Milo Đukanović - ljubitelj satova. Ko zna, možda je na forumu pod nekim nickom, čita i svađa nas ovde
https://www.danas.rs/svet/upravni-su...rednih-satova/
Sent from my LYA-L29 using Tapatalk
Printable View
Milo Đukanović - ljubitelj satova. Ko zna, možda je na forumu pod nekim nickom, čita i svađa nas ovde
https://www.danas.rs/svet/upravni-su...rednih-satova/
Sent from my LYA-L29 using Tapatalk
Danas sam dobio zanimljivo pitanje, koje se nadovezuje na poslednje postove ove teme. Da ne prenosim pitanje u celini, postaviću njegov sažetak: "Napisali ste, da je prosečna frekvencija Haute Horlogerie satova oko 3Hz pa mi nije jasno, koliko su precizni ti izuzetno skupi satovi sa tako niskom frekvencijom?"
Daleko najveća većina satova iz najvišeg razreda ima preciznost unutar COSC hronometar standarda, što znači -4 do + 6 sekundi dnevnog odstupanja. Kada bi jedan takav mehanizam pustili da radi neprekidno godinu dana, bez ikakvog međuvremenskog podešavanja tačnosti, on bi u tom dobu sakupio do 36 minuta odstupanja. Nasuprot tome, mehanizam sa elektronskim oscilatorom regulisanim sa strane kvarčnog kristala će u istom vremenskom periodu zaraditi 25 sekundi "netačnosti". Razlika u međusobnoj frekvenciji iznosi oko 12.000 puta u korist kvarca. Na osnovi izneseneog, a to je inače i opšte uverenje, frekvencija je ta, koja ima presudnu ulogu. Ali nije baš sve u brzini.
Temeljni činitelj preciznosti je stabilnost nemirnice - balance wheela. Istina je, da je brzina nemirnice jedan od presudnih faktora, jer što brže oscilira, toliko je manji uticaj okoline na nju. Na primer, ako udarimo u neki predmet sa satom na ruci, brzo kretanje nemirnice će je brže vratiti u pravilan ritam, nego u slučaju sporijeg rada. Ali kvarc je tako tačan, što na taj kristal neki drugi faktori nemaju ni približno takav uticaj, kao što je to kod mehaničkog sata. Ti faktori su: magnetizam, stres, trenje odnosno frikcija, gravitacija, temperatura i vlažnost. Sve navedeno ima jak uticaj na rad mehaničkog kalibra, pa su zato rešenja u vidu kvalitete materijala od koje su izrađene komponente izuzetnog značaja. Bezbroj puta pomenuti silicijum, ima u ovom segmentu neprecenjivu ulogu. Zbog elastičnosti je vrlo otporan na stres, neosetljiv na magnetizam, frikcija mu skoro ne nanosi štetu a takođe, temperatura i vlaga mu ne remete vitalnost. Ali pošto je mehanizam mehaničkog sata jedna od najkvalitetnijih simfonija stvorena sa strane ljudskog roda, zbog međusobne uigranosti članova orkestra, on je ujedno i jedno od najvećih bojnih polja. Među članovima orkestra dolazi do neprestanog guranja, stiskanja, trošenja instrumenata i neprestanog ispadanja duše u cilju održavanja pravilnog ritma. Tu nastupa časovničar sa strukturom mehanizma i sposobnošću regulacije.
Hipotetički, kada bi mehanički sat neprestano stajao na istom mestu, njegova tačnost bi bila skoro 100 %, jer bi ovaj završan čin (regulacija) u potpunosti ispunio svoju osnovnu svrhu. Ali čim se sat stavi na ruku i menja pozicije, onda je majstorstvo časovničara u korelaciji sa kvalitetom regulatora presudna za njegov svakodnevni performans. Ovde se čak i brzina oscilacija povlači u drugi plan. Jedna od tajni Haute Horlogerie je stabilizacija rada nemirnice pomoću njene veće težine. Veća težina donosi sporiji ritam i veći obim ove komponente. Regulacija teže nemirnice je vremensko dalekosežnija. Kao što sam napomenuo, veća težina nemirnice donosi veću stabilnost rada a i takođe veći obim. U današnje vreme, gde dekoracija (finiš) mehanizma ime veći značaj nego ikada pre, donosi izuzetnu praktičku prednost, koja se manifestuje u maksimalnom efektu ručne obrade i time postiže magičan učinak na posmatrača. Jedan od najvećih majstora ove tehnike je Kari Vouitalinen, a i ceo Haute Horlogerie razred je prepun sličnih remek dela, gde masivne nemirnice miluju oči.
Zbog toga smo svedoci, da Patek Philippe sa frekvencijom od 21.600 b/h bez ikakvog problema dostiže svoj standard preicznosti, koji iznosi od -3 do + 2 sec/d, nećete verovati ali A. Lange & Sohneov hronograf Datograph Up/Down dostiže standard ovog proizvođača (-2 do + 4 sec/d) sa samo 18.000 b/h odnosno 2,5 Hz. Slično važi i za Audemars Piguet Royal Oak hronograf, koji sa 3 Hz postiže interni standard od 0 do 5 sec itd.
Inače i ovde ponovo napominjem - preciznost u najvišem razredu nije od ultimativne važnosti. Ovde je toliko drugih faktora u igri. Svejedno, najbolji uvek dotiču vrh na svim poljima.
Sposobnost preciznosti je puno značajnija u stepenu nižem, razredu luksuznih satova. Ovde ćemo naići na više frekvenicije rada, na danas standardnu 28.800 b/h - 4Hz pa do 36.000 b/h - 5Hz. Proizvođači sa svojim standardima postižu izuzetno visoke kriterijume (Rolexov Superlative Chronometre: -2 do + 2 sec/d, Omegin Metas 0 do 5 sec/d, IWC standard 0-7 sec d, Grand Seiko Standard -3 + 5 sec/d pa sve do COSC Chronometer standarda). U ovom razredu je silicijum neizostavna oprema ali pošto je manje, odnosno skoro da nema ručne dekoracije mehanizma (izvedena je mašinskim putem), preciznost igra puno značajniju ulogu, nego što je to u najvišem razredu.
Jedan od vodećih na tom polju je Zenith sa čuvenim El Primerom. Zanimljivost povezana sa ovim mehanizmom se sastoji iz činjenice, da su početkom njegovog kreiranja 1962 godine, pošli sa idejom frekvenicje od 4Hz i tako je ostalo sve do 1966 godine, dok im Fabriques D'Assortiment Reunise nije napravila Escapement sa kolutom, koji je sadržavao 21 zupčanika. Time su postali sigurni, da će frikcija biti znantno manja u slučaju prelaska na 36.000 b/h, što se i ostvarilo. Ipak, Rolex je u periodu od 1987 do 2000 godine, kada je za Daytonu od Zenitha kupovao El Primero, zahtevao nižu frekvenciju odnosno 4Hz. Ako bi sat neprekdino nosili godinu dana, razlika između 5 Hz i 4Hz je takva, da je istrošenost jednakog materijala u prvom slučaju, kao da bi sat nosili 15 meseci a ne 12.
Da bi postigao što veću preciznost, Grand Seiko 2004 godine izlazi sa Spring Drive tehnologijom. Mehanički mehanizam sa kvarčnom regulacijom. Preciznost Spring Drive je dostgla +- 0,5 sec/d. Ali sa druge strane, dobili smo mehanički sat sa strujom u sebi i istovremeno kvarčni sat sa uljem, koji se mora servisirati na 3 do 4 godine - preporuka proizvođača. Čardak ni na nebu ni na zemlji.
Ipak, švajcarci dokazuju primat u časovničarstvu i prave najprecezniji mehanički sat u istoriji sa odstupanjem 0,3 sekunde na dnevnom nivou. To je Zenithov Defy Lab, koji se serijsko proizvodi i radi sa frekvencijom od 108.000 b/h (15 Hz) i nema potrebe za servisiranjem, jer ne sadržava Balance Spring a preciznost održava čak u 95 % rezerve rada, koja iznosi 60 sati, što je za 8 sati duže od standardnog El Primera.
Jedini segment u kojem frekvencija ima presudnu ulogu je hronograf mehaničkog sata. Kod mehanizma sa frekvencijom od 4Hz, escape wheel omogućuje zupčaniku okretaj za 8 koraka, dok mehanizam sa frekvencijom 36.000 b/h (5Hz) zupčanik u jednoj sekundi pokrene za 10 koraka i time omogućuje precizniji štoper. To je ujedno bio i razlog, da je Tag Huer radio na području visokih frekvencija, jer je predovodnik u sferi mehaničkih hronografa. Mikrogirder je sa frekvencijom od 1000 Hz (7.200.000 b/h) dostigao tačnost mehaničke štoperice do neverovatnog 2000-og delića sekunde.
Čitao sam o Defy Labu ali mi je sada ceo proces frekvencija jasniji. Zanimljivo je spomenuti da postoji i Defy El Primero , kome vreme radi na 5hz a hronograf na čak 50hz (koliko je to oscilacija???)
Očigledno je da je to postalo moguće sa razvojem tehnologije, materijala itd. https://uploads.tapatalk-cdn.com/202...4291447375.jpg
Sent from my LYA-L29 using Tapatalk
Čisto jedan podatak - nemora ništa da znači - moj SBGA211g tkz “snowflake” još nije servisiran, kupljen je nov 2017e, što znači da ima neke 4 godine. Još uvek održava -0.5/+0.5s/d, i rezerva traje kao prvog dana.Citat:
Haifisch23 kaže:
Lično me zanima kako će da izgleda servisiranje kad dodje vreme, i dali će sat ići u JP, ili biti servisiran negde bliže meni…
Što bi rekli braća englezi, “your mileage may vary.”
Pod uslovom da čoveku treba nekih 200-250ms da reaguje na vizuelni stimulus, a nekih 100ms da pritisne dugme, pitanje je koliko su te više frekvencije uopšte i bitne kod hronografa kad se priča o preciznosti, praktično gledano!Citat:
Haifisch23 kaže:
Iz nekog razloga ova tema me podseća jedne lažljive (marketing) priče FP Journe-a. Radi se o centigraphe souverain: https://www.fpjourne.com/en/collecti...aphe-souverain
FPJ reklamira da se taj hronograf može koristiti da meri preciznost na 1/100 sec. Pritom sat radi na 3 Hz.
https://uploads.tapatalk-cdn.com/202...5bbba5e989.jpg
O čemu se radi? Kazaljka se vrti oko indikatora 1/100 tako da odkucava 1/6 (igra kao foudroyante), medjutim FPJ-ova “kočnica” može da, s vremena na vreme, zaustavi kazaljku negde između dve šestine. Ja sam lično probao da zaustavim FPJ CS negde između dve šestine i, drugari moji, posle 20 proba sam odustao. Sada da citiram drugare francuze: “Bonne chance” !
Samo se čovek pita zašto nije napisao 1/1000 umesto 1/100 n’a brojčaniku, s takvom logikom mogao je reklamirati da je još 100 puta precizniji! [emoji1787]
https://youtu.be/X1_Jh81-Q4Y
Sent from my iPhone using Tapatalk
Pitanje koje može zbuniti sve kojima je fizika bliža od satova :)Citat:
Nešoni kaže:
1Hz je 1 oscilacija u sekundi. Tako da, sa strane fizike, 50Hz je 50 otkucaja u sekundi što za sat daje 50x60x60 = 180.000 oscilacija na sat. Što se tiče fizike tu je kraj :)
Ali tu računica, u sferi satova, nije gotova jer treba ovaj broj pomnožiti sa dva pošto se, u okviru jedne oscilacije, viljuška pomeri 2x - znači 360.000
Kad govorimo o Hz to se odnosi na balance wheel - koliko oscilacija on napravi u sekundi. Prilikom jedne njegove oscilacije viljuška se 2x mrdne.
Tako da, u svetu satova bph odnosi na to koliko puta se viljuška mrdne za sat vremena a kad se priča o Hz to se odnosi na wheel - koliko on puta oscilira u sekundi
Uglavnom, konverzija za satove izgleda ovako
50Hz = 50x(60s)x(60m)x2 = 360.000
Iako je u svetu fizike ovako
50Hz = 50x(60s)x(60m) = 180.000
Sent from my Nokia 6.1 using Tapatalk
Sjajan tekst, kao i uvek, kolega! Citajuci ga mi je pao na pamet Antoine Martin Slow Runner - sat sa najnizom frekvencijom (valjda, nisam 100% siguran) od 1 Hz, gde se sekundara pomeri svega dva puta u sekundi. Karakterise ga balansni tocak velicine skoro kao i sam mehanizam. Da li znate nesto vise o ovom remek delu, kakva je preciznost mehanizma, istorijat itd.?Citat:
Haifisch23 kaže:
https://youtu.be/l6usMiFyEEI
Sent from my Redmi Note 8 using Tapatalk
https://uploads.tapatalk-cdn.com/202...c689e0bbc5.jpg
https://en.worldtempus.com/article/w...ope-30551.html
Sent from my iPhone using Tapatalk
https://youtu.be/QxhlXqbuy5g
Sent from my iPhone using Tapatalk
Ovo nisam znao da PP originalno vodi poreklo kao Patek Zapek, osnovan od strane dva Čeha koji su dosli u Zenevu da prave satove. Kasnije je Zapek otisao a u firmu je usao Phillipe koji je Francuz. Zanimljivo. Voleo bih ako ima negde i neki tekst da se procita ili da pitam brata Gugla
https://youtu.be/hRf7a_wM5Dc
Sent from my iPhone using Tapatalk
Boško,
slažem se ali mišljenja sam, da se više radi o tome, koji je kapacitet sposobnosti štopera, da najpreciznije izmeri vreme, kada od nas dobije komandu. Njemu je svejedno koliko je čoveku potrebno, da odreaguje na vizualni stimulans ili sa kolikim kašnjenjem prst pritisne na start pusher. Njegov zadatak je samo to, da najpreciznije izvrši zadatak, koji dobije od nas. I to radi najbolje moguće uzevši u obzir, da se radi o mehaničkom pogonu. Takvi hronografi se ionako razvijaju i izrađuju sa ciljem dodatnog marketinškog učinka na tržište, sa kojim proizvođač p(d)okazuje, da poseduje sposobnost stvaranja takvog masterpieca. Na taj način pozadinski uzdižu vlastiti ugled. Tag Heuer je to uradio, jer je kralj prodaje hronografa na celoj sceni, pa mu je to u neku ruku bila i moralna dužnost, slično kao Zenithu, koji je još 1969 izašao sa hronografom, koji je imao preciznost štopera, tada fantastičnih 1/10 sekunde.
Što se tiče F.P Journeovog Centiegrapha :).
Ja mu ne bih baš toliko zamerio i shvatio ga marketinšku prevaru.
Ovo je zapis o satu na F.P Journe zvaničnom sajtu:
https://www.fpjourne.com/en/collecti...aphe-souverain
Isečak iz prezentacije:
Prilog 153575
THE HAND-WOUND MECHANICAL MOVEMENT OF THE CENTIGRAPHE INDICATES ELAPSED TIMES FROM A 100TH OF A SECOND TO 10 MINUTES, VISIBLE ON 3 DIALS, EACH WITH A TIME SCALE IN RED AND A TACHOMETER SCALE IN BLACK.
THE TACHOMETER SCALES CONVERTS TIME UNITS FOR 1 KILOMETRE INTO SPEEDS RANGING FROM 6 KM/H —WALKING PACE — TO 36,000 KM/H, WELL ABOVE THE ESCAPE VELOCITY OF A ROCKET GOING INTO LOW-LEVEL ORBIT.
Prvi glagol u njemu je Indicates, a ne Measures. Znači, piše prikazuje, a ne meri proteklo vreme, koje je izraženo na 3 podrbrojčanika (subidal na poziciji 10: u stotinkama, subdial na poziciji 2: do 20 sekundi i subdial na poziciji 6: do 10 minuta). Razlika je između meriti i prikazivati. Jadni F.P Journe se strogo držao značenja reči Chrono-graph (beležnik vremena), samo što ga je prekrstio u Centiegrpah (zapisivač stotina) :).
Normalno, da ovaj štoper sa frekvencijom od 3Hz ne može precizno izmeriti vreme u stotom delu sekunde, jer već tih 6 oscilacija u jednoj sekundi, kada ih delimo sa brojem 100 ne daju celovit broj, kao što je to sa frekvencijom 5 Hz (10 oscilacija u sekundi). Ali genij kakav je Francois, stavio je taj četvrti kolut, koji oslobađa osovinu, nosača kazaljke, koja se može zaustaviti bilo gde i bilo kada, što omogućuje posebno očitavanje. To je moguće veritkalnim odvajanjem lančanika centizimalnog vratila od izlaznog pogona, prilikom pritiskanja osovine, da deluje kao kočnica. Za razliku od tipičnog hronografa, koji radi na principu zub na zub, Centiegraph omogućava klizanje između svakog od 6 stepena, tako da kočnična poluga može zahvatiti točak, koji pokreće kazaljku tokom svake oscilacije. Rezultat je otprilike stoti deo sekunde, što znači da uprkos samo 6 impulsa, sat omogućuje delimično (ne potpuno najtačnije) očitavanje stotog dela sekunde. Za mene, ovo je veliki uspeh na kalibru sa takvom frekvencijom. Taj hronograf tačnije pokazuje izmereno vreme od svojih vršnjaka. Verujem, da jednom takvom stručnjaku, koji izrađuje minutne repetitore i večne kalendare nije prevelik izazov napraviti klasičan hronograf, nego mu je neuporedivo zanimljivije iz 3Hz istisnuti ovo, što je uradio na Centiegraphu.
Citat:
boskom kaže:
Nije puno poznato o Martinu Braunu, tvorcu ovog sata, osim da je došao iz velikog imena, Franck Mullera. Bilo je puno govora o ovom modelu, koji sa 7200 b/h predstavlja drugu krajnost u horologiji, kada je 2013 predstavio Slow Runner-a na Baselworldu. Ne sećam se, da sam negde video zvanične podatke, koji se odnose na preciznost mehanizma ali znam, da je bilo reči, da se radi o približnoj preciznosti Elabore ETA Grade, koja u najlošijem scenariju dođe do 20 sekundi na dan ali u ovom primeru isključivo se radi o preticanju a ne o zaostajanju.
Vrlo interesentan sat sa rezervom snage od 90 sati. Ako se dobro sećam, išao je za oko 30.000 €.
Njegova firma je nakon nekoliko godina potpuno zanemela ali koliko sam čuo, sada je na putu povratka.
Citat:
Al_Capone kaže:
Poznata mi je teorija tog sata, medjutim lično iskustvo s tim satom mi govori da ta teorija baš nešto ne drži kako bi se očekivalo. Od dvadesetak proba da zaustavim kazaljku negde između dve šestine nisam uspeo ni jednom. Foudroyant kazaljka naravno staje kad se pritisne dugme, mada da retko kad staje između dve šestine.Citat:
Haifisch23 kaže:
Ako neko bude imao bolje iskustvo s tim satom nek molim te javi ili, još bolje, postavi slike tog sata u akciji da svi vidimo kako lepo indikuje 1/100 sekunde.
Da odgovorim sam sebi:Citat:
boskom kaže:
https://youtu.be/wm6cCrwPzIM
https://youtu.be/RJKPPXwGS34
Ja sam isorobavao prvu generaciju centigraphe-a, a sad se pitam dali je bio izuzetan slučaj.
Mihajlo,
Antoni Patek je bio poljak, rođen u Piaskiju, selu u blizini Lublina. Sa dvadeset godina je morao kao mladi revolucionar, koji se borio za nezavisnost Poljske od Rusije, da prebegne u Pariz. Godinu dana kasnije se seli u Ženevu, tamo upoznaje Czapeka i 1839 osnivaju Patek & Czapek. U tom razdoblju prave 200 satova godišnje na osnovi priavtnih narudžba. Kada je Patek 1844 godine ranije upoznao Adriena Philippa, ovaj je bio već slavan časovničar, pošto je dve godine ranije, kao prvi u istoriji razvio sistem navijanja sata bez ključa.
Godinu dana kasnije, Patek & Czapek se razilaze, pa Antoni nudi mesto tehničkog direktora Adrienu Philippe-u, koji ponudu prihvata. Interensanto je to, da je Philippe pristao na 1/3 prihoda, dok su 2/3 išle u džep Antonia Pateka. Već iste godine prave prvi džepni sat u istoriji sa komplikacijom minutnog repetirora i stem navijajućim sistemom.
Tek 1.januara 1851, zvaničnom registracijom firme Patek & Philippe, Adrien Philippe postaje ravnopravan član i prihodi se dele pola-pola.
Sve ostalo je istorija. Danas firmu vodi autoritativni Thierry Stern. Jedna od njegovih kaprica, da svaki minutni repetitor ili sonnerie (najteža komplikacija u horologiji, koje su dela najvećih majstora) mora doći u njegovu kancelariju i tek, ako se njemu svidi zvuk čekića, koji udara u kućište, onda može ići u prodaju. Ako ne - nazad u ponovo sastavljanje. Kada su ga pitali, da nije malo pretenciozno, da na taj način odlučuje o sudbini remek dela, on je rekao: bolje ja, nego konačan kupac. Nemam znanje mojih časovničara ali imam sluh mojih kupaca.
Ujedno je prvi, koji je potpuno zakočio proizvodnju Nautilusa na čeliku i na sve optužbe hladnokrvno rekao: Nikada neću dopustiti, da Patek & Philippe bude samo priča o Nautilusu.
2009 je uprkos dvojbama unutar vodstva firme, Patek izvukao iz Geneve Seal standarda i postavio vlastiti Patek Philippe Seal standard, koji je pre svega doneo zaoštrenje na kriterijumima preciznosti, kada su iz minute na 7 dnevnom nivou, prešli na -2 do +3 sekunde na dnevnom nivou. Zvanično je to objasnio rečima, da je Ženevski pečat po tom pitanju postao arhaičan i da su morali sebi, da postave više ciljeve. Meni je logično, jer su 2005 godine razvili vlastiti silicijum zaskočni sitem - Spyromax, što im je omogućilo povećanje kriterijuma. Iza zavese se šaptalo, da je Patek napustio Geneve Seal, kada je u njega bio primljen Cartier, koji po njegovom mišljenju to ne zaslužuje.
Citat:
mihajlons kaže:
Hvala na ovoj dopuni informacija. Milina procitati.
Da li informacije crpis sa interneta ili su ti dostupne odredjene literature
Sent from my iPhone using Tapatalk
Svojevremeno sam zbog dve stvari učio nemački jezik:
1. Rammstein
2. Satovi - nekada su najbolje knjige izlazile na nemačkom tržištu
Pretražujući internet, vidim da je dosta informacija iz njih sada i na netu.
Sada se i na internetu može doći do dobrih informacija.
Ja sam do najboljih informacija dolazio preko intervjua u starim (nemačkim i engleskim) novinskim člancima
Citat:
mihajlons kaže:
Ocigledno cu se morati vise potruditi. Nemacki ne znam i ne vuce me da ga naucim dok mi je engleski kao maternji.
Sent from my iPhone using Tapatalk
Jutros je u Quill&Pad-u postavljen članak na ovoj temi:Citat:
Haifisch23 kaže:
https://quillandpad.com/2021/09/26/i...nts-reprise-3/
Inače autor, Ashton Tracy, je časovničar koji trenutno radi na mom Zenith-u, pa rek’o da ga malo pohvalim ovde, možda će brže da završi posao ;)
Evo jedan zanimljiv link o Rolexu. Nadam se da ce se Haifisch obradovati kad vidi
https://perezcope.com/2021/10/21/dr-...d-sea-dweller/
Sent from my iPhone using Tapatalk
I Englezi konja za trku imaju
Up Close And Personal With The Bremont ENG300 https://www.hodinkee.com/articles/up...bremont-eng300
Sent from my iPhone using Tapatalk
Ovo je još jedan dokaz, zašto bi bilo dobrodošlo uvesti zvaničnu kategoriju ekskluzivnih mehanizama. Nekada je Švajcarska bila prepuna malih pogona, koji su kao privat lebel firme pravile satove za prilično zvučna imena industrije a danas je sve više specijalizovanih studija, koji prave vrhunske mehanizme, koji se pod ekskluzivnim pravima prodaju naručiocima.
Čak i najbolja firma na tom području, nudi svoje usluge javno. Ako nekome zatreba ulaznica za Haute Horlogerie razred - https://vauchermanufacture.ch/private-label/en/
Citat:
mihajlons kaže:
I onda ALS sklopi ovakvu lepotu
Sent from my iPhone using Tapatalk
https://uploads.tapatalk-cdn.com/202...c86cb51b57.jpg
Sent from my iPhone using Tapatalk
Koliko vidim ovo je ocena Stanley Morgana - realizacija za 2020 godinu.
Zvanični podaci su ionako nedostupni javnosti ali Stanley Morgan je potpuno merodavan i na njihove podatke se može osloniti. Pošto pratim količine proizvodnje putem izjava, koji daju predsednici uprava pojedinih proizvođača, uglavnom je sve u okvirima ovih procena osim Omege (Omega je još 2016 godine dobila 700.000 COSC certifikata a i po izjavama odgovornih u Swatch grupi njen godišnji obim proizvodnje je oko 650 do 700 hiljada satova. Prošla godina je bila zbog Covida problematična, pa možda ovih, bar za mene iznenađujućih 500.000 deluje malo nerealno. Čudno mi deluje i podatak za Zenith - ne verujem, da im je prodaja iz 25.000 pala na 11.000, kao ni A. Lange & Sohne, da su iz 5.000 do 6.000 pali na 3.800. Ali ok, vidim, da je većina za oko 10 % manja u odnosu na 2019 godinu, osim Rolexa koji je već i u kvarčnoj krizi '70 godina imao rekordno nizak pad prodaje (do 10 %, dok je cela Swiss industrija pala za 80 %), pa i ovaj broj od 810.000 je koliko-toliko logičan, mada su prošle godine i oni smanjili proizvodnju za 20 % zbog lockdowna. Ipak, možda je i ovaj broj malo previše jak.
U tabeli se lepo vidi, kako brendovi, koji prodaju kvarc satove imaju velike količine i niske prosečne prodajne cene. Švajcarci se zaista sve više vraćaju tradiciji odnosno mehaničkom časovničarstvu.
Rolex i Cartier ocekivano visoko kotirani. Ipak su najtrazeniji medju bogatijim stalezom. Omega iznenadjujuce na drugom mestu. Jedino mogu da opravdam jacim marketingom u poslednje 2-3 godine. Al deluje mi ocigledno da su se satovi kupovali i kao tool, nakit, a i kao investicija u vremenima krize koja ce se tek pokazati
Sent from my iPhone using Tapatalk
Ne razumem, zašto je Omega iznenađujuće na drugom mestu. Omega je decenijama na drugom mestu. Cartier je visoko, jer 80 % prodaje predstavljaju satovi za dame. Cartierov odnos ponude je 1:2 u korist ženskih satova. Od 490.000 satova koliko prodaju na godišnjem nivou, 70.000 je mehaničkih, ostalo je kvarc. Ali pošto cene osnovnog kvarčnog modela počinju sa 2.500 €, zbog toga održavaju visoku prosečnu cenu. Dodatnu inerciju im je omogućio vlasnik, Richemont Group, svrštavanjem u nosioca Ženevskog pečata.
Pogled na Rolexovu prosečnu implemetiranu cenu daje jasan zaključak, da je i u prošloj godini većina prodanih modela bila na čeliku i da se radi o njihovom entry i srednjem rangu ponude, što govori u prilog, da je najviše tražen među srednjim i višim srednjim razredom potrošačke populacije i ne baš među najbogatijima, kao što je široko prihvaćeno razmišljanje.
Evo pregleda za poslednjih nekoliko godina, gde je Redosled na prva tri mesta isti.
Prilog 153798
Prilog 153799
Prilog 153797
Prilog 153800
Izvor: Chrono24 Stats
Koliko uspevam da vidim Rolex, Omega i Cartier standardno u vrhu, Tag i Breitling imali nagle uspone i padove
Sent from my iPhone using Tapatalk
Tag Heuer i Breitling su uglavnom uvek oko Top 10 - Top 15, ne bih baš rekao, da se radi o većim usponima i padovima. To su dva najveća proizvođača mehaničkih hronografa i uspelo im je sačuvati taj važan činilac vlastite delatnosti. Tag Heuer u ponudu sve više unosi i 3-handere i time značajno jačaju položaj, koji su učvrstili dolaskom prekaljenog mačka Jean Claude Bivera u periodu od 2014 do 2018, koji je brendu ponovo udahnuo potpunu sportsku dušu, to je uspešno nastavio Stephane Bianchi (2018 - 2021) a velika je zagonetka, šta će uraditi tek 26-godišnji Frederic Arnault, koji je stupio na čelo ovog legendarnog brenda marta ove godine. Iako dolazi iz najbogatije, multimilijarderske francuske porodice, sa dugom tradicijom biznisa, pitanje je da li ovo nije prevelik zalogaj za njega. Sa druge strane, današnji brendovi su ionako marionete u rukama vlasničkih grupacija, pa je sudbina Taga potpuno u rukama LVMH grupacije.
Kada smo već kod LVMH grupacije, siguran sam da ćemo u sledećih 10 godina među najjačim horološkim imenima naći i jedno modno ime - Louis Vuitton, koji je glavni u grupaciji. On je 2011 godine sa najvišim namerama stupio u svet časovničarstva, kupovinom jednog od najkvalitetnijih proizvođača mehanizama, švajcarskog La Fabrique de Temps. 2012 godine u potpuno vlasništvo priključuje jedno od najvećih i najslavnijih imena u proizvodnji brojčanika Le'man Cadran, da bi 2013 godine otvorio i vlastitu fabriku satova u Meyrinu (Ženeva). Tamo nastaju najviše komplikacije, kao što su minutni repetitori i kolekcije kao što su Voyager i Tambour sve više osvajaju najzahtevniji segment tržišta. Brend je već zvanično uvršten u HH razred.
Breitling je dve godina nakon smrti Ernesta Schneidera izgubio jednu od svojih najdopadljivijh osobina - nezavisnost, jer postaje član CVC Partners Groupa ali je u društvu automobilizma, železnica, lutrijskih organizaciji, najvećih svetskih providera kućnih ljubimaca, IT sigurnostnih mogula i guruja managerskog konsultinga, jedini časovničarski brend, pa zato imaju otvorene ruke magnovanja, što je rezultiralo da već u istoj, 2017 godini, dovedu Georgesa Kerna, koji je do tada 15 godina veoma uspešno predvodio IWC. On se drži proverene formule, prvo je Navitimeru vratio slide rule bezel a onda je brend usmerio, tamo gde niko pre njega to nije uradio, na tržište Kine. Sada je Breitling ponovo potpuno stabilan brend i izgleda, da imaju čistu viziju pred sobom.
Meni je Longines interesantan. Takva istorija, najviše prodatih modela u 2017, pa ponivo ne pucaju na viši razred. Samo par COSC modela, iako mislim da im to nebi bio veliki napor. Pa i moj Presance sa Cal l619 je već godinama u tim granicama tačnosti.
Послато са SM-G960F помоћу Тапатока
Ako određenog proizvođača posmatramo isključivo kao pojedinačni faktor a ne u okviru konteksta industrije, odnosno delatnosti, nećemo dobiti realnu sliku njegove uloge i zadatka u sistemu iz kojeg dolazi.
Longines je sastavni deo Swatch grupacije, koja je prvi oblik udruživanja pojedinih proizvođača na zgarištu swiss industrije, opustošenom kvarčnom krizom. Kakvo je to zgarište bilo svedoče očajni koraki, koje je prethodnik ove grupacije, tadašnji Asuag, od 1980 do 1983 godine poduzimao, da bi održao aktivnost bar na ivici bankrota: prvo prodaje brend Cyma, nakon toga Doxu i Ernest Borel, 1982 godine sledi odprodaja Orisa, Eterne i Atlantica a zatim Edoxa, Arse i Roamera. Od nedavno premoćnog sistema ostaju samo Certina, Hamilton, Mido i Longines. Longines je bio najjače ime u ovom društvu ali i on je bio takoreći ugašen, jer nijedna od poslovnih odluka u prethodnih 15 godina mu nije donela ništa dobro, već samo dodatan teret na pleća. Iako se radilo o odličnim tehničkim dostignućima (elektromehanički kalibar L400, elektronski kvarc mehanizam L800, svoj drugi automatski high-beat 36.000 b/h - Ultrachron L430, Ultraquartz L6512) kao i model Feuille D'Or, sa kojim se prvi spustio pod magičnu granicu 2,00 mm, sat se nije prodavao, jer je bio vremenu primereno previše skup a uže oko vlastitog vrata konačno zateže vrhunskim i do tada u istoriji najtanjim automatskim kalibrom L990 (2,95 mm), koji je u 1977 godini, svojim izuzetno skupim razvojem predstavljao bacanje lopatom novca kroz prozor. I tada se te 1982 godine dešava čudo. Nicolas G. Hyek, čiju je konsultansku agenciju angažovao konozorcij švajcarskih banaka, da finišira pregovore u New Yorku, ne ispunjava zadatak i na svoju ruku odbija ponudu Seika u vrednosti 400 miliona franaka za kupovinu Omege. On se praznih ruku vraća u Ženevu i drzak kakav je bio, stupa pred upravni odbor i džokerom u vidu patriotizma uspeva da ubedi ljude u kravatama, ne samo da ne odprodaju ili pošalju u bankrot Longines i ostatak Asuaga, nego da u njemu povećaju svoj udeo iz 38 % na 77,5 %, nego čak i da Asuagu priključe SSIH grupaciju, koju su sastavljali Omega, Tissot I Lemania. Taj korak je samo nagovestio svu genijalnost najvećeg poslovnog mozga u istoriji časovničarstva. Spisak izuzetnih poteza Nicolasa G. Hyeka je zaista impozantan a sastoji se od:
1. Spašavanje prodaje Omege Seiku
2. Spašavanje odprodaje ili likvidacije Longinesa a sa njima Certine, Mida i Hamiltona
3. Stvaranje SMH grupacije udruživanjem ASUAGA i SSIH, 1983 godine (prethodnik današnjeg Swatch Groupa)
4. Idejno stvaranje i iniciranje prvog jeftinog Swiss kvarc sata, modela Swatch, koji je prodajom u samo nekoliko godina u broju od 130 miliona primeraka, potpuno anulirao dominaciju japanskog kvarca na globalnom nivou
5. Uključivanje brenda Rado u grupaciju 1986 godine
6. Uključivanje brenda Blancpain u grupaciju 1992 godine, sa kime ni Jacques Piguet ni Jean Claude Beaver nisu znali, šta da rade
7. po njegovim rečima, najveći poslovni uspeh, kupovina proizvođača nemirnica, spirala i pallet forksa, preduzeća Nivarox, 1992 godine, što je potvrdilo njegov proročanstveni način razmišljanja, kada je u nečemu tada manje značajnom video potencijalnu ogromnu prednost u budućnosti, što se 13 godina kasnije ostvarilo
8. Uključivanje i obuđivanje jednog od najznačajnijeg brenda u istoriji horologije Breguet u grupaciju, 1992 godine i prelazak u najviši kvalitetni stepen izrade satova na tradicionalan način
9. Uključivanje odnosno obuđivanje jednog od klasičnog brenda swis produkcije u Swatch grupaciju - Jaquet Droza, 2000 godine i utvrđivanje polažaja u najkvalitetnijem horološkom razredu
10. Prvi potez osamosvajanja ETA u vidu prestanka prodaje mehanizama brendovima izvan SWATCH gruapcije, 2002 godine - sprečen sa strane države i ostavren tek 2021 godine.
11. Ubeđivanje Miguela Garcie, vlasnika Sellite da započne sa proizvodnjom klonova najznačajnih ETA mehaničkih kalibara, 2005 godine
Ako se vratimo u 1982 godinu, kada se Nicolas latio uređivanja velikog dela zgarišta, moramo uzeti u obzir, da uloženi milioni banaka nisu bili poklon nego investicija, koju će biti potrebno jednog dana vratiti. Zato tada nije bilo mesta za sentimentalnost, nego za ekonomski način razmišljanja i delovanja. Kada na istom mestu dobiješ Omegu i Longines potpuno je jasno, da će jedan nadvladati. Logična činjenica je, da je izbor pao na Omegu. Nicolas G. Hyek je postavio hierarhiju unutar grupacije, koja je i danas nepogrešiva i koju nema nijedna druga slična udruga. Svaki brend unutar te organizacije ima jasnu i potpuno primerenu ulogu.
Čak i danas najeftiniji Swatch plastikaneri se prodaju u godišnjoj količini od preko 3 miliona primeraka
Viši cenovni entry modni razred predstavlja Calvin Klein sa preko 300.000 komada godišnje realizacije
U globalnom entry kvarc i mehaničkom levelu jednu od glavnih uloga predstavlja Tissot sa oko 2,5 miliona prodanih primeraka na godišnjem nivou, dok lokalnu funkciju izvršavaju Certina (Azija - Indija), Hamilton (Italija i SAD) i Mido (Centralna Evropa).
Početak srednjeg cenovnog razreda u muškom i ženskom delu tržišta predstavlja Rado, koji je predvodnik naspram Baume & Mercier, Maurice Lacroixa, Hermesa i Frederique Constanta
I onda dolazimo do Longinesa. Nicolas G. Hyek je odlično znao, da nema nikakvog smisla da se međusobno kolju Omega i Longines i da jedan drugome otimaju komadić po komadić tržišta. Omegi je kao zastavonoši grupacije potrebna sva snaga, da pokušava hvatati korak i na pristojnom rastojanju parirati Rolexu, a istovremeno mu je bio potreban jak igrač, koji će na globalnom nivou parirati Tag Heueru i sve više prisustnom Tudoru, održati komercijalnu prednost nad Orisom, skrenuti pažnju sa Breitlinga na sebe, pa možda i pokušati zbuniti ponekog kupca IWC, da svojom bogatom tradicijom određene činjenice postavi na vagu. Longines ima taj zbunjujući faktor, koji forsira na racionalizaciju odluke. Još uvek njegov naziv moćno zvoni u srcima ljubiteljima tradicije, odnos dano-dobijeno je uvek daleko na pozitivnoj strani bilansa, što se na kraju vidi i na tome, da je jedini brend u Top 10 Swiss producera sa većinskom produkcijim mehaničkih satova, koji nije član Haute Horlogerie razreda. Oko milion satova potpisanih sa Longines su mehanički satovi, samo 8 % njih je hronografa, dok su ostalo 3 handeri. Kao takav, brend predstavlja odličan primer mosta prelaska iz nižeg srednjeg u početni High End razred, uprkos tome, da ne obiluje velikim brojem COSC hronometara, koji bi mu dodatno povećali vrednost i sa druge strane smanjili prodaju. Potpuno je shvatljivo, da je nostalgičarima pomalo uvredljivo, da ovakvo ime ne zaslužuje viši status kod matične organizacije ali prodajni rezultati ukazuju, da je odluka potpuno pravilna. Longines sa prodanih 1,5 milion satova je za Swatch grupu neuporedivo važniji nego Longines sa duplo manje prodanih skupljih satova od kojih bi najmanje trećinu oduzeo Omegi. Bolje je da ovakav, kakav je, danas po nekoliko desetina hiljada oduzme Tagu, Tudoru, Orisu i Breitlingu.
Žrtva u vidu činjenice, da od strane udruženja Haute Horlogerie nije dobio člansku kartu, kao ni već prethodno pomenuti Tudor, Oris, Maurice Lacroix najčudnije zvuči baš u vezi sa tako velikim imenom ali iako je savez HH nastao osnivanjem sa strane Audemars Pigueta, Girard Perregauxa i Richemont grupacije, 45 nezavisnih stručnjaka, koji su zaduženi za ocenjivanje potencijalnih kandidata nije palo na zamku "In House" kalibara kod Tudora, Orisa i ML, dok je to kod Longinesa naravno sprečeno činjenicom, da taj razred pokriva ETA. Ali istovremeno, baš ETA ima takoreći neograničene resurse, da Longines opskrbi sa nekoliko puta većim brojem COSC hronometar mehanizama ako konkurencija u tom segmentu počne da povećava svoje prisustvo na sceni i ako to bude jednom zatrebalo.
Mislim da bi moderator trebao da se vrati malo u nazad i prebaci ova razmišljanja u odgovarajuću temu. Ipak su ovde neke informacije koje su "običnim smrtnicima" malo poznate, pa da se izdvoje za buduće i sadašnje članove.
Što se tiče Longija, samo da ne forsiraju toliko te dugačke lugove, pojačaju iluminaciju i njihov običaj sečenja brojeva na dialu sa drugim komplikacijama. Ali to je već estetika, neke to ne zanima (jel tako Haifisch [emoji1])
Sent from my LYA-L29 using Tapatalk
Haifish, vrlo kvalitetno kako smo i navikli, hvala.
Послато са SM-G960F помоћу Тапатока
:) Nešoni, u pravi su. Estetika sata nije nešto što bi presudno uticalo na moj izbor. Već sam to jednom uspoređivao sa onom estetikom na dve noge. To je nešto što te privuče, ta lepota poteza lica, očiju, figure, izražajnost ali ono što te drži i zadrži je unutrašnjost, lepota duše i čistoća srca. Tako je i kod sata. Lepotan, koji u sebi nosi slab ili neubedljiv mehanizam je na kraju ipak loš sat, dok dobar mehanizam, koji pokreće manje privlačan i ružan brojčanik ili kućište je još uvek kvalitetan sat. Moj pogled je nepromenjen - estetika sata je subjektivna varijabila, dok je kvalitet objektivna konstanta. Pa sada, kako ko voli.
Što se tiče Longinesa. Kod sportskih modela nikada nisam problema sa luminacijom. Inače i sa ovim elementom moramo biti umereni. Osnovna svrha luminacije je omogućiti čitanje vremena u oteženo vidljivim uslovima a ne osvetljivanje okoline oko sebe, što neki naviknuti na luminaciju japanskih proizvođača očekuju od svakog sata. Diskretna luminacija je ukusan sastavni deo paketa, dok preterivanje sa njom vodi u sasvim suprotan učinak.
Slično je i sa estetikom. Globalni brendovi nude satove, koji su prilagođeni najširijem krugu potencijalnih kupaca, dok mikrobrendovi crpe informacije sa različitih portala, foruma i prilagođavaju izgled svojih proizvoda nekom užem ukusu koncentranisanog i u tom smislu zahtevnijeg dela tržišta. Zato se vrlo često i preterano glorificiraju bez realne pozadine, da je jedno gađati a sasvim drugo ciljati.
Longi sa godišnje prodanih 1,5 miliona satova na globalnom nivou ipak vrlo uspešno zadovoljava veoma širok krug potrošača, što znači da dobro gađaju i isto tako precizno ciljaju.
Citat:
Nešoni kaže:
Longines Hydroconquest ima osrednje jaku ali vrlo postojanu iluminaciju. Drži do jutra, nisam nikad imao problema da pročitam tj da je skroz izblijedila. Više mi smeta što sekundara nema fluoroscentni marker, al vidim da su i to ispravili sa novim modelom.
Druga stvar kod divera je čitljivost pod vodom. Za moje amatersko ronjenje koristim GShock Mudmaster, ima vrlo jasne i pod vodom vidljive markere, a mislim da je slično i sa Seikovim diverima, tu dolazi do izražaja predimenzionisana fluoroscencija i markeri.
Послато са SM-G960F помоћу Тапатока
Ma ja uvek potenciram iluminaciju zbog mog "zečjeg sna", čestog buđenja itd, pa mi znači da uvek mogu da vidim koliko je sati. Hvala za informaciju u vezi HydroConquesta, tamo posle Nove planiram da se počastim jednim satom (skoro sve sam rasprodao a ova godina mi je bila u znaku kupovine bajseva - moja druga pasija ) a HQ mi je i te kako na radaru (maslinasto zeleni, 41mm), pa ćemo videti.
Sent from my LYA-L29 using Tapatalk
Hydrovonquest ce biti super kad Longi uskoci na voz proizvodjaca koji su pomerili datum na 6 sati unesto na 3. Ovako je onaj datumski prozorcic em vizuelno nebalansiran em izgleda nekako sirotinjski..
https://1.bp.blogspot.com/-aGoacanwI...GREEN%2B08.jpg
Auu kako dobro izgleda zelenko.
Послато са SM-G960F помоћу Тапатока
Skoro savrseno...
