Istorijat digitalnih satova - I deo (LED)

Iako smo mnogo diskutovali o digitalnim satovima, do sada se nismo ozbiljnije pozabavili njihovim istorijatom, pa tekstom koji sledi želim da ispunim ovu prazninu. Digitalni satovi su obeležili jednu epohu, odnosno poslednje tri decenije dvadesetog veka, ali i danas su prisutni na tržištu i neprekidno se razvijaju. Pošto je materijal obiman, rešio sam da ga podelim na više tekstova, pa će ovde biti reči pre svega o satovima zasnovanim na LED tehnologiji.

Ukoliko se strogo držimo podele na analogne i digitalne satove, možemo reći da su se mehanički preci današnjih digitalaca pojavili još u devetnaestom veku, iako im je poreklo čak i starije. Ipak, pošto je o njima već pisano, u ovom tekstu neće biti posebno obrađeni, a svako ko želi, može pogledati pomenuti tekst na sledećem linku: http://www.svetsatova.com/forum/f143...html#post97214

Za 'prave' digitalne satove najbitnije su dva tehnološka dostignuća – svetleća dioda (LED, light-emitting diode) i tečni kristal koji se upotrebljava u ekranima, odakle potiče i engleska skraćenica LCD (liquid crystal display). Iako postoje podaci o pretečama ovih dveju tehnologija, njihov razvoj u drugoj polovini dvadesetog veka omogućio je da postanu relativno široko dostupne i jeftine i da se nađu na mnogim elektronskim uređajima. O njihovom razvoju i karakteristikama može se naći dovoljno podataka u stručnoj literaturi, a ovde ćemo se baviti isključivo satovima.

Prvi elektronski digitalni sat u savremenom smislu bio je protoptip iz 1970. godine sa potpisom Pulsar, a razvili su ga Hamilton Watch Company i Electro-Data, a za njegov nastanak zaslužni su George H. Thiess i John Bergey. Kao inspiracija im je poslužio jedan digitalni sat koji je Hamilton napravio za potrebe fima Odiseja u svemiru 2001, koji se u bioskopima pojavio 1968. godine. Posle prototipa trebalo je sačekati još dve godine da se sat konačno pojavi u prodaji. Prvi ovakav pulsar bio je izrađen u zlatu od 18 karata, a koštao je tadašnjih 2.100 dolara. Zanimljivo je spomenuti da su se ovaj prvi sat i film pojavili gotovo istog datuma: premijera filma održana je 4. aprila 1968. godine, a sat se pojavio 2. aprila 1972. Konačno, evo i slike tog prvog Pulsara:

Prilog 73924

Ovaj sat uveo je zajedničku karakteristiku budućih LED satova – da bi se videlo vreme, bilo je potrebno pritisnuti dugme, što je bilo neophodno radi uštede energije, odnosno očuvanja baterije, ali što je i otežavalo upotrebu sata.

Iako je prvi sat bio veoma skup, elektronski gigant Texas Instruments je samo tri godine kasnije počeo da prodaje slične satove u plastičnom kućištu po cenama od dvadeset dolara, koje je brzo uspeo da još više snizi, dok je Pulsar izgubio ogroman novac, pa ga je otkupio Seiko. Evo kako je izgledao i prvi sat Texas Instrumentsa:

Prilog 73925

U međuvremenu, mnogi proizvođači se uključuju u tržišnu utakmicu. Za početak bih spomenuo Sinclair Research, odnosno tadašnji Sinclair Radionics, britansku firmu koja je kasnije postala čuvena po računaru ZX Spectrum, a koja se na tržištu pojavila sa modelom The Black Watch.

Prilog 73926Prilog 73927Prilog 73928

Kao i mnogi proizvodi Sinclaira, i ovaj sat je imao mnoge mane – preciznost je varirala, baterija je kratko trajala, a statički elektricitet iz odeće moga je da mu dođe glave. Osim toga, bilo je problema i sa komandama na kućištu, kontaktima i mnogim drugim delovima. Kao kuriozitet bih spomenuo i to da je Sinclair prodavao i modele koje su kupci sami morali da sklapaju, premda sam naišao i na podatak da im je razlika u ceni od samo nekoliko funti kasnije presela. Ipak ovaj proizvođač je imao i još neke modele koji zaslužuju da budu spomenuti, bilo zbog dizajna, bilo zbog tehničkih mogućnosti.

Prilog 73929Prilog 73930

Na tržištu digitalnih satova zasnovanih na LED tehnologiji veoma brzo su se pojavili i drugi igrači, bilo da su u pitanju renomirani proizvođači satova, elektronske opreme ili manje poznate kompanije koje su pokušale da se njima bave, ali su relativno brzo doživele neuspeh.

U prvoj grupi slika nalaze se satovi renomiranih proizvođača, koji uglavnom i danas postoje:

Prilog 73931Prilog 73932Prilog 73933Prilog 73934Prilog 73935Prilog 73936Prilog 73937Prilog 73938

Naravno, ovde ima i kompanija koje se ne bave primarno satovima, ali su ostavile pečat na časovničarskoj industriji:

Prilog 73939Prilog 73940Prilog 73941Prilog 73942

Ovde bih posebno istakao HP, koji je i danas poznata i snažna kompanija, ali se ne bavi satovima.

Pošto je u to doba bilo i mnogo džepnih kalkulatora, mnogi proizvođači su se setili da ih integrišu sa ručnim satovima, pa će slike koje slede dodatno ilustrovati ovu tendenciju:

Prilog 73954Prilog 73955Prilog 73956
Prilog 73953Prilog 73945

Poslednji sat u nizu, Uranus, po svoj je prilici prvi saat sa integrisanim kalkulatorom.


Uskoro se pojavio i prvi solarni LED sat (Synchronar 2100):

Prilog 73943

Zanimljivi su i satovi koji kombinuju LCD i LED tehnologiju:

Prilog 73934Prilog 73944

Neki od ovih satova pojavili su se i u filmovima. Već 1973. godine neponovljivi Roger Moore ga koristi u filmu Live and Let Die (Živi i pusti druge da umru).

Prilog 73946Prilog 73947

Iako su LED satovi obeležili sedamdesete godine, koje su poznate i kao Space Age, relativno brzo padaju u zaborav usled pojave satova sa ekranom koji sadrži tečni kristal (LCD), jer su se pokazali kao mnogo praktičniji i štedljiviji. Ipak, LED satovi nisu nestali, tako da se i danas mogu naći na tržištu, a u produžetku možete videti slike nekih novijih modela, koji su često dizajnirani u skladu sa zahtevima novog doba, ali među kojima se mogu naći i oni inspirisani klasičnim modelima.

Prilog 73948Prilog 73949Prilog 73950
Prilog 73951Prilog 73952

Iako se ovi satovi i danas mogu naći na tržištu, može se konstatovati da je njihov ugled išao silaznom putanjom. Kada su se pojavili, imali su status skupog predmeta, koji se odmah izgubio, ali su bili popularni kao što je to danas tablet. Međutim, najnoviji LED satovi nemaju više ni status relativno dostupnog uređaja koji nam daje moderan izgled, već su na estetskoj lestvici negde ispod jeftinih modnih satova. Iako im se ugled srozao, i dalje čine bar jedan segment tržišta, a kako će proći u borbi sa savremenim satovima i uređajima koji na njih podsećaju, ostaje da se vidi.



Izvori:

Watch - Wikipedia, the free encyclopedia
Watchismo Times: Calculating the History of LED Calculator Watches
1970s LED LCD digital watches Content
About this site. | The LED Watch
The World’s Earliest Digital Watches
Pulsar LED Watches - The Official Time Computer Digital Wrist Watch Website

Lep i informativan tekst o satovima koji su obeležili jednu epohu, istoriju časovničarstva i nečije detinjstvo.
Nešo, hvala na ideji i izdvojenom vremenu.

Hvala na lepim rečima i lajkovima.

Pssst, biće još... ;)

Hvala na izdvojenom vremenu i lijepom tekstu.

Dobar tekst, cekamo drugi deo...;)

Profesorski:)

5+ bata Neso,ajmo na drugi deo.

Neso odlicno,nema sta. Ajde nastavak 1.dela,nemoj jos na drugi:)

Daj mi malo vremena, k' boga te molim :D

Mislim da ću uspeti da dovršim drugi deo teksta tek sutra, pošto sam se očigledno malo preračunao, mada je i ovo nategnuto. Našao sam dosta podataka i imam dosta teksta u sirovom obliku, a o slikama sada ne bih ni govorio. Pošto se trudim da tekst bude urađen hronološki koliko je to moguće, moram da ga dobro ukomponujem i da pazim koja slika gde ide. Pošto su digitalni satovi praktično preci današnjih tableta, uz ogradu da im je primarna uloga bila kazivanje vremena, treba ispratiti sve one dodatke na koje smo navikli - melodije, kalkulator, štoperica, video-igra i slično, zatim deo istorije pojedinih proizvođača i slično.

Ne znam kako će se forumu dopasti krajnji proizvod, tj. budući tekst, ali da bih ukomponovao samo nekoliko redova potrebno mi je sat-dva. Nadam se da će sledeći tekst biti bolji i informativniji od ovoga i da ćete njime biti zadovoljni.

Samo polako , ovakvi studiozni tekstovi se ne pisu preko noci , ponekad nije lose da odlezi par dana :)

edit:Mislim i ja budala pisem Nesi, kao da ne zna on to ne zna:blushing: