Pravna pomoć

Jel ima voljnih da pruže inicijalnu pravnu pomoć za dž?

Da otvorim sezonu :)
Aktuelno pominjanje problema "solidarnog poreza" od prošle godine ima malo širu priču od problema trudnica. Kao i mnogim mojim kolegama na fakultrtu, nastav nije jedini izvor prihoda jer doyta radimo i za privredu (preko fakulteta, naravno). Ministarstvo je dalo uputstvo da se uplaćuje porez tako što se za deo plate preko 60k a do 100k obračuna porez 10%, a za deo preko 100k, 25%. Isto tako se računalo i za deo koji se isplaćivao od poslova sa privredom (tzv. autorski honorar). Sada, godinu dana kasnije, kad treba još napuniti budžet, poreska šalje rešenja da treba da doplatimo porez jer su ustanovili da nismo platili koliko je trebalo, a sve na osnovu iste računice, ali sa ukupnom sumom, čime se došlo u situaciju da neko ko je u jednom mesecu imao platu 50k i od privrede preko 10k, treba da plati porez na to preko ukupnih 60k.
Kolega je tužio poresku upravu upravnom sudu, upravni sud poništio rešenje poreske uprave kojim se nalaže plaćanje (koje je pre tužbe moralo biti plaćeno), ali bez naloga da poreska vrati pare. I šta sad da radimo? Ja sam tužbu predao, ali sve i da "pobedim", džabe mi.

Džaba nije sigurno.
Sačekaj samo pravni savet kako da se povrate uplaćena sredstva.

Pa čim je ukinuto rešenje na osnovu kojeg su naplatili porez prestao je da postoji i pravni osnov za naplatu.
Dakle, tužiš republiku Srbiju, Ministarstvo finansija, Poreska uprava za bla-truć, za neosnovano bogaćenje, tj. sticanje bez osnova. Priloži rešenje na koje si se žalio, dokaz da si postupio po rešenju (uplata), odluku upravnog suda...

Inače, zajebao si se što si uopšte išta platio jer se smanjene plate odnosilo samo na budžetske prihode preko 60.000 din, pa je suludo da neko ko ostvaruje zaradu od npr. 50.000 iz budžeta i 7 milijardi iz privatnih izvora (dakle ukupno preko 60.000), uopšte išta plati jer su njegovi budžetski prihodi ISPOD 60.000 dinara.
Tim pre što su prvi talas tih poreza pokušali da naplate kroz akt koji su nazvali "zaključak", na koji sam im ja odgovorio (a znam još brdo ljudi koji su tako postupili), izneo A+B=C, a ne D kako oni tvrde, opomenuo ih da ih čeka prvo žalba pa tužba ako o predmetnom slučaju ikad reše na zakonit način (rešenjem, a nekim izmišljenim zaključkom, aktom nepoznatim u poreskom postupku), i da tim svojim zaključkom mogu da obrišu d.pe. Naravno rešenje nikad nije ni stiglo, što ne znači da neće, rok zastare je 10 godina od učinjenog "poreskog prekršaja" pa ćemo se možda ćerati još.

EDIT: Mala dopuna. Kada tužiš RS, ili bilo koji organ vlasti koji se finansira pod okrilje RS, prvo moraš da pokreneš postupak mirnog rešavanja spora, dakle ne možeš odmah presaviti tabak pa na sud. Onda ti pravobranilac odugovlači, pa trt-mrt, oduži se naplata bar godinu-dve... Ali na kraju svima dobro, pravobranioci opravdavaju svoje postojanje i veštinu da izgube spor, tebi teče zatezna kamata na iznos koji si platio, a tvoj advokat se bukvalno ubije od keša...

KureNS, šta je mirno rešavnje spora? Koliko sam ja shvatio, kad pošalju rešenje, jedino što može da se radi je da se pravda traži kroz upravni postupak, uz prethodno plaćanje prema rešenju.
Jako bih voleo da znam nekog sa pravnog fakulteta, jer oni, navodno, nisu platili, pa da se raspitam po kom osnovu. Možda onog SNS-ovca Marinkovića, on ubira pare sa raznih budžetskih računa i morao je dobiti rešenje (sem ako ne smeju da mu pošalju)

Što se onih para iz privrede tiče je malo muljava situacija. Fakultet napravi ugovor sa nekim za izradu npr. projekta, i kad pare legnu, to su državne pare jer je fakultet državna ustanova, pa se nama honorar isplaćuje kao da je iz budžeta. Tako oni to gledaju.

Mirno rešavanje spora znači da pre nego što tužiš državu prvo moraš da pokušaš da sa njom na miran način, van suda, rešiš sporno pitanje. To radiš tako što se obraćaš pravobraniocu sa predlogom za mirno rešavanje spora. Oni imaju rok od 60 dana da ti odgovore, ako u tom roku ne odgovore smatra se da ne prihvataju tvoj predlog za mirno rešavanje spora i TEK onda možeš da tužiš državu i sudski potražuješ svoj novac.

Ako u tom roku prihvate tvoj predlog sačini se ugovor o vansudskom poravnanju koji ima snagu izvršne isprave, dakle ukoliko ne ispoštuju rokove za plaćanje možeš sa tim dokumentom pokrenuti postupak prinudnog izvršenja.

Nisam siguran, ali mislim (onako iz glave i po sećanju) da te u ovom postupku protiv RS mora zastupati advokat.

Pravna priroda izvora tog novca je pravno pitanje koje treba rešiti u toku postupka, po mom mišljenju taj novac potiče iz van budžetskih izvora te je samim tim vanbudžetski prihod, jer kakve veze ima to što je novac pre nego što je prosleđen na tvoj račun uplaćen na račun fakulteta, bitan je izvor iz kojeg novac potiče, a to sigurno nije budžet ukoliko taj novac na račun fakulteta uplaćuje pravno lice koje se ne finansira iz budžeta ili bilo koje fizičko lice.

EDIT: Evo pitanja za malo vežbanje mozga. Da li mogu fakultet kao nosioc projekta i xyz pravno lice iz privrede kao finansijer projekta da ugovore na koji način će pravno lice uplatiti novac za projekat? Mogu. E pa lepo, mogu ugovoriti da se, lupam, 50% ugovorenog novca uplaćuje na račun fakulteta, a preostalih 50% na privatni račun svakog od učesnika u projektu (svakom poimence ugovorom određeni procenat). I šta sad, izvor sredstva je i dalje isti vanbudžetski, a eto, poreski organi ga ne mogu smatrati budžetskim jer deo sredstava nije čak ni "legao" na račun budžetskog korisnika kako bi ga on transferisao na račune učesnika u projektu. Baš me zanima kako bi u ovom slučaju tumačili i koje bi akrobacije izvodili, naravno, u cilju da ljudima nezakonito naplate porez?

Citat:

---

KureNS kaže:

Mirno rešavanje spora znači da pre nego što tužiš državu prvo moraš da pokušaš da sa njom na miran način, van suda, rešiš sporno pitanje. To radiš tako što se obraćaš pravobraniocu sa predlogom za mirno rešavanje spora. Oni imaju rok od 60 dana da ti odgovore, ako u tom roku ne odgovore smatra se da ne prihvataju tvoj predlog za mirno rešavanje spora i TEK onda možeš da tužiš državu i sudski potražuješ svoj novac.

---

Eto, a kolegi advokat koji se najviše bavi tom oblašću rekao da se protiv takvog rešenja odmah pokreće upravni postupak.

Citat:

---

KureNS kaže:

EDIT: Evo pitanja za malo vežbanje mozga. Da li mogu fakultet kao nosioc projekta i xyz pravno lice iz privrede kao finansijer projekta da ugovore na koji način će pravno lice uplatiti novac za projekat? Mogu. E pa lepo, mogu ugovoriti da se, lupam, 50% ugovorenog novca uplaćuje na račun fakulteta, a preostalih 50% na privatni račun svakog od učesnika u projektu (svakom poimence ugovorom određeni procenat). I šta sad, izvor sredstva je i dalje isti vanbudžetski, a eto, poreski organi ga ne mogu smatrati budžetskim jer deo sredstava nije čak ni "legao" na račun budžetskog korisnika kako bi ga on transferisao na račune učesnika u projektu. Baš me zanima kako bi u ovom slučaju tumačili i koje bi akrobacije izvodili, naravno, u cilju da ljudima nezakonito naplate porez?

---

O ovome smo i mi razmišljali i planirali da pravimo, praktično, ugovore sa svakim učesnikom pojedinačno, ali tu ima onda par problema. Fakultet ne kontrolie sav novac (što se upravi ne sviđa), a drugo, pravno lice nikad ne zove fakultet (ili skoro nikad) već nas koji se bavimo tom oblašću, tako da bi, praktično, mogli da sa njima pravimo ugovor i da nam isplaćuju direktno na račun bez da fakultet ima ikakve veze sa poslom, čime bi ostao bez % za svaki posao (naravno, mi to ne radimo, jer ipak poštujemo kuću u kojoj radimo, ali teoretski bi smo mogli i niko od uprave ne bi imao pojma). Drugi razlog što se to ne radi je taj što, ako bi nam uplaćivali direktno na račun, morao bi da se pravi ugovor o radu i u tom slučaju je mnogo veći porez nego kad ide preko fakulteta kao autorski honorar (što je oko 30%).