Ljubitelji satova, reših da napišem moja iskustva sa Sinn U1 SDR satom nakon dve i po godine korišćenja… Valjda je toliko trebalo da počnem stvarno da ga cenim, ne znam kako drugačije da objasnim ovaj post. A i svojevremeno sam čitao po vašem forumu (pored WatchUSeek foruma koji je ipak bio glavni savetodavac) utiske drugih o raznim satovima… Sad je nekako vreme da se odužim. :)
Kad sam krenuo u kupovinu, jedino što sam znao je da će biti diver, zbog oblika, preglednosti, jednostavnosti i otpornosti ovih satova, praktično dileme nisu postojale… Iako, da se odmah ogradim, nisam ronilac, bar ne na dubine veće od metar i po… :)
Samo nisam znao koji tačno diver… Nekako je apsolutni favorit bio MM300 (i dalje mislim da je to sat blizu savršenog…) ali cena, naravno, nije sitnica. :)
Odmah po početku traganja zapao mi je za oko U1… Vidljivih mana nije imao. Traganje za „idealnim“ satom se nastavljalo ali sam se uvek vraćao na U1. Na kraju presekao… Namestio se i put za Berlin i tamo sam ga i kupio. Verziju SDR (po meni daleko lepši od običnog U1) na čeličnoj narukvici (mislio sam da kupim i rezervnu gumenu, pa odustao i nisam se pokajao, ne treba mi). U opticaju je nakratko bio i UX, uživo je stvarno zanimljiv, taj efekat koji ostavlja ulje zatvoreno u kućištu…. Priceless… Zamena baterije (i nešto viša cena) su me odbili od njega i okrenuli nazad ka U1. Tad je bio aktuelan i beli U1 sa crnim kazaljkama i telom i belim gumenim kaišem. Pošto mi je izgledao pomodno, nisam ga ozbiljno razmatrao, ali sam ga probao i izgledao je simpatično, drugačije.
Od te kupovine je prošlo oko 2,5 godine, napominjem da mi je taj Sinn jedini sat (koji svakodnevno nosim).
Pa utisci:
Dizajn
Što se mene tiče – savršen. Bolji na ruci nego na slikama. Veličina taman. Težina… Nije mala. Posebno sam bio iznenađen kad sam ga prvi put stavio na ruku. Bio je i malo velik ali puno težak... :) Danas ga ne osetim na ruci. Ali zato osetim kad nije na ruci… :) Čudno je ali je tako…
Materijali…. :)Ekstra. Iako se ne bavim nekim teškim radom, sa vremena na vreme udarim satom u zid, vrata, sto… Ni jedan trag nije ostao. Nigde. Iako je narukvica obična, nije „tegimented“, jako se dobro drži tj. kao nova je. Kliktaji brojčanika (60 podeoka) su savršeno definisani, ostavljaju utisak kao da pomerate neki jako važan vojni mehanizam. :)
Svojevremeno sam bio u japanskom onsenu, banji sa jako toplom mineralnom vodom i pošto nisam skinuo sat (a u tako vreloj vodi se sat brzo suši nakon što se izvadi iz vode) na staklu su ostale teško vidljve (ali vidljive) naslage plavičaste boje pretpostavljam nekih minerala iz vode… :(
Vremenom su se potpuno skinule… To je dobra vest. :) Tako da je savet za sve, skinite sat u banjskoj vreloj/toploj vodi.
A samo staklo tj. safir… Wow...
To je najbolji deo sata. Bez konkurencije najbolji deo, definitivno. Potpuno ravan sa obe strane i sa obe strane antirefleksni sloj… Par puta mi se dogodilo da ljudi pokušaju da gurnu prst u kazaljke, to valjda dovoljno ilustruje koliko je staklo ustvari nevidljivo. Nakon dve godine je bez jedne, i najmanje ogrebotine… Iskreno, nisam znao da je safir toliko otporan, mislio sam da je malo marketinska fora.
Tačnost.Iz početka, možda čak i celu prvu godinu je „išao napred“ možda za minut nedeljno… Ne sećam se sad tačno. Sad radi kao kvarcni… :) Jednom mesečno ga, otprilike, vratim pola minuta - minut nazad. Neočekivano tačan sat.
Prikačio sam i par slika koje sam imao kod sebe, slikane fish-eye objektivom (izvinjavam se zbog distorzije). Možda napravim i neku „običnu“ sliku.
Zaključak.
Ja sam zadovoljan. Od mene 10/10.
