Zašto sam zavoleo satove...

Priznajem, ima tu i blaga doza gordosti, prelep sat na ruci malo utiče i na samopouzdanje, ali nije to glavni razlog. Vreme brzo prolazi i čini mi se da sve više ubrzava, a mi stalno nekud žurimo i jedan dan zagledam se u izlog bele tehnike, upaljen televizor, a na televizoru tačno vreme i datum, 2012-ta godina pa zastadoh i zapitah, Bože, Bože zar je moguće, kako brzo leti vreme, a pre toga nisam gledao ni na sat na telefonu, nije me zanimalo koliko mi je sati ostalo, kao da je život nekakva igra, od jutra do sutra pa gde stigneš, a ko ne mari za vreme taj ni ne zna da ceni svoj život, a onda kupih prvi sat, malo, malo pa poglednem i vidim prošao minut, prošlo 2 minuta, 3 minuta, prošao sat pa onda stanem i shvatim da otkad imam sat sam mnogo svesniji vremena i ne dopuštam da vreme zalud teče i rasipa se na nepotrebne stvari u životu.

A vreme ima jednu veoma čudnu osobinu, što smo stariji, to se više trudi da neprimetno prođe pored nas, da ne osetimo koliko je sati, sreća pa je tu sat na ruci... Satovi imaju veoma dubok značaj i smisao, dublji no što možemo pretpostaviti :yes4:

Premda se slažem sa onim što piše Prolaznik, satove sam zavoleo zahvaljujući ovom forumu. Kada sam se učlanio da bih pitao nešto u vezi sa kupovinom, brzo sam dobio odgovor, a onda počeo da čitam, čitam, čitam... Za kratko vreme sam naučio nešto o spravici koje nisam bio toliko svestan, iako sam je nosio na ruci od početka osnovne škole. Zatim sam video da mnogi forumaši pišu sa puno ljubavi o satu koji je možda kupljen za desetak evra, a iz svake reči je virilo oduševljenje. Skup točkića i šrafčića ili nekoliko žica i baterije, kako sam do tada gledao na satove, dobio je novu dimenziju. Satove sam prestao da gledam isključivo sa estetske strane, već i sa one druge, tehničke. A onda sam video na forumskim oglasima jedan darwil koji je prodavao Sima Hrabri, dogovorio se oko kupovine, stavio ga na ruku, i tada je počela manija. Pomenuti darwil ima šmek drugog doba, a podrazumeva se da ga njegovi otkucaji i danas evociraju. Tada sam pažljivije počeo da gledam slike satova i da izgrađujem ukus. Usledile su nove kupovine i kolekcija je počela da se uvećava. Brzo sam shvatio da mi sređivanje starog sata predstavlja užitak, ali i da ima onih koje su vlasnici ponekad i nepravedno odbacili i da ih treba na neki način sačuvati za neko buduće vreme.

Nikada se nisam pokajao što sam krenuo ovim putem. Već smo više puta dokazali da se zahvaljujući ovom hobiju ljudi upoznaju, druže i stvaraju prijateljstva. Iako je ljubav prema nečemu ponekad teško definisati na racionalan način, rešio sam da to ipak pokušam, a nadam se i da sam u tome uspeo.