Ponekad je dovoljna samo iluzija

Prilog 128025
Novcem možete kupiti sve, a ponekad je dovoljna samo iluzija da ste basnoslovno bogati, kako je to otkrio trgovac nekretninama u New Yorku. Shlomo Gelertner živi u bogatoj četvrti u New Yorku i koristi uslugu najma luksuznih satova. Godišnje članarine mogu koštati do 800 dolara i daju pristup nevjerojatno skupim satovima. Takvi satovi stvaraju iluziju da su nositelji zapravo urnebesno bogati. S druge strane, čak i iluzija bogatstva može pomoći ljudima da neke stvari dobiju besplatno.

"Dogodilo mi se da sam besplatno dobio bolju sobu u hotelu u Las Vegasu kada je recepcionar vidio kakav sat imam. U salonu automobila sa mnom je razgovarao šef poslovnice, a ne obični prodavač. Govorio mi je kako mu se sviđa moj sat", ispričao je Gelertner za britanski Independent. U gusto naseljenom Manhattanu satovi su pravi simbol luksuza. "Sat je vidljiv bilo gdje i bilo kad. bilo da ste na poslovnom sastanku ili na druženju s obitelji i prijateljima", kaže Gelertner. Za sebe kaže da uvijek nosi luksuzne satove. Na poslu nosi Rolex Datejust koji košta desetak tisuća dolara. Tijekom vikenda nosi nešto puno udobnije kao što je 15.000 dolara vrijedan Audemars Piguet Royal Oak Offshore.

"To je kao da imate skup auto ili kuću. Istog trenutka se mijenja dojam kojeg ostavljate na ljude. Ne morate ništa ni reći jer će ljudi zamijetiti skupocjeni sat na vašoj ruci", rekao je Gelertner. Priča da se zaljubio u satove još dok je bio dijete. Njegova majka radila je u urarskoj radnji u Queensu i kaže da mu je vlasnik jednom rekao nešto što nikad neće zaboraviti. "Najskuplji odjevni predmet uvijek mora biti sat. Ne zbog hvalisanja ili ulaganja već da se podsjetimo kako je vrijeme dragocjeno", prisjetio se Gelertner davnog događaja.

Poslednja recenica zaista ostavlja jak utisak. Bravo za tekst 👏

Problem je kad počneš da živiš u iluzijama, a onda te klepi, na primer, 11. septembar.

Sve stoji, ali meni je prvo palo na pamet kako bi bilo da takvo nesto postoji na nasim prostorima ili u nekim slicnim delovima sveta. Firma koja izdaje satove bi verovatno u roku od godinu dana ostala bez svih satova. Zamisljam da neko plati clanarinu od, recimo, 500 eura, i onda uzima i nosi satove od 10,15 ili 30 hiljada. :)

To je samo mala digresija posto je sustina teksta nesto sasvim drugo. Odlican tekst!

Uh, meni se čini da bi takva firma za anše pojmove kupila brajTLIGE, TWC-ove, Rolehe i slično, i to sve AAA i RRR od hirurškog čelika iz čuvenih sweat shop manufaktura u Zhang Mingu ili Wang Pongu :D

Već zamišljam domaću klijentelu kako se u prepunoj troli hvata za šipku, a ono iz rukava proviruje Omega Tra-la-la-master ili kako u lokalnoj kafani kod Mileta sevaju zlatni rolehi.

Koliko vidim, uzgoj praziluka zasejanog u delu tela na kome se sedi postaje veoma popularan međunarodni sport.

A HubloTi?

Sent from my LG-H815 using Tapatalk

Svi delovi teksta koji su pod citatom-u kojma se navode reči Shlomo Gelertnera su klasična reklama pomenute firme koja iznajmljuje časovnike ili reklama njegove ideje o uspehu koju želi prodati potencijalnim konzumentima.
Ne znam ko je čovek (niti me zanima) ali ne bih se baš družio sa njim.
Ni iz jednog dela teksta ne izvire ni dašak iskrenosti.
Apsolutni TV-Shop.

Totalno ću zanemariti ponižavajuću ideju da neko predmetima koje poseduje mora izazivati više poštovanja za sebe.
Tuga jedna.

Citat:

---

VLADAN P kaže:

Totalno ću zanemariti ponižavajuću ideju da neko predmetima koje poseduje mora izazivati više poštovanja za sebe.
Tuga jedna.

---

Pa cemu inace za 99% ljudi sluzi sat od 5 ili 10000 evra? Da ne zakasne na roditeljski sastanak?

Prica iz prvog posta se i ne bi primila kod nas jer 99% ljudi i ne zna da prepozna skup sat niti ih to interesuje. A zbog onih koji vole satove koliko ih ima firma bi propala za 2 meseca.
Da ne pominjemo to sto kada ljudi vide na nekom Rolex odmah kazu: "Vidi seljaka kupio kopiju pa se folira". Niko zivi mu nece poverovati da je original. Jos ako pokazuje vreme u Babusnici...

Zavisi kako gledaš. Ako neko može da plati sat od 5-10.000 evra to čini zato što ima taj novac i želi da ga potroši na sat, baš kao i mi koji ćemo imati nekoliko satova, koji jesu jeftiniji, iako obično nosimo samo jedan od njih na ruci, a menjamo ih u skladu sa prilikama ili željama. Ako se i u toj Babušnici pojavi npr. Novak Đoković, Vlade Divac, neki direktor banke, poznat advokat i slično, ne verujem da bi na ruci nosili neku kinesku kantu. Isto tako, i oni koji novac zarade na ne baš tako zakonite načine, nrp. dileri droge, mafijaši i slični svakako će imati originale.

Što se tiče prazilukovića iz Amerike koji plaćaju 800 $ da ih vide sa skupim satom i lokalnih prazilukovića koji nose kineske kante, suštinske razlike nema, osim u ceni koju plaćaju za to što su prazilukovići. Američki praziluković je neki viši lupač pečata u kompaniji za mlaćenje prazne slame, koji bi hteo da postane neki bogatiji menadžer, klimoglavac u odelu i kravati i slično koji bi hteo 'leba preko pogače, tj. da ode na viši stepenik u hijerarhiji, pa veliki deo plate spucava na kredite za sve i svašta jer želi život u iluziji da je veći faktor nego što jeste. Domaći praziluković ima manje novca i ugleda, pa mu kineska kanta treba da bi se pred kvočkama na splavu hvalio tobože skupim satom i pričao kako se 'bavi kombinacijama' ne bi li iste kvočke odveo u krevet, iako se već preračunava koliko košta zamena plivajućeg zamajca kod Mileta u garaži za audi koji je prešao samo 600.000 km ili u lokalnoj kladionici kaže kolegi missim, brte, daj dvesta kinti za kombinaciju, vraćam duplo čim FK Mladi čobanin pobedi ekipu iz Donjeg Svinjareva. Bruklin ili Bubulejkovac, isto mu dođe, jer praziluk je svuda praziluk.

To što mu u hotelima ili salonima automobila ljube skute i cenjenu zadnjicu nije ništa novo - ako neku ovcu ubede da im ponovo dođe samo putem laskanja, a ne iskrenim poštovanjem, onda to mnogo govori o samim ovcama.

Kako jednom reče jedan čovek - broj ljudi koji će ti doći na proslavu i onih koji će ti u svakom trenutku pomoći nije isti. Ovi drugi su mnogo važniji, a nečiji ugled se vidi upravo prema broju onih koji će biti uvek uz tebe. Uostalom, koliko je tužnih priča mnogih nekada slavnih osoba - dok su punili koncertne dvorane ili bioskope, svi su ih 'voleli', a kada su izgubili novac, ostali su na vetrometini.

Citat:

---

Neša kaže:

Ako se i u toj Babušnici pojavi npr..., neki direktor banke, ne verujem da bi na ruci nosili neku kinesku kantu. Isto tako, i oni koji novac zarade na ne baš tako zakonite načine, nrp. dileri droge, mafijaši i slični svakako će imati originale.

.

---

Postoji li to neka skrivena razlika između direktora banke i mafijaša?

:confused:

Citat:

---

VLADAN P kaže:

Postoji li to neka skrivena razlika između direktora banke i mafijaša?

:confused:

---

Ovaj... meni su filmovi sa onima sa Sicilije nekako simpatični :)

kod amerikanaca me fascinira preduzetnički duh, on je otkrio da postoji tražnja za takvom uslugom, uleteo je tu da je zadovolji i to je super, bitno da se para vrti, da se ulaže u marketing, da se ljudi zapošljavaju, da se uopšte otkrivaju nove mogućnosti za zaradu

a ovo za 11.septembar, mislim stvarno je neukusno, ne znam kakve veze ima sa temom, mi večito u prošlosti, usterujući nekakvu kosmičku pravdu od čega nemamo nikakvu korist, pa zato i živimo najgore u celoj evropi, svi nas zaobišli i promašili

Čim si fasciniran novcem, razumljivo da nisi razumeo o čemu sam pisao.
Ameri su do 11. živeli u iluziji nedodirljivosti i nepogrešivosti. Svet su delili na crno-belo, naše i protivnike. Totalno odvojene od stvarnog života većine van USA. Ta iluzija ih je lupila po nosu.
Tako je i sa pojedincem. Okružen iluzijom, krene da živi "američki san", van stvarnosti.
Onaj koji misli da će zaslužiti pažnju ili poštovanje, nošenjem ili posedovanjem skupocenog predmeta je jadnik. Bio to sat, auto, kuća...

PS
Ne guraj mi u usta ono što nisam rekao.
Ti slobodno zaboravi svoju prošlost, ako želiš.

U prethodnim postovima pomalo ulazimo u politiku, što je protivni forumskim pravilima, pa bih molio da ovde stanemo.

Naravno, možemo da se vratimo potrošačkom mentalitetu i ekonomiji, što jeste u skladu sa temom.

Smatram da nije čudno se ovakva vrsta usluge tamo i pojavila, jer društvene vrednosti su takve, a i tržište je veliko i platežno. Da je ista vrsta usluge ponuđena u bogatoj Skandinaviji, mislim da bi se teško održala, budući da su im društvene vrednosti drugačije, dok je izvesno da ljudi tamo imaju novca, ali ga troše na druge stvari.

Nije sporno da je preduzetnički duh u SAD veoma jak, jer njihova privreda se na tome i razvila, ekonomske slobode su na visokom nivou, postoji navika da se živi u kreditima zbog kupovine i onoga što je potrebno i onoga što nije potrebno, a mislim da kod njih nema ograničenja po pitanju toga koliko se pojedinac može zadužiti u odnosu na platu i da je bitno samo da plaća rate kredita. Naprosto, sve se svodi na sledeću formulu: veliko tržište (i domaće i strano) + visoka platežna moć + navika da se kupuje dosta stvari i to je cela priča. Osim toga, američki potrošač je navikao da stvari menja kada se pojavi nešto lepše, novije ili funkcionalnije, što takođe doprinosi većoj proizvodnji i prodaji.

Ovo je karakteristično za mnoga tržišta, samo što se manifestuje na različite načine. Nema suštinske razlike između onoga ko iznajmi Rolexov sat da bi izgledao fensi, onoga ko kupi BMW spašen sa otpada pa mu stavlja polovne gume, obrađuje kočione diskove da bi se auto nekako zaustavio na semaforu, a zatim sipa gorivo za jednu crvenu, ili onoga ko štedi pola godine za neki mobilni telefon koji izgleda turbo-sega-mega, ali kasnije pabirči sitniš da bi platio kartu za gradski prevoz.

Kao što rekoh, praziluk je nezgodna stvar, a ne poznaje nikakve granice.

Dodao bih samo da, po mom mišljenju, svako veliko tržište može da "podnese" ovakvu vrstu usluge jer će se naći dovoljno ljudi kojima će taj princip odgovarati. Pa tako švedsko. Svakako u manjem obimu nego u SAD, ali išlo bi.

Neša lepo objasnio, politika je protivna pravilima, zato i napravih digresiju, barem sam ja video u pominjanju datuma politiku

aviator, nije u redu da se kako bih rekao na ovako pomalo drzak način obraćaš članovima, bez obzira ako si uvređen, u svakom slučaju ja želim prijatan ostatak večeri

"Članovima". O sebi govoriš u množini?
Prozvao si me pričom o neukusu. Od kad je jedan dogadjaj "politika"? Ili vam je, u opštoj poplavi "političke korektnosti" tako najlakše da nalepite etiketu: "To je politika. To je no, no!"

Iskreno, naslovnom tekstu nije mesto ovde, i ako je sat uzet za primer.

Cela prica oko satova je u najmanju ruku "nezgodna". Mislim da ne postoji predmet koji u ovom vremenu ima toliko malu upotrebnu vrednost a da toliko kosta. Sat je definitivno za 99 % ljudi postao statusni simbol ili simbol praziluka, kako ga vec ko vidi. Pa svidjalo se to nekome ili ne. Pri tome ne mislim na ljude sa ovog foruma, nego na obican svet koji uglavnom nema pojma o satovima ali voli da se istakinje :lol: u drustvu.

A uporedjenje sa mobilnim telefonom od par stotina evra mozda bas i nije adekvatno. Ako pogledate sta sve sa tim telefonom mozete da uradite a sta samo mozete sa satom videcete (ako hocete da vidite) da tu nesto debelo ne valja. Da platite sat koji sluzi samo da znate koliko je sati, 5 ili 10 ili 50 puta vise od mobilnog telefona koji je po funkcijama naucna fantastika u odnosu na taj sat, u najmanju ruku nije normalno.

Btw, mobilni telefoni me ni malo ne interesuju, sluze mi za razgovor, poruke i za jos po neku sitnicu. Da ne pomisli neko da sam zavisnik od savremene tehnologije :).

Žare, druže, ne znam šta da ti kažem, jer ne znam kako si došao do tih 99%. Pošto kao i svaki zaluđenik za satove volim da zavirim i pod rukav kako bih video šta ko nosi, video sam dosta običnih satova, koji nisu skupi, često i onih no-name ili nekih koji se lako mogu priuštiti. Poznajem ljude koji imaju bar 2-3 puta više novca od mene, poseduju skup automobil, veliki stan, putuju i slično, ali nose običan seiko, fossil, festinu i slično. Koliko sam sarađivao sa stranicima, a u pitanju je manje-više srednja klasa, takođe imaju 'obične' satove.

Kada sam govorio o telefonima i automobilima, nisam mislio toliko na funckionalnost, koliko na finansijski teret, bilo da govorimo o telefonu, automobilu, odeći ili nečem desetom. Nisam toliko upućen u telefone pa da kao iz topa uporedim neki model Samsunga i Xiaomija, ali znam da je ovaj prvi svakako skuplji od telefona kineskog proizvođača, dok iz ugla prosečnog vlasnika, dakle ne programera ili naprednog korisnika, već nekoga ko će na tom telefonu igrati igrice, uslikati neki selfi, pročitati nešto sa interneta ili odslušati muziku, telefon radi manje-više isti posao.

Nije problem sam po sebi u tome da neko kupi telefon od 700-800 evra, ali je žalosno kada npr. nafrakana klinka za to da celogodišnju ušteđevinu i posle se blamira kada je izbace iz autobusa što nije imala 90 dinara za kartu.

Nisam mislio na 99 % ljudi koji nose satove, nego na 99 % ljudi koji nose skupe satove, o njima i pricamo ovde. Mada sada gledam, kako sam napisao ispada onako kako si ti shvatio ;).