcarskog) brenda za deceniju ili dve, biće to kupovina (nadam se) domaćeg Poljota. Ipak, domaće se ne zaboravlja. Velike stvari uđu u gene i pre ili kasnije isplivaju na površinu.

Ne znam koliko je realno da se industrija podigne zahvaljujući onome što je Bora Stanković opisao kao žal za mladost. Onaj ko hoće da kupi autentičan sat iz tog toba to svakako može učiniti, jer ukoliko su i na našem malom tržištu prisutni ruski satovi i mogu se nabaviti za smešne pare, svakako da se po ruskim buvljacima i oglasima može naći mnogo više. Ne bih ispustio iz vida da je mnogim potrošačima sat samo običan proizvod, baš kao što su to i nama neki drugi. Ja imam i danas u kancelariji Iskrin telefon sa brojčanikom koji se okreće, a kada sam pre više godina tražio da se promeni rekli su mi da nema telefona pa sam doneo neki kineski sa dugmićima koji mi mnogo više odgovara, dok je ova iskra završila u nekom budžaku. Možda je to zanimljiv telefon nekome ko to voli, ali za mene je samo sprava koja mi ništa ne znači izvan upotrebne vrednosti. Isto važi i za neki matori televizor Ei Niš koji sam davno imao, ali pošto nisam imao kome ni da ga poklonim, završio je kraj kontejnera. Ruski kupci koji vole starinske satove svakako da mogu da nađu ono što žele, bilo da govorimo o starim, bilo o novim.

Ne verujem ni da bi se održale sve te fabrike čak ni da je privatizacija bila urađena na najpošteniji mogući način, da su nepovratno dobili silne pare za ulaganje u proizvodnju i slično, jer naprosto je industrija postala prevelika. Naprosto, ne verujem da bi i sami Rusi to kupovali ukoliko postoji mogućnost da kupe nešto drugo i mogu slobodno da biraju.

Ako gledamo čisto ekonomiju, dakle nevezano za satove, nijedna država koja radi sa digitronom u ruci neće ulagati u klinički mrtvu kompaniju ukoliko nema mogućnosti da se nešto uradi. Spomenuo sam u prethodnom postu neke primere, ili konkretno, neka bude holandski proizvođač aviona Fokker. Njihovi avioni postoje i danas, ima ih i Montenegro Airlines, ali uprkos tome što su dobili i neki značajan podsticaj od holandske vlade, ali proizvodnja aviona je prestala. Ne razumem se u njihov kvalitet, ali to je što je. Ukoliko se pak vratimo na satove, ne verujem da bi iko održavao industriju koju ceni relativno mali broj ljudi.

Ako se vratimo na satove, ipak ne možemo konstatovati da je ruska časovničarska industrija propala, već se samo smanjila. Njima niko ne brani da svoje proizvode prodaju bilo gde u svetu, ali naprosto, potrošači hoće i nešto drugo da kupe i to je to.

Skydrummer je spomenuo Raketu, čiji modeli imaju i savremenu komponentu i komponentu starijeg dizajna, ali visoke cene na sajtu govore dosta toga. Ima još onih koji idu na visoke cene, kao npr. Konstantin Chaykin: Konstantin Chaykin

S druge strane, i danas se mogu kupiti jeftini komandirci, amfibije i slični satovi po pristupačnim cenama, a dovoljno je samo nekoliko klikova da taj sat stigne i u najudaljeniji kutak planete. Uostalom, ko zna, možda će i ovaj Čajkin da se probije.

Inače Shorokof ima i sub brand CCCP. Ista nostalgija priča i ruski mehanizmi.

AS satove sam imao prilike probati u ZG. Kronograf (ne sjećam se koji...).

Sat vrhunski složen. Doduše žena u trgovini se stiltala kad sam rekao da je mehanizam krasno ukrašeni ruski Poljot.

"ne ne... To vam je njemački mehanizam"

Ok... Jes...

Cijena je bila oko 1200€ ako se dobro sjećam